Poštovane kolege, predložio sam izmenu Zakona o lokalnim izborima, lokalni izbori nam predstoje najverovatnije sledeće godine i kao što moramo menjati Zakon o izboru narodnih poslanika moramo i Zakon o lokalnim izborima.

Meni je žao što moje kolege ne čitaju novine, pa ne znaju šta u tim novinama piše i šta piše u „Blicu“ i ko kontroliše „Blic“. Jasno je da te novine kontroliše sadašnja partija na vlasti, a to je SNS.

Da li je bilo problema u stečajevima koje je vodio Saša Radulović, pretpostavljam da najbolje zna SNS jer ga je SNS i Vučić predložili za ministra u Vladi, pa je tako bio u SNS Vladi ministar privrede, verovatno su ga ti stečajevi kvalifikovali. Dakle, Radulović je vaš čovek, vi ste ga izmislili. Vi ga doveli u Vladu. Vi ga postavili za ministra, pa što niste utvrdili da li je on neke malverzacije pravio pre toga ili nije.

Zakon o izboru narodnih poslanika je donet 2000. godine. Potpisao ga je Milan Milutinović. Pa, možete da vidite sa Milanom Milutinovićem i onim koji su bili u njegovo vreme na vlasti zašto je taj zakon takav i da li treba da se menja ili ne treba. Mi smatramo da treba da se menja i da treba da se menja i ovaj Zakon o lokalnim izborima i za to je potrebna većina. Nažalost, mi tu većinu za izmenu izbornog zakona imali nismo, a sada moćna koalicija svakako da većinu ima. Pa, gospodo, promenite taj zakon ako i vi smatrate da taj zakon ne valja. Ja sam smatrao i onda da ne valja, smatram i danas da taj zakon ne valja.

Sve ste učinili da zakon izigrate i da zloupotrebite. Sada kada je utvrđeno tačno šta treba da se promeni da bi se onemogućila zloupotreba SNS na izborima od toga bežite i kažete da čak ne može da dođe ni na dnevni red. Hajde da raspravljamo o tome. Šta je problem da dođu ovi zakoni na dnevni red? Zašto se vi plašite da razgovarate sa opozicijom o pitanjima koje opozicija predlaže? Zašto vi ne smete da jedan od 150 zakona prihvatite da bude na dnevnom redu? Čega se plašite gospodo iz SNS? Samo se raspravlja o onome što vi predložite. Niko drugi osim vas ne postoji. Niko drugi ne može da kaže ništa. Dajte priliku da razgovaramo o zakonima, njih ima 150 u proceduru koje je opozicija predložila. Dajte priliku da razgovaramo o nekom amandmanu koji je opozicija predložila, nego vi predložite 300 na naslov da niko drugi ne bi mogao da kaže šta o tim zakonima misli. Samo zloupotrebom vladate.

Samo bih vas molila da podnesete i zakon uz ovu inicijativu, pa možda i predlažemo nešto, pošto redovno dobijamo od sednice do sednice samo papir bez predloga zakona. Vi ste stari parlamentarac znate da se predloži i zakon. Šta da vam kažem.
Stavljam na glasanje vaš predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – dva, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o utvrđivanju poreza na prijavljeni prihod građana.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam predložio još jedan zakon koji, pretpostavljam, boli sadašnju vlast pa zato neće da razgovara o njemu, a to je zakon o utvrđivanju poreza na neprijavljeni prihod građana. Drugim rečima, to je zakon o poreklu imovine, ili kako ga građani već nazivaju – tetkin zakon. Zašto tetkin zakon? Zato što je vezan za aferu ministra Vulina, gde je Agencija za borbu protiv korupcije smatrala da on ne može da opravda odakle mu 200 hiljada evra da kupi stan. Pa pošto to nije mogao da objasni odakle mu, on je rekao da je to dobio od tetke iz Kanade. Svima je jasno da to nije tačno.

Ali, ovaj zakon se ne odnosi samo na ministra Vulina, već se odnosi na sve građane, da svi građani od 2000. godine do danas kažu da li su imali oporezovani prihod toliki da su mogli da steknu imovinu koju imaju danas. Ovaj zakon pogađa sve – i bivšu vlast i sadašnju vlast i sve od 2000. godine. Nema razloga da ga ne usvojimo. Hajte da jednim zakonom proverimo ko je šta stekao, da li ima poreklo tih para, da li je stekao prihod, da li je platio porez na taj prihod? Ako nije, uzeće mu se 20%, 40% ili 60%, kako mi predlažemo, od imovine u odnosu na to što ne može da opravda.

Vi govorite o borbi protiv korupcije, ali se koristite neefikasnim mehanizmima, samo zato da bi to ostalo na priči. Onolika priča je bila o tome kako je Mišković najkorumpiraniji čovek ili čovek koji je najviše ljudi korumpirao i ništa. Eto, krivični postupak se vodio, vodio, vodio i ništa.

Zašto nećete da donesemo zakon kojim ćemo ispitati kako je svako od nas stekao imovinu? U čemu je problem? Da li se to plaše ovi što su enormno uvećali imovinu u poslednjih pet godina? Vi ste većina. Nisu većina oni koji su sticali ranije. Vi ste većina, hajde da razgovaramo o tome i da utvrdimo kako je ko stekao imovinu, da li je platio porez? Ako nije platio porez, tu imovinu mora da vrati ili porez mora da plati.

Kako se sprečava korupcija? Mi imamo 10 milijardi evra, to je trećina BDP-a u sivoj ekonomiji. Te sive pare su u stvari pare koje pokreću korupciju. Podižete poreze da uzmete od onih koji porez plaćaju, a oni koji nelegalno stiču prihod, njima ne uzimate ništa, odnosno njih ne oporezujete jer je njihov prihod nelegalan.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaja koji je na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornosti bivšeg predsednika Republike Srbije Borisa Tadića.
Da li želite da obrazložite predlog? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik je poželeo da obmane ovu Skupštinu. Kaže – Zakon o izboru predsednika Republike Srbije, „Službeni glasnik RS“ br. 111/2007. Godine 2007. su na vlasti bili marsovci, nije bio Boris Tadić. Ovo je njemu smešno.

Kaže drugi „Službeni glasnik“, broj 104/2009. Takođe, žuti marsovci bili na vlasti, nisu bile demokrate i nije bio Boris Tadić.

Zakon o lokalnim izborima – pa ima, 129/2007, 34/2010, Zakon o izboru narodnih poslanika 57/2003, 71/2003, 18/2004, 85/2005. Dakle, više puta je DS sebi prilagođavale zakone o izborima predsednika, o lokalnim izborima, o izborima narodnih poslanika.

Dakle, sad smo jasno i glasno videli ko govori istinu a ko govori neistinu.

Što se tiče Radulovića, tačno, najuren je krajem 2013. godine i nije bio u Vladi Aleksandra Vučića nego u Vladi gospodina Dačića. Dakle, radi pune istine. I nije on tamo primljen kao stečajni upravnik. Kad se utvrdilo šta je radio za vreme Demokratske stranke, da je vodio 14 stečajeva, da mu je sud jedan stečaj oduzeo, da je bio kažnjavan zbog stečaja, kad je pokušao da agenciju za licenciranje stečajnih upravnika upodobi sebi, otpušten je. Dakle, vrlo brzo smo ga se rešili.

Ali, posledice zajedničkog zločinačkog poduhvata, gde je otpušteno 400 hiljada ljudi, između Borisa Tadića, stečajnih upravnika i stranke bivšeg režima je ostao. Ostalo je 400 hiljada ljudi bez posla i to svakako kolega neće pokušati da opovrgne.

Što se tiče Borisa Tadića, već sam rekao, pobegao je 17. februara u Rumuniju. Da ili ne? Svi ovde koji su pažljivije pratili politiku znaju da se to desilo, kao što znaju da je zajedno sa Vukom Jeremićem, o kome ću kasnije govoriti, isprojektovao kosovsku nezavisnost, značajno unapredio čak tu nezavisnost, izgradio tu nezavisnost dugo godina, dogovorio je zajedno sa američkom ambasadom i o tome ću svakako opširnije govoriti.

Stoga mislim da treba formirati anketni odbor da se utvrdi da li je bilo veleizdaje od strane predsednika Republike Srbije, koji je bio prvi čovek koji je trebalo da štiti nezavisnost i teritorijalni integritet Republike Srbije? Da li je on zbog svoje funkcije 2008. godine, da bi bio izabran, prodao Republiku Srbiju, prodao deo teritorije na kojoj je proglašena divlja država Kosovo ili nije? Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani narodni poslanici, po ko zna koji put po redu predlažem zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Nudio sam mnogo puta ovaj predlog zakona i ministru prosvete i obrazovanja i poslanicima Srpske napredne stranke, zato što se radi o jednoj stvari koja bi trebalo da bude neupitna za sve nas, a to je da usaglasimo Zakon o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu. Dakle, da omogućimo predsednicima opština, gradonačelnicama, da mogu stipendirati najbolje đake i najbolje učenike iz svojih sredina, a da pritom ne krše zakon i ne strepe od toga da li će im doći državni revizor i podneti prekršajne prijave.

Nažalost, evo već dve godine ja uzalud predlažem ovaj zakon, ali se on ne nalazi na dnevnom redu. Čak mi je i ministar obećao, na jednoj od sednica, da će Vlada predložiti ovaj zakon, složio se sa mnom, ali to vas, izgleda, ovde, kolege poslanike, ne zanima. Jer, sve dok ne čujete zvonce, vi ne glasate za one stvari koje su od opšteg interesa i za koje sam siguran da se i vi slažete i da mnogi od vas u hodnicima dolaze i pričaju mi posle sednica kako su i oni za to, ali ne smete da glasate jer nemate nalog.

Dakle, ja ću vas podsetiti da je intelektualni potencijal jedne zemlje podjednak potencijalu u zlatu, nafti i ostalim prirodnim bogatstvima. Mi ga uzalud trošimo i ne treba da nas čudi što se Srbija suočava sa masovnim egzodusom radno sposobnih ljudi Srbije, ali sve više i studenata koji odlaze i ne vraćaju se u Srbiju, jer ne žele više ovde da planiraju svoju budućnost, u jednoj ovakvoj zemlji, sa jednim ovakvim autoritativnim režimom, koji o svojim građanima misli samo onda kada treba da idu kod njih da traže sigurni glas, kapilarni glas ili bilo šta vezano za njihovu politiku. U svim drugim varijantama oni zapravo za ovu državu i za ovu vlast i ne postoje.

Stoga, mislim da bi bilo mnogo pametnije da u mlade ljude, u studente, u nadarene đake uložimo one pare koje ste predvideli za beogradsku gondolu u iznosu od 360 miliona, ili, recimo, 50 miliona dinara koje ste dali za Kancelariju za saradnju sa Kinom, bivšem predsedniku Republike Nikoliću i raznoraznim drugim stvarima na koje bacate pare, ali kada su u pitanju đaci, kada su u pitanju studenti, kada su u pitanju njihove porodice, vi nećete da stavite ovaj zakon na dnevni red. Ali ste zato mogli vrlo efikasno da donesete zakon i da ukinete besplatne udžbenike, jer smatrate da je toliko dobar životni standard i da roditelji u Srbiji zarađuju jako puno, da bez problema mogu svojim učenicima i đacima i deci svojoj da obezbede knjige.

Pozivam vas da ovaj zakon stavite na dnevni red.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Takođe, ovo je jedan jako važan zakon koji sam predlagao dve godine unazad, tiče se poslovanja privatnih preduzetnika u Republici Srbiji, domaćih preduzetnika, a ne stranaca. Ja ovim zakonom predlažem da svi oni koji se zaposle u periodu od dve godine na neodređeno vreme određeni broj radnika im se osnovica za poreze umanji za iznose isplaćenih zarada sa doprinosima i da svi oni koji posluju i osnivaju nove firme u nedovoljno razvijenim privrednim područjima u Srbiji budu oslobođeni plaćanja poreza na dobit u roku od tri godine.

Vi ne prihvatate taj zakon, ali ste zato sve ostale namete koje ste mogli da usvojite, a tiču se naših domaćih preduzetnika, vi ste to usvojili. Najavljivali ste da ćete promeniti preko 40 zakona, proglašavali ste godinu preduzetništva dok je jedan od ministara privrede bio ministar Sertić 2016. godine. Od svega toga naši privrednici su dobili samo veće namete, dobili su dugovanja za povraćaj PDV-a, dobili su haračlije koji idu i uteruju im raznorazne namete. Ali, sa druge strane, vi iz polupraznog budžeta bez problema čašćavate raznorazne strane kompanije koje dobijaju po više desetina hiljada evra po jednom radniku, koji tretiraju naše zaposlene radnike kao robove, a za to vreme naši preduzetnici se muče da održe svoje poslovanje.

Danas imate u Srbiji blokiranih 36 hiljada domaćih privrednih preduzeća. Iznos blokade je 2,5 milijarde evra. To je rezultat vaše politike koju sprovodite prema malim i srednjim preduzećima. Zato u Srbiji danas sa 30% jedva da učestvuju u stvaranju BDP-a mala i srednja preduzeća, dok recimo je prosek u EU 58%, u Bugarskoj 60%, u Hrvatskoj 51,6%. Dugujete 30 milijardi našim preduzetnicima za povraćaj PDV-a. Govorite o nekakvom blagostanju u budžetu, o punoj kasi itd. Zbog toga danas Srbija jeste zemlja koja ima najniže minimalne zarade u regionu, manje od svih država, i Crne Gore i Makedonije i Bosne itd.

Što se tiče prosečnih neto plata, Srbija je danas u rangu, odnosno ima manje plate nego Angola, Libija, Zambija, Kongo i druge slične zemlje sa kojima smo mi, nažalost, danas uporedivi sa vašom vlašću.

Na kraju, kako vi vidite privredu Srbije, najbolji primer je firma „Kajzen“ u Smederevu, koja je svoje radnike terala da rade prekovremeno, a nije im isplaćivala taj rad. To je pravi primer investicija i privrede kakvu vi u Srbiji vidite. Zato Narodna stranka neće nikada podržati ovakvu politiku. U centru naše politike biće mala i srednja preduzeća i razvoj ekonomije ćemo bazirati na domaćoj privredi, a ne na koja kakvim strancima koji tretiraju naše radnike kao robove.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije.
Izvolite.