Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona iz oblasti obrazovanja. Pre svega, želim da naglasim da će poslanička grupa PS-NSS-US, u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Obrazovanje je stub razvoja našeg društva i drago mi je što je kao takav prepoznat od Vlade Republike Srbije, od resornog ministarstva i što svi segmenti obrazovanja o kojima danas pričamo, prosto dolaze na čvrste noge, a reforme koje se sprovode poslednjih godina su veoma značajne. Kažete da se sporo radi, odnosno da se reforme sporo sprovode, jer prosto je tako u obrazovanju, ali mi već vidimo da postoje veliki rezultati. Radi se na kvalitetu, pre svega. Jedan od ciljeva jeste da kvalitet našeg obrazovanja bude u rangu visokorazvijenih zemalja.

Pre svega bih istakla važnost predloga izmena i dopuna Zakona o učeničkom i studentskom standardu, jer će kroz taj zakon efikasnije da se pruži podrška, mislim na onu materijalnu, učenicima i studentima i bolje će biti nagrađivani, jer su oni studenti koji su napredni, ali i oni koji imaju određene materijalne poteškoće u studiranju, oni će na neki način biti bolje podržani i biti u boljoj mogućnosti da što bolje završe studije.

Takođe je značajno što resorno ministarstvo veliku pažnju posvećuje učenicima sa posebnim potrebama, inkluzivnim merama i dualnom obrazovanju. Znate, to je dobro. Dobro je kada napravite čvrste temelj i kada se vidi da radite u službi građana, a kada se vidi da ne radite u službi nekih stranih ambasada i stranaca, već radite isključivo u službi onoga što je nama od najveće konkurentnosti u Srbiji, a to su ljudski resursi, to su naši studenti i deca, koji treba da se obrazuju na najbolji mogući način, kako bi sutra zemlju podigli na noge.

Sa druge strane, mi ovde imamo jednu paradoksalnu situaciju. Imamo situaciju gde opozicija toliko potencira na obrazovanju, da svaki put kada imamo neke dopune dnevnog reda, oni žele da dopune sa nekim zakonom o obrazovanju, a danas ih nema.

Pogledajte deo sale gde se oni nalaze, apsolutno je prazna. Pogotovo Aleksandra Jerkov koja je inače veliki borac za obrazovanje. Ona danas nije tu. Nije došla da prodiskutuje sa vama, da kaže šta je to što ona misli da je loše, već to radi verovatno tamo pred novinarima itd.

Znači, oni nisu uključeni i ne žele da budu uključeni, ne žele da rade, ali se nisu odrekli svojih plata, nisu se odrekli svojeg paušala, nisu se odrekli putnih troškova, nisu se odrekli pre svega određenih skupštinskih odbora, koji putuju u inostranstvo, jer na taj način dobijaju priliku da govore sa inostranim zvaničnicima, da blate Srbiju i urušavaju legitimitet Srbije, što svakako nije ideja.

Sednicu bojkotuju, ali ulice ne bojkotuju. Sećaju se 2000. godine, kako su mislili, kako su došli na vlast, a misle da danas to mogu na isti način da rade. Danas se to tako ne radi, jer Vlada Republike Srbije, Aleksandar Vučić, i svi mi ovde radimo u korist građana i izborima se dolazi na vlast.

Ja, pre svega, kao majka želim da izrazim svoje zadovoljstvo, jer smatram da ovaj sistem obrazovanja je jako dobar i želim da moje dete odrasta i da se školuje u ovakvoj zemlji.

Ali, s druge strane, kao žena se veoma plašim, jer ono što se dešava poslednjih meseci i kako se žene vređaju je zaista skandalozno. Pričali su o tome kako je treba, pozivali su na vešanje premijerke, a onda su ta vešala došla i na ulicu. Nakon toga smo imali dalje verbalna nasilja, svašta se pričalo i o predsednici parlamenta itd, a kasnije smo imali i fizičko nasilje na ulicama Lučana, gde je pretučena aktivistkinja SNS.

S jedne strane se plašim, jer oni nemaju granica, a sa druge strane želim da poručim ženama u Srbiji da Vlada Republike Srbije i da nadležne institucije rade na tome, da one jako dobro rade da postoji nulta tolerancija u Srbiji kada govorimo o nasilju i da budućnost Srbije o kojoj propagira Aleksandar Vučić i na kojoj radi, budućnost Srbije koja okuplja stotine građana na trgovima da razgovaraju upravo o toj budućnosti je mnogo jača od svog tog nasilja i od njihove želje za vlašću.

Zbog toga zaista smatram da nema razloga za strah i da Srbija će sve više i više da bude bezbedna zemlja u kojoj će sva deca želeti da žive i u kojoj će želeti roditelji da ih obrazuju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodo ministri koji ste prisutni ovde, nemojte mnogo da se osvrćete na to što nema opozicije. Naš narod kaže - ko nije tu bez njega se može; ali vama i režimu Aleksandra Vučića, opozicija je SRS. Tako da vi znate, ovi koji nisu tu oni su ko zna zbog čega.

I gospodo ministri ovde prisutni i vi gospodine Jovičiću, pošto ste ovlašćeni za nekih šest-sedam tačaka, da vam kažem, mi ne možemo da pričamo vama ono što niti mi primećujemo ni građani Srbije.

Mi ćemo da vam kažemo nekoliko činjenica koje mi uviđamo zajedno sa građanima Srbije, jer smo njihovi predstavnici koji nisu baš ovakvi kakvi bi mi mogli da čujemo, a usput gospodine Šarčeviću, pa mi smo i tražili od vas da podnesete sami ostavku, tražili smo rekonstrukciju Vlade, tako da mi smo ta opozicija koja, još jednom podsećam, i Vladi Republike Srbije i režimu Aleksandar Vučića, ali nismo opozicija građanima Srbije.

E, sada gospodine ministre, vi lepo rekoste, život je brži od zakona. Valjda da bi tim opravdali svoje često boravljenje ovde u Narodnoj skupštini i to ima logike. Obrazovanje je nešto što je početna osnova za sutra odraslog čoveka, građana, koji treba da preuzme odgovorne funkcije u ime građana Srbije i da ovu državu vodi u prosperitetnu i bolju budućnost. Nije to ono samo okupljanja građana, nego i neke nove ideje i neka nova rešenja. Ali, ja vama kažem gospodine ministre da poslanici skupštinske većine su čak brži i od života.

Vi kažete zakon je brži, život brži od zakona, a ja kažem da su oni brži i od života, jer 40 tačaka dnevnog reda koje mi treba da razmatramo na ovoj sednici Skupštine, ja ne mogu da kažem da one nisu u skladu sa pozitivnim propisima u nadležnosti ovog parlamenta. Da li je prioritet ovaj redosled, to je već sad drugo pitanje. Vi znate dobro da to sigurno nije prioritet i mi nikad ne kritikujemo ono što nije za kritiku i što nije za osudu, nego naravno ono što zajedno sa građanima primećujemo da nam nedostaje, da fali i da treba u pozitivnom smislu svakako i menjati.

Vi se gospodine Šarčeviću, s obzirom da ste bili prvi ovlašćeni predstavnik u ime Vlade da govorite i predstavljate ova četiri zakona, vi se nalazite u jednoj veoma ozbiljnoj situaciji. Vi ni posle, evo, tri godine kako ste ministar u Vladi Republike Srbije niste rešili goruće probleme, a gorući su problemi ko to nama poseduje diplome visokih školskih ustanova, ko nam predaje i deci i ko predaje studentima.

Ja sam pre nekoliko godina sreo jednog kolegu iz ranijeg saziva i pitam ga – šta radiš? Kaže on – predajem malo na fakultetu. Kako je to moguće da predaje malo na fakultetu, uz to sam bio onako iznenađen kako je za tako kratko vreme mogao od više škole da ponese sva ona naučna zvanja koja su neophodna da bi on makar i malo mogao da predaje na fakultetu. Nije ni važno gde mu se nalazi fakultet.

To su stvari koje vi još uvek niste pokušali da rešite, a u okviru vaše priče vezane za ova četiri zakona, mogli ste bar u jednoj ili dve rečenice da kažete šta planirate vezano za udžbenike? Ko će to da štampa naše udžbenike i koji će njihov sadržaj biti? O tome je predsednik naše stranke u više navrata ovde govorio i vi ne želite ili nemate nikakav odgovor.

Videćemo i kasnije kroz neke tačke dnevnog reda verifikacija, odnosno potpisivanje određenog ugovora posle tri godine, da to nije izvršen pritisak na vas, pa ste to morali da uradite.

Gospodine ministre, ja bih vam rekao jedan problem koji postoji ne samo u jednoj lokalnoj samoupravi, ali može da se uzme konkretan primer iz jedne lokalne samouprave, varošica koja ima ili opština koja ima 14 hiljada stanovnika i oko 400 učenika osnovne škole. To je 2,9 na 100 stanovnika, 2,9 su učenici osnovne škole. Vama bi to trebala da bude tema za duboku analizu u vašem ministarstvu, kako i na koji način pristupiti tim lokalnim samoupravama, kako rešavati probleme.

Očigledno je zbog velike zaljubljenosti u „velikog vođu“ ili u neke stvari koje, čini mi se, da nisu takve, ali ljudi možda i poveruju, stalno na televiziji slušaju, pa u nekim lokalnim sredinama, ne kažem u svim, u nekim lokalnim sredinama, možda i lokalni funkcioneri nisu, čini mi se, sami, prosto ne poseduju potencijal kojim bi mogli da krenu u rešavanje nekih problema.

Onda imamo rubne opštine čiji učenici, odnosno deca iz tih opština zbog toga što u njihovoj sredini ne postoje određene adekvatne ili čak željene škole, odlaze samo preko puta u Republiku Srpsku i smatra se da imaju status učenika koji se školuju i inostranstvu i onda gube dečiji dodatak i ne znam koje sve ne privilegije, nego ono što je ozbiljno i odgovorno i socijalno odgovorno društvo u obavezi da ima odnos prema toj deci, oni to gube.

Mislim da to nije dobro, nije u redu. Ima i jedna činjenica da veliki broj dece odlazi u zdravstvene škole prosto iz razloga što očekuju kad budu završili da će olako posao dobiti u inostranstvu i tu je pomalo i upozorenje vama u Vladi da razmišljate zbog čega se tako naglo smanjio broj nezaposlenih. Nije samo zato što se, a svakako da ih ima više zaposlenih sad nego prošle godine, a možda još više nego pre tri ili pet godina, ali nije to razlog samo odatle, nego zbog toga što ljudi odlaze ne samo iz manjih u veće sredine, nego i odlaze potpuno iz države Srbije.

Jedan konkretan zahtev upućen prema vama, gospodine Šarčeviću, bi mogao da bude. Postoji jedna škola u Ljuboviji koja je bila zapaljena, odnosno desio se požar. Ona nema mnogo učenika. Kada vam ovo kažem, 35 od prvog do osmog razreda, a pokriva jednu petinu te opštine. Deca su prinuđena sada i rešen je taj problem tako što im je obezbeđen prevoz pa odlaze u neke druge škole. Oni će završiti osnovnu školu, nije problem tu, ali što će mnogi od roditelja otići, već sad razmišljaju da bi omogućili bolje uslove svojoj deci, oni će promeniti mesto prebivališta, a onda ćemo ih imati u Beogradu ili u nekim drugim većim sredinama, ja sam potpuno siguran da niko u Vladi ne želi takav scenario u Srbiji.

Pretpostavljam da u Ministarstvu prosvete postoji zahtev od te osnovne škole, ako ne postoji, možete i preko školske uprave, možete i preko direktora te škole, da dođete do tih podataka i da vidite na najbrži način da im pružite određenu vrstu pomoći.

Kada je u pitanju 20. tačka dnevnog reda – Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i SAD o izručenju, ja sad imam malo i straha da komentarišem taj ugovor, zato što je prof. dr Vojislav Šešelj to objasnio pravnički, stručno na jedan fantastičan način. Ali, samo da vas podsetim, predsednik države sad ide iz mesta u mesto i obezbeđuje ili obećava neku bolju budućnost Srbiji. Valjda je juče negde izjavio – Srbija nikada nije dovoljno mala za one sa strane. I mi tu konstataciju možemo da podelimo. To je tačno. Ali, prihvatanjem ovog ugovora mi prihvatamo da smo ne onoliko mali koliko oni žele, nego još manji i da ne komentarišem to, jer je prof. dr Vojislav Šešelj objasnio to na najbolji način. Ovaj ugovor je potpisao ministar pravde Nela Kuburović i američki ambasador Skot pre skoro tri godine, a sad treba ovo verifikovati. Čini mi se da je pritisak malo ozbiljniji nego što to i građani i vi možete da prepoznate, ali sigurno da ste i vi takođe svesni i znate o čemu se radi.

Gospodine Jovičiću, kad ste vi u pitanju, vi ste vrlo korektan čovek i na Odboru za upravu i pravosuđe i ovde ste iščitali ko su nam kandidati, zašto se nikada u ovom domu nije pojavio gospodin Milojević, koji je sad vršilac funkcije predsednika Kasacionog suda? On je bio ovde, ja sam ga video samo kada je predsednik države polagao zakletvu. On bi mogao da nam da odgovore na neka pitanja, vezana su za ovih sedam tačaka dnevnog reda. Da li ste vi napravili analizu mreže sudova? Jeste li vi pogledali koliki su troškovi i koji su krajnji efekti? Da li imamo neke saobraćajke koje se dese zbog umora sudija ili onih koji ih prevoze na posao i slično? Ima još mnogo stvari koje bi mi mogli njemu da postavimo, da nam da odgovor, ali njega nema, uporno i vešto izbegava.

Nadam se da ćete na neka pitanja dati odgovor, a nešto ćete rešavati. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, gospodo ministri sa saradnicima, gospodo predstavnici tužilaštva i sudstva, drago mi je da vas sve češće viđam u ovom visokom domu. To govori u prvom redu o vašem odnosu prema radu, a i o odnosu prema građanima Republike Srbije.

Mi danas raspravljamo, pored ostalog, u ovom visokom domu, i o setu zakona iz oblasti vaspitanja i obrazovanja.

Vaspitanje i obrazovanje u Republici Srbiji ubraja se u one sektore koji su u tranziciji doživeli najveće promene. Republika Srbija je od jednog prestižnog nivoa obrazovanja zapala za vreme režima Tadića, Đilasa, Jeremića i drugih u najveći ponor u istoriji školstva u Republici Srbiji. Voleo bih da me kolege pedagozi, koji izučavaju istoriju školstva i pedagoški ideja, demantuju.

Prilikom dolaska na čelo Vlade Republike Srbije, danas aktuelni predsednik države gospodin Aleksandar Vučić je 27. aprila gospodnje 2014. godine zatekao Srbiju koja je bila ekonomski, industrijski i infrastrukturno totalno devastirana, Srbiju bez sigurnosti i bezbednosti njenih građana, Srbiju koja je bila ponižena i unižena, Srbiju bez vizije budućnosti, Srbiju bez nade i vere u budućnost, Srbiju sa ogromnom prezaduženošću, Srbiju sa prevelikom nezaposlenošću 26,5%, tačno milion i 753 hiljade je bilo u radnom odnosu, a danas, poštovani građani Srbije, dva miliona i 900 hiljada, Srbiju bez međunarodnog ugleda. Kakav je danas ugled, poštovani građani Republike Srbije, procenite sami. Srbiju opljačkanu pljačkaškom privatizacijom od strane bivšeg režima Đilasa, Tadića i Jeremića i Srbiju sa uništenim zaostalim sistemom vaspitanja i obrazovanja.

Predsednik Vučić je pošao od spoznaje da je znanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije osnovna pretpostavka modernizacije Republike Srbije koju sprovodi ova Vlada Republike Srbije, na čelu sa Anom Brnabić, najveći broj uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije, motor ubrzane modernizacije Srbije je predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić. Zato je on, zajedno sa Vladom, otvorio više stotina škola i domova zdravlja, dečijih vrtića i čak neke fakultete.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, mnoge vlade ozbiljnih zemalja u svetu u svojim su programima rada dale vaspitanju i obrazovanju istaknuto mesto. I predsednik Vučić je u tom programu to učinio. Predsednik Vučić je u svom programu, na stranici 71, dok je bio predsednik Vlade, rekao, citiram, ovo je vrlo važno za vaspitanje i obrazovanje, citiram – ono što je najvažnije, o čemu sam mnogo stranica napisao, jeste reforma obrazovanja, jer je to za nas najvažnije, jer to je ljudski kapital za budućnost i mi moramo da učimo i učimo. Završen citat.

Evo, reforma obrazovanja i modernizacije, vaspitanja, gospodine ministre Šarčeviću, i obrazovnog sistema, je u najvećem svom zamahu u Republici Srbiji, jer jedino savremenim obrazovanjem možemo menjati Srbiji. Zato ste vi, gospodine ministre Šarčeviću, potpuno u pravu kada se svim snagama borite za uspostavu dualnog obrazovanja kao najvećeg pedagoškog dostignuća obrazovanja uz rad i za rad. Ono je danas kod nas uspešna stvarnost.

Poštovani građani, poštovani prosvetni radnici, poštovani narodni poslanici, ja ne razumem naše političke protivnike Đilasa, Jeremića, Pajtića, Obradovića, i drugih saveza za drugu pljačku Srbije, koji su se u ovom visokom domu suprotstavili uvođenju dualnog obrazovanja. Setite se samo. Nisu izneli koncept tog dualnog obrazovanja, nego protiv uvođenja dualnog obrazovanja.

Dualno obrazovanje podstiče bolje povezivanje prirode sveta rada i teorijskog obrazovanja sveta učenja. Samo tako mi uvodimo realni, sadašnji, budući svet rada u teoriju obrazovanja. Na taj način će naši učenici i studenti biti prestižni u svetu i pomalo se to ovih godina sve više oseća.

Dualno obrazovanje je danas postalo realnost u Republici Srbiji zahvaljujući Ministarstvu prosvete, Vladi Republike Srbije i moram vas podsetiti, predsedniku Vučiću, koji je prvi put spomenuo u Republici Srbiji, kada je došao na čelo Vlade. Mogu vam reći dan, čas i vreme.

Kada su u pitanju ovi zakoni, odnosno predlozi zakona koji su na dnevnom redu našeg današnjeg zasedanja, mislim da ih treba usvojiti, jer su izmene i dopune vezane za modernizaciju pedagoške dokumentacije u skladu sa svetskim prosvetnim kretanjima, o čemu ću kasnije drugom prilikom govoriti. Promene se uglavnom odnose na osavremenjavanje pedagoške dokumentacije, na jednu vrlo važnu oblast vaspitanja i obrazovanja naših učenika i studenata, a to je ocenjivanje naših učenika, problem upisa dece u prvi razred osnovne škole, kao i dece koja mogu biti upisana u razvojnu grupu, u predškolsku ustanovu.

Pitanje obrazovanja nastavnika, što je jako važno, vaspitača i stručnih saradnika u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. To posebno akcentujem. Redefinisanje odredaba koje se odnose na zasnivanje radnog odnosa na mestu direktora škole, tu smo imali, ministar je odlično to primetio, male nedoumice i to isto u smislu modernizacije je precizirano.

Modernizacija digitalnog sistema obrazovanja i formiranje organizacione jedinice u zavodu. Da li ste, poštovana gospodo, vi kojih danas nema u ovom visokom domu, mogli zamisliti da će se ovo o čemu sam govorio dešavati u našoj Republici? Svi ste negirali, zato vas danas nema ovde da se argumentima suočite s nama. Mi to tražimo. Iznesite svoje argumente, mi ćemo svoje argumente, jedino to vodi boljitku Republike Srbije.

Redefinisanje odredbi koje se odnose na ocenjivanje učenika, kako u osnovnoj, tako i u srednjoj školi. Redefinisanje i preciziranje učenika koji se odnose na uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete.

Poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Republike Srbije gospodin Vučić otvara pogone i udara kamene temeljce u isto vreme, obratite pažnju sada na ovaj podatak, kada predsednik Republike Aleksandar Vučić traži, dakle dan govorim, trajno sveukupno i sveobuhvatno rešenje i kompromisno za našu južnu srpsku pokrajinu, u istu večer ministar Dačić u UN na Savetu bezbednosti brani stavove Srbije o Kosovu i Metohiji. Međutim, poštovani građani, u isti sat Đilas i Jeremić optužuju Srbiju, predsednika Srbije na sastancima sa predstavnicima evropskih zemalja van naše zemlje. Šta vam to govori, poštovani građani Republike Srbije, vi koji pamtite 2000. godinu? To su radili isti ti ljudi sa imenom i prezimenom i 5. oktobra 2000. godine.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani profesori istorije koji izučavate savremenu istoriju, 5. oktobar je bio druga, najveći udarac parlamentarnoj demokratiji u novijoj istoriji Srbije. Prvi je bio diktatura, a drugi 5. oktobar, jer Milošević tada nije pobedio na izborima, izgubio na izborima, a Koštunica nije pobedio na izborima. Drugog kruga izbora, kako znate, nije bilo, već su nama politički protivnici upali u ovaj visoki dom i zapalili ovaj visoki dom i tako ulicom došli na vlast. Zato je to, poštovani građani, drugi najveći udarac parlamentarnoj demokratiji.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici vi ste čuli ovaj podatak dok se naši predstavnici bore u UN i drugim telima za položaj Kosova i Metohije, dotle su Vuk Jeremić i Dragan Đilas u nekim evropskim institucijama optuživali predsednika države i državu Srbiju.

Ko je taj Vuk Jeremić? On neka objasni građanima Srbije otkud mu iz Mongolije 200.000 dolara, na ime čega je to primio? Neće nikako da objasni na ime čega je dobio silan novac iz inostranstva za vreme dok je palio ovom Skupštinom, od 2007. do 2017. dobio je čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora na svoj Centar za demokratiju. Četiri i po miliona uplatila mu je jedna fantomska energetska kompanija koja posluje u Šangaju i Hong Kongu, gde su operirali njegovi bliski prijatelji i saradnici uhapšeni zbog korupcije u Americi i suđeni Patrik Ho i Šeik Tidijan Gardio. On je prekjuče u jednoj emisiji, na jednoj televiziji, brutalno lično uvredio predsednika Republike Srbije, što meni nije poznato u novijoj istoriji Srbije takva lična uvreda.

Poštovani građani Republike Srbije, mi ovih dana i vi ste svedoci podrške tobože demokratskim procesima u Republici Srbiji. To je jedan deo i potpisnika univerzitetskih profesora. Ja kolege profesore Univerziteta zovem, ako će se baviti politikom, nek se uključe u političke stranke, a naukom imamo međunarodne simpozije, imamo časopise i da se tu takmičimo.

Ja sam gledao ovaj spisak i moram da vam kažem, prvih pet na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Marija Bogdanović je redovni profesor, molim vas, ona je meritus, ali ne u Beogradu, nego predaje u Nikšiću. Iste večeri je bila na TV dok je Dačić bio u UN, gospodin Vučić rešavao sveobuhvatno rešenje i kompromisno za Kosovo i Metohiju, a ova trojica su u Briselu. Šta vam to govori? Jesmo li tu sliku gledali, gospodo, vi koji pamtite 2000. godinu.

Međutim, ja sam se malo, a verovatno i vi, ministre, ukucate „Kobson“, da vidimo Marija Bogdanović. Znate li koliko? Nula stoji tamo radova. Sledeći, Sreten Vujević, profesor, nula stoji. Miodrag Zec, meni je žao kolege Miodraga Zeca, nula stoji tamo. Radi se o prestižnim listama, globalnim. Đokica Jovanović, profesor u penziji, koji je bio meni kolega na Fakultetu u Prištini, a kada je počelo bombardovanje pobegao je u Beograd, zna se ko mu je osigurao posao, Marija Bogdanović, danas predvodi u Nišu stanare. Ukucam njega, nula stoji. Možete svi, ucrtajte naši u „Vos“, pa pogledajte ime i prezime profesora, pa ćete videti. Dalje, Dragan Bulatović, profesor u penziji, ista situacija.

Dalje, da ne navodim, ima ih više, ali me je još nešto zainteresovalo. Međutim, na ovom spisku je i Ana Pešikan i Tinde Kovač Cerović. Ja sam mislio da ima, a ono tamo nula. Međutim, ukucam još jednom profesora koji nas kritikuje ovih dana, pogotovo Ministarstvo prosvete, Jovo Bakić, docent, nula. Taj Jovo Bakić je docent drugi put, deseta godina.

Molim vas, grešku je napravio Savet za visoko obrazovanje kada je dozvolio da se docent bira dva puta u isto zvanje. Da smo zakon, kao i u drugim zemljama, pet godina da budu, a tražili ove reference, malo bi ih bilo, gospodine ministre, danas na fakultetima. Zato oni vas kritikuju. Zato, gospodine ministre, jer su godinama imali privilegije, bili urednici naših domaćih časopisa, a nisu dozvoljavali, nego svojim uskim krugovima, i tako na neki način uništavali nauku. Nisu pratili evropske i svetske tokove. Čim smo se otvorili prema svetu, evo ih na ulici. To su i 2000. godine, i Đokica Jovanović je došao 2000. godine, i Marija Bogdanović 2000. godine rektor postala. Dalje da ne nabrajam. Jovo Bakić, da ne nabrajam.

Oliver Tošković, pa to je profesor na mom fakultetu, u trećinskom odnosu. Ljudi moji, 10 godina docent, kao i Žarko Korać koji je otišao u penziju kao docent, a ovde nas stalno kritikovao itd. Znate li šta je radio taj Tošković? Videli ste na TV ekranima. Sastavljao test onaj iz prikologije i pita ga novinar tri pitanja, a on ni jedno ne zna. Kaže profesor – ne moram da znam, a on tvorac. Mi to znamo profesori, na mom fakultetu, na svim fakultetima itd. Dakle, ja ukucam njega, nula. Dalje, da ne nabrajam, ali na neki način da privedem kraju, da ostavim mojim kolegama još vremena.

Međutim, moram nešto da kažem, ja o 5. oktobru neću da govorim, ali ću citirati Dajanu Džonston. Vama je dobro poznato, koji pamtite 2000. godinu i suđenje u Haškom tribunalu, „Suludi krstaši“, koja je rekla, citiram: „Na krilima narodnog slavlja, zbog pada Slobodana Miloševića, koje se graničilo sa pijanstvom, Srbiju je u jagmi za vlašću samleo stampedo nestručnih, gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibra i profila koji su sebe promovisali u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce i plen“, završen citat.

Poštovani građani Srbije, slično nam se sprema. Ovi ne znaju nego ulica, ne znaju da dođu ovde da suočimo probleme.

Poštovani ministre, ovo su reformski zakoni. Zahvaljujem vam se što hrabro koračate u reformske tokove i oglušite se o kritike pojedinaca. Vi ste sebe ostvarili i dokazali u vaspitno-obrazovnom radu. Oni koji su vas 2000. godine terali, najbolje vi znate, a danas vas kritikuju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Samo radi javnosti, dug prema ovoj školi u okolini Ljubovije, radi se o isturenom odeljenju koje trenutno ima 29 učenika i gde je nesrećnim slučajem došlo do požara i nije ustanovljeno iz kog razloga. Ono što je bitno, to je da postoji deo sredstava koji je obezbeđen i deo koji još fali. Tako da se radi na konačnom projektu. Znači, sedam miliona je obezbeđeno, a pet će se obezbediti. Tako da će to biti rešavano od proleća.

Reč ima koleginica Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege iz skupštinske većine bi trebalo da razumeju da je zaista poslednji trenutak da se potrudite da vratite demokratiju u Narodnu skupštinu. Ovo što radite je jako loše. Vi, gospodo, iz ministarstva, s obzirom da sada u ovom vanrednom zasedanju Vlada dostavlja dnevni red, biste mogli da skrenete pažnju da ne želite da se pravi ovakva papazjanija od dnevnog reda, jer 40 tačka spojiti u jednu je apsolutno neprihvatljivo i to je zaista najgrublje kršenje parlamentarne i gaženje parlamentarne demokratije.

Nema te pameti pod kapom nebeskom koja bi mogla da nađe neke dodirne tačke između pojedinih predloga u okviru ovih 40 spojenih u jednu tačku dnevnog reda.

U tom smislu je prilično komplikovano da se narodni poslanici opredele o čemu za vreme koje imamo na raspolaganju da govorimo i na šta da skrenemo pažnju.

Pošto je ministar Šarčević ovde govorio o svojim predlozima i pokušao da nam objasni da imamo tako česte izmene zakona iz oblasti obrazovanja zato što, kako reče, život ide brže nego zakoni, ne može to tako ministre. Zakoni moraju da predvide sve što je realno da je moguće pokriti zakonom u okviru određene oblasti.

Prošle godine, pre nekoliko meseci smo pričali o ovim predlozima zakona, 2018. i 2017. godine, da li je moguće da vi tada niste znali da je osnov ekspozea Ane Brnabić bio, kada je birana za premijera, digitalizacija Srbije, a vi kažete da sada vi uvodite digitalizaciju u ove oblasti. Malo ćemo oko toga i kada budemo u amandmanima, pa ćemo malo da se posvetimo i tome.

Ovaj Zakon o izmeni Zakona o oružju, menjate jedan član i menjate rok na godinu dana i ovo je nešto što mora da se spomene pre svega zbog javnosti. Godine 2015. ste doneli i za tri godine niste u stanju da vi u Vladi uradite ono što ste bili u obavezi da uradite za tri godine. Dakle, ovo govori koliko je vama Narodna skupština samo eto formalnost, hajde da prođe to kroz Skupštinu, a šta ćete vi i kada ćete da uradite nešto, koga je briga.

Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi, ministre Vukosavljeviću, u ovom smislu manje-više su formalne izmene ovog predloga zakona. Mi smo podneli nekoliko amandmana sa namerom da obratite pažnju, mislim da možete da ih usvojiti i ono što jeste dobro to je da će se Srpska književna zadruga delom finansirati iz budžeta. Neka taj deo bude što je moguće veći i neka bude što je moguće ozbiljniji rad, jer zaista možemo kroz ovu instituciju da saznamo, da kroz razne knjige ostavimo budućim generacijama mnogo toga što je možda negde i zaboravljeno iz istorije Srbije i srpskog naroda.

Kada su u pitanju razni sporazumi, javnost treba da zna takođe da mi u Narodnoj skupštini smo samo protočni bojler, da su svi ovi sporazumi već zaključeni i oni nas već poprilično obavezuju, iako nisu ratifikovani u Narodnoj skupštini. To je taj neki redosled koji bi jednom valjda trebalo promeniti, da se ministrima ne daju tako blanko ovlašćenja. Znate, imamo loša iskustva. Sećate se kako je Vuk Jeremić u Savetu bezbednosti UN rešavanje problema KiM iz Saveta bezbednosti preneo na Euleks i dan danas trpimo zbog toga. Ministri moraju biti pod ozbiljnom kontrolom Narodne skupštine, što u našem sadašnjem slučaju i ovom vremenu takođe nije slučaj.

Jedan od predloga je Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora razvoja rečne transportne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Šta je ovde interesantno? Po ovom sporazumu se mi zadužujemo za 100 miliona evra. Možete da obrazložite zbog čega, ali gledajte šta piše u ovom sporazumu – statut banke predviđa da će banka obezbediti da se njena sredstva koriste što racionalnije i u interesu EU. Dakle, mi uzimamo 100 miliona evra kredita od te evropske banke, a moramo da radimo u interesu EU. Pogrešno, gospodo, videćete kada nam EU zatvori vrata kako ćemo se nositi sa posledicama koje ovi njihovi zakoni, koje ste vi nasledili i koje radite isto kao i oni pre vas, i koje ovde usvajate bez ikakve selekcije.

Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i SAD. Podsećam na nešto što je Vojislav Šešelj govorio na početku, ne bi trebalo to nikako da usvajate. Imaćemo i možemo imati ozbiljnih posledica ako se ovaj zakon usvoji.

Nije ništa bolje ni sa ovim što potpisuje Zorana Mihajlović. To posebno mora da se stavi pod lupu. Ona je još 3. oktobra 2017. godine potpisala ovaj sporazum između Srbije i transportne zajednice i čuli ste kako je tu provukla diplomatski status koji dozvoljava svima, osim Ruskom centru, Srpsko-Ruskom humanitarnom centru u Nišu, ali to je Zorana Mihajlović i vi je tako trpite, i teško nama sa njom.

Što se tiče ovog dela koji se odnosi na izbor sudija i tužilaca, ovde bismo imali podosta toga da kažemo. Predstavnik Visokog saveta sudstva nam je ovde pročitao sva imena ljudi koji treba da budu izabrani za sudije prvi put, ali u njihovim biografijama nemamo potpune podatke. Ne možete da ne kažete kojim je prosekom neko završio pravni fakultet. Mi ovde imamo slučajeve da recimo jedan kandidat je studirao 10 godina, a drugi je studirao četiri godine i komisija, ta neka koju formira Visoki savet sudstva, rekla je da su i jedno i drugo najvišom ocenom završili to nešto pred komisijom, a to nešto pred komisijom je, zamislite, razgovor. Jesu li ti članovi Visokog saveta psiholozi, psihijatri? Šta znači razgovor sa njima i na osnovu tog razgovora da daju ocenu? Potpuno pogrešno i potpuno loše i da vam kažem, gospodin, da se mnoge sudije koje su izabrane ljute, i one koje žele da budu izabrane, ljute zbog ovoga što nećete da napišete kojim prosekom je neko završio pravni fakultet.

Ako hoće da bude sudija ili tužilac mora da bude malo zapaženiji student. I, onda imamo, recimo, ovog nekog Rastka Živadinovića koji je zamenik Javnog tužioca u Prijepolju, koji je završio sa prosekom 6,61, koji je iz Beograda, a koji je izabran da bude zamenik tužioca u Prijepolju da bi tamo mogao da sprovodi neke političke procese i da, naravno, besomučno troši pare, za odvojeni život 853.000, pa na ime dežurstava 538.000. dinara, itd. Prosto nemam vremena sve ovo da čitam.

Ali, ovo je posledica reforme pravosuđa gde ste vi dozvolili da može neko da živi u Beogradu, a da bude u Prijepolju zamenik javnog tužioca. Nemamo mi ništa protiv da neko iz Beograda ode tamo, ali nema onda odvojenog života. Ide tamo, živi i tamo radi i nikakav problem to ne bi bio.

Dakle, loše vam je ovo što radite. I, ovde ima jedna greška koju zaista više puta vidim. Kažete da nekom tužiocu prestane funkcija zbog navršenja radnog veka. Nemojte ovako nakaradno. Nije on radni vek navršio, nego završio.

Recimo, i ovakvih je puno slučajeva, samo ću ovaj primer, jer više nema vremena. Bira se predsednika Privrednog suda u Leskovcu, izvesna Veselinka Jeremić. Ali, kažete bila su tri kandidata. Mi ovde ne znamo koja su to još dva. Možda je ona stvarno najbolja, ali ne znamo koja su još dva kandidata bila i kakve su njihove karakteristike.

Dakle, nemojte se rugati sa Narodnom skupštinom. Ako vam to skupštinska većina dozvoljava, mi srpski radikali vam to nećemo dozvoliti. Svaki put ćemo javnost obavestiti na ovaj način o vašem načinu rada. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima koleginica Snežana Bogosavljević Bošković.