Da se vratim? Što, jel ovo nezgodna tema?

Ne, to nije nezgodna tema, ne zalazim u to, nego nije na dnevnom redu.

.

Na malo zgodnije da idem, ajte

Molim vas.

Ma nije ovo vama baš malo zgodnije, ovo vam je gore nego Rasim Ljajić.

Vidite, ovde ima još čitav niz stvari koje su nepodnošljive u pogledu isporuke Srba, kako je to predviđeno po ovom ugovoru, o prihvatljivosti dokumenata, o načinu optuživanja, čak se Srbi mogu isporučiti za ono što je po američkom zakonu krivično delo, a po našem zakonu nije krivično delo.

Znate kakvih sve krivičnih dela ima u Americi? Da vam pamet stane. Svaka država u Americi, njih je 50, ima svoj pravosudni sistem i svoje zakone koji se u kontinuitetu donose dvesta godina i skoro ni jedan se nikada ne ukida. I može vas sada tamo neko goniti po zakonu donešenom 1823. godine, i Srbija vas isporuči.

Može za bilo koji verbalni delikt, možda za pretpostavljeno silovanje, svašta tu može da se nađe.

Zato je bolje da ovo ne usvajate. Ja znam da je moj apel uzaludan, da ćete vi to po uobičajenom mehanizmu uraditi, ali rekoh i spasih bar dušu svoju.

Dalje, imamo ovde još nekih zakona koji su nepodnošljivi, na primer Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o sedištu stalnog sekretarijata Transportne zajednice.

Šta tu imamo? Pripadnici osoblja te Transportne zajednice imaju u materijalnom pogledu diplomatski status. Sve što imaju diplomate imaju i oni. Još uvek izvršna vlast takav status nije dodelila pripadnicima osoblja Humanitarnog rusko-srpskog centra u Nišu. To nećete da uradite jer ste pod pritiskom sa zapada. Zapad neda. Amerikanci prete. Ovde sve može. Ovde može i predstavnik Kosova da ima diplomatski status, evo ga, stavljeno Kosovo sa zvezdicom, samo tamo gde se pominje Kosovo, a gde je reč o osoblju, svi imaju jednak tretman.

Tako će Albanac iz Prištine koji dođe ovde da radi u ovom sekretarijatu imati potpun diplomatski imunitet. To ste hteli. A ministarka koja je ovo predložila, Zorana Mihajlović, još nije smenjena zbog onog velikog skandala kada je sa Amerikancima potpisala preliminarni sporazum da se auto-put od Čačka do Pojata poveri američkim firmama, 300 miliona evra skuplje nego što je bila kineska ponuda. U međuvremenu je Zorana Mihajlović putovala u London u posetu, zamislite, ministru za evropske integracije, koji još postoji, iako Britanija napušta Evropsku uniju. On je tu da ugasi svetlo. A sastala se, to je bio glavni razlog putovanja, sa predstavnicima firme „Behtel“.

Jeste li dobili pismeni izveštaj, kao članovi Vlade, šta je radila Zorana Mihajlović u Londonu?

(Predsednik: Vreme.)

Ne verujem, niste dobili taj izveštaj.

Odmah završavam, imam samo jedan osvrt na ovaj predlog sudija koji nam je danas ovde proleteo munjevitom brzinom.

Ni kod jednog kandidata za sudiju nije navedeno kakav je imao prosek ocena na pravnom fakultetu, jer sam vas prošli put nagrdio zbog toga koliko je bilo onih sa šest ili 6,5, sada ni jednom to niste izneli. (Isključen mikrofon.)

Hvala.
(Vojislav Šešelj: Džaba, ne može neko biti sudija ako je imao prosek ispod 8 na fakultetu. Dužina studiranja je poseban problem.)
Reč ima Marija Jevđić. Izvolite.

Izvolite, koleginice Jevđić, zatražite ponovo reč.
Dok koleginica Jevđić ne dobije novu karticu, da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe ili šefova želi reč u ovoj raspravi?
Nastavićemo za minut.
(Posle pauze)

Izvolite, koleginice Jevđić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, Jedinstvena Srbija, odnosno poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu današnje sednice.

Iz Ministarstva prosvete imamo četiri predloga zakona i oni, gospodine Šarčeviću, predstavljaju osnov za dalje unapređenje kvaliteta u obrazovanju naše dece.

Iz vašeg dosadašnjeg rada, gospodine ministre, stekla sam utisak da se veliki akcenat stavlja na poboljšanje efikasnosti sistema obrazovanja i to je još jedan od razloga zbog kojeg će Jedinstvena Srbija podržati predložene zakone.

Predlogom zakona o predškolskom vaspitanju, odnosno Predlog zakona o predškolskom vaspitanju ima četiri člana i oni doprinose poboljšanju primene podzakonskih rešenja, a u cilju što kvalitetnijeg predškolskog vaspitanja.

Želim da pohvalim vaše ministarstvo koje je prepoznalo da je rana pismenost važna za dalje školovanje dece, mislim kada govorimo o programu koji se odnosi na predškolce i da je neophodno konstantno unapređenje kvaliteta predškolskih ustanova.

Upravo deca najviše uče u prvim godinama života i učešće u programima predškolskog vaspitanja podstiče ne samo na rano učenje, nego i na to da deca postanu pozitivne osobe, da imaju samopouzdanja, da su sposobnije, a to je čvrst osnov za dalji uspeh u životu.

Podatak da samo 9% dece iz najsiromašnijih porodica i 6% dece koja žive u romskim naseljima pohađa vrtić, za razliku od 82% dece iz bogatih domaćinstava govori da kao društvo moramo raditi na tome da vrtići budu dostupni svoj deci, bez obzira na materijalno stanje porodica iz kojih dolaze. To je za nas iz JS jedan od najvažnijih ciljeva kada govorimo o predškolskom obrazovanju.

Predlogom zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju preciziraju se pojedina zakonska rešenja zakona koji je stupio na snagu novembra 2017. godine, obrazovanje odnosno škola kao institucija treba da bude otvorena za sve učenike, ali se često susrećemo sa problemom inkluzije u redovnom školovanju, odnosno sa problemom da nastavnici u školama nisu dovoljno edukovani da bi se suočili sa detetom koje ima smetnje u razvoju. Mislim da tu nije u pitanju ni želja ni ljubav tog nastavnika, nego pre svega veština, odnosno način kako prići tom detetu.

Vi kroz Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja pokušavate da rešite i probleme koji se javljaju u nastavi u školama za učenike sa smetnjama u razvoju i to kroz program doedukacije na Fakultetu za specijalnu edukaciju. Naime, nastavnici bi dobili neophodne veštine i poboljšali bi i metodiku rada u nastavi, što je dobro, ali mislim da je period od četiri godine za sprovođenje doedukacija specijalnim pedagozima i logopedima predugo, jer celokupni studiji traju četiri godine, a njima nedostaje samo metodologija rada. Mislim da je to trošenje i vremena i novca.

Ako hoćemo ozbiljno da govorimo o osnovnom obrazovanju, ne mogu a da se ne osvrnem, po meni, na najveći problem školstva u 21. veku, a to je vršnjačko nasilje. Čak 44% učenika u školama trpi neku vrstu nasilja. Ono što mene kao roditelja zabrinjava je to da se obično dete koje je trpelo nasilje izmešta u drugu školu.

Mislim da to nije dobra poruka, jer tako učimo decu da beže od problema, umesto da pokušavamo da ih rešimo i opet ponavljam i naglašavam da je najbitnija upravo ta saradnja između škole i roditelja, uz podršku svih institucija koje su relevantne za ovakvu vrstu problema.

Pre nekih dva meseca bili smo upoznati sa slučajem vršačkog naselja u Domu učenika srednjih škola u Kraljevu. Čini mi se da su mediji najveću krivicu svalili na vaspitače, ali treba znati da u konkretnom domu, o kojem govorim, noćni vaspitač na posao dolazi u 20 časova, sa njim su kolege i obezbeđenje do 23 časa, nakon toga, noćni vaspitač je sam do 7 ujutru i njegova je obaveza da ima potpunu kontrolu u noćnoj smeni, a to uprošćeno znači šetnja pored sobe, da opominju u slučaju da ima galame i na bilo kakvu sumnju da se nešto dešava potpunu intervenciju tog vaspitača, koji je sam nasuprot 320 dece smeštenih u domu.

Mislim da zajedničkom saradnjom, gospodine ministre, treba da uobličimo trajno rešenje ovog problema, kojim će se regulisati i celodnevno prisustvo obezbeđenja i to bi bila obaveza, a ne procena nadređenih u domu. Inače, Dom učenika u Kraljevu i dalje je pod pedagoškim nadzorom. Odmah je situacija koja je prerasla u vršnjačko nasilje prijavljena policiji. Tim za odbranu od nasilja je reagovao. Izveštaj je poslat Ministarstvu. I od prvog dana Ministarstvo je uključeno u rešavanju ovog problema, uz punu podršku samog kolektiva doma.

Stalno govorimo o odnosu učenika prema učeniku, a retko pominjemo odnos učenika prema nastavniku. Nažalost, mislim da se autoritet nastavnika negde izgubio i da često nastavnici trpe jedan vid nasilja od strane učenika i u takvim situacijama nastavnik đaka ne može da udalji sa nastave, ruke su mu vezane. U nekim školama postoji interna saradnja između nastavnika i roditelja, kada nastavnik pozove roditelja da dođe po svoje dete. Mislim da je to samo prividno rešenje problema i da taj problem trebamo sistemski rešiti.

Na primer, u Finskoj nastavnik može da zbog povrede učeničkog ponašanja učenika suspenduje sa nastave na određeno vreme. Sa tim u vezi, mislim da i mi treba kroz zakonsku regulativu nastavnicima da omogućimo da u slučaju da ne mogu nesmetano da održavaju nastavu, mogu imati pravo da osim što učenika koji ometa nastavu pošalju kod pedagoga, mogu mu izreći i određenu vrstu sankcija.

Ministre Šarčeviću, u svom uvodnom izlaganju ste rekli da se Ministarstvo trudi da prati dinamiku života i svakodnevnu modernizaciju. Zato ne sumnjam da ćete i u narednom periodu imati kvalitetne i konstruktivne predloge zakona kojima će se nastaviti reforma školstva u Srbiji prateći evropske standarde.

Predlogom Zakona o oružju izlazimo u susret građanima kako bi im dali dodatno vreme da pribave dokumentaciju za legalno posedovanje oružja. Ovim Predlogom zakona MUP je pokazalo koliko je bitno uvesti naoružanje u legalne tokove. Moram da pohvalim i najave izmena Zakona o krivičnom postupku koji dolaze iz Ministarstva pravde i kojima će se pooštriti kaznena politika, što će svakako povećati bezbednost naših građana i smanjiti ilegalno posedovanje oružja.

Inače, Srbija se nalazi na visokoj poziciji po broju ilegalnog oružja. Moram da napomenem da to nije problem samo zadnjih godina, već je to višedecenijski problem, a posledica je ratnih događanja na prostoru bivše Jugoslavije.

Takođe, na dnevnom redu ove sednice imamo i veliki broj međunarodnih sporazuma, što nam govori da Srbija vodi vrlo aktivnu spoljnu politiku. Želim da pohvalim Ministarstvo spoljnih poslova i ministra Dačića, koji sa celom Vladom i predsednikom Vučićem vrlo aktivno radi na unapređenju položaja Srbije u svetu, o čemu govori sve veći broj zemalja koji povlače priznanje tzv. države Kosovo.

Još jednom, želim da naglasim da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.