Dame i gospodo narodni poslanici, pa dobro je što raspravljamo danas o nekim jako važnim temama, pogotovo što danas živimo u vremenu brzog tehnološkog i naučnog napretka i da je zbog samog napredovanja nauke potrebno da kao Narodna skupština usaglašavamo zakone sa potrebama društva i prosvetnog sistema po pitanju ovih zakona koji se tiču predškolskog vaspitanja i obrazovanja, sistema osnovnog obrazovanja i vaspitanja, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlogu zakona o učeničkom standardu.

Zašto to kažem? Potrebno je da naša deca kroz sistem školovanja budu osposobljena da odgovore izazovima koji ih čekaju u životu, da budu dovoljno stručno sposobna, da budu korisna sebi i svojoj porodici i društvu u kome žive. Nije samo dovoljno promeniti zakone, potrebno je i obezbediti uslove toj deci da se školuju, pa je još tadašnji premijer, a sada predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, započeo jednu ozbiljnu rekonstrukciju škola po Srbiji, da deca imaju što je moguće bolje uslove za rad i da im u školi ne preti nikakva opasnost da zbog loše higijene budu bolesna, a onda su neki bolesni umovi zbog toga Aleksandra Vučića nazvali – premijer za WC. Valjda je to njih način političke borbe.

Naravno tu decu uče učitelji, nastavnici, profesori i valjda je njihova uloga da je što god moguće više znanja prenesu toj deci i verujem da najveći i ogroman broj prosvetnih radnika to i radi, najbolje što zna i što ume.

Ali, gospodine ministre i obrazovanja, i gospodine ministre kulture, danas u Srbiji imamo određenu populaciju prosvetnih, da ne kažem i naučnih radnika, koji sebe nazivaju kulturnom elitom i naučnom elitom, a sve druge koji ne dele njihove političke stavove nazivaju građanima drugog reda.

Postavio bih jedno pitanje – da li bilo koji profesor, bilo koji učitelj ima pravo da utiče na decu koju šaljemo u škole u njihovom političkom stavu koji propagira nasilje? To je jedna jako ozbiljna tema o kojoj moramo da popričamo jer, koliko znam, taj dečak koji je pre desetak dana nosio vešala ulicama Beograda je maloletno lice i verovatno ide u neku školu. Onda smo imali jedan dopis, da kažem, te intelektualne elite koji podržavaju jedan vid takvog političkog izražavanja koje poziva na proteste.

Mislim da su te stvari jako ozbiljne i da odražavaju jednu nemoć jednog dela. Sva sreća manjeg dela društva u nekoj želji ne da dovedu Srbiju u demokratiju, kako to oni kažu, nego anarhiju.

Danas ovde nema kolega iz bivšeg režima, nisu ni ranije nešto bili ovde. Znate zašto ih nema? Zato što ne mogu u zgradu Narodne skupštine i u ovu salu da unesu vešala. Zato nisu tu. Zato što ne mogu javno ovde da nas pogube. Zato ne dolaze na sednice.

Ja samo mogu da poručim da nikoga oni neće da vešaju, da ovo nije vreme Robespjera, nego da je Srbija moderna, demokratska država. Neće u ovu zgradu nikada više nasilno da ulaze, nasilno da je pale i da pod izgovorom neke borbe za demokratiju i revoluciju opljačkaju državu, građane Srbije dovedu do prosjačkog štapa a oni da budu sve bogatiji. Sa ovog mesta, baš zato što su takvi kakvi su, mogu da im poručim samo da se vlast osvaja na izborima a oni takvi nikada neće moći da pobede Aleksandra Vučića i SNS.

Zahvaljujem.
Reč ima Milimir Vujadinović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani, ono što sigurnošću možemo reći je da je u poslednjim godinama srpsko obrazovanje doživelo ozbiljne reforme. Dokaz za to je i stalno prisustvo, odnosno najčešće prisustvo ministra Šarčevića, ovom uvaženom Domu, koji je s nama proveo možda i ponajviše vremena od svih članova Vlade, obrazlažući sve reforme zakone koje smo usvojili u poslednjim godinama.

Međutim, svedoci smo i da niste kasnili kada je u pitanju stvaranje boljih uslova i obnova školskih ustanova u Republici Srbiji. Izuzetno mi je zadovoljstvo da u nekom svom prethodnom radu niste zaboravili i našu decu u dijaspori i regionu. Takav je i sadašnji predlog zakona. Omogućili ste im da pohađaju srpske škole, da uče na srpskom jeziku i na taj način doprinesu očuvanju nacionalnog identiteta srpskog naroda u celini, ali vodeći računa o troškovima, jer njihovi predavači sada mogu biti ljudi koji žive u tim zajednicama i to ne moraju biti ljudi koji dolaze iz Republike Srbije.

Takođe, kada je u pitanju obrazovanje, niste zaboravili ni učenički ni studentski standard i činjenica je da ste razdvojili prava i obaveze studenata, koji su, pre svega, odrasla i punoletna lica i odgovaraju za svoje postupke od prava i obaveza učenika, koji su maloletnici o kojima moramo voditi posebno računa a naročito kada je u pitanju njihova bezbednost.

Dobro je što ste uvažili sugestije ljudi studentskih odmarališta da se ta delatnost studentskih odmarališta nešto šire definiše, jer realno mladim ljudima su potrebne više nekakve aktivnosti nego što je to i delatnost, nego što je to sam odmor, pa se stvaraju uslovi da ta studentska odmarališta postanu, da kažem, nekakvi centri iz kojih će izlaziti ozbiljne ideje i ozbiljno znanje za budućnost Srbije na čemu će i počivati naše društvo u celini.

Kada je u pitanju Zakon iz oblasti kulture i pitanje srpske književne zadruge, za pohvalu je poštovani ministre Vukosavljeviću što ste konačno uradili status srpske književne zadruge, jer verovatno na drugi način ne bi mogla ni da opstane u budućnosti, ali ja sam dužan kao neko ko dolazi iz Subotice, da vam prenesem zahvalnost za sve ono što zajedno sa gradskom upravom i gradonačelnikom radite, kada je u pitanju završetak radova i na ustanovi kulture, pre svega Narodnom pozorištu u Subotici i to je značajna stvar za naš grad i ja vam se u ime građana Subotice veoma zahvaljujem na svemu onome što radite na tom polju.

Međutim, uvaženi ministri, uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, dok predsednik države, vi članovi Vlade, vaši zaposleni u ustanovama o kojima je važno voditi računa, molim vas da nastavite rad na poboljšanju njihovog materijalnog i svakog drugog statusa. Dok svi vi zajedno radite po neku korisnu stvar i uporno, ali sigurno gurate Srbiju ka nekoj boljoj budućnosti, imate ljude iz dela opozicije koji se svaki dan trude da vrate destrukciju i da vrate unazad ovu zemlju. Da je vrate na stanje koje smo imali unazad nekih šest, šest i po godina, odnosno dve, dve i po godine, kada je u pitanju sever naše države, odnosno severna srpska pokrajina.

Moram da vam kažem, dok se takođe trudite da pričamo o standardu studenata i učenika, oni studente u Srbiji nazivaju, evo citiraću vam – neverovatnim smradovima, neverovatnim ološem, kriminalcima i kretenima. Ako mi ne verujete, molim vas pogledajte snimak sa subotnjeg okupljanja u Beogradu. Nažalost, bilo je i pojedinih primera širom Republike Srbije.

Dok vi danas pričate o Srpskoj književnoj zadruzi, o velikom Ćoroviću, o njegovoj važnosti u definisanju delatnosti Srpske književne zadruge, sa druge strane imate pretendenta na mestu ministra kulture koji veliča Jovana Divijaka i imate ljude koji na najbrutalniji način vređaju i srpskog patrijarha.

Dok predsednik Vučić obilazi Srbiju i razgovara sa narodom šta je to važno i šta to narodu u Srbiji treba, sa druge strane imate ljude koji tom istom narodu nude vešala na terazijama, kao za vreme Drugog svetskog rata. Dok uvaženi ministre, vi šaljete srpske učitelje u inostranstvo i u dijasporu i region, imate Vuka Jeremića koji odlazi i u Sarajevo, ali i u inostranstvo i na najbestijalniji način ruži sopstvenu državu i sopstveni narod, koristeći pri tom svaku priliku da uvredi i Republiku Srpsku.

Puno je ovoga što bih mogao da nabrojim kao primer i ovim sam hteo pre svega da napravim zbog građana Srbije razliku između nekih stvari, između rada i nerada, između odgovorne politike, a i fašizma sa druge strane, između pristojnosti i cirkusa koji možda još uvek jeste smešan, ali ne daj Bože, ako postane stvarnost i ako postane ozbiljan, onda postaje i poguban, a primeri za to su širom sveta, u Libiji, Siriji, Ukrajini, Venecueli itd.

Upravo sam hteo da kažem da sam siguran da je Srbija dovoljno mudra da prepozna ono što stoji iza toga i da će znati da razdvoji dobro od lošeg i sve ovo što sam nabrojao, ali mislim da svako podsećanje na te stvari ne može biti suvišno.

S tim u vezi, dok god radite na stvaranju jasnih razlika između ovih stvari, dok god radite za napredak Srbije, budite sigurni da ćete i vi i zakonski predlozi koje donosite u ovaj uvaženi parlament imati podršku parlamenta, ali što je još važnije, podršku srpskog naroda u celini. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas nekoliko predloga zakona koji se odnose na sistem vaspitanja i obrazovanja. Imamo i izmenu Zakona o oružju i municiji, kao i nuklearnu sigurnost i bezbednost na dnevnom redu.

Međutim, veliki je broj predloga koji se odnose na potvrđivanje sporazuma koji su zaključeni između Republike Srbije i drugih zemalja. Pre svega ću reći da je ovo jako važno upravo zbog procesa pristupanja Srbije EU, zbog podizanja već dobrog ugleda u Međunarodnoj zajednici i u svetu, naše zemlje. Podsetiću da su prva poglavlja otvorena krajem 2015. godine i upravo radom na zakonima, potvrđivanjem sporazuma, ali i usaglašavanjem našeg zakonodavstva sa pravilima EU, mi popravljamo međunarodni ugled Srbije.

Ono što je od posebne važnosti za nas jesu sredstva koja dobijamo iz međunarodnih fondova, iz međunarodnih izvora, koja za poslednje četiri godine iznose 2,3 milijarde evra. Naravno, radi se o nekim bespovratnim sredstvima EU, ali se radi i o sredstvima koja mi povlačimo putem projekata. Na primer, za reformu javne uprave, za razvoj saobraćajne infrastrukture, za razvoj lokalne infrastrukture, za reforme u sektoru vladavine prava, za pomoć preduzetnicima i poljoprivrednicima, za sanaciju klizišta, za izgradnju auto-puteva, za izgradnju stanova za izbeglice, za projekte u oblasti zdravstva i za mnoge druge oblasti.

Sa namerom da se jasno vidi razlika između nas koji danas ovde radimo i između onih narodnih poslanika koji su se priključili Savezu za Srbiju i koji su rešili da današnju sednicu bojkotuju sam upravo i navela sve ove oblasti u kojima su postignuti rezultati.

Rezultati su, naravno, veliki i postignuti su i od strane ove Vlade i od prethodne Vlade i ako bih želela da o tome govorim, trebalo bi mi mnogo vremena.

Meni je žao što oni poslanici koji su deo Saveza za Srbiju nisu ovde da od nas čuju šta sve imamo da kažemo o postignutim rezultatima i da čuju na koji način ćemo diskutovati o predlozima zakona koji su pred nama. Ja im predlažem, pošto su rešili da bojkotuju sednicu a nisu rešili da bojkotuju plate, da sav taj novac koji je njihova zarada, kada im stigne na račun, uplate, na primer, u humanitarne svrhe. Međutim, sa druge strane, ja ipak mislim da sam shvatila da od pogrešnih ljudi tražim da budu ljudi.

Tako sa jedne strane imamo politiku koja ima planove za budućnost. Ako se samo setimo da je u poslednjih pet godina izgrađeno 180 fabrika i fabričkih postrojenja, to je politika koju ćemo mi i nadalje sprovoditi. Ako se setimo da su povećane plate i penzije, a znamo da postoji najava da se plate i penzije i nadalje uvećavaju, ako znamo da je budžet sada stabilan, znamo da će se sa tom politikom i nastaviti.

A šta imamo sa druge strane? Sa druge strane imamo politiku koju nudi Savez za Srbiju, politiku nasilja, politiku mržnje, vešala, pretnje, crtanje mete na čelima svih političkih neistomišljenika, obračunavanje sa političkim neistomišljenicima. To je politika Saveza za Srbiju, to je politika nerada i razaranja Srbije.

Upravo zbog toga što oni nemaju ništa osim toga da ponude, ja nemam nikakvih sumnji da će na svakim sledećim izborima SNS pobediti. Jer, oni nemaju politiku koju će staviti preko puta nas, a koju bi mogli da ponude našim građanima.

Upravo zbog toga što želim da dam podršku politici koju vodi Aleksandar Vučić, koju vodi ova Vlada, ja ću u danu za glasanje podržati i ove predloge koji se pred nama danas nalaze. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodo ministri, koleginice i kolege, i ovaj set zakona i sporazuma govori da smo na pravom putu, da imamo, i predsednik Republike Aleksandar Vučić i ova Vlada i ova skupštinska većina, i misiju i viziju i da razmišljamo o budućnosti. Da razmišljamo o budućnosti, za razliku od ovih kojih danas nema tu, koji nemaju ideja, koji ne nude borbu mišljenja, borbu ideja, no nude vešala, od onih koji su nam pojeli i ukrali budućnost, a to dobro pamtimo. Nije ovaj narod toliko zaboravan da misli da oni koji su pre mnogo godina, to je mnogo, 12 godina su oni bili na vlasti, nudili 500 evra, eno odmah iza granice, samo da podne neko sa vlasti, da će ponovo to proći. Neće.

Ovaj set zakona i ovde ću pre svega pomenuti Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi, govori da ne mislimo samo o budućnosti, da mislimo i o prošlosti, o našoj istoriji i da cenimo ono što je neko drugi uradio. Godine 1892, ako sam dobro zapamtio, osnovana je Srpska književna zadruga. Trebalo je 22 godine da neko dođe i da da izmene i dopune zakona koji je neke davne, 1977. godine, donet. To govori mnogo. To govori da cenimo sebe, a ako cenimo sebe, ceniće nas i drugi.

Onaj drugi set zakona koji bih pomenuo, to je set zakona o obrazovanju, gde je krovni zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i gde je utvrđeno za ovih godinu i po dana ili nešto malo jače da ima dosta elemenata koje treba promeniti. To govori opet pozitivno i o ministarstvu i o Vladi, da se u hodu vidi da ima, na kraju krajeva, ovde je pre svega zbog nekih tehnoloških inovacija, ali i zbog okruženja, i zbog načina života, i zbog svega, da treba promeniti neke delove zakona koje smo mi, koje je ova ista skupštinska većina donela 2017. godine. Zbog toga se menjaju i Zakon o osnovnom obrazovanju i o predškolskom, jel se usklađuju pre svega sa ovim osnovnim svojim krovnim zakonom, gde se preciziraju neke odredbe, uređuje se i unapređuje i usklađuje sa nekim novim evropskim normama.

Ono drugo što bih napomenuo i što dosta govori i o ovoj skupštinskoj većini, o ovoj Vladi i o predsedniku Republike je da je najzad neko doneo na dnevni red, odnosno dao na dnevni red, nekad davno smo se mi odvojili od Crne Gore, set sporazuma koji će definisati granične prelaze, koji uređuje odnose granične i pogranične, pre svega Srbije i Crne Gore. Zar smo toliko godina trebali da čekamo da bismo to uradili? Znači, opet to neko radi koji misli o budućnosti, koji ne želi repove, koji ne želi neraščišćene odnose iz prošlosti.

I ono što mene posebno raduje, to je Predlog sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Kanade i Republike Srbije. Raduje me što ćemo sigurno, u danu za glasanje, taj sporazum prihvatiti i, opet ću se ja vratiti na budućnost, govori o tome da mi mislimo o budućnosti, da mislimo, neko kaže ima 300 hiljada a neko kaže 700 hiljada naših iseljenika u Kanadi, koji će imati mogućnost da direktnim letom iz neka dva grada, da li će to biti Toronto i Otava, ili neki drugi, dođu u svoj zavičaj. I ne da će oni dolaziti u zavičaj, nego će to otvoriti i mnogo toga, pre svega u ekonomskom razvoju i u odnosima ekonomskim i trgovinskim između Kanade i Republike Srbije. Na kraju krajeva, retko ko ima direktne letove za Kanadu. Sve zemlje iz okruženja, iz onih bivših republika stare Jugoslavije, imaće mogućnost da iz Beograda ili iz nekog drugog aerodroma iz Srbije, odlete preko okeana.

Ovde bih stao, jer je dosta toga rečeno i u prethodnim izlaganjima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstava, što se tiče današnjeg dnevnog reda posebno me raduje tačka koja je vezana za Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora, razvoj rečne transportne infrastrukture u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske investicione banke, obzirom da sam oduvek smatrala da maksimalno treba iskoristiti unutrašnju mrežu vodnih puteva i staviti je u funkciju vodnog transporta.

Ovaj projekat je vrlo koristan za Republiku Srbiju jer unapređenje svih infrastrukturnih elemenata unutrašnjeg vodnog transporta, odnosno luka i vodnih puteva, doprinosi razvoju transportne mreže.

30/3BM/LjL

Vodni transport, kao što je već dobro poznato, je najjeftiniji vid transporta, što će značajno umanjiti transportne troškove.

Potrebna sredstva za pokriće troškova projekta, čija je procenjena vrednost oko 204,35 miliona evra, biće obezbeđena iz zajma Evropske investicione banke u iznosu od 100 miliona evra i iz bespovratnih sredstava EU i budžetskih sredstava Republike Srbije u ukupnom iznosu od 104,35 miliona evra.

Projekat će obuhvatiti sledeće aktivnosti: proširenje kapaciteta terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo, što će doprineti ekonomskom razvoju Podunavskog i Braničevskog okruga; zatim, adaptaciju brodskih prevodnica u sastavu hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap I i Đerdap II, s obzirom da dolazim iz istočne Srbije, mogu vam reći da se u ovo nije ulagalo proteklih 50 godina; zatim, hidrotehničke i bagerske radove na uređenju kritičnih sektora na Savi; zatim, hidrotehničke i bagerske radove na uređenju 17 kritičnih sektora na delu vodnog puta Dunava koji dele Republika Srbija i Republika Hrvatska; vađenje potonule Nemačke flote iz Drugog svetskog rata iz Dunava kod Prahova koja utiče na bezbednost plovidbe; implementaciju sistema hidro-meteo stanica na Dunavu i Savi, da bi se omogućilo praćenje većeg broja informacija koje su potrebne za bezbedno upravljanje plovidbom i, na kraju, uvođenje VTS i glasovnog VHF sistema na unutrašnjim vodnim putevima Republike Srbije, u cilju unapređenja upravljanja i kontrole saobraćaja, odnosno modernizaciju režima obavljanja administrativnih procedura vezanih za prelazak državne granice u međunarodnom rečnom saobraćaju.

Ovo je ukratko o ovom projektu koji će nakon realizacije u velikoj meri uticati na razvoj ekonomije i značajno će doprineti punjenju državne kase, a pozitivno će se odraziti i na razvoj onih okruga koji imaju izlaz na Dunav i Savu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima kolega Veroljub Matić.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite, kolega.