Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, iz današnjeg dnevnog reda ove sednice ja ću se posebno osvrnuti na ono što mislim da pokazuje jednu dužnu pažnju države prema učenicima i studentima, a to su izmene i dopune Zakona o učeničkom i studenskom standardu.

Naime, činjenica jeste da je nastala potreba za zakonskim usaglašavanjem ovog zakona zbog promena svih zakona koji su do sada menjani iz oblasti školstva, znači, od osnovnih sistemskih, do pojedinačnih zakona, ali je činjenica da ono što je važno, važno je da se usaglašavanje ne svodi samo na zakonsko usaglašavanje, već se učeničkom i studenskom standardu u praksi vrši usaglašavanje i sa porastom standarda u Republici Srbiji.

Činjenica je da se u poslednje vreme prema podacima koje ja imam, a oni su verovatno ministru daleko poznatiji nego meni, mnogo više sredstava polaže i ulaže kako u same objekte, tako i u uslove u tim objektima u kojima žive učenici i studenti. Naravno da je i zakonska regulativa, koja će stvoriti uslove i za određene pravilnike, poslovnike, itd, nešto što dodatno treba da stimuliše i obezbedi da pravo na najjeftinije, da ne kažem besplatno korišćenje svih ovih beneficija koje imaju učenici koje ispune određene uslove i studenti, dobiju za onoliko vremena koliko im pripada i u najvećoj mogućoj meri najviše onima kojima to najviše i treba, onim najslabijim i najmanje zaštićenim socijalnim kategorijama, koje su uspele da svojim radom i zalaganje sebi stvore poziciju da na konkursima, u raspodelama dobiju studensku ili učeničku sobu ili smeštaj u nekom od ovih kapaciteta.

Jako je važno što je ova Vlada postepeno ali sigurno prekinula diskontinuitet onih, kako da kažem, večitih studenata koji su u Studenskom gradu bili ilegalci, poluilegalci, u stvari, oni koji su onemogućavali vredne i dobre učenike da mogu da žive i rade na jedan zadovoljavajući način u sredini koja nije njihovo prirodno okruženje, koja nije njihova porodica, da imaju uslove da se iskažu u potpunosti.

Čuli smo da pod ovaj zakon potpadaju 63 ustanove različitog karaktera. Ja se iskreno nadam da će Ministarstvo učiniti određene napore da pomogne Obrenovcu da u Obrenovcu nastane 64. ustanova. Naime, Poljoprivredno-hemijska škola, kao jedna od najboljih škola iz te oblasti u Republici Srbiji, ocenjena tzv. eksternom ocenom četvorkom, koja je sve standarde koji su postavljeni pred tu vrstu škole ispunila sa više od 75% zaista zaslužuje jednu dužnu pažnju, koju je i lokalna samouprava pokazala. Očekujemo i od grada Beograda, naravno, uz svesrdnu podršku i Ministarstva, jer to zaslužuje. Tako da je krajem 2018. godine, u cilju nastavka izgradnje i kompletnog zaokurženja te škole u kojoj danas uči više od 100 učenika koji nisu iz obrenovačke sredine, treba da se stvore još bolji i još povoljniji uslovi da dobijemo što kvalitetniji kadar vezan za poljoprivredu.

Podsetiću vas da sličan dom i škola postoje, da kažem, s one strane Save i Dunava, koje pripadaju tzv. PKB-u, ili toj oblasti, ali nemojmo da zaboravimo tradiciju a.d. „Dragan Marković“, koja je zahvaljujući onima koji su vladali do 2012. godine došla do stečaja. Ali, ono što je ostalo iza „Dragana Markovića“ kao firme koja je hranila takođe Beograd i Obrenovac i Srbiju i ostala jedna vrsta tradicije, koja je očigledno našla dobro tlo u izuzetno dobrom i kvalitetnom kolektivu koji postoji i radi u Obrenovcu.

Trenutno, mislim da bi Ministarstvo moglo da pomogne u tom delu kada je u pitanju ubrzanje same procedure oko proglašenja javnog interesa za zemljište koje je neophodno za eksproprijaciju, naravno, u okviru onoga što bi jedan deo učešća u finansiranju bio, a lokalna samouprava, onakva kakva jeste u Obrenovcu, koja prepoznaje potrebe i svog grada, ali i svih onih drugih gradova iz okruženja i potrebu da se ovoj školi obezbede što bolji uslovi za rad, zaista će učiniti sve što je moguće.

Ja se nadam da će to biti jedan od projekata kao pokazno zanimanje, kako ozbiljna lokalna samouprava, zajedno sa ozbiljnom vlašću u gradu Beogradu jednim odgovarajućim pristupom Ministarstvo obrazovanja može da reši problem koji je inače stajao od 2008. godine bez razloga. Činjenica je da su one poplave Obrenovac izbacile iz koloseka, da se dosta vremena izgubilo na rekonstrukciji sada postojećeg objekta Poljoprivredno-hemijske škole, ali da zaboravimo taj period kao nešto ružno i da upravo to bude motiv i razlog da ovde još nešto više ubrzamo, što se tiče procedura, naravno, sve u skladu sa zakonom, ali i sa voljom da se to što pre reši.

Što se tiče drugih zakona iz ove oblasti, samo moram dodati još jednu stvar, vide se u praksi pomaci, kada su u pitanju sadržine pojedinih udžbenika. Ono o čemu sam govorio na ranijim zasedanjima, moram da kažem da to jesu pomaci, ali iskren da budem, očekujem da se to još više stavi u prvi plan, pogotovo sad sa stvaranjem digitalnih udžbenika.

Znate, i dalje mislim da je potpuno nedopustivo da se određene stvari, pogotovo kada je u pitanju istorija srpskog naroda, istorija Republike Srbije na različite načine u različitim udžbenicima, koje koriste naši osnovci ili srednjoškolci, ne baš u jednakoj meri tretira. Najblaže rečeno, očekujem da Ministarstvo u tom delu posveti više pažnje, da se zaista poradi na stvaranju mehanizama, da sloboda koju prosvetne ustanove ili škole imaju prilikom odabira udžbenika koje će koristiti budu još više kontrolisane u smislu kvaliteta udžbenika koji se koriste, naravno ne u nekom drugom smislu koji bi nas odveo u potpuno suprotnom pravcu.

Osim ovih zakona, kada je obrazovanje u pitanju, zaista želim da podržim i poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke, pored ovih zakona, naravno svih ovih zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu, svesrdno će podržati izbor novih sudija koji se prvi put biraju na ovu funkciju. Nova, sveža, mlada krv, ako mogu tako da kažem, puna energije. Verovatno Visokom savetu sudstva uopšte nije bilo lako da izvrši odabir između najboljih, jer je previše bilo onih koji su izuzetno dobri, ali ja imam poverenja u predloge koji su stigli iz Visokog saveta sudstva da je to ono najkvalitetnije, što oni smatraju, iz oblasti struke, da sutra treba da se priključi, deli pravdu u Srbiji i da pravosuđe u Srbiji bude što efikasnije, ali što nezavisnije u svom radu, jer i znanje, pored svih drugih pretpostavki podrazumeva određenu nezavisnost.

Zahvaljujem se na pažnji. Toliko za ovaj neki prvi uvodni krug. U raspravi po detaljima imaćemo još nekih predloga i sugestija. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima kolega gospodin Žarko Obradović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani ministri, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS kažem nekoliko reči o zakonima koji su predmet razmatranja Narodne skupštine Republike Srbije danas. Najviše vremena ću naravno posvetiti pitanjima, zakonima iz oblasti obrazovanja, ali će biti prostora da se kaže i o nekim drugih zakonima koji su takođe veoma važni i od značaja su za razvoj Republike Srbije .

Naime, značaj obrazovanja za razvoj svake države, pa i Srbije nemerljiv ulaganje u obrazovanje je ulaganje u budućnost. Ulaganje u obrazovanje je ulaganje u sve ono što Srbiji treba i danas i sutra. Nije to samo odgovor potrebe razvoja ekonomije, jer potrebno je da imamo kvalifikovanu stručnu radnu snagu na različitim nivoima, sa različitim stepenima obrazovanja, različitim kompetencijama, koji mogu da odgovore za potrebe tržišta rada, nego ulaganje u obrazovanje i ulaganje u očuvanje nacionalnog identiteta, u sve ono što Srbija treba da bude.

Da bi mogli da se razvijamo, mala smo država u svetskim razmerama, sa malim brojem stanovnika, ali smo država koja je poznata po kvalitetnom obrazovanju i mislim da treba da nastavimo taj trend da deca, koja rastu, koja uče, koja pohađaju škole, a sutra i studenti, jednostavno treba da steknu što kvalitetnije obrazovanje, da nauče da razmišljaju, one informacije i činjenice koje dobiju da znaju da ih koriste, da ne bi sutra čitali skraćena izdanja po internetu dela svetski poznatih pisaca, nego da se shvati da i naše podneblje ima izuzetno kreativne autore i da u odnosu na broj stanovnika i prostor koji pokrivamo Srbija ima veoma kvalitetno obrazovanje, ali su i u drugim oblastima veoma dobri rezultati.

Naime, želim da pohvalim Ministarstvo što brzo reaguje na promene koje se dešavaju u obrazovnom sistemu, na promene koje prate trend globalizacije sveta, na ono što su zahtevi obrazovanja u svetu, zahtevi ovde u Srbiji, ali i brzo reaguje ako neko rešenje u praksi ne pokaže rezultat za koji se u početku smatra da može biti. Zato i danas raspravljamo o ova četiri zakona: jedan sistemski - Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predškolskim i osnovnom obrazovanju i o učeničkom i studentskom standardu.

Mislim da je dobro što Ministarstvo ovako brzo reaguje, jer sistem je ogroman: 125 hiljada studenata na visokom obrazovanju, 900 hiljada đaka, odnosno 126 hiljada zaposlenih, 250 hiljada studenata. To je ogroman sistem koji jednostavno zaslužuje da se brzo reaguje, jer stvari se ne mogu menjati, odnosno sistem je takav da je potrebno stalno vršiti inovacije i voditi računa o sistemu. Naravno, pojedinačni slučajevi se često koriste da se da ocena o sistemu, ali to nije sistem u celini. To je samo jedan mali deo, procentualno 0,00 nešto posto. Naravno, i tome treba posvetiti pažnju, ali napraviti sistem je velika stvar.

Drago mi je što gospodin Šarčević uporno insistira da pitanje obrazovanja imaju odgovarajući tretman u društvu, ali ministar nije jedini koji to treba da promoviše. Mislim da ova Vlada od početka svog osnivanja i ova vladajuća koalicija na različitim nivoima, od predsednika države, predsednika Vlade i ministara ponaosob, uporno promovišu obrazovanje da bi se shvatio značaj obrazovanja za budućnost Srbije.

U Zakonu o predškolskom obrazovanju uveli ste mogućnost da se evidencije o deci, roditeljima, starateljima, zaposlenima vode i elektronski u okviru jedinstvenog obrazovnog sistema, što je sasvim logično u odnosu na tendencije koje postoje na svim nivoima. Takođe, primetio sam da i javne isprave mogu biti na propisanom obrascu ili elektronski.

Ono što je važno i što ste vi pomenuli je to ponovno vraćanje drugog izbornog jezika, odnosno stranog jezika, vraćanje ocenjivanja tog jezika brojčano. Mislim da je jezička kompetentnost strašno važna i deo identiteta i ličnosti svakog đaka, našeg obrazovnog sistema i podstiče kvalitet obrazovanja.

Moram reći da je sjajna stvar za našu decu da imaju dva strana jezika u osnovnoj školi: jedan od prvog, drugi od petog razreda, da je jako dobro što i taj aspekt obrazovne, kako bih rekao, misije se ispunjava unutar našeg sistema. Pre par godina bio sam, ne malo, iznenađen kada sam čuo da pojedine zemlje, članice EU, nemaju dva strana jezika na nivou osnovnog obrazovanja, ali to govori o opredeljenju svake od država. U svakom slučaju, mislim da su ministar i Ministarstvo dobro postupili kada su odličili da ponovo ovaj jezik bude brojčano ocenjen. Pomenuli ste razloge, i to ima svoj smisao.

Kada je reč o ovom sistemskom zakonu – Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kako je i ministar pomenuo i u sadržaju ovog zakona, treba pomenuti nekoliko važnih stvari. To je da Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja uvodi četvrtu jedinicu. To je Centar za obrazovne tehnologije i potreba je, naravno, uslovljena razvojem kvalitetnog digitalnog obrazovanja. Jednostavno, ta digitalna komponenta treba da bude deo planskih dokumenata na nacionalnom nivou.Taj centar ima sadržaj svog rada, precizno utvrđen u ovom zakonu, razvoj digitalnih veština i kompetencija, izrada programa obuke u oblasti kvalitetnog obrazovanja, priprema izveštaja i publikacija. Jednom rečju, Centar ima svoj smisao kao deo unapređenja kvaliteta obrazovnog sistema Republike Srbije.

Drago mi je što je data mogućnost ovim zakonom, izmenama i dopunama ovog zakona, da se osnivaju resursni centri za pružanje stručne pomoći deci, učenicima i odraslima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovim porodicama i drugim obrazovnim i vaspitnim ustanovama. Jednostavno, ovo je dodatna podrška onome što je započeto i u godinama pre u inkluzivnom obrazovanju i dobro je jednostavno da se uslovi moraju propisati striktno. Video sam da je u Predlogu zakona rešenje da se pored Ministarstva prosvete i nauke kao matičnog, za ispunjavanje uslova je potrebna, da kažem, i dodatna podrška, pomoć i saglasnost i Ministarstva lokalne samouprave, odnosno kad kažem, uslovno rečeno, stručna pomoć lokalne samouprave, zdravlja i socijalne zaštite i mislim da je to jako važna stvar i to govori nešto o našem obrazovnom sistemu.

Kada ste, gospodine ministre, govorili o ustanovama od nacionalnog značaja, vi ste govorili o ove dve, mislim da je to pravi pogodak. Reč je o dve obrazovne ustanove koje apsolutno zalužuju da dobiju da budu ustanove od nacionalnog značaja.

Matematička gimanzija, to je priča za sebe, samo onaj ko malo više prati obrazovni sistem i ono što Matematička gimnazija radi može da shvati značaj rada te Matematičke gimnazije i u kojoj meri Matematička gimnazija promoviše obrazovni sistem Republike Srbije u inostranstvu. Deca, predstavnici Matematičke gimnazije na različitim nivoima i u oblastima matematike, fizike, informatike i jednostavno u drugim oblastima su tako kvalitetna, da se mnogi pitaju kako mi uspevamo kao mala zemlja da imamo tako kvalitetnu gimnaziju. Jer oni su, ovde ti podaci govore, osvojili preko 500 različitih medalja na balkanijadama, olimpijadama, različitim takmičenjima provere znanja u svetu i oni su jedan model za druge.

Kako uspevaju? Ono što je mene lično fasciniralo u nekim vremenima pre je što postoji deo rada Matematičke gimnazije koji se ne vidi u javnosti, da sami đaci unutar Matematičke gimnazije edukuju svoje mlađe kolege, da prave zbirke zadataka za opet mlađe kolege i razvija se jedan takmičarski duh i razvija se jedna, da kažem, prava borba za znanje unutar te gimnazije. Mislim da je ovo pravi pogodak.

Naravno, ne želim da izostavim ni gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, jer je takođe reč o jednoj izuzetnoj obrazovnoj instituciji. Mislim da, jednostavno, i jedna i druga gimnazija služe kao primer. Naravno, nisu jedine, da se ostali ne bi osetili zapostavljenim, ima puno kvalitetnih i sigurno će u budućem periodu biti veliki izazov pred vama da odredite koje još obrazovne institucije zaslužuju da dobiju ovo zvanje, jer ove dve gimnazije jesu nešto što stvarno jeste na ponos Republici Srbiji.

Video sam da, i mislim da je to dobro, da ste dodatno, kako bih rekao, stvorili dodatne mogućnosti za unapređenje obrazovanja dece u inostranstvu, da ono lice koje ispunjava sve uslove da može da izvodi nastavu, da može biti, da kažem, da može obavljati taj posao, naravno i na predlog nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva. Mislim da je to važno, jer naša populacija je širom sveta i jednostavno, ponekad postoji, da kažem, bez preteranog arbitriranja, birokratije, treba naći rešenje koje će pomoći našoj deci u različitim delovima sveta, koja se izjašnjavaju kao, da kažem, deo ovog nacionalnog identiteta, da imaju mogućnost učenja našeg jezika i svega onoga što predstavlja deo našeg identiteta, kulture i obrazovanja.

Rešili ste pitanje oko statusa direktora, radno-pravni status i mislim da je to dobro, jer je izazivalo u nekim prethodnim vremenima određene nedoumice.

Kompetencije zaposlenih u školama za učenike sa smetnjama u razvoju. Dali ste mogućnost, zakon daje mogućnost da unapređenje kompetencija i mogućnost u roku od četiri godine da se moraju završiti sve predviđene obaveze i video sam da ste u Zakonu o predškolskom, odnosno u ovom sistemskom, ali se odnosi na predškolsko obrazovanje i vaspitanje, status određene kategorije zaposlenih koji su za posledice pre stupanja na snagu odredaba Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju da mogu da nastave da rade taj posao bez bilo kakvih posledica po njih.

Na kraju, vezano za obrazovanje, to je Zakon o đačkom i studentskom standardu. Mislim da malo ljudi, ubeđen sam u to, sem ukoliko nema neke svoje ili je bio u ranijim godinama u đačkom ili studentskom domu, ili ima neke rođake, shvata koliko je veliki značaj ovih ustanova jer se tu na jednom mestu, kako bih rekao, đaci postaju ljudi, đaci postaju kvalitetni, đaci postaju kompetentni. Rad svih tih ustanova i đačkog i učeničkog standarda je izuzetno, izuzetno važna i ima, kako ste sami rekli, jako mnogo. Njihov rad je uređen prethodnim zakonom, ali naravno da postoji potreba da se zakon unapredi. Nova rešenja i vidim da ste ta rešenja, kako bih rekao, isklesali do zadnje mere i to je dobro, jer sve te ustanove se ne bave samo smeštajem, ishranom, nego je u pitanju vaspitni rad, rada je mogućnost i stipendiranja i kreditiranja učenika i đaka.

Mislim da je dobro što ste zadržali ona rešenja da se svi uspešni, to je sjajna stvar, da uspešni studenti, uspešni đaci jednostavno imaju nagradu za svoj trud i za taj rezultat koji postižu, da na svim nivoima su im otvorena vrata i samo je nebo granica za njihove ambicije ukoliko žele unutar našeg obrazovnog sistema, jer ako imate mogućnost da se uči u studentskom ili đačkom domu, dobijete stipendiju ili kredit, dobar ste studenti ili đak, upišete fakultet, opet o državnom trošku, jer preko 50% studenata na državnim fakultetima se finansira od strane države, onda imamo finansiranje master studija, finansiranje doktorskih studija i onda se tačno vidi vertikala od početka do kraja i vidi se šta za jednu malu državu, kao što je Srbija, znači ta vertikala, to znači mogućnost da Srbija daje mogućnost svojoj deci da završe sve nivoe studija besplatno, samo je pitanje kvaliteta.

Dobro je što oslobađanje od otplate dobijene stipendije i kredita sve one đake koji imaju, student koji imaju dobar prosek ocena. Video sam i vremenski rok koji je dat. Jednom rečju, mislim da je dobro i mislim da je sjajna stvar što ste unutar ovog zakona uveli i one odredbe kojima se favorizuju nedostajuća zanimanja. To je dobra stvar da ona zanimanja koja su potrebna ovoj državi, da i to bude motivacioni faktor za tu decu, da jednostavno izaberu taj nedostajeći profil zanimanja i da onda mogu da nastave da rade i ova varijanta koja je, odnosno rešenje koje je predviđeno ovim zakonom, da se svake godine u odnosu na promene unutar tržišta, menja vrsta zanimanja koja se radi.

Dobro je što se u svim ovim ustanovama, pored aktivnosti u oblasti umetnosti, sportskih, rekreativnih aktivnosti, informisanja uveli i aktivnosti u oblasti neformalnog obrazovanja. To jednostavno proširuje krug ovih aktivnosti i mislim da je ovaj zakon na vrlo kvalitetan način uredio brojna pitanja koja su bila potreba obrazovanog sistema, ali nisu do sada bila rešena.

Dozvolite mi da kažem još nekoliko reči vezano za Sporazum o sedištu Stalnog sekretarijata u okviru Ugovora o transportnoj zajednici, potpisan 30. januara 2019. godine u Beogradu. Značaj transportne zajednice Jugoistočne Evrope i formiranje ovog Stalnog sekretarijata u Beogradu je što postajemo regionalni centar i unapređenje, to je od velikog značaj za integraciju saobraćajnih tržišta južno-istočnih evropskih partnera u saobraćajnom prostoru, saobraćajnog tržišta EU.

Ako povežemo osnivanje ovog sekretarijata ovde u Beogradu sa činjenicom da unutar procesa saradnje 16 plus jedan i saradnje koju imamo sa Kinom ima veliki broj projekata u oblasti infrastrukture, odnosno saobraćaja, to znači da Beograd postaje veliki, važan saobraćajni centar za ceo ovaj prostor, ne samo Balkana, nego i Jugoistočne Evrope.

Dolazim do zadnjeg dela današnjeg izlaganja, to je uloga Beograda u međunarodnim odnosima. Naime u ovom dnevnom redu se nalaze dva zakona vezana za ukidanje viza za nosioce diplomatskih, službenih, specijalnih pasoša sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i ukidanje viza za nosioce običnih pasoša između Srbije i Gruzije, ali, ovi zakoni samo povod za nešto što želim da kažem, da je Srbija zadnjih godina, zahvaljujući velikoj diplomatskoj aktivnosti predsednika Vučića, Vladi, ministru inostranih poslova i potpredsedniku Vlade, gospodinu Dačiću, apsolutno promenila svoj položaj u međunarodnim okolnostima.

Setite se, Beograd je bio domaćin procesa saradnje „16 plus 1“, setite se Beograd je bio domaćin godišnje Konferencije OEBS-a. Evo, sada je naša predsednika potpisala Sporazum, Godišnja konferencija interparlamentarne unije će biti ove jeseni u Beogradu, Skupština Mediterana će biti za neke dve nedelje ovde u Beogradu. Jednostavno, pozicija Srbije je radikalno promenjena u odnosu na neko vreme pre i to je potrebno reći, jer ovi zakoni kojima se ukidaju vize pokazuju nameru Srbije da što veći broj zemalja ima mogućnost slobodnog putovanja njihovih građana, uzimajući u obzir apsolutno one bezbedonosne faktore.

Na kraju krajeva, ugled koji polaže Srbija pokazuje i ovo što se desilo pre neki dan u Savetu bezbednosti UN. Održana je rasprava o KiM, naš ministar Ivica Dačić je govorio sjajno, izneo je sve one stavove Republike Srbije i desilo se po prvi put u zadnjih dvadeset godina Saveta bezbednosti da o raspravljanju kosovskog pitanja su sve zemlje članice bile jednoglasne u osudi ponašanja i Prištine i promovisanju objektivno pozitivne pozicije i uloge Republike Srbije.

To nije čudno, Republika Srbija i ministar inostranih poslova, gospodin Dačić, su proteklih godina imali veliku aktivnost. Ja sam iz ovogodišnjeg izveštaja rada koje je ministarstvo dalo, primera radi, video samo sa gospodinom Lavrovim se sreo prošle godine sedam puta. Ako uzmete su onu diplomatsku aktivnost koju on ima tokom godine i njegova izlaganja u Generalnoj skupštini UN i susreti sa brojnim državnicima sveta, tome dodate šta predsednik Vučić radi na ovom državnom planu, dolazak Vladimira Putina ovde ili planiran odlazak predsednika Vučića na samit u Kini, koji je već drugi put, plus održavanje dobrih odnosa sa svim zemljama koje u Evropi objektivno imaju svoju težinu i sa SAD, onda se može shvatiti koliko je bitno promenjena uloga pozicije Republike Srbije.

Mislim da je to potrebno istaći, jer ta bitna promenjena uloga Republike Srbije u međunarodnim odnosima, može rezultirati rešavanjem pitanja koja su od značaja za budući razvoj Republike Srbije i to je nešto što može da raduje, jer sporna pitanja treba pokušati rešiti, ostaviti iza sebe. Set ovih zakona o kojima raspravljamo jeste usmeren u tom pravcu, otvaranja i daljeg razvoja Republike Srbije. Poslanička grupa SPS će glasati za predloge zakona o kojima Skupština danas raspravlja. Hvala.

Zahvaljujem kolega Obradoviću.
Reč ima koleginica Nataša Mihailović Vacić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, slagali se ili ne, nema važnijeg pitanja u jednom društvu i u jednoj civilizovanoj zemlji od pitanja obrazovanja. Slagali se ili ne, takođe od obrazovanja zavisi sve ostalo, i ekonomija i kultura i zdravlje i odnos nas samih prema sebi i odnos nas prema drugim ljudima. Dakle, zavisi celokupna budućnost i napredak jednog društva.

Znanje je moć, a obrazovanje pokreće društva i civilizacije. Budući da je pred nama set izmena i dopuna zakona iz oblasti obrazovanja, u svom izlaganju ću se posebno fokusirati na krovni zakon, odnosno na izmene i dopune sistema obrazovanja i vaspitanja. Moje kolege iz SDPS tokom dalje rasprave će govoriti i o drugim zakonskim predlozima.

Vi ste ministre u svom uvodnom izlaganju naveli razlog za donošenje izmena i dopuna seta zakona iz oblasti obrazovanja i ja to u potpunosti poštujem. Kada je stigao saziv, pomislila sam u jednom trenutku da su izmene i dopune zakona, naročito ovog krovnog stigle nekako prebrzo, što smo važeći zakon usvojili u oktobru 2017. godine.

Sa druge strane, ako obrazovanje razumemo kao najvažnije pitanje, kao što sam već i navela, u svakoj civilizovanoj i dobro uređenoj zemlji, onda bi trebalo da uvažimo i činjenicu da se nauka menja, da se svet menja pred našim očima, da se menja tehnologija iz dana u dan, i da je zato neophodno da i zakoni o obrazovanju prate ono što se oko nas zbiva.

Mi dosta dugo, hteli to da priznamo ili ne, nismo uvažavali realnost. Od prethodne države, Jugoslavije nasledili smo dobru mrežu škola. Kasnije se ta zemlja raspala, usledili su ratovi, pa sankcije, pa totalno urušavanje i devastiranje sistema vrednosti, pa smo onda sa društvenim promenama počeli da gradimo ispočetka sistem na koji se i vi danas naslanjate.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja se pristupilo sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi uočenim potrebama u praksi i uslovima u kojima se može sprovoditi. U praksi se jasno pokazalo i vi ste to više puta ponovili, da treba zadržati nove tendencije i rešenja usmerena ka opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja u skladu sa potrebama društva, uz poštovanje tradicionalnih vrednosti obrazovnog sistema Srbije, ali i praćenje tendencija razvoja evropskog i svetskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.

Mene zanima ministre zbog javnosti, mislim da je to izuzetno važno da pojasnimo šta tačno znači tradicionalni sistem obrazovanja? Zašto ovo pitam? Iz prostog razloga što većina građana pod tradicionalnim obrazovanjem smatra besplatno obrazovanje koje već dugo to nije ili obrazovanje eks katedra.

Rano i osnovno obrazovanje je temelj celokupnog sistema obrazovanja. Misija je zapravo da kvalitetno obrazuje sve svoje građane, da bazično opismeni učenike iz svih oblasti tako da mogu znanja međusobno da povezuju i da ih primenjuju u kasnijem školovanju, ali i samom životu.

Jedan od važnih zadataka obrazovanja je da razvija znanja, umeća, stavove, veštine i vrednosti koje su neophodne i potrebne za savremeni život u savremenom svetu. To podrazumeva i uvažavanje uzrastnih karakteristika, potreba i specifičnih osobenosti dece kroz negovanje i poštovanje različitosti i njihovih drugačijih potreba i interesovanja.

Cilj obrazovanja i verujem da ćemo se tu složiti, mora biti čovek, učenik, društvo, porodica. Decu u školama obrazujemo da budu građani koji doprinose na razne načine svojoj zajednici. Ljudi koji kritički promišljaju, preispituju i sebe i svet oko sebe širom otvorenih očiju, nema funkcionalne države bez funkcionalnih građana, a funkcionalne građane stvaramo upravo kroz proces obrazovanja.

Još uvek važeća strategija, naglasiću samo da joj rok ističe 2020. godine i verujem da su već počele konkretne aktivnosti na izradi nove strategije. Postojeća strategija je definisala željeni cilj, a da li smo odabrali pravi put kojim ćemo ka njemu krenuti i da li smo to dobro isplanirali videćemo u godinama koje dolaze, kroz generacije koje će se obrazovati onako kako je to već praksa i realnost u razvijenim zemljama. Ona otvara jednu izuzetno važnu mogućnost, da konačno uz obavezno osnovno obrazovanje, obavezno postane i srednje obrazovanje. Za to je potrebna promena Ustava i verujem da će i to ubrzo postati naša realnost i da će srednje obrazovanje takođe postati obaveza. Ukoliko se to ne desi u ovom sazivu parlamenta, verujem da će svakako u skorijoj budućnosti da se desi, u kom god sazivu.

Jedno sve učestalije razmišljanje dece, čak i u osnovnoj školi, je da studiranje i zapošljavanje sagledavaju globalno. Da li mi u skladu sa tim postavljamo i razvijamo sistem obrazovanja i uspostavljamo strateške planove razvoja obrazovanja u kojem ćemo u najvećoj meri biti kompatibilni sa evropskim i svetskim tendencijama u obrazovanju, pa samim tim i u pogledu kvaliteta života i planiranju lične budućnosti?

Spremajući se za ovu raspravu razgovarala sam sa stručnjacima, profesorima, nastavnicima, učiteljima, roditeljima kako bih i sama kao roditelj školske dece izbegla subjektivnost i objektivno sagledala temu i pitanje obrazovanja. Nekad mi se čini da i kritičari nisu često dovoljno svesni dubine problema, odnosno da ga sagledavamo iz različitih perspektiva i različitog ličnog iskustva i nivoa znanja o tako važnom pitanju. Navešću jedan banalan primer – ako moje dete ima peticu, meni je dobro, a o kvalitetu koga se tiče, važno je da u knjižici ili diplomi piše da je to petica. Upravo je kvalitet znanja i funkcionalnosti tog znanja ono što je potrebno društvu i ono što jeste poenta obrazovanja.

U svakom slučaju, uvažavam i poštujem mišljenje i stavove svih direktno uključenih u sprovođenje zakona u sistemu obrazovanja, bez obzira na to da li se sa njima lično slažem ili ne. I, kao što verujem da su uvažavanje i poštovanje ključni za razumevanje i dijalog u svim oblastima života i rada, nekako mi se čini da je u obrazovanju to još važnije, tako da su to upravo dve ključne reči za celokupan sistem obrazovanja i, naročito, naravno, za ovaj krovni koji uređuje ostale zakone iz te oblasti.

Ono što me posebno raduje je u vezi člana 12. kojim se menja član 83. postojećeg zakona, kojim se propisuje da Matematička gimnazija u Beogradu i gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu jesu ustanove od nacionalnog značaja. Apsolutno i u potpunosti podržavam taj predlog. Ne mogu, a da se istovremeno ne zapitam, uvažavajući sve specifičnosti te dve škole, naročito posebne talente dece koja se u njih upisuju, ne mogu da se ne zapitam koliko će još vode Dunavom i Savom da protekne kada će i ostale škole, i osnovne i srednje, u Srbiji da se po kvalitetu približe tim dvema školama, bar u smislu razvijanja aktivnog odnosa prema znanju, kritičkog i stvaralačkog duha, povezivanja različitih predmeta, itd?

Pored izuzetnih rezultata i uspeha koje postižu deca Matematičke gimnazije i gimnazije u Novom Sadu iz oblasti matematike, fizike, informatike, istorije, biologije, geografije, ta deca postižu izuzetne rezultate i u takmičenjima iz stranih jezika, srpskog jezika i književnosti, šaha, ostvaruju nagrade i u glumi, recitovanju, sportu, horskom pevanju, pa čak i u debatovanju.

Dolazimo tako i do ocenjivanja učenika koji dodatno precizira ovaj Predlog izmena i dopuna zakona. Za mene je ocenjivanje zapravo najvažniji element i najosetljiviji element obrazovnog sistema i ono ne služi kažnjavanju, zastrašivanju, omalovažavanju dece, nije disciplinska mera kada pričamo o znanju. To je mera vrednosti celokupnog ljudskog napora da život u svakom trenutku bude smislen i protkan voljom za dalje napredovanje, pa bilo da se radi o detetu u predškolskoj ustanovi, prvačiću od šest i po godina, ili doktorantu.

I, da zaključim, bez obzira na to šta činimo i radimo u obrazovanju neophodno nam je obrazovanje za 21. vek kako ne bismo upali u zamku da najopštiji utisak o kvalitetu obrazovanja u najširoj javnosti, a to smo svi mi korisnici sistema obrazovanja, bude ona društvena i školska baba roga koja ignoriše ličnost, a unapređuje poslušnost i medijokritetstvo, kako je to, svojevremeno, rekao veliki Duško Radović.

U Danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbija podržaće predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Šarčević. Izvolite.

S obzirom da se više poslanika osvrnulo na izmene i dopune zakona koje smo sad ovde predstavili, ja ću samo nekoliko rečenica da pomenem, a znate i sami da su izmene i promene u sistemu obrazovanja vrlo spore. Znači da svaka pominjana Finska, i ostalo, je zahtevala dve godine pripreme i osam godina rada. U Srbiji vam niko ne daje toliko vremena, tako da mislim da smo već za dve godine i malo jače što šta utemeljili, a ako ništa više bar ocene koje smo sada dobili o ostvarenosti reformi su preko 95% i to je podatak koji sam ja izneo na Svetosavskom govoru.

To je bilo jako teško, jer smo morali poslednje dve godine ići na svih 100% realizacija strategije koje zna kolega, da je dobrim delom odlično pisana, bez pratećih dokumenata akcionih planova. Tako da smo to uspeli da izvučemo i ta strategija je dobra osnova.

Upravo se radi u dva tima strategija za 2030. godinu, gde se mnogo od ovoga o čemu smo sada govorili se samo nastavlja dalje.

Ono što ste isto mogli da pratite, a to je rezultat koje obrazovanje pokazalo, a to je nova Duing biznis lista koja se vrednuje prema potencijalu ljudskog kapitala koji ima neka zemlja i tako se meri od malena. Nedavno je Srbija zauzela 27. mesto u svetu. To je inače i 27. mesto na tim testiranjima, koje naši mališani u prvoj fazi osnovne škole postižu.

Spustili smo obrazovani nivo još niže u predškolske ustanove i tu smo sada napravili jedan izuzetno dobar program koji UNICEF ocenjuje kao jedan od tri najboljih u Evropi. Zovu se i popularno „Godine uzleta“. Tako da nam je cilj da zaista kroz ishode, kroz onu primenu stečenih znanja kvalitet obrazovanja u Srbiji se vrlo brzo vidi. Nama je dogodine reformski drugi i šesti, drugi gimnazije, tako da smo napali sva tri nivoa obrazovanja istovremeno.

Svakako koristim priliku da pohvalim moje kolege, koji su, očekivajući još bolje svoj status kroz Zakon o platama, koji će biti nadam se do kraja ove godine, su prionuli na silne obuke. Dvadeset šest hiljada ljudi je obučeno u jednoj godini dana. Znači, uvodi se eksterna ocena, uvodi se licenca za sve ono što se radi. To ne može da ne da rezultat.

Složiću se sa vama, mi ćemo se truditi, bar dok ja budem u mandatu ili Skupština, da prilikom promene Ustava tražim obaveznost srednje škole, pa i ovo što je rekao kolega Komlenski, zaista mreža učeničkih domova je jako bitna. Ona mora da odrazi stvarnost svih ovih potreba koje imamo na raznim terenima, tako da se ovih dana završavaju i aktovi o mreži škola i niz drugih stvari koje su neminovne da bi se do ovoga svega došlo. Znači, punom parom timovi Ministarstva prosvete rade i mi smo pre dve godine, donoseći ove zakone, čak bili neko ko je procenio da ne može tom brzinom, u stvari digitalizaciju smo napravili mnogo brže nego što smo očekivali i to je sada uzrokovalo da moramo da prilagođavamo sve ove naše dalje propise. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, poslanička grupa SNS vođena snažnom podrškom koju pružamo politici izgradnje moderne i uspešne zemlje, podržava sve one dobre posledice ove politike, politike koju je lično ustanovio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, politike koju sprovode vlade čiji je stožer SNS. Dakle, vođeni ovom podrškom koju osećamo i pružamo, mi podržavamo i predložene zakone.

Počevši od predloženih sporazuma koji su standardni, dvostrani ugovori odnosno protokoli, odnosno sporazumi sa jednakim obavezama za obe strane, počevši od onih koji se tiču izručenja, ali i onih koji se tiču olakšanja putovanja za građane, eliminisanja viza za različite kategorije pasoša, onih koji omogućavaju da se lakše putuje iz jedne države u drugu i onih koji omogućavaju da naša država pristupi izgradnji neophodne važne infrastrukture, na našu podršku u tom smislu možete računati.

Posebnu pažnju posvećujemo predloženim zakonima iz oblasti obrazovanja i iz oblasti kulture, jer tu vidimo neposredne dobre posledice one politike koju podržavamo, posledice koje se odnose na adekvatno staranje o našem sistemu obrazovanja, o našim đacima, o našim studentima i na taj način izgradnji budućnosti za ovu zemlju, izgradnji budućnosti koja je zasnovana na znanju, zasnovana na radu, na rezultatima i na kompetencijama i ulaganju u taj sektor. Ova država je već pokazala na zavidnom nivou u godinama iza nas. Primera radi, za rekonstrukciju, izgradnju i proširenje, kao opremanje učeničkih i studentskih domova do sada je u samo nekoliko poslednjih godina izdvojeno više od 11 miliona evra, za potrebe uređenja škola, osnovnih i srednjih, više od 22 i po miliona evra. Završeni su i stanovi za mlade istraživače. Već su u funkciji oni u Beogradu, a izgrađen je i objekat u Kragujevcu. Izgrađeno je, odnosno obnovljeno 109 različitih objekata za škole i vrtiće. Više od 1.600 različitih ustanova povezano je internetom i taj internet je omogućen besplatno. To je realnost u vreme u kada se o ovoj državi staraju Aleksandar Vučić, SNS i vlade koje mi podržavamo. To se nije dešavalo u godinama iza nas.

Ubrzana modernizacija ogleda se i kroz formiranje tzv. IT odeljenja širom naše zemlje. Do sada preko 40, možda i preko 50 takvih odeljenja formirano je u brojnim gradovima. Kada sve to znamo i kada to imamo u vidu, u ovim zakonima o kojima raspravljamo danas, mi prepoznajemo nastavak, kontinuitet ove i ovakve ozbiljne i odgovorne politike.

Primera radi, kroz predlog sadržan u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji podrazumeva da se uvede nešto novo a važno, Centar za obrazovnu tehnologiju, centar koji je direktno zadužen za to da se dobar kvalitetan digitalni sadržaj, da se kvalitetno digitalno obrazovanje u ovoj zemlji razvoja, da nastavimo sa modernizacijom u koju smo uveliko zakoračili, da pokažemo da smo u stanju ne samo da nadoknadimo izgubljeno u decenijama iza nas, nego i da se takmičimo sa svetom, da ga sustižemo tamo gde zaostajemo gde god možemo, a možemo u mnogo toga i da ga prestižemo, i u tom smislu one odredbe koje omogućavaju da zaista u praksi zaživi jedinstveni informacioni sistem obrazovanja na osnovu koncepta jedinstvenog obrazovnog broja, savremen, moderan, efikasan sistem, i još jednom, sistem koji uvode one vlade koje podržava SNS.

U istom predlogu pozdravljam i namere da se u praksi izvede praćenje i merenje uticaja kvalifikacija na zapošljavanje, odnosno uticaja onoga što pružimo učenicima u obrazovanju na to čime će se baviti sutra, sa jasnom namerom da to čime će se baviti sutra odgovara upravo onome za šta su se školovali.

Pitanje zapošljavanja u našoj zemlji, kao što znate, pitanje je od vrhunskog prioriteta za Aleksandra Vučića i SNS. Ovih dana u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ Aleksandar Vučić obilazi sve okruge u našoj zemlji i razgovara sa građanima svuda, u svakom gradu, u svakoj opštini koju poseti, o onome što je učinjeno u ovoj zemlji u proteklih nekoliko godina, ali i o planovima i dogovorima za dalji rad, za ono što ćemo raditi zajednički u periodu pred nama.

Građani koji se u hiljadama okupljaju sa ponosom ističu da više od stotinu fabrika, da više od stotinu novih proizvodnih pogona koji su uspostavljeni u prethodnih nekoliko godina zlata vrede ovoj zemlji. Više od stotinu hiljada ljudi dobilo je nove poslove, poslove kojih nije bilo, pre nego što su se dobri i vredni, uspešni ljudi, koji zajedno sa Aleksandrom Vučićem rade na ovim stvarima, prihvatili posla i obezbedili da mi dobijemo nove fabrike, nove proizvodne pogone i dogovorilo se sa građanima Srbije u svakoj od opština, u svakom od gradova koje je posetio do sada i potvrdiće se u svim onim mestima koja će posetiti nadalje, novih stotinu i više od stotinu, neka bude naš zajednički plan i naš zajednički cilj, fabrika i proizvodnih pogona u godinama pred nama. Između ostalog, to ćemo postići i kroz ove mere, tako što ćemo pratiti kakvi su efekti onoga što pružamo kao program za školovanje, za obrazovanje, za vaspitanje, za sticanje veština, kakvi su efekti toga na ono što će sutra naši vredni đaci i vredni studenti moći da pruže na tržištu rada i što će tamo i postići.

Čuli ste, gospodine ministre, to su svi danas pohvalili, jedna od mera koja je predložena odnosi se i na uvođenje kategorije ustanova od nacionalnog značaja, tu se misli na škole. Po Predlogu zakona, ovaj status predviđen je za Matematičku gimnaziju u Beogradu i Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, dakle, o jasno nesporno dve škole koje na najbolji mogući način predstavljaju ovu zemlju gde god da se pojave, o dve škole koje su sa dobrim razlogom visoko cenjene u svetu i koje su apsolutno zaslužile ovaj status.

Na tom predlogu i mi kao poslanička grupa čestitamo i pozivamo da počnemo već danas zajedno da razmišljamo o tome kako možemo dodatno da pomognemo i jednoj i drugoj školi. Da li je to pronalaženje nekih rešenja, mehanizama da se tim školama osigura ili dodatno pomogne da zapošljavaju samo najbolji, najiskusniji, najvažniji kadar koji će omogućiti đacima da budu još bolji, jer je reč o sigurno mnogo talentovanoj deci, o sposobnoj deci i deci koja uvek donose važna odličja i važne rezultate za ovu zemlju? Šta možemo da učinimo mi da bi pomogli njima da budu još bolji i da nas predstavljaju baš ovako sjajno kao što su činili do sada? Da li možda i kroz određeni koncept da im se omoguće smeštajni kapaciteti za te đake ili da u okviru postojećih pružimo još bolje uslove?

O tome treba da razmišljamo zajedno još danas, između ostalog i zbog toga što se tim pitanjima bavimo i na ovoj sednici, što Zakonom o učeničkom i studentskom standardu mi uvodimo dodatni kvalitet upravo u ovim kategorijama. Dakle, po pitanju šta možemo da pružimo našim đacima, našim studentima dok uče, na koji način da im pomognemo da taj važan posao za sebe, svoje porodice, ali i za kompletno društvo i sve građane ove zemlje, savladaju na najbolji mogući način da bi sutra svima koje sam naveo mogli da pruže najviše što mogu.

U tom zakonu briga o nedostajućim zanimanjima uvodi se još tokom školovanja. Još jedna stvar za pohvalu, mi vodimo računa o tome šta je ovoj zemlji potrebno i mi se o tome staramo već danas. Ovakve brige nije bilo u godinama iza nas, nije bilo u decenijama iza nas. Onda kada smo uvodili koncept dualnog obrazovanja rekli smo – stalo nam je da formiramo đake, studente koji će sutra čim završe sa svojim školovanjem biti spremni da se prihvate posla, koji će znati da konkretni posao odmah rade, na taj način postati konkurentniji, na taj način brže doći do posla, na taj način odmah praviti rezultate, još jednom, i za sebe, svoje porodice, svoju okolinu, ali i za čitavo društvo. Ovaj Predlog zakona je upravo na tragu takvih ideja.

Povećanje broja korisnika stipendija, još jedna stvar koju mi pozdravljamo. Dakle, država je danas, zahvaljujući ozbiljnom i odgovornom odnosu, u situaciji da nema krizu u budžetu, da već treću godinu zaredom ima suficit, što je bilo nezamislivo u vreme onih, znate već kojih, čuvenih genija, poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, onih njihovih ljotićevaca iz Dveri, kada je iz godine u godinu budžetsku godinu završavala sa dubokim minusom, kada smo mi imali u stotinama milijardi merene minuse.

Danas mi treću godinu zaredom završavamo godinu sa plusom u kasi i danas, zahvaljujući upravo tom odgovornom ponašanju i tom rezultatu, mi možemo da se staramo o ljudima na mnogo bolji način, uključujući i učenike, tako što im sada dajemo više stipendija nego što su ih imali ikada, a te stipendije su sada više u iznosu nego što su bile ikada, a pogotovo u vreme onih pomenutih genija.

Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi. Važna je institucija, institucija koja ima nemerljiv značaj za širenje prosvećenosti i utvrđivanje kulture u našem narodu. Ispravite me ako grešim, gospodine ministre, decenijama se niko nije setio da toj ustanovi pruži mogućnost da bude budžetski podržana, a svi znaju kolika je važnost te institucije, svi znaju da ono što ona čini ne može da se meri komercijalnim parametrima, da ona mnogo toga važnog za ovu zemlju radi, ne može da očekuje čak ni da će uloženi novac vratiti, a kamoli nešto zaraditi. To nije ono što je njen interes, a naš interes kao društva jeste da ona radi to što radi i mi joj pomažemo da to radi na dobar način, tako što ćemo joj omogućiti podršku iz budžeta. To radimo danas, decenijama se toga niko setio nije. Takođe, i kroz formiranje njihovog arhiva i njihove biblioteke. Prvi put kao zakonsko rešenje to se pojavljuje danas i na to svi zajedno zaista možemo da budemo ponosni, kao i na činjenicu da se dva zakona odnose na punopravno članstvo naše države Republike Srbije u organizaciji kao što je CERN.

Krajem prošle godine Srbija je postala punopravna članica i taj podatak sam po sebi znači puno, ako se zna da je CERN međunarodna organizacija koja je kao neposredni proizvod svega onoga što je radila decenijama unazad dala neke od najznačajnijih naučnih rezultata, neke od najznačajnijih naučnih otkrića na planetarnom nivou u oblasti fundamentalnih istraživanja, eksperimenata sa elementarnim česticama, ta je organizacija bez premca.

Velika je čast za jednu zemlju, pogotovo zemlju koja nije velika, mi, nažalost, nismo tako velika zemlja, da postane punopravni član. Srbija je to zaslužila, Srbija je to ostvarila, jedina od bivših država nekadašnje velike Jugoslavije. A inače, ni mnoge države današnje EU ne mogu da se pohvale da su punopravne članice.

Države koje nisu članice EU a postale su punopravne članice tamo, uz Srbiju, bile bi još Izrael, Švajcarska i Norveška. I niko ne može da kaže da to predstavlja loše društvo. Naprotiv.

Kada je reč o istraživanjima, kada je reč o nauci, stotinu miliona evra već danas je opredeljeno za podršku dobrim i važnim projektima, vezanim upravo za tu oblast. Stotinu miliona evra danas Srbija, zahvaljujući tom ozbiljnom i odgovornom ponašanju, tom suficitu u budžetu, još jednom, dobrom rezultatu one politike koju su ustanovili Aleksandar Vučić, SNS i Vlade koje činimo zajedno sa svojim partnerima, može da izdvoji. Nekada je to bilo apsolutno nezamislivo. Da ih izdvoji za šta? Za proširenje kapaciteta Naučno-tehnološkog parka u Beogradu, za izgradnju takvog parka u Nišu, za izgradnju takvog parka u Novom Sadu, za izgradnju „Dejta“ centra u Kragujevcu, za izgradnju centra u Novom Sadu koji će biti primer za tzv. evropske izvrsnosti, za izgradnju naučno-tehnoloških parkova koji su planirani i u Borči i u Smederevu. Dakle, za izgradnju onih kapaciteta koje je ova država, koje je ovaj narod nekada mogao samo da sanja.

A uz sve to, i da se izgrade nove zgrade fakulteta, da se izgrade i nove zgrade instituta. Primera radi, Instituta za fiziku.

To je odnos prema budućnosti na koji smo mi ponosni, to je odnos prema budućnosti ove zemlje na kojem smo spremni zajedno da radimo dan i noć, ako je neophodno, da radimo ozbiljno, uključujući i rad u Narodnoj skupštini. I tome nikada, ali nikada, neće moći da konkurišu ovi predstavnici Đilasa, Jeremića, njihovih Dveri i ostalih ostataka žutog preduzeća i znate već na koga sve mislim, koji sada evo nešto kao bojkotuju odnosno simuliraju bojkot rada Narodne skupštine, dok se mi bavimo ovim zakonima.

Dok se bavimo pitanjima koja su važna za budućnost zemlje oni se ređaju, trenutno, čini mi se, njih petoro, u holu Narodne skupštine. Nazvali su njih petoro, da znate vi, građani Srbije, nekakvim paralelnim parlamentom. Pa čim prvo troje siđe na neku kafu ili dobar ručak u skupštinskom restoranu, izgleda da će ostati bez kvoruma. To petoro, a i svi ostali koji tamo pripadaju, nisu se, naravno, odrekli ni primanja iz Narodne skupštine, kao što se nisu odrekli ni primanja iz opština u kojima su odbornici ili iz grada Beograda, ima tu i gradskih odbornika među njima, kao što se nisu odrekli ni dnevnica, ni putnih troškova, kao što se nisu odrekli ni naknade za stanovanje.

Dakle, kada je reč o kasi Narodne skupštine, ne bojkotuju oni ama baš ništa. Ali, bojkotuju rad. Zašto? Pa, da ne bi sa nama razgovarali o ovim pitanjima, da se ne bi bavili odnosom prema obrazovanju i odnosom prema budućnosti.

Jer, ono što oni nude, ta politika prošlosti i politika vešala, ne može nikada da parira onome o čemu mi govorimo danas.

Šta je njihov odnos prema obrazovanju, tih koji paradiraju Srbijom noseći vešala a ovde simuliraju nekakav bojkot svega osim kase? Evo, da čujete reči, da čuju građani Srbije reči njihovog predstavnika na onom čuvenom kamionu, na koji nemaju petlju da se popnu ni Đilas, ni Jeremić, ni Obradović, zato što znaju da bi bili izviždani. Pošalju tamo, s vremena na vreme, nekog drugog. I evo šta su nam pre samo dva dana poručili da je njihov odnos prema obrazovanju u zemlji.

Nekakav Vidojković, ko god to bio, rekao je za pravni fakultet, za ugledni Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, da je leglo neverovatnih smradova, neverovatnog ološa i leglo kriminala. I još je dodao da tamo ima mnogo kretena.

Dakle, to je odnos Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, ovih Dveri i ostalih ostataka žutog preduzeća prema obrazovanju, visokom obrazovanju ili obrazovanju, kako god hoćete, u Republici Srbiji. To je njihov odnos prema našim obrazovnim institucijama.

Razlika je više nego jasna. Jasna je ljudima koji nas gledaju sa strane. Danas smo pomenuli i neke rang liste koje govore o tome kako se Srbija kotira, pa je pomenut „Ekonomist“, „Indeks demokratičnosti“ i, da bi bilo jasno građanima Srbije, taj indeks izgleda ovako, u godinama kad su Đilas, Jeremić, Obradović i njima slični žarili i palili ovom zemljom, taj „Indeks demokratičnosti“ procenjen od strane nekih ljudi iz Londona, nekih stručnjaka koji nemaju nikakve veze sa nama i ne može se reći da su nam naklonjeni, naprotiv. Dakle, ocenama 6,33 - 2010, 2011, 2012. Od 2013. godine naovamo, nivo demokratije u Srbiji na osnovu mišljenje tog „Ekonomista“ je veći, svake godine je bolji rang ove zemlje. Sada je već drugu godinu zaredom 6,41.

Ovo što radimo u obrazovanju, gospodine ministre, takođe utiče i na ovo kako nas svet vidi.

Drugi jedan indeks koji se zove indeks ljudskih sloboda, izdaju ga „Kejto institut“, „Frejzer institut“, „Liberale“ institut iz „Fridrih Nojman fondacije“, dakle, opet ustanove za koje niko ne može da kaže da su nam nešto politički naklonjene, već naprotiv. Oni kažu da je u ovoj zemlji uređenje pitanja uspostavljanja i funkcionisanja obrazovnih i sportskih i kulturnih institucija, da su danas ocenjeni ocenom 10 i godinom unazad ocenom 10, i godina pre nje ocena 10. Ali, u vreme ovih velikih genija koji bojkotuju sve osim para, koji bojkotuju rad a ne bojkotuju privilegije, bilo je 7,5. Kada pogledate ukupne ljudske slobode, u njihovo vreme to su ocene 7,1, 7,07 i 7,01. Danas je to 7,35. Sve je bolje, i ekonomske slobode i lične slobode. To je ono kako nas vidi svet.

Kako ovo vide građani Srbije, to građani Srbije nedvosmisleno kažu svaki put i ovih dana kada u hiljadama njih oduševljeno dočekuje Aleksandra Vučića, dogovaraju se o budućnosti Srbije sa njim i kada izađu na izbore i daju apsolutnu podršku, 50, 55, 60 i više procenata za liste na kojima se nalazi ime Aleksandra Vučića. Zbog toga mi imamo obavezu prema tim ljudima da damo podršku dobrim rešenjima, da zajedno radimo na modernizaciji zemlje, da se borimo za nova radna mesta i da se borimo za znanje i perspektivu.

I gospodine ministre, da već ove godine sve to simbolično obeležimo, između ostalog i podizanjem naše državne zastave ispred sedišta Cerna u Ženevi. Još jednom podrška i hvala vam lepo.

Zahvaljujem, kolega Orliću.

Pošto više niko od predsednika grupa, odnosno ovlašćenih predstavnika ne želi reč, prelazimo na diskusiju po spisku.

Reč ima koleginica Ana Karadžić. Izvolite.