Zakon o učeničkom i studentskom standardu prvi put je donet 2010. godine, nakon toga menjan je samo jednom i to 2013. godine. Potreba za izmenama i dopunama javila se kako bi se zakon uskladio sa setom izmenjenih zakona iz oblasti obrazovanja i unapređenja učeničkog života. Takođe, Zakon je neophodno usaglasiti i sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru kao i sa Zakonom o prosvetnoj inspekciji. Najpre odredbe koje su precizirane odnose se na zahteve za stečeno obrazovanje direktora, vaspitača, stručnih saradnika i inspektora u Ministarstvu. S druge strane položaj i pomoć učenicima se dalje razrađuje na način da se daju blaži kriterijumi za učenike sa dualnim obrazovanjem, ustanovljava se jedinstven i efikasan sistem pružanja materijalne pomoći, podsticanje razvoja darovitih učenika kao i preciziranje odredbe pod kojim uslovima učenici mogu koristiti kredite i stipendije.

Tako u prvoj izmeni u odredbi koja se odnosi na prava, obaveze i odgovornosti učenika i studenata predlagač precizira da se reč oporavak izbacuje jer reč odmor po logici reči obuhvata i oporavak i ima šire značenje. U ovom članu se definišu i dodatne aktivnosti učenika i dodaje se neformalna edukacija, a koje su to aktivnosti koje obuhvata neformalna edukacija propisuje nadležni ministar.
Jedan od važnih izmena jeste preciziranje prava na ostvarivanje finansiranja školovanja iz budžeta. Takođe unete su i izmene u član koji se tiče studentskih kredita.

Prilikom stipendiranja studenata i ostvarivanja uslova za dobijanje stipendije, jedan od uslova jeste da ukoliko se student opredeli da studira oblast koja se odnosi na zanimanja koja su u deficitu njemu će se dati prioritet u odnosu na ostale aplikante.

Ovim predlogom zakona napravljena je distinkcija između učenika i studenta i to povodom odgovornosti. To konkretno znači da su učenici maloletna lica i imaju drugačiju disciplinsku odgovornost od studenata koji su punoletni i odgovaraju shodno Krivičnom zakoniku.

Usklađujući ovaj zakon sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru propisana je nadležnost organa koji vrši inspekcijski nadzor kao i donošenje i izricanje privremenih mera.

Izmene koje se uvode odnose se na vođenje evidencija, gde se ovim predlogom predviđa vođenje u pisanom ali i elektronskom formatu, kao i da vode knjigu domaćih i stranih gostiju.

U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja unete su izmene u pogledu suspenzije i oduzimanja licence vaspitaču ili stručnom saradniku, ali i uslove koje se odnose na stručno usavršavanje i profesionalni razvoj vaspitača i stručnog saradnika.

Pošto se ovaj zakon usklađuje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, time se upućuje na njega a čime se preciziraju bliži uslovi za rad prosvetnog inspektora.

Kao jedna od novina predviđa se uvođenje novčanih kazni za roditelje koji neodgovorno postupaju, odnosno ne izvršavaju obaveze koje su predviđene čl.15a ovog zakona. A to se najpre odnosi na vaspitni rad sa učenikom, odgovorno lečenje učenika, poštovanje pravila ustanove kao i obaveza da nadoknadi materijalnu štetu koju učenik načini.

Na kraju predviđen je prelazni režim odnosno rok za donošenje programa vaspitnog rada koji je vezan za donošenje osnova vaspitnog programa od strane ministra, a u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i rok za donošenje tih podzakonskih akata.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od datuma objavljivanja u Službenom glasniku.