Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite prenos Narodne skupštine Republike Srbije i koji ste imali priliku da u prethodnim izlaganjima kako ministara tako i mojih uvaženih kolega čujete sve ono što nam je novo u obrazovnom sistemu i kada je u pitanju obrazovni sistem donose izmene i dopune zakona koji su na dnevnom redu.

Takođe, imali smo priliku i da čujemo šta nam to nude oni čije su klupe danas prazne, ali, rekao bih, ne samo danas. Pokušava se napraviti od strane tog saveza za davljenje i silovanje Srbije, koji sebe naziva Savez za Srbiju, neka priča da oni danas bojkotuju rad parlamenta i da danas iz nekih razloga ne dolaze na sednice, pa te klupe su prazne na gotovo svakoj sednici. Dođu na pola sat, sat, kad legne uplata od strane tajkuna Dragana Đilasa, izdeklamuju šta imaju, pokupe svoje tašnice, torbice i pravo u jedan od obližnjih kafića. Tako da građani, ako im ne smeta ovo ružno vreme napolju, mogu da prošetaju Kosovskom ulicom i da vide pune kafiće tih opozicionih poslanika okupljenih oko tajkuna Dragana Đilasa. Legla uplata danas i oni brže-bolje pravo u kafiće, nema se vremena za radno mesto odakle se prima plata, iz budžeta koji pune svi građani Republike Srbije, tobož o kojima strašno brinu.

A tako brinu o građanima Srbije da u jednom od njihovih čuvenih tvitova, pošto oni ništa duže od tvita ne znaju da napišu, tih 120 i nešto koliko ima karaktera, to je maksimum koji mogu da napišu, toliko valjda te njihove psihološke mogućnosti im daju da se izraze, to nekako jedva uz onaj hešteg, pa kažu – mi ćemo sesti, pa ćemo napraviti plan i program. Tačno, napraviće plan i program. Napravili su ga i taj plan i program se najbolje u njihovom slučaju oslikava kroz vešala i to je ono što nude građanima Srbije i to je ono što mi imamo obavezu, kao pristojni i normalni ljudi, kao poslanici SNS, kao ljudi koji su dobili poverenje da brinu o budućnosti građana, svih građana Srbije, imamo obavezu društvu da kažemo kakva opasnost može da se nadvije nad ovom zemljom ako bi takvi, kako reče jedan od profesora sa Filozofskog fakulteta, nadahnuti ljudi, ne daj bože, ikada došli ponovo na vlast.

Kada oni nose vešala, kada prete ubijanjima, prebijanjima, kada uništavaju našu privatnu imovinu, onda je to nadahnuće. Onda ste strašno nadahnuti, ne znam samo čime. Da li ste nadahnuti nekim belim praškom ili nečim sličnim? Valjda je to udahnuto, nije nadahnuto. Onda tako uzbuđeni i motivisani izađu na ulice sa vešalima i kažu – evo, građani Srbije, mi ćemo ovo na Terazijama, tamo gde su nacisti i fašisti 1941. godine vešali, evo, mi ćemo sada da vešamo sve one koji su protiv pljačke Srbije, mi ćemo da vešamo one koji su za modernizaciju našeg obrazovnog sistema, mi ćemo da vešamo one koji žele više auto-puteva, mi ćemo da vešamo one koji žele bolje domove zdravlja, one koji žele bolje škole, mi ćemo da vešamo baš one ljude koji ne žele na Filozofskom fakultetu u Beogradu čučavac nego normalan toalet, mi ćemo baš te ljude da vešamo. Zato što se to ne uklapa u našu koncepciju viđenja i vođenja politike u Republici Srbiji, jer nema prilike za kombinacije više.

Srpska napredna stranka, s druge strane, građanima Srbije, našoj deci nudi u ruke laptopove, nudi knjige, nudi znanje, nudi deci da biraju fakultete koje će da studiraju, profesiju kojom će da se bave kad završe studije, nudi radna mesta, nudi ideje, nudi im bolji život, nudi im da uče strane jezike, da napreduju, da stvaraju porodice. Tako su i donete mere za povećanje nataliteta u Srbiji.

A kako da se oseća građanin, normalan čovek, kada mu iznesete vešala? Kažu da hoće da zaustave odliv ljudi odavde. Pa kako normalan čovek da se ne uplaši od toga i da ne razmišlja da ode kad vidi tako strašnu sliku da je neko nadahnut izašao sa vešalima na ulicu? Naravno, hvala bogu, u Srbiji 90% ljudi je protiv takvih pojava, jer to nije ni politika, to je pojava, to je jedna zla pojava, zla kob koja se pojavila u Srbiji u poslednjih 15, 20 godina, koju građani Srbije redovno saseku, kako koji izbori dođu sve ih je manje, i verujem da će kao ona korov koju poslednji put kiselinom polijete pa nestane, izgubi se sa placa, tako će i oni posle sledećih izbora kao korov da nestanu i više nikada neće imati priliku niti da prete, niti da uništavaju, niti da biju, niti da ponižavaju bilo koga u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, javio sam se da govorim uglavnom o međunarodnim sporazumima koje danas imamo na dnevnom redu, 24 takva sporazuma, imamo protokola raznih, konvencija i potvrđivanje različitih sporazuma, zakona o tim sporazumima.

Međutim, za početak moram, motivisan raspravom koja je vođena danas, da se osvrnem i na deo o kojem su moje kolege govorile, o obrazovanju, gde se najviše pominjao i taj program Vlade. Neki su, koliko sam primetio, čak to i kritikovali ovde, što mi uopšte nije jasno kako i zašto. Priča o digitalizaciji Srbije, o savremenim tehnologijama, o robotizaciji i svemu što nas čeka. Ja sam ubeđen, ministre, da vi znate da su pored samog sistema obrazovanja upravo ovo teme koje moraju sve više da zauzimaju mesto u našem obrazovanju.

Evo, daću vam primer iz moje kuće. Moja ćerka Anđelija ima šest i po godina, tek će u septembru u prvi razred, ona sama već radi sa android telefonom i sa laptopom. To su nove generacije, to je budućnost. Mi moramo uslove naše njima da prilagodimo. Znači, mi moramo našu državu da dovedemo na takav nivo da oni imaju iste uslove, da ta naša deca imaju iste uslove koje imaju i deca u savremenom svetu.

Nažalost, još uvek moramo da kažemo, i tehnološki i u svakom drugom, naročito u tehnološkom delu su ispred nas, još uvek jak iako upravo u ovoj delatnosti mi smo jedna od nacija koja najbrže napreduje i najbrže dostiže savremene tokove u svetu.

Šta je odgovor tome? Odgovor tome, ja moram reći, neka se, čak ako se neke kolege naljute, ja ne razumem taj naziv Savez za Srbiju kod ovih naših političkih oponenata, oni ne mogu da budu Savez za Srbiju, jer videli smo šta oni nude u odnosu na ovo.

Oni mogu da budu savez za sebe, na primer, ali za Srbiju teško. Evo, videli smo šta oni nude. Na ovaj odgovor o digitalizaciji Srbije o savremenom obrazovanju i svemu ostalom što radimo oni su, jedan od njih je ovde kolega Boško Obradović je doneo kamen za pritiskanje kupusa u kaci i pokušao je ovde sa nama da razgovara sa primerom kamena.

S druge strane, narodni poslanik Nogo nosi , pazite izraz – maketu vešala. Pazite, maketu vešala.

Maketa služi u privredi, služi u nauci, da se pokaže nešto što je vaš proizvod ili projekat na kome radite. Znači, čak i ako nosite nešto što nazovete maketom, to je nešto što je vaš proizvod, to je nešto što vi nudite, to je nešto što hoćete da pokažete vašim kupcima, vašim klijentima.

U slučaju političke organizacije građanima kojima se nudite kao alternativa u ovoj vlasti. Znači, mi radimo na digitalizaciji Srbije, a oni rade na ulepšavanju beogradskih terazija vešalima, i sad to je konkurencija. Zato ja ne smatram da su oni Savez za Srbiju, nego savez za sebe.

Imaju primedbe, govore da žive u nedemokratskom društvu, da je mrak oko njih, a za to vreme mi danas, ali to radimo godinama unazad, ali danas ponavljam, radimo 24 međunarodna sporazuma, protokola, konvencije sa državama, kao što su SAD, Mađarska, Gruzija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Izrael, Kanada, Indija, Azerbejdžan.

Evropska investiciona banka, malopre je moja koleginica govorila, mi nemamo more, ali mi imamo Dunav i jedan od tih sporazuma je veoma bitan i za grad iz kojeg ja dolazim za Smederevo, zato što taj sporazum se zove, pročitaću ceo naslov da bi ljudi znali – Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora, razvoj rečne, transportne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Pa, kako to da Evropska investiciona banka sa jednom diktatorskom Srbijom radi ovakve projekte. Čuli smo, znači, između ostalog, će se pojačati i lučki kapaciteti, već ima i privatnih luka, ima i luku svoja železara na obali Dunava kod Smedereva i na ovaj način ćemo još to razviti, i koleginica je objasnila šta je još drugo.

Nama je Dunav veoma važan i kao plovni put koji nas povezuje sa celom Evropom, ali koji nas povezuje i sa Crnim morem. Ceo taj put je nama bliži, recimo i za tržište Rusije, kao što nas povezuje za tržišta EU sa najjeftinijim transportom i gde su kolege? Gde su kolege da kažu šta je primedba na ovo? Gde su da kažu da li ovo nije dobro?

Nikada nismo bili, znači, uvaženi smo u svim međunarodnim institucijama, a šta je rađeno u one četiri godine. Koliko ja znam ovde smo samo raspravljali o Euleksu jedanput i to je to.

Kad je doveden Euleks umesto UNMIK na Kosovo i to je to, to je sve za četiri godine međunarodne saradnje.

Ništa, a danas kada pogledate u svim oblastima i u obrazovanju saradnja i evo u transportu, u saobraćaju, mi imamo, stalno nastupamo na raznim forumima širom Evrope i svi su poslanici iz Srbije uvaženi i potpuno je drugačiji odnos nego što je nekada bilo i naše delegacije.

Imamo predsednika Republike koji je uvažen, koji se video sa nekim predsednicima država ili predsednicima Vlada, to je sad već dvocifrena cifra za njegove dve godine koliko je predsednik države i jedan mandat predsednika Vlade, četiri godine predsednik Vlade i desetak puta se video sa nekima veoma važnim ljudima kao što je Angela Merkel, Putin, opet ne moramo da govorimo o imenima, možemo da pričamo o institucijama, jer promenili su se i neki predsednici država, ili predsednici Vlada poput Austrije, Francuske itd, ali i dalje svi razgovaraju sa Srbijom, čak i kada se političke opcije promene, leva-desna.

Šta je ovde što smo iz saveza za sebe videli? Otišli su u evropski parlament i najavljivali su to ne znam kako , primila ih je jedna mala grupa poslanika, leve orijentacije, znaci, opoziciona iz Slovenije i Hrvatske. Pa gde su iz ostalih država EU? Nisu se razumeli, teško su se sporazumevali, sa jezikom pa im je lakše bilo sa ovima iz bivše Jugoslavije da razgovaraju. Gde su ostali? Još iznose laži, kažu gospodin Mekalister će se videti prvi put videti sa ljudima iz opozicije. Pa, nije tačno. Svaki put ovde sedi sa ljudima iz opozicije, čak je jedan sastanak gospodin Tadić napustio na pola, jer je imao važnija posla, pa je i tu napravio incident i skandal. Ovde se to desilo, u ovoj Skupštini, pre manje od dve godine.

Znači, sve se to dešava i radi.

Građani Srbije moraju da znaju, mi ćemo nastaviti ovo da radimo i ove međunarodne sporazume koji su dobri za Srbiju, jer neka mi neko kaže šta je loše u Predlogu zakona o potvrđivanju konvencije koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi, što je takođe, ako želimo da konkurišemo na razna tržišta sa našim poljoprivrednim proizvodima, moramo da pratimo standarde koji su u tim zemljama bitni i da ih dovedemo kod nas na određeni nivo.

Videli smo šta smo sve morali da uradimo da bi izvozili u jednu državu koja nije EU, u Tursku, teletinu i na koji način smo morali da pripremimo nas same da bismo mogli da izvozimo, ali smo došli u situaciju da evo sada polako povećamo i taj izvoz.

Samo to je rešenje, upornost, marljivost i da se nastavi da se radi vredno. Ja znam da građani Srbije imaju poverenja u SNS, u predsednika Vučića i da ćemo mi ovo nastaviti da radimo ovako otvoreno, a oni neka se šetaju, neka nose vešala, neka nude budućnost koju nude, neka govore šta je budućnost koju nude, jer ja znam da građani Srbije to nikada neće prihvatiti.

Hvala još jednom i naravno da ću glasati za ovaj predloženi dnevni red i sve predloge zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo mi danas imamo na dnevnom redu Skupštine četiri zakona koja se tiču obrazovanja i prosveta i iako smo u prethodne dve godine imali više tih zakona koji su doneli neka poboljšanja u funkciji, kako predškolskog, tako osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.

Ovde bih se ipak osvrnuo na neke diskusije mojih kolega povodom potpisa

koji su skupljali ovih dana univerzitetski profesori, kako je moj kolega Arsić rekao, po njima oni koji su potpisali i za opoziciju, oni su profesori, univerzitetski nastavnici prvog reda, a ovi drugi su drugog reda.

Naravno, ja se tako ne osećam, pa bih zamolio prof. Atlagića koji je gledao taj Kopson, da nas ne proglase da smo subjektivni, profesore uđite na Kopson i pogledajte kakav je status moj na Kopsonu, pa da se malo izrangiramo.

Druga stvar, tu je ministar Šarčević, neka aktuelna događanja u kojima učestvuju, nažalost, nastavnici i neki univerzitetski profesori, sigurno utiču na vaspitanje, na određeni način, omladine. Ja bih u tom kontekstu izveo dva primera. Prvi primer želim da pročitam, kako je na jednom od tih skupova pisac Marko Vidojković uvredio profesore pravnog fakulteta.

Ja želim da im pružim podršku, da na ove najružnije reči ne obraćaju pažnju, to više govori o njemu. Tako da, čitam zbog građana, koji, verovatno većina nije ni pročitala ni čula da je Pravni fakultet leglo pacova, kriminala, korupcije i da tamo sede nitkovi i banditi. Da li je to nivo demokratskog dijaloga ili je ovo govor mržnje? Po meni je ovo govor mržnje.

Druga stvar, u mom Kragujevcu, ja sam poslanik iz tog grada, glumac u pokušaju da bude predsednik jednog pokreta, većina nas je to čula na govoru u srcu Šumadije kaže da je i levičaru i desničaru stalo da ima pruge, puteve, pravosuđe, koje funkcioniše. Naravno, ali ove pruge i putevi se grade ovih pet godina, a ne u njihovo vreme u raznim varijantama žutog preduzeća. A sada da li kući drže sliku Draže Mihajlovića, Dimitrija Ljotića ili Broza, ili ne znam Koče Popović, to je potpuno nebitna stvar.

U ovoj rečenici se govori da čovek ne zna gde se, ne sagledava ni istorijske činjenice, ni kako utiče u ovoj trenutno aktuelnoj situaciju.

Kako je nebitna stvar ko je Dimitrije Ljotić? Po nekim istoričarima, on se smatra da je bio najveći izdajnik u regionu, gori od Ante Pavelića, zato što je Ante Pavelić i njegovo ustaštvo ubijalo pripadnike drugih naroda, što je genocidno, što je tužno, a Ljotić je učestvovao u masovnim zločinima protiv Srba, u Kragujevcu su njegovi pripadnici skupljali, učestvovali u vođenju i đaka i rodoljuba na streljanje. Kako je nebitno?

Ministar Šarčević i nastavnici u osnovnoj i srednjoj trebaju malo više ipak, pošto se ovo aktuelizovalo, sad to meni pomalo liči na zlonameran pristup da možda žele neku redefiniciju istorije ko je patriota, ko je saradnik fašista, da nastavnici istorije malo više i detaljnije objasne ko je Dimtrije Ljotić, da je on izdajnik i da i njegova tzv., kako su se oni zvali, dobrovoljci koji nisu bili jer su dobijali platu od fašističke Nemačke i oni koji su pobegli i otišli u Nemačku, dobijali su penziju kao vojnici Vermarhta.

Imao sam potrebu da to kažem, jer je u mom gradu gde su streljani đaci, gde su streljani nastavnici, gde su streljani pošteni rodoljubi, ti pripadnici Ljotića su učestvovali.

A taj glumac hoće da bude vođa nekog pokreta, nekog demokratskog, opozicionog pokreta, ne znam ni čemu pripada kad je ovo njemu nebitno. Možda ja imam pogrešan pristup, ali mislim da imam pravi pristup, da on ne zna šta priča i gde se nalazi.

Još jednu stvar, jevrejska opština Beograda uputila je pismo protestno tom glumcu i ovo je poučno saopštenje koje želim da pročitam zbog građana, gde oni ovako kažu: „Naši članovi su ljudi raznih političkih preferenci. Nalaze se i na levoj i na desnoj strani političkog spektra, ali oko jedne stvari nema diskusije, da su svi koji su sarađivali sa okupatorom i koji su naše pretke slali u smrt protiv kojih ćemo se oglasiti i juče i danas i sutra.“ E, sad, vidite reakcije i vidite kakav će to vođa da bude.

Ja ovo ponavljam i zbog građana i zbog ljudi da razmisle, kad neko ne može da napravi distinkciju, reč ostane zapisana ali ona govori o nečijem razmišljanju.

Što se tiče ovih zakona, da prokomentarišem u par minuta, jer su moje kolege detaljno o svemu rekli. Kroz sva četiri zakona pominje se da sve i sva ova rešenja moraju da se vode u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

To treba reći jer je u prethodnim zakonima samo se napomenulo elektronske, a sada pošto je taj jedinstven informacioni sistem već značajno nadograđen, mora da uđe u zakonsku regulativu.

Pozdravio bih što su dve škole, prirodno-matematička gimnazija u Beogradu i u Novom Sadu, proglašene za institucije od nacionalnog značaja, to je velika stvar. To su škole koje imaju dugogodišnju tradiciju, čiji su đaci, učenici, osvajali velike nagrade, koji dan danas imaju visok nivo nastave i rada, sa tim đacima, uvažavajući njihov talenat, ali bi trebalo razmisliti zato što možda, jer imamo mi i u Kragujevcu gimnaziju, jednu od najstarijih u Srbiji, da li u nekim kriterijumima još u nekoj budućnosti neka od tih starih škola, gimnazija, zaslužuje da bude ovako rangirana.

Drago mi je što je, još ovo da kažem, u ovom zakonu regulisano i koje će da budu referente, da upotrebe ustanove, odnosno škole za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji će to kriterijumi da budu na osnovu kojih će ministar da donese da one budu referentne ustanove i što je neophodno, iako nastavnici koji rade sa njima imaju visoko obrazovanje, ali je potrebna jedna malo diskretna i specifična edukacija i osposobljavanje nastavnika da bi se podigao i povećao standard kompetencija u obrazovanju tih učenika, a samim tim i u tim školama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, za SNS, za predsednika Republike, za predsednika SNS obrazovanje je preduslov razvoja, obrazovanje je preduslov napretka, obrazovanje je preduslov ostajanja naših obrazovanih i stručnih ljudi u zemlji Srbiji, obrazovanje je svakako investicija, obrazovanje svakako nije trošak.

U obrazovnom sistemu i na planu obrazovanja Vlada i ministarstvo učinilo je ogromne i značajne korake, a sve u cilju postizanja efikasnosti obrazovanja i pune uključenosti učenika, nastavnika u obrazovni proces, uz adekvatnu i potpunu saradnju i drugih u obrazovni proces, a tu pre svega mislim na roditelje učenika, pre svega onih učenika koji pohađaju predškolsko i osnovno obrazovanje.

Takođe, veliki napredak na planu obrazovanja od dolaska SNS učinjeno je u vreme kada je premijer bio Aleksandar Vučić, a to je uvođenjem dualnog obrazovanja. Zašto je uvođenje dualnog obrazovanja značajno za naš obrazovni sistem? Zašto je značajno za napredak i razvoj Srbije? Zašto je važno za naše učenike? Zato što je prekinuto sticanje isključivo teorijskog znanja koje za učenike niti je bilo funkcionalno, niti je bilo primenljivo na tržištu, niti je bilo korisno za poslodavce, niti su takvi učenici mogli da adekvatno i brzo uključe se u proces rada.

Dualno obrazovanje svakako jeste vrlo značajan iskorak napred na planu dalje efikasnosti obrazovanja i na planu daljeg razvoja našeg društva.

Ono što takođe želim da istaknem, a to su izmene i dopune Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Čuli smo danas da one suštinski i da one brojčano nisu mnogo velike, ali one jesu suštinski značajne. Zašto su one suštinski značajne? Zato što je elektronska evidencija i elektronska dokumentacija i te kako značajna u smislu efikasnosti vođenja javnih isprava u cilju efikasne razmene podataka, npr. kod izdavanja prevodnica, kada dete prelazi iz jedne predškolske ustanove u drugu ili kada se izdaje uverenje da dete pohađa predškolsku nastavu ili da dete pohađa osnovnu školu.

Znači, efikasnost i digitalizacija i te kako je zaživelo. Digitalizacija je i te kako zaživela u obrazovnom sistemu. Sve to svakako doprinosi i efikasnosti samog obrazovanja, ali i stepenu povećanog zadovoljstva i roditelja i učenika i nastavnika.

Ono što takođe želim da pohvalim i što za razliku od onih koji su otimali i pljačkali decu ometenu u razvoju, SNS i ova Vlada i te kako na planu obrazovanja i razvoja svakog deteta, u skladu sa njegovim potencijalima i sposobnostima radi, to je potpuna uključenost dece s posebnim potrebama u obrazovni proces, kako bi ona stekla sve neophodne veštine i znanja za svoj dalji samostalni život.

Šta je za to potrebno? Da bi se adekvatno razvijao potencijal svakog učenika s posebnim potrebama, i te kako je značajno, i to se predloženim zakonom i predlaže, sticanje dodatnih znanja i veština nastavnog osoblja koje radi sa ovakvim učenicima, kako bi i oni kroz sticanje novih znanja, novih veština doprineli boljem kvalitetu pružanja obrazovanja deci sa posebnim potrebama.

Takođe, želim da istaknem da je ocenjivanje drugog stranog jezika od petog razreda u osnovnim školama i te kako značajno sa aspekta dodatne motivacije učenika za sticanje što većeg znanja kada je u pitanju jezičko obrazovanje. Znamo da je znanje stranog jezika i sticanje znanja na planu jezičkog obrazovanja, jezičke kulture i te kako važno i za savremeni razvoj, i na kraju krajeva, važno sa aspekta svakog učenika, svakog deteta, ali važno i sa aspekta napretka Republike Srbije.

Ono što takođe želim da naglasim, a što se prvi put uvodi, to je potvrđivanje zakona koji se odnosi na Konvenciju o bezbednosti i zdravlju u poljoprivredi. Zašto je ova konvencija važna? Zato što prvi put jedna Vlada i predsednik Republike Aleksandar Vučić ukazuje punu spremnost da se na adekvatan način zaštiti zdravlje i bezbednost i sigurnost svih onih koji su kao sezonski radnici zaposleni na poljoprivrednim gazdinstvima i koji obavljaju poljoprivredne poslove. To do sada nije postojalo.

Ono što je značajno, a odnosi se na ovu konvenciju, to je da će nakon ove konvencije uslediti donošenje adekvatnih zakonskih rešenja, da će u ta zakonska rešenja biti utvrđene i nadležnosti institucija i nadležnosti Vlade i nadležnosti poslodavaca, ali da će aktivno biti uključeni i radnici i oni koji rade na poslovima poljoprivrede.

Rezultat vlasti SNS je 180 novih fabrika. Rezultat vlasti SNS je otvaranje novih vrtića, novih škola, novih bolnica. Rezultat vladavine SNS je da gotovo da ni u jednom gradu, ni jednoj opštini ne postoji više škola koja nije renovirana, adaptirana, u kojoj nisu poboljšani uslovi rada kako za učenike, tako i za nastavnike. Ja dolazim iz Priboja. Tu se radi renoviranje dve škole, kako bi i učenici to vreme koje provode u školi osećali se što prijatnije, a nastavnici, takođe, izvršavajući svoje radne obaveze, osećali se prijatno. Takođe, roditelji kada šalju decu u školu sada znaju da deca u školi neće od prljavih toaleta dobiti nikakve zarazne bolesti, niti od prljave i nehigijenski ispravne vode dobiti mnoge bolesti.

Srpska napredna stranka svoju politiku temelji na brizi o svakom građaninu Republike Srbije, na brizi o napretku i budućnosti Srbije. To je politika koja nema alternativu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je zaista dobar trenutak da pokažemo po čemu se mi kao SNS razlikujemo od dela opozicije koji je danas doneo odluku da bojkotuje rad srpskog parlamenta, dok su na dnevnom redu zaista jako važni i jako značajni zakoni koji će ići u korak napred, koji će modernizovati srpsko društvo, koji će zaista poboljšati poslovni ambijent. Mi danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima, raspravljamo o značajnim izmenama i dopunama zakona iz oblasti prosvete, studentskog standarda, Srpskoj književnoj zadruzi i mnogo značajnim zakonima koji će i te kako unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije.

S druge strane, imamo one koji bojkotuju svoj posao, ali rekla bih, ne bojkotuju svoju platu, ne bojkotuju paušal, ne bojkotuju sve one privilegije koje imaju kao narodni poslanici. Ali, mogla bih da kažem kao neko ko dolazi iz Beograda da je to već viđen manir Dragana Đilasa, koji iako nije radio niti u gradskoj Skupštini, niti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i te kako je podizao dnevnice, i te kako je primao platu.

No, ja ću se vratiti na važne međunarodne sporazume, na sporazume i zakone koji će modernizovati srpsko društvo.

Jedan od takvih sporazuma je sporazum koji je pred nama. Reč je o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice. Podsetiću vas, to je nastavak sprovođenja Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je Narodna skupština usvojila decembra 2017. godine.

Šta nam donosi Transportna zajednica zapadni Balkan i koje su to koristi za građane i srpsku privredu? Transport je generator razvoja svakog društva. Transportna zajednica zapadnog Balkana će predstavljati zaista jednu novu energiju u regionu zapadnog Balkana, koja nam je i te kako nedostajala.

Slušamo decenijama, ja od kada sam se rodila, u Beogradu i Republici Srbiji, zaista slušam decenijama o našem geostrateškom položaju, o prednostima koje ima takav položaj, ali hajde da se pogledamo u oči i da vidimo šta smo zaista uradili po pitanju naših ključnih koridora, po pitanju saobraćajne povezanosti, po pitanju izgradnje naše infrastrukture. Kakvo smo to stanje nasledili i šta smo u ovom prethodnom periodu mi kao SNS uradili? To su odgovori na pitanja kojima ću se ja u svom današnjem izlaganju baviti.

Želela bih da sve narodne poslanike i sve građane Srbije i te kako upoznam kakva je to svakodnevica na srpskim putevima i na našim graničnim prelazima. Prema podacima MMF, procenjuje se da gubimo 26 miliona sati godišnje zbog čekanja kamiona sa robom na granici. Od 22 dana, kamioni u Srbiji čekaju u proseku od sedam do dva dana, odnosno 48 sati.

Kada gledamo nivo realizacije, realizacija je 50% manja nego kolega kamiondžija u inostranstvu. Rekla bih da imamo jednu zemlju koja nije članica EU, mislim na Republiku Gruziju, gde na graničnim prelazima kamioni čekaju samo sedam minuta.

To su stvari o kojima moramo razmišljati. To su stvari na koje moramo ponuditi adekvatne odgovore i naći adekvatna rešenja i ovaj sporazum o kome danas raspravljamo, Sporazum između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju Stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, će itekako ukloniti ove, rekla bih, fizičke, ali i administrativne barijere koje su do sada postojale na našim graničnim prelazima i kada je reč o transportu, ne samo u Republici Srbiji, nego u čitavom regionu zapadnog Balkana.

Ne smemo zanemariti ovo tržište. Reč je o obimu poslovanja reda veličine oko 800.000.000 evra, koliko se plaća za različite vrste usluga na graničnim prelazima. Moramo nastaviti da razvijamo naše putne pravce, železnički saobraćaj, da proširujemo naše granične prelaze, poput graničnog prelaza Batrovac čime je povećan kapacitet protoka saobraćaja za čak 50%. Republika Srbija, Vlada Republike Srbije je realizovala uspešno rekonstrukciju graničnog prelaza Batrovac, čime je povećan nivo saobraćaja sa 12 na 18 saobraćajnih traka.

Prošle nedelje imali smo prilike da u sredstvima javnog informisanja vidimo da je, takođe, rekonstruisan i granični prelaz Bajmok koji je finansiran sredstvima EU, i to su te dobre vesti za građane Republike Srbije i za srpsku privredu koje su nam itekako u ovim prethodnim godinama nedostajali.

Ulaganjem u infrastrukturu mi ćemo zaista imati i više benefita. Sa jedne strane privući ćemo nove strane investitore i kreiraćemo nova radna mesta. Sa druge strane, u uslovima svetske globalizacije važan preduslov svake zemlje je upravo da ima dobro razvijenu transportnu infrastrukturu i efikasan transport.

Međutim, izgradnja transportne infrastrukture je jedan zaista zahtevan, obiman, kompleksan posao, posao pun izazova. Vi morate kreirati dugoročne planove. Ti planovi se moraju odnositi na period od četiri, od osam godina. Morate imati dobre projekte. Morate imati stabilne izvore finansiranja. Takođe, morate imati i kontrolu čitavog procesa kako ne bi došlo do raznih zloupotreba.

Naš cilj je da zaista stvorimo jedan atraktivan ambijent i za naše domaće investitore, kako bi imali nove tehnologije, nova radna mesta, veću produktivnosti i otvaranje naših tržišta.

S obzirom na malopre pomenut strateški položaj naše zemlje, mogla bih reći da u čitavom ovom regionu zapadnog Balkana zaista imamo veliki broj kompanija koje posluju u EU, ali i domaćih kompanija koje svoje proizvode, svoje usluge, svoju robu izvoze na regionalno tržište, evropsko tržište i svetsko tržište i njima moramo ponuditi adekvatne odgovore. Oni više ne mogu da čekaju, jer ako budu čekali bojim se da će pogledati na drugu stranu i da će pravac svog poslovanja usmeriti na drugu stranu, čime će zaobići ovaj region.

S obzirom na taj strateški položaj naše zemlje, same evropske integracije Republike Srbije, doprineće jednom dubljem integrisanju transportnog sistema u regionalni transportni sistem, a konačno i u sam sistem EU. Dobar pokazatelj za to pored ovog Sporazuma o osnivanju Transportne zajednice koji je Narodna skupština potpisala decembra 2017. godine predstavlja još i Dunavska strategija, ali i Jadransko-jonska strategija. Ugovor koji je Narodna skupština Republike Srbije potpisala decembra 2017. godine, a koji se odnosi na formiranje transportne zajednice, je prosto jedna vrsta novog zamajca za čitav ovaj region.

Podsetiću vas, na Samitu u Londonu, jula meseca prošle godine, Republika Srbija je zajedno sa Evropskom komisijom potpisala Sporazum o osnivanju Stalnog sekretarijata Transportne zajednice sa sedištem u Beogradu i Beograd će postati jedno čvorište regionalne transportne povezanosti čitavog regiona zapadnog Balkana, što je zaista odlična vest za građane i za privredu naše zemlje.

Takođe, ovaj i prethodni Sporazum o kome danas raspravljamo će na jedan bolji način definisati dugoročne planove izgradnje transportnih, infrastrukturnih projekata i zajedno ćemo ih realizovati sa svim potpisnicima zapadnog Balkana, ali kao garant svega toga će biti EU.

Podsetiću vas, onog trenutka kada je doneta Odluka da će sedište biti u Beogradu obezbeđeni su stabilni izvori prihoda, 80% finansijskih sredstava će obezbediti EU, deo koji se odnosi na transport, dok će ostali novac biti obezbeđen kroz finansiranje kotizacija, odnosno Republika Srbija, kroz nabavku neophodne opreme i nameštaja.

Ti projekti koji se tiču bolje transportne povezanosti odnosi će se na modernizaciju železnice, na izgradnju luka, puteva, aerodroma, kontejnerskih terminala i logističkih centara, svega onoga što nam je na prostoru bivše Jugoslavije u prethodnim godinama, prethodnim decenijama, prethodnim vekovima zaista nedostajalo. Mi možemo danas da vidimo mnoge azijske zemlje koje su ispred nas. I Azerbejdžan i Gruziju i mnoge druge azijske zemlje koje i te kako mogu da nam budu dobri primeri kako možemo da koristimo benefite tranzitne zemlje i benefite zemlje koja se zaista nalazi na strateškim koridorima.

Takođe, na Ministarskom samitu, želela bih da podsetim sve svoje narodne kolege, u Briselu je 6. decembra 2017. godine doneta ta značajna Odluka da Stalni sekretarijat transportne zajednice bude u Beogradu. Ovo su sporazumi koji zaista, mogla bih reći, predstavljaju politiku budućnosti, a ne politiku prošlosti, politiku linča, nasilja, prostakluka, različitih uvreda, politiku vešala koje svakoga dana možemo videti i na ulicama Srbije, koje deo srpske opozicije, deo Saveza za Srbiju propagira.

Po tome se mi razlikujemo od njih. Mi se razlikujemo od njih zato što zaista nudimo konkretne odgovore na probleme građana Srbije, na probleme srpske privrede. Mi nudimo konkretna rešenja i ovi zakoni predstavljaju jednu vrstu sistemskog pristupa kako možemo da poboljšamo infrastrukturu u našoj zemlji, kako možemo da kreiramo dualno obrazovanje, kako možemo da zapošljavamo neku novu mladu snagu i da sprečimo odliv mozgova, odliv mladih visoko obrazovanih ljudi iz naše zemlje. Nikada se nije toliko, rekla bih, ulagalo, kao što se ulaže u ove prethodne četiri godine.

Možemo da vidimo statistiku u prethodnih 40 godina, ministre Šarčeviću, kada je reč o izgradnji autoputeva. U samo četiri godine u Republici Srbije, Vlada Republike Srbije je zajedno sa svojim inostranim partnerima zaista pokazala kako se sa pažnjom ulaže u izgradnju infrastrukture. U prethodne četiri godine uloženo je 200 kilometara autoputeva. Nećemo stati sa tim radovima. Odgovorna politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića je takva da ćemo mi započete projekte, koje su neke druge vlasti u prethodnom periodu počele, završiti.

Dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica, živim blizu beogradske obilaznice, i zaista sam mogla da ispratim brojne ministre, brojne funkcionere prethodnih režima koji su se slikali na beogradskoj obilaznici i rekli su – završena je, samo što nije, evo biće završena. Ni do dana danas beogradska obilaznica nije završena, a gradi se. Vlada Republike Srbije je obezbedila značajna finansijska sredstva za završetak projekta beogradske obilaznice, za sektor B u dužini od 19,5 kilometara. Grade se i brojni drugi pravci i zaista odgovorna politika SNS počiva na realnim obećanjima. Sve ono što obećavamo narodu, mi to do kraja realizujemo, bez obzira ko je taj projekat započeo ili ne.

Da se vratim na Transportnu zajednicu, projekti Transportne zajednice zaista počivaju na dobro isplaniranim i utvrđenim projektima koji imaju za cilj, realizaciju, izgradnju autoputeva.

Ti autoputevi će se graditi u prethodnom periodu i Republika Srbija je pokazala da je odgovorna i da je spremna da zaista ima dobro projekte. Reč je o autoputu Mir, koji će spajati Beograd-Niš-Merdare i Prištinu, ali i autoputu Beograd-Sarajevo, rekonstrukcija železničke pruge koja će povezivati Beograd-Niš ali i bolju saobraćajnu povezanost sa našim susedima, sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i ostalim zemljama koje se nalaze u našem susedstvu.

Usvajanjem ovog sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, mi ćemo zapravo pravno uokviriti jednu dinamiku koju smo započeli Ugovorom o osnivanju Transportne zajednice, a benefiti od usvajanja ovog i prethodnog sporazuma će zaista biti višestruki.

Iz svih ovih razloga, ja podržavam formiranje jedinstvene Transportne zajednice koja će funkcionisati po standardima EU. To su oni standardi u poslovanju koji su nam i te kako u prethodnom periodu nedostajali.

Smatram da je ovo zaista dobra prilika i da povećamo efikasnost i smanjimo troškove poslovanja naših privrednih subjekata u Republici Srbiji, bilo da su oni domaći ili inostrani, da roba bude jeftinija, ali i da domaća transportna preduzeća budu konkurentnija i da mogu zaista da odmere ravnopravno snage sa svojim kolegama iz EU.

Dobrobiti te višestruke koristi se ne ogledaju samo u tome da ćemo mi zapravo prepisivati i harmonizovati određene propise sa EU, da ćemo usklađivati naše zakonodavstvo, već ćemo otklanjati sve one administrativne barijere koje su se odnosile na uklapanje u evropsku carinsku uniju, takođe i nastavak izgradnje autoputeva, nastaviti izgradnje luka, carinskih terminala, kontejnerskih terminala, ali i kreiranje jednog novog poslovnog ambijenta koji će i te kako privući nove strane investicije i koji će kreirati nova radna mesta u našoj zemlji.

Pored političkih interesa, koji su zaista važni, rekla bih da su još značajnija zadovoljenja tih ekonomskih interesa Republike Srbije, kada govorimo o transportnoj zajednici. Ekonomski interesi se ogledaju u toj regionalnoj povezanosti, jel je regionalno povezivanje jedini pravi put da se potpisnice, a to su potpisnice zapadnog Balkana i tako i za samu EU.

Rekla bih, Republika Srbija, odnosno EU, zaista imaju veliki interes da se tranzit kroz Zapadni Balkan ubrza, jel želim da podsetim sve svoje kolege narodne poslanike, sve građane Republike Srbije da kada govorimo o tranzitu i transportu kroz Zapadni Balkan govorimo o ruti koja je najjeftinija i ruti koja je najkraća. Pogrešno je mišljenje cele srpske javnosti da Transportna zajednica obuhvata samo oblast infrastrukturnih projekata. To je uvek nešto više, kroz realizaciju ovog projekta imamo važne dodirne tačke i sa ostalim oblastima, sa ostalim aspektima. Transport je često povezan i sa onim evropskim standardima koji nam nedostaju u našem poslovanju, na carinskim olakšicama. To se često odnosi i na ona socijalna pitanja, na zaštitu životne sredine i pristup tržištu.

Na prostoru Zapadnog Balkana zaista postoji veliki broj kompanija iz EU, ali i domaćih kompanija, kojima moramo dati odgovor na probleme sa kojima se u svom poslovanju svakodnevno suočavaju. Moramo dovesti do bolje regionalne povezanosti i otkloniti sve one fizičke i administrativne barijere koje su bile u prethodnom periodu kako bi domaći privrednici koji posluju i koji tranzitiraju sa svojom robom, uslugama, kapitalom, mogli da budu konkurentniji sa svojim kolegama na evropskom tržištu.

Na samom kraju želim da vas podsetim na jednu činjenicu. Ne možemo zanemariti ovo tržište. Kada govorimo o Zapadnom Balkanu govorimo o tržištu koje je oko 20 miliona ljudi, koje se nikako ne sme potcenjivati. Moramo kreirati ove standarde koji nam do sada nedostaju i moramo kreirati slobodan protok roba i usluga, kako bi se olakšalo poslovanje, jer posao ne može da čeka.

Oni koji ulažu novac, koji ulažu u nove investicije, koji posluju van naše zemlje, koriste ovaj prostor i za tranzit svoje robe i za plasman svoje robe i vrlo lako mogu da donesu odluku da pogledaju na drugu stranu i da se okrenu ka drugom pravcu.

Još jedna važna napomena. Izgradnjom boljih autoputeva mi ćemo zaista i u prvi plan staviti taj aspekt bezbednosti, sigurnosti na našim putevima u Srbiji, uklonićemo i smanjićemo one crne tačke i smanjićemo broj smrtnih slučajeva na našim putevima, uklonićemo sva ona uska grla na našim graničnim prelazima, da, kako pomenuti u mom uvodnom izlaganju, kamiondžije ne bi čekali od sedam do dva dana kako bi prešli granični prelaz.

Čitava EU počiva na jedinstvenom tržištu na četiri osnovne slobode, na slobodu kretanja roba, radne snage, kapitala i usluga. Imamo pozitivne primere tokom istorije evropskih odnosa. Mnoge zemlje EU su se prvo integrisale zajedno a onda su postali sastavni deo EU. Primer za to je Višegradska grupa koja je formirana u mađarskom gradu Višegradu, podsetiću vas, 1991. godine, koja se zajedno udružila. Nakon toga im je prišla i Slovačka i onda su kao delo velikog proširenja zemalja kandidata postali 1. maja 2004. godine i punopravne članice EU. Tako da u regionalnoj povezanosti vidimo zaista šansu kako možemo da pokrenemo čitav razvoj našeg društva, Republike Srbije ali i čitavog regiona Zapadnog Balkana.

S tim u vezi pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, da podrže usvajanje ovog jako važnog međunarodnog sporazuma koji će omogućiti našoj zemlji, našim građanima zaista poboljšanje kvaliteta života, koji će našim privrednicima omogućiti humanije i bolje uslove za poslovanje.

Po tome se mi kao SNS razlikujemo od dela srpske opozicije jer mi pokazujemo politiku budućnosti na delu, mi radimo svakoga dana da kreiramo bolji poslovni ambijent za naše firme koje posluju u našoj zemlji, ali i za sve naše građene kojima želimo da imaju bolje uslove i bolji kvalitet života. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Sonja Vlahović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milan Krivokapić.