Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč, treba da konstatujemo ostavke dve poslanice.
Primili ste, poštovani poslanici, ostavke poslanica Ivane Stojiljković i Ljibuške Lakatoš na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na Predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrane narodne poslanice Ivani Stojiljković i Ljibuški Lakatoš danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Sada dajem reč ministru Vladanu Vukosavljeviću.
VLADAN VUKOSAVLjEVIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi. Zakon koji podrazumeva promene omogućava da se ova najstarija izdavačka kuća, živa izdavačka institucija, može budžetski finansirati, što do sada nije bio slučaj i što je iz različitih razloga ugrožavalo sam opstanak Srpske književne zadruge.
Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u odredbama člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti kulture.
Podsetiću samo kratko na stvari koje svi znamo, manje više, da je Srpska književna zadruga osnovana 1892. godine, kao društvo, kako se kaže, koje svojim radom, a naročito izdavaštvom i privređivanjem odabranih dela iz oblasti kulturnog stvaralaštva, doprinosi širenju opšte prosvećenosti i kulture naroda.
Prema rečima, vrlo kratko, dr Vladimira Ćorovića, u knjizi „Istorija Srpske književne zadruge“ iz 1932. godine, kaže da SKZ, premda u svom imenu nosi pojam „zadruga“, nikada zapravo to nije bila, već je uzimajući to ime „zadruga“ htela, kako kaže Ćorović, da unese u svoj krug čestiti moral naše stare kućevne zadruge, da ljude čvršće poveže i da im lični element pomogne duhu i korisne celine. Ti visoki i važni ciljevi i motivi osnivača SKZ su omogućili da već 130 godina SKZ postane jedan od temelja izdavaštva i kulture u Republici Srbiji.
Međutim, sticajem okolnosti zbog, naravno, statusnih stvari SKZ jednostavno zbog promena u finansijskoj i statusnoj sferi izgubila osnov za otvaranje budžetskog računa, što već više godina ometa njen normalan rad i onemogućava finansiranje njenih izdavačkih projekata koji su od značaja za srpsku kulturu.
Ove predložene promene koje su ispred vas u zakonu otklanjaju navedene probleme statusnog određenja SKZ, saglasno važećoj normativi. Na ovaj način, usvajanjem ovoga, Ministarstvo kulture će biti u prilici, u skladu sa zakonom, da finansira rad SKZ, recimo, za čuveno „Plavo kolo“ koja je jedna od najznačajnijih živih institucija srpske kulture u poslednjih 130 godina i moći će da omogući i stvori uslove Ministarstvo kulture da, na način, kako to čini sa Kolarčevom zadužbinom, sa Vukovom zadužbinom, sa Dositejevom zadužbinom, sa Maticom srpskom, na konkretan način pomaže najvažnije ustanove srpske kulture. Toliko za uvod. Ako bude pitanja, spremni smo da odgovorimo.
