Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja ću pokušati da budem koncizan i da kažem da skoro prve tri tačke čine jednu celinu, odnosno, pre nepune dve godine smo radili sistemski zakon o obrazovanju i vaspitanju, sa njegovim činiocima, a to su zakoni o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju.
Kako život ide brže nego zakoni, mi smo shvatili da neke stvari moramo dopuniti. Pre svega, oni se odnose na informatički sistem i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u prosveti, kao jedinstvenog obrazovnog broja, pa je ovo bila prilika da se još neke stvari dorade. Tako da je prva tačka Zakon o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i on ima najmanje izmena. Izmene se odnose isključivo na elektronsko vođenje administracije u predškolskim ustanovama, jer smo u starom zakonu ostavili da se ona može voditi i pisano i elektronski. Kako smo uradili puno posla u ove zadnje dve godine na tom planu, stvorila se potreba da je taj elektronski model sada vrlo konkretniji i pouzdaniji.
Kada je u pitanju osnovno obrazovanje i vaspitanje, takođe su usaglašavanja ovog posebnog zakona sa sistemskim zakonom ZOS-ovim i odnose se takođe na elektronsko vođenje dokumentacije.
Takođe, ovde ima jedan, pa ne bih rekao problem, ali situacija u svakodnevnom školskom životu, a odnosi se na izborni predmet – drugi strani jezik, jer navika je bila da se izborni predmeti gomilaju i da dođe do narušavanja strukture nedeljne norme učenika. Vi znate da se pedagoška norma utvrđuje prema uzrastu učenika i da tu postoje vrlo jasna ograničenja koliko dete, kog uzrasta, može imati redovnih časova, normi, od uzrasta prvog do četvrtog, pa od petog do osmog, itd.
Izborni program – drugi strani jezik se odomaćio još krajem, sredinom 80-ih godina i taj status ima i dan-danas. Kada smo u prošlom zakonu pokušali da predložimo profesorima da se taj predmet ne ocenjuje na klasičan način, i izborni predmet, nego da se deca uče po nivoima znanja, tako da sertifikati koje mogu dobiti imaju veću vrednost nego neka trojka ili četvorka, u praksi je došlo do jedne druge potrebe i molbe da se i to izjednači sa brojčanom ocenom koja bi ušla u prosek. To je malo pedagoški poražavajuće, jer ako je jedino ocena način da se na taj način može regulisati status i učenika i disciplina na času, znači, ostalo je da je to možda rano doneta odluka. Tako da, izborni program – drugi strani jezik se vraća na jednu staru formu, a to je kao predmet koji se ocenjuje i čija ocena ulazi u prosek i zaključne ocene. To je neki osnov priče.
Kada govorimo o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, tu su doneti još i rokovi o čuvanju podataka o evidenciji, propisni rokovi za podzakonska akta i važenje podzakonskih akata.
Kada govorimo o još nekim delovima, elementima, izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj školi, precizirano je da se propisuje opšti uspeh učenika, zaključno sa izbornim programima, takođe, vladanje, razredni i popravni ispiti, koji sad pomeraju evidenciju.
Takođe, ova nova rešenja ne proizvode nikakve nove troškove.
Najviše bih se usredsredio na sistemski zakon iz koga proizilaze ovi posebni zakoni. Usaglašavanja su najviše zbog novina, a to je uvođenje jednog normalnog digitalnog sistema obrazovanja i vaspitanja kroz Zavod za vrednovanje kvaliteta. Taj zavod dobija jedan novi centar, koji se zove Centar za obrazovnu tehnologiju. On je nužda, jer imamo sada merenje efekata obrazovne politike u oblasti digitalizacije u obrazovanju, kako na ulazu u obrazovni sistem, tako i na izlazu iz sistema.
Nova rešenja su takođe vezana i za nastavnike koji rade u školama sa decom sa posebnim potrebama. Stari defektološki fakultet nije više imao sve predmete koji se odnose na metodiku nastave, te su ti nastavnici morali naknadno da se obučavaju, da bi njihove kompetencije za rad bile adekvatne. Taj fakultet se sada zove Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju za rad u nastavi u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, tako da se sada javlja predmet metodika nastave za ovu struku.
Jedinstveni informacioni sistem u prosveti ima za cilj da se zaista dođe do ukupnog registra svih ustanova, registra zaposlenih i registra svih polaznika u obrazovnom sistemu Srbije. To je uvođenje tzv. jedinstvenog obrazovnog broja, koji je u dogovoru sa zaštitnicima formulisan na koji način treba da bude uveden. To dovodi do efikasnijeg celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja.
Ministarstvo se potrudilo da realizuje dovoljno opreme i obuke da bi to moglo da se sprovede.
Odredbe koje su vezane za drugi jezik sam tumačio. Postoje neke nelogičnosti kada je u pitanju izbor direktora ustanova predškolskih, jer se dešavalo da neko ko je stručni saradnik ima pravo da bude direktor, je bio onemogućen, jer mu se ukupan staž rada stručnog saradnika nije uvažavao u potpunosti, kao što se uvažavao nekome ko je stekao u ustanovi u kojoj radi, što je nelogično, jer je čovek mogao da stekne u obližnjoj ustanovi.
Uvodimo termin, kao što znate, u sistemu obrazovanja su uvedeni termini od posebnog nacionalnog interesa kada su u pitanju instituti. Instituti koji su dobili taj status su bili, svakako, Institut za fiziku, za medicinska istraživanja i za ratarstvo i povrtarstvo.
Na prethodnim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, Beogradski univerzitet je na 210 godina stekao status univerziteta od nacionalnog značaja.
Kada su u pitanju ustanove u prosvetnom sistemu, taj status, ovoga puta dajemo predlog i tu novinu uvodimo, a to je Matematička gimnazija u Beogradu. Mislim da je samo dovoljno reći da je do sada odškolovala preko sedam hiljada učenika, da je dala preko 500 doktora nauka, da je osvojeno preko 500 medalja na raznoraznim međunarodnim takmičenjima. To su ustanove koje naše obrazovanje predstavljaju najbolje na nekom međunarodnom okviru. Uz to da su ti đaci prvaci i u glumi i u recitovanju, književnosti, astronomiji, fizici i mnogim drugim predmetima.
Druga gimnazija je Gimnazija „Zmaj Jova Jovanović“, koja postoji od 1703. godine i koja je odškolovala jako mnogo akademika. Mislim da je 77 akademika odškolovala, da u kontinuitetu ona traje evo već nekoliko vekova, u četvrti vek ulazi, a da se nastava u toj školi izvodi bilingvalno i na ruskom i na engleskom, na nemačkom i francuskom jeziku. Pomenuta gimnazija je dobitnik međunarodnih ordenja, kao i domaćih ordenja, od „Svetog Save“ do „Francuske legije časti“. Tako da, te dve ustanove ne zaslužuju sada nikakve nove finansijske, što se kaže, neke nagrade, ali u nekom novom momentu, kada se bude usvojio Zakon o platama u javnom sektoru, profesori tih škola mogu mnogo brže napredovati u zvanjima i steći, što se kaže, mnogo veća pedagoška zvanja, samim tim i imati veće plate. U nekom daljem modelu finansiranja, ovo otvara mogućnost da se ne samo ove ustanove, nego one koje ispune ovako visoke međunarodne kriterijume, takođe nađu u ovakvom društvu.
Rešeno je jedno pitanje tehničke prirode, jako važno, zaposlenima u obrazovanju, a to je način obračunavanja otpremnine. Zatim, takođe, oko praćenja digitalnih komponenti u okviru samovrednovanja.
Takođe smo omogućili da se u inostranstvu, pošto imamo mnogo dopunskih škola, mnogo Srba živi u dijaspori, mogu pojaviti predavači, naši ljudi, koji tamo žive, a stekli su određene kompetencije u sklopu svog obrazovanja. Znači, po starom modelu je mogao samo neko ko je iz Srbije, ovde radio, da ode, recimo, u Nemačku i Švajcarsku da bi tamo nastavio da radi. Mnogo jeftinija opcija je da naši građani, koji tamo žive, mogu da to isto rade, a sa druge strane je takvih slučajeva podosta. U tom svojstvu mi dajemo mogućnost da se diplomatsko-konzularna predstavništva uključe u ove procedure kako bi što veći broj učenika bio obuhvaćen.
Kao što vam je poznato, mi smo nedavno usvojili novi Pravilnik, novi nastavni plan i program i cilj je da se deca u dijaspori, što je moguće više, obuhvate učenjem nacionalne kulture, istorije, geografije, srpskog jezika i književnosti.
Najviše posla odnosi se na JISP, takođe i Centar za ovu obrazovnu politiku.
Sledeći zakon su u stvari izmene i dopune Zakona o učeničkom i studenskom standardu. Treba samo reći da je on postigao na jedan zadovoljavajući nivo, u smislu ishrane i smeštaja učenika i studenata, i da se ta mreža ustanova stalno širi. Trenutno u Srbiji ima 63 ustanove koje spadaju u ovaj učeničkog i studenskog standarda.
Ovde smo uveli više novina i pravo na kreditiranje imaju svi studenti osnovnih studija. Za studente drugog nivoa studija, master studija i specijalističkih studija, takođe, pojačava se fond za dodeljivanje stipendija, jer oni koji su ostvarili bolji prosek na ovaj način postaju mnogo privilegovaniji, imaju pravo da ostvare tokom daljeg školovanja stipendiju, a ovi koji su imali kredite, a koji imaju prosek 8,5, naravno, oni to ne vraćaju.
Takođe, uslovi, koji su i kriterijumi određeni, predviđaju da se sada i deficitarna zanimanja pojave kao nešto što bi bilo valjano stipendirati i u te svrhe postoji jedna lista koja se godišnje može ustanoviti prema potrebama privrede, koja može da donese jednu novu kategoriju kreditiranja i stipendiranja učenika.
Razdvojena je uloga učenika u okviru učeničkog standarda u odnosu na studenta, jer dosadašnji načini njihovog ponašanja u domu nisu na isti način tretirani. Dok je učenik maloletan, ima roditelja, staratelja, ima pedagoško veće koje brine o njemu i njegovom ponašanju, dotle je student punoletan građanin koji sam odgovara za svoje postupke. Tu su uvedene dodatne kategorije i pojačana je uloga pedagoškog veća.
U ovim izmenama i dopunama Zakona je dosta dobro obrađena kategorija tzv. studenskih odmarališta, jer to su do sada, sećate se Zlatibora, Avale i ovih objekata, radi se i Palić, bili objekti za tzv. oporavak. Mislimo da je to malo neprimereno da studenti mogu da se odmore, ali i da se bave drugim aktivnostima. Ovo postaju centri gde može da se razvija sport i preduzetništvo, informatička i svi drugi vidovi pismenosti, tako da oni imaju neku vrstu aktivnog odmora.
Usaglašen je Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja zajedno sa Zakonom o učeničkom i studenskom standardu. Otprilike, ovaj Zakon je morao da se usaglasi sa Zakonom o dualnom, Zakonom o srednjem, Zakonom o visokom obrazovanju, jer su oni u međuvremenu doneti, tako da je i studenski i učenički standard morao sve svoje odredbe da usaglasi. U pitanju je vođenje disciplinskog postupka u odsustvu roditelja, kada to nalaže hitan postupak, kada učenika u domu zastupa školski, odnosno domski psiholog, pedagog. Postoje razlozi za uzimanje licence vaspitaču. Oni su usaglašeni sa postupnošću, kao i u nastavi osnovnih i srednjih škola, tako da je i uloga prosvetne inspekcije, kada su u pitanju učenički domovi, studenski domovi, sada uvedena u sistemski okvir. Ovoliko za prve četiri tačke.