Hvala poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovani predstavnici VSS, koleginice i kolege, danas ću nešto reći o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu, kao i zakonu o izmeni i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti.

Neminovno se javila potreba da oblast učeničkog i studentskog standarda kao prateću delatnost srednjeg i visokog obrazovanja treba usaglasiti sa novom već usvojenom zakonskom regulativom iz oblasti srednjeg i visokog obrazovanja. Ovaj Predlog zakona u odnosu na važeći zakon sadrži rešenja u kojima se bolje uređuju pitanja koja se odnose na učenički i studentski standard i to pre svega odredbe u kojima se preciznije uređuje postupak odlučivanja o pravu učenika, ali i studenata, odredbe kojima se izvršava značajno preciziranje disciplinskog postupka, kao i odredbe o pravu na zaštitu u upravnim postupcima.

Od mladih ljudi u Srbiji se očekuje da se školuju, da rade na sebi i da napreduju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, odnosno gospodin Šarčević kao resorni ministar, čovek dostojan da vodi jedno ovakvo ministarstvo, svojim radom i zalaganjem pokazuju da obrazovanju daju prioritet u sopstvenim strategijama i planovima. Kada je SNS došla na vlast, pored ogromnih problema u razorenoj i poklekloj Srbiji, suočila se i sa problemom odliva mladih, školovanih ljudi u inostranstvo, koji su, slobodno mogu reći, bukvalno bežali iz naše zemlje, bežali od tadašnje vlasti.

Demokratska stranka je uništila sve što se uništiti može i oterala sve što se oterati može i evo, opet, misle demokrate – došle su nove generacije, prošloj je sedam godina, zaboravilo se, imamo nove mlade ljude da izvedemo na ulicu, koje ćemo da iskoristimo kao i sve prethodne i na kraju oteramo iz zemlje, iz naše Srbije.

Nije se zaboravilo i nikada neće. Ne možemo da zaboravimo vašu demokratiju nikada, ni mi, ni generacije koje dolaze. Ne zaboravljaju se lopovluci i krađe. Ne mogu da se zaborave sve zatvorene fabrike i suze roditelja koji su ostali bez posla. Ne zaboravlja se kako ste manipulisali i kako ste radili samo i isključivo za lični interes i sopstveni račun.

Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Vučićem je znala šta treba uraditi da se mladi zaustave, da nastave da uče, da se obrazuju i ostanu u svojoj Srbiji i rade za svoju zemlju sve što mogu, jer ne postoji ništa lepše, veće i važnije od toga.

Mnogo se radilo na poboljšanju uslova za život, na političkoj i ekonomskoj stabilnosti, jer smo svesni činjenice da ako mladi i obrazovani ljudi imaju dobre uslove za poslom i zaradom, dakle, dobre uslove da ostanu, oni će i da ostanu u zemlji i tu stvaraju svoje porodice, daju svoj doprinos razvoju i prosperitetu.

Ovaj Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu ima za cilj unapređenje funkcionisanja celokupne oblasti učeničkog i studentskog standarda, delatnosti samih ustanova, kao i kvaliteta uslova koji se odnose na učenike i studente. Moram da naglasim da će se novim predloženim rešenjima povećati broj korisnika studentskih stipendija.

Činjenica je da najviše vremena, pažnje i energije posvećujemo omladini, jer oni su naša budućnost, koja mora da ima najbolju osnovu i nadogradnju, kako bi jednoga dana postali uspešni lekari, naučnici, zanatlije, privrednici, pošteni i dobri ljudi, koji će Srbiji omogućavati konstantan napredak.

Napominjem da je ovaj zakon izuzetno kompleksan i potrebno je izmenama i dopunama dodatno definisati i regulisati određene oblasti, kako bi u budućem periodu imali koristi u smislu stvaranja jedinstvenog i efikasnog sistema pružanja materijalne podrške učenicima i studentima, podsticanje razvoja izuzetno nadarenih učenika i studenata za naučni i umetnički rad, stvaranje novog sistema u kome će biti omogućeno da najbolji studenti dobiju najbolje uslove obrazovanja i usavršavanja, privlačenje u sistem učenika i studenata iz dualnog obrazovanja, kao i definisanje uslova za ostvarivanje prava na učeničke i studentske kredite i stipendije.

Sagledavajući sveobuhvatne efekte ovog zakona, SNS će glasati za ovaj zakon.

Što se tiče drugog zakona, tj. Zakona o izmenama i dopunama Zakona radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, mogu da kažem da se ovaj zakon donosi u cilju dostizanja većeg nivoa zaštite zdravlja pojedinaca, stanovništva i životne sredine.

Polazeći od činjenice da su deo pravnog sistema Republike Srbije Zakon o potvrđivanju sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom i Zakon o potvrđivanju Konvencije o nuklearnoj sigurnosti, ovim Predlogom zakona se vrši dosledno terminološko usklađivanje sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, uz istovremeno poštovanje sistemskih zakona u ovoj oblasti u Republici Srbiji.

Od prirodne nepogode kao što su zemljotresi, poplave, požari, cunami, u svetu strada na hiljade ljudi. Među tim broj žrtava od radijacije bi mogao da bude mnogo veći, jer je ona opasnija od svih prirodnih nepogoda zajedno. Zašto? Zato što se radijacija ne može videti, okusiti i namirisati, ali ona može da bude smrtonosna. Radioaktivne čestice mogu dospeti u telo preko pluća i kože. Neke od najgorih posledica mogu biti CA štitne žlezde, tumori, leukemije, psihički poremećaji, ali i oštećenje gena u ćelijama. Ukoliko se čovek u kratkom vremenskom periodu izloži jakoj radijaciji, to može da dovede do smrti u roku od samo nekoliko sati.

Kao što rekoh, u slučaju radijacije može doći do oštećenja genetskih informacija koje se nalaze u lancima DNK u ćelijama, a ovo oštećenje se prenosi na potomstvo, što je bilo vidljivo u područjima koja su bila zahvaćena nuklearnim eksplozijama, nakon kojih su se rađala deca sa velikim anomalijama.

Svaka ozbiljna zemlja mora da ima uređenu oblast i obezbeđene sve segmente koji daju sigurnost u oblasti radijacijske i nuklearne bezbednosti. O radijacijskoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti ne treba da se priča, već treba da se radi na tome i da se preduzimaju konkretni koraci, što mi i radimo.

Imajući u vidu da je upravo ljudski faktor taj koji može napraviti neki eksces, donošenjem i usklađivanjem zakona vodimo računa da na ključnim, vodećim mestima koja će brinuti o radijacijskoj i nuklearnoj sigurnosti ne mogu da budu ljudi koji nisu u struci, već naprotiv, strogo ljudi iz struke, koji rade godinama u oblasti radijacijske i nuklearne sigurnosti i poznaju sve do tančina.

Prošlo je vreme Demokratske stranke, kada je postojao opasan problem, jer se njihova politika svodila na marketing. Zaboravile su demokrate, ili nikada nisu ni znali, da politika pre svega treba da bude delatnost rešavanja realnih društvenih problema. Nikada država Srbija nije bila u tako ozbiljnoj sveopštoj krizi nego kada je na njenom čelu bila Demokratska stranka.

Građani su, najblaže rečeno, bili dezorijentisani, zbunjeni, depresivni i uplašeni za golu egzistenciju. Gotovo da je potpuno bila izgubljena nada da postoji neko ko ima snage, znanja i volje, ko može pronaći izlaz iz tadašnjeg beznađa. Ali, smogli su snage da sopstvenom pameću, uz tuđa pozitivna iskustva, oslanjajući se prvenstveno na sopstvene resurse i kapacitete, realno sagledamo i formulišemo metode i sredstva za realizaciju jedinstvenog cilja i da postanemo ono što smo danas. Da postanemo respektibilan faktor u svetskim razmerama, vredan dostojanstvenog ulaska u integracije koje nam odgovaraju.

Predsednik Vučić je stvaranjem prijateljstava i partnerstva omogućio Srbiji da bude uvažavana i da sa više respekta, snage i moći bude u poziciji da utiče i na rešavanje, između ostalog, i problema naše južne srpske pokrajine. Za realizaciju svega ovoga bilo je potrebno apsolutno jedinstvo, vizija zasnovana na realnostima, nove snage i mnogo energije i samoodricanja.

Demokratskoj stranci je sada palo na pamet da Srbija više ne sme i ne treba da ide napred, da uspon mora da se zaustavi i zato izvodi decu na ulice, zamazuje im oči i priča iste priče koje za rezultat imaju lopovluk, beznađe i propast. Neće im proći, jer Srbija gradi jake i nezavisne institucije države i jača njenu regulativu, posebno u privredi, kako bi se ispravile greške i koruptivne aktivnosti u pljačkaškoj privatizaciji koju je sproveo Đilas sa svojim saradnicima.

Srbiji je potreban Aleksandar Vučić, državnik sa vizijom, autoritetom, jedan moderni političar, koji je uspeo da Srbiju izvuče iz situacije moralnog posrnuća, ekonomskog osiromašenja, državnog rastakanja i veoma niskog međunarodnog rejtinga.

Svesni smo situacije i vremena u kome živimo i opasnosti kojima smo izloženi i upravo u skladu sa tim povećavamo aktivnosti u oblasti pravne regulative. Zbog toga će SNS glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vera Jovanović.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Arsiću, ministri sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, pre nego što krenem da govorim o predloženim zakonima o obrazovanju, htela bih da prokomentarišem opasku jednog od kolega da ministra Šarčevića najčešće viđamo u ovom domu. Tačno je, ali ministar Šarčević je za kratak vremenski period uradio mnogo u svom ministarstvu, uz ogromnu podršku premijerke Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića.

Prioritet ovog ministarstva je obrazovanje na svim nivoima, od predškolskog do fakultetskog obrazovanja. Naše škole su prepoznatljive u čitavom svetu, naša deca su talentovana, kao što je i svima poznato, medalje o tim uspesima stižu svakog dana.

S obzirom da je danas sa nama i ministar kulture, bilo bi dobro da naša sredstva informisanja više pažnje posvete toj deci, a ne stvari koje svakodnevno ruže našu stvarnost, ne samo uspeh dece, već i uspeh države Srbije, koja svakodnevno beleži rezultate u svakom segmentu našeg društva.

Ovim zakonima se zaokružuje sve ono što poboljšava ovu oblast. Danas smo u situaciji da razgovaramo o učeničkim i studentskim stipendijama, višem standardu boravka u njihovim domovima, kako đačkim, tako i studentskim, a sve to dozvoljava stabilnost našeg budžeta i postignuta konsolidacija naših finansija.

Nadam se da se svi sećate trenutka kada smo prošle godine usvajali Zakon o dualnom obrazovanju. Kolege kojih danas nema su uporno tvrdile da će ti učenici biti najamna radna snaga privatnih investitora, ali, naprotiv, i učenici i roditelji su zainteresovani za ovaj način obrazovanja.

Nadam se da se svi sećate trenutka kada smo prošle godine usvajali Zakon o dualnom obrazovanju. Kolege kojih danas nema su uporno tvrdile da će ti učenici biti najamna radna snaga privatnih investitora. Ali, naprotiv, i učenici i roditelji su zainteresovani za ovaj način obrazovanja. Ne želim danas, kada pričamo o bitnim stvarima u kojima nas očekuje tehnički i tehnološki napredak, da pričamo onima koji u svakom dobrom potezu Vlade i predsednika Aleksandra Vučića, ne da ne vide, već pored ružnih reči koje su najpre upućivali ženama, a sada upućuju svima koji ne misle kao oni. Od reči do toga da nekoga linčuju i u tome vide u stvari našu budućnost.

Iskreno se nadam da građani Srbije vide, znaju i spoznaju i da će stati na onu pravu stranu, a to je na stranu našeg predsednika Aleksandra Vučića, SNS i da će znati u određenom trenutku da zaokruže ono što im nudi ova sadašnja vlast i ova Vlada na čelu sa predsednikom Vučićem.

U danu za glasanje molim svoje kolege da prihvatimo ove zakone. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima kolega Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti.

Cilj donošenja ovog zakona jeste uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućeg zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti, a sve u cilju približavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, na šta se Republika Srbija obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njenih članica.

Mi smo već u ovom parlamentu doneli Zakon o transportu opasne robe koji se nadovezao na Zakon o zaštiti životne sredine što je vrlo bitno za Poglavlje 27 u smislu pridruživanja EU. Napominjem da je kontaminacija životne sredine radioaktivnim materijama postaje jedan od najznačajnijih problema savremene civilizacije, posebno aktuelan problem kod nas, jer trpimo posledice bombardovanja konvencionalnim oružjem sa osiromašenim uranijumom.

Prve rezultate o ovom problemu izneo je danas dr Darko Laketić, kao predsednik skupštinske Komisije, ukazavši na povećan broj malignih, odnosno hematoloških oboljenja kod dece do devet godina koja su boravila u kontaminiranom području, ali ću se zadržati samo na komentar člana 3. i člana 4. ovog zakona.

Članom 3. Predloga zakona se dodatno precizira odredba iz člana 238. stav 2. Zakona, u kojem je urađeno da danom stupanja na snagu zakon prestaje da važi, odredbe Zakona o transportu opasne robe, koje se odnose na transport opasne robe, ali su kalsificirane posebno kao radioaktivne materije na način da se jasno odredi član Zakona o transportu opasne robe, koji prestaje da važi i tako otkloni svaka pravna nesigurnost u primeni navedenog zakona.

Članom 4. Predloga zakona dodatno se uređuje radnopravni status inspektora za zaštitu od jonizujućeg zračenja, kao i pripadnost predmeta opreme sredstava za rad i arhive koje su potrebne za vršenje regulatornih i inspekcijskih poslova u smislu da se precizira rok za njihovo preuzimanje iz direktorata u direktorat iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Zato ove izmene i dopune treba doneti, jer smo svedoci mogućih opasnih nesreća na autoputu, rekama i železnici, kao što je najnoviji slučaj kod sela Jasenovika u neposrednoj blizini grada Niša, kada može da dođe do rasturanja ovih opasnih materija i zagađivanja životne sredine.

Ali, inspiracija mi je i ovaj deo prazne sale, pa ću nešto reći i o toj tzv. kvazi eliti.

Time što je otvoreno protiv strateških interesa Srbije, tzv. elita, oličena u jednom delu opozicije, ne Vladi Srbije, već Republici Srbije, po ko zna koji put pokazuje da joj nije stalo do opstanka Srbije, nego isključivo do uzimanja vlasti. Oni su primer revolucionarne svesti, kojima nije bitna sudbina zajednice, već da se preko vlasti i držanja važnih društvenih pozicija ova elita uspešno produkuje u upravljačkom i finansijskom smislu, a to je za nju jedino i bitno.

Ovde se nažalost radi o nedoraslim pojedincima, koji su ušli u politiku preko nasilnog rušenja pretka ili su preko privatnog biznisa kupili mesto u politici. Problem je što su mnogi političari, praktikanti ostali u petooktobarskom stanju uma gde je zarad dolaska na vlast dozvoljeno rušenje države, građanski nemir i sukobi na ulici. Ti ljudi koji su sa ulice ušli u političku elitu i dalje nisu naučili razliku između rušenja vlasti i rušenja države.

Na kraju, DOS nam je uzeo budućnost, a sada se žali da te budućnosti nema. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.

Gospodo ministri, čuli ste šta o predloženim zakonima misli Narodna skupština. Dobra rešenja koja vode Srbiju u pravcu daljeg razvoja, koja vode Srbiju u pravcu dalje modernizacije, koja pomažu da imamo i bolji i kvalitetnije školstvo, koja pomažu da nađemo dobre, nove odgovore na potrebe tržišta rada. Parlamentarna većina u ovoj Narodnoj skupštini će podržati punog srca.

Potpuno je jasno na osnovu ove današnje rasprave zašto u ovoj sali nisu bili predstavnici bivšeg režima, ovi koji se navodno bave nekakvim bojkotom čitavog dana. Naravno, bojkotovali su kao što smo i danas istakli, sve osim blagajne, svi su uredno primili i plate i paušale za januar mesec. Mnoge od njih smo danas uhvatili da su se upisali ponovo u spisak za evidenciju, kako bi naplatili putne troškove. Bilo je među njima i onih koji su mislili da su malo pametniji, pa su se upisali na spiskove za prisustvo sednicama odbora. Naravno iz istog razloga, da bi i oni naplatili putne troškove.

Pričamo o ljudima koji nemaju šta da ponude u ovoj raspravi, a bojkotuju Narodnu skupštinu, taman onako kako su to naučili od svog novog lidera Dragana Đilasa, znate i on je baš tako bojkotovao Skupštinu grada Beograda u prethodnom sazivu. Nije se čovek pojavio ni na jednoj sednici, nakon konstitutivne, ali mu to nije smetalo da uredno svakog meseca uzme odborničku nadoknadu. Kako je on to radio tada i kakav je on tada standard uspostavio, tako danas rade i ovi koji ga u tome prate, počevši od njegovog koordinatora za Narodnu skupštinu, po sopstvenim priznanju Boška Obradovića iz Dveri, pa nadalje. Tu su i poslanici koje je u međuvremenu iako nije učestvovao na izborima za Narodnu skupštinu 2016. godine, kupio Vuk Jeremić. Tu su i oni koji su pobegli iz pet stranaka u međuvremenu, pa su se uhlebili kod Đilasa i Jeremića, tu su i ovi ljitićevci dveraši. Tu su i ostaci žutog preduzeća, dakle, apsolutno bez ikakve razlike među njima, oni danas navodno bojkotuju.

Naravno toliko snažno i toliko vredno da su ne samo napustili Narodnu skupštinu i plenarnu sednicu, nego su izgleda napustili taj svoj bojkot, pa se onaj njihov igrokaz završio negde otprilike u vreme ručka. Od tada u ovoj zgradi više nisu ni prisutni. Naravno, odnosi se na ono petoro koje je uopšte došlo.

Svi ostali iz tih njihovih redova te tajkunsko-ljotićevske koalicije nisu se danas u sali ni pojavili. Ovo govorim zbog građana kojima su izgleda pokušali da objasne zašto oni zaslužuju te svoje plate, te svoje nadoknade, zašto zaslužuju da im Narodna skupština plaća stanove po Beogradu itd. Uzmite u obzir, građani Srbije, i ove činjenice ko se uopšte nije pojavio, a ko je pobegao još u vreme ručka, kada bude procenjivali da li su vas ubedili da oni te stvari zaslužuju.

Reklamiraju sebe, reklamiraju te neke svoje proteste za koje se zna i to oni otvoreno priznaju, dakle, Đilas, Jeremić, Dveri, žuto preduzeće, Borko Stefanović, da su idejni tvorci projekta zvanog protesti subotom, da su oni ti ljudi koji ih logistički organizuju i pomažu, da ih pomažu finansijski, ali se sakrivaju, pokušavaju da se sakriju iza građana.

Zašto? Jer su duboko svesni da jedan jedini glas ne bi dobili da na poštene izbore, na fer i demokratske izbore u Srbiji izađu i pokušavaju da se sakriju iza tih građana i da na neki način prevare te ljude, ljude za koje pouzdano znaju da ne mogu očima da ih gledaju, zato što su i sudbinu tih ljudi upropastili, baš kao što su upropastili sudbinu svih drugih u ovoj nesrećnoj zemlji u vreme kada su njom žarili i palili. Da se tome nadaju, dakle, da će doći na vlast, i da od njihovih bajki o nekakvim ekspertskim vladama nema ništa, saznajemo iz njihovih redova.

Primera radi, čovek pod prezimenom Sandulović, njihov politički saradnik i redovni posetilac tih njihovih protesta, kaže: „Koliko sam čuo“, kako je on čuo, „Đilas je već sebi odredio da bude predsednik, Jeremić da bude ministar inostranih poslova, a Obradović da bude premijer“. Pa, ako dolazi informacija iz njihovih redova, treba joj i verovati, valjda oni znaju šta su planirali i šta su se sami međusobno dogovarali.

Da ih ti građani koji se okupljaju na tim protestima ne žele, to jasno govore ovi formalni organizatori, ovi raznorazni glumci. Evo, primera radi, glumac Trifunović kaže: „Ne verujemo mi tim predstavnicima Đilasa, Jeremića, DS i Dveri“. Zašto? „Da li ste čuli“, kaže Trifunović, „da oni pričaju nešto drugo, osim o Vučiću? Da li ste čuli da oni bilo šta predlažu? Jedino što opozicija danas govori je da širi neke opšte priče o Aleksandru Vučiću, bez konkretnog predloga šta će i kako raditi.“ Da nemaju predstavu šta bi konkretno radili, naravno, ukoliko to izlazi izvan okvira ličnog bogaćenja, tvrde i njihovi poslanici. Jedan od ovih koji se nije pojavio pripada njihovim redovima. Kaže Goran Ješić, poslanik Demokratske stranke: „Osim Boška Obradovića, to je onaj ljotićevac, koji bi vratio obaveznu vojsku, žene nabio u kujnu, nacionalizovao ekonomiju, zabranio modernu umetnost, pokazivao Kosovo dva puta dnevno, znam da niko od njih nema pojma šta bi konkretno radio kada bi došao na vlast, pa bi kopirali Boška“.

Dakle, još jednom, ako oni to sami kažu, treba im verovati. Njihova nova ikona profesor Čedomir Čupić, koji je pobrao brojne aplauze i Đilasa i Jeremića i Obradovića, dan nakon što je napravio svoj veliki nastup, na jednoj televiziji kaže: „A ljudi u opoziciji koji su pravili greške treba da shvate da više nikada neće dobiti šansu da ponovo vladaju“. Dakle, to o njima misle čak i oni za koje ovi nesrećnici veruju da ih slede.

Šta kaže ponovo Trifunović, valjda neki drugi Trifunović, ima ih više komada? „Jeste, Đilas i ostali, zeznuli su nas i bogatili se i bilo je korupcije, sve znam i sve je to istina.“ Još jednom, ako oni sami to kažu, treba im verovati. Isti umetnik kaže, na pitanje šta bi se dogodilo kada bi se Đilas ili Jeremić popeli na onaj kamion i pokušali da se obrate tim građanima koji pokušavaju da prevare za glas, kaže: „Mislim da bi bio izviždan“. Još jednom, ako oni to kažu, treba im verovati.

Ne pomaže ništa ni Bošku Obradoviću, velikom srbendi, kako sam za sebe voli da kaže, što je rešio da napravi sve moguće trule kompromise, pa sada šeta ispod separatističkih zastava, samozvanih republikanaca u Vojvodini, niti šta pomaže ovim tzv. građanistima koji se gnušaju svega nacionalnog, što su napravili dil, ne kompromis nego bukvalno dil, dakle, dogovor iz koristi, sa klerofašistima, sa ljotićevcima, pa danas Sergej Trifunović kaže: „Nije nikakav problem to što neko drži Dimitrija Ljotića na zidu svoje dnevne sobe, bitno je da smo mi zajedno“.

E, kako to nije bilo bitno, tako izgleda nije bilo bitno ni kada su sve što su mogli, sve što ih prati pretvorili u Dveri, pa danas svi zajedno koračaju ispod vešala. Kako to nije bitno, tako nije ni bitno što su sve što mogu i sve što ih prati pretvorili u Željka Veselinovića, čoveka koji je pretio silovanjem, pa danas svi zajedno brane vešala, a danas svi zajedno brane pretnje metkom u čelo, danas svi zajedno brane pretnje silovanjem.

Pošto je to sve tako, naš narod treba da zna da je sa dobrim razlogom stigla sledeća ocena čitavog tog njihovog agresivnog cirkusa, te bukvalno parade histerije i mržnje koju vidimo na našim ulicama. Zajednička ocena za sve to stigla je od patrijarha srpskog i ona glasi: „Sa velikom brigom sam pratio nedavne demonstracije na ulicama Banjaluke. Oni koji ne žele dobro Republici Srpskoj i srpskom narodu tada su bili zadovoljni. Ne vidim da će biti koristi za narod ni od podsticanja na takve proteste u Beogradu i širom Srbije“. Možda neko ne vidi ili ne želi da vidi, ali svi ti procesi jesu povezani. Ništa dobro srpskom narodu, ništa dobro ovoj državi to da donese ne može. I to je jasno apsolutno svima.

Politika koja se apsolutno i isključivo fokusira na to da pokazuje vešala, da preti vešalima, da su ta vešala danas namenjena Aleksandru Vučiću, a već sutra njegovoj deci, i to se desilo u roku od jednog dana, to je nešto što nikada Srbija nije bila, to je nešto što nikada Srbija neće biti i to je nešto što u ovoj zemlji, zemlji pristojnih, čestitih i marljivih ljudi, nikada neće moći da naiđe na podršku.

Nasuprot tome, u duhu ovih stvari o kojima smo raspravljali danas, imamo jasnu politiku, politiku koju je definisao Aleksandar Vučić i SNS, politiku okrenutu budućnosti, da brinemo za svakog čoveka, da brinemo za mlade ljude, da radimo sve što je do nas da u ovoj zemlji ostanu i da u ovoj zemlji, kada u njoj ostanu, njima bude dobro, da se obezbede poslovi, da dovedemo sve investitore koje možemo, da dovedemo i dobre poslove i one koji podrazumevaju neto plate od po 1.000, 1.000 evra, što smo već i uspevali u prethodnom periodu, da im se obezbedi da imaju gde da stanuju.

Dva dana unazad Aleksandar Vučić lično je postavio kamen temeljac za prvu tranšu stanova za pripadnike snaga bezbednosti, biće ih ukupno 8.000 i biće ih i za mlade ljude, za mlade parove, biće ih i za naše istraživače. Da damo sve od sebe, kao onim merama koje smo usvojili mi u ovoj Narodnoj skupštini, da omogućimo porodicama da mogu da izdržavaju svoju decu. Više nego ikada novčanim iznosima i za prvo dete i za drugo dete i za treće dete i za četvrto dete, da omogućimo da mladi ljudi u ovoj zemlji vide perspektivu i da imaju želju, jasnu i iskrenu želju, i da to ne bude želja koja je zasnovana na nekim nerealnim očekivanjima, već na onome što svojim očima vide i što ova država realno može da im pruži, da ovde ostanu, da ovde stvaraju svoje porodice, da ovde rade i privređuju. Samo tako, zajedničkim snagama, mi zajednički gradimo budućnost naše zajedničke kuće, naše lepe Srbije.

Zbog toga, kao što je danas rečeno, to su rekli i mnogi narodni poslanici, a ja ću ponoviti još jednom, politika okrenuta budućnosti, politika okrenuta Srbiji apsolutno nema alternativu. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, upravo sam dobio poruku iz Srbinja. Dakle, na konferenciji za štampu, čini mi se, gospodina Martinovića saopšteno je, kako ovde piše, da je Nedim Sejdinović više puta uvredio vernike i Veliki petak koji se obeležava nazvao proslavom i čestitao im „velikog patka“. Nedimu Sejdinoviću građani Srbinja, ja ću reći Foče, to je ispravnije, tako se geografski naziva to mesto, poručuju da je to „velikog patka“ pojeo Sergej Trifunović u hotelu „Hilton“ za 25.000 dinara, koji je platila Ambasada SAD. Dakle, tog velikog žutog patka više nema, nismo ga mi uništili, pojeo ga je Sergej Trifunović. Zašto sam počeo ovo sa porukom iz Srbinja, odnosno iz Foče, kako ja to kažem? Zato što mislim da sve ovo što nam se dešava je u stvari prepakivanje te velike žute patke.

Gospodine ministre, ja se divim intelektualcima, posebno profesorima, koji su danima marširali iza stražnjice velike plastične žute patke. Ona koju je pojeo Sergej Trifunović verovatno je bila živa, on je to progutao u jednom gutljaju. Mislim da to nije bila američka patka, ni pekinška, ja mislim da je to bila obična naša patka, patka Nedima Sejdinovića. Dakle, ja sam se divio profesorima koji mogu svoj autoritet da grade šetnjom iza stražnjice velike žute plastične patke.

Pitam vas, gospodine ministre, čemu profesori uče naše studente i srednjoškolce i nastavnici, čemu ih uče? Kom moralu? Kom vaspitanju? Čemu ih uče, kada oni sami hodaju iza stražnjice žute patke? Dakle, ni na pamet im ne pada da dođu kod mene na selo da uzgajaju žute patke ili neke druge patke, da se jednom oznoje u životu, da znaju kako se starati o životinjama itd, jer plastična patka ne jede. Plastična patka ne mora da se hrani, iza nje se šeta kao nekog simbola otpora itd.

Čemu uče vaši profesori te studente? Po meni, ničemu. Ja vas pitam čemu ih uče? Gospođa Tinde Kovač Cerović, gospođa koja se zalaže za slobode, ona kao zamenik ministra, ja ne znam da li vi to znate, ne znam ni kako se ministar tad zvao, znam da su se birači i ljudi iz tog ministarstva žalili da su morali da slikaju glasačke listiće i da im donose, u suprotnom bi bili otpušteni. To su slobode za koje se zalažu vaši profesori. Ne želeći da vas uvredim, ja poštujem profesore bez obzira na to što mislim da nisu dovoljno obučeni da bi školovali studente, da bi morali celog života da uče da bi učili neke druge, da marksizam i vreme školovanja u marksizmu nije bilo dovoljno kvalitetno obrazovanje da bi oni obrazovali druge.

Ljudi koji žele da obrazuju druge moraju svakog dana nešto da uče. Ja sam poljoprivrednik po zanimanju, ali svaki dan nešto od vas, od mojih političkih protivnika nešto naučim. Danas sam nešto naučio, da vredi biti u ovom parlamentu. Naučio sam, to mi Mićunović rekao, gospodine Martinoviću, to mi je Mićunović rekao, doslovce je rekao „samo me na bajonetima odavde možete izneti, mene je izabrao narod“. Oni su, bre, izašli sami, pobegli i oni hoće da baštine vrednosti DS, hoće da baštine GRO Davidovića, Pekića itd.

Kakve veze ima ova grupa sa njima? To je prepakovana žuta patka. Oni ne shvataju da u tom prepakovanju oni kao DS gube. Oni ne shvataju, kako beše ono – ko sa zverima spava, uz vešala se budi.

Dakle, oni ne shvataju da je bolje da podrže političkog protivnika koji garantuje neku čvrstu i jaku Srbiju.

Bolje čvrsta i jaka Srbija, bolje da pravi politički protivnik, nego da ima klimava vešala pored mene, saveznika koji nosi klimava vešala.

Evo, danas i Boško Obradović, onaj što mu stranka kupuje odela, od para koje dobija iz državnog budžeta, onaj kome stranka državnim novcem kupuje košulje, kapute, cipele, kravate, i onaj kome Narodna skupština, gospodine Martinoviću, vi ste doneli tu odluku, plaća stan od 35.000 dinara od 75 kvadrata na Dedinju. To je čovek koji je opljačkao Hilandar, koji se domogao Dedinja i on ništa drugo ne vidi. Danas je prodao Noga, za 30 srebrenjaka, odrekao se Noga, ali plate i privilegija nikako se nije odrekao. Dakle, 30 Đilasovih srebrenjaka, treba dobro da se razmisli šta se desilo sa 30 srebrenjaka i šta se desilo sa onim ko se polakomio na Đilasa, odnosno na 30 srebrenjaka koje je dobio onaj koji, zato Nogo i nosi vešala izgleda, jer se setio kako je završio onaj koji je uzeo 30 srebrenjaka od Skota, od Američke ambasade, od Mičela, kako se već zvao šef političkog odeljenja, koji njih finansira.

Gospodine ministre, ja ću da pozdravim između kritike ono što sam zaboravio, da po pitanju zakona o zdravlju i bezbednosti u poljoprivredi pozdravi tu Konvenciju, jer se mnogo poljoprivrednika povredi u radu. Ti poljoprivrednici koriste dizel.

Zahvaljujem predsedniku Republike koji je podržao stav Odbora da treba deo akcize ili u potpunosti akcize osloboditi poljoprivrednike. To je još jedan doprinos. Sem što izdvajamo 115% više nego 2012. godine kada smo izdvajali 19 milijardi, sada izdvajamo 41,5 milijardi dinara za podsticaj u poljoprivredi.

Pozdravljam što će to sa nekoliko milijardi preći oni čuvenih 5% prihoda u budžetu Republike Srbije. Ja ovim putem zahvaljujem i predsedniku Republike i svima onima koji su pomogli da stav Odbora o neophodnosti i opraštanju, svesni rizika da to može da dovede do šverca, ali verujem da ćemo naći najbolji mehanizam da taj šverc naftaša sprečimo, a da poljoprivrednici od toga imaju korist. Sa tim prelazimo onih čuvenih 5%.

Gospodin koji vrlo zastupa poljoprivrednike, posebno kada uzme 61.000 evra iz projekta „Start“, pa to udruži sa 50.000 evra koje je Dveri kupusić Boško ljotić, a i upisao se da je prisustvovao sednici za svaki slučaj, gospodin Ševarlić, a danas ga nema da pozdravi to što imamo nameru da uvećamo podsticaj u poljoprivredi time što ćemo podsticati cenu dizela, odnosno deo akcize opraštati.

Hajde da se vratimo ovim vašim profesorima. Ako oni ovakvi koji se tamo šetaju, treba da obrazuju naše mlade, ja sam zabrinut za sudbinu naših studenata, srednjoškolaca, itd.

Vi gospodine ministre, da bi oni nečim naučili ove studente, nečim dobrim, plemenitim, morate da odvajate žito od kukolja, ma kako oni to zvali. Znači, mora profesorki kadar da bude makar obučen onoliko koliko su obučeni studenti.

Ja vam tvrdim da polovina onih profesora koji se okupljaju tamo ne bi položili prijemni ispit na svom fakultetu. Evo, ako smeju da se testiraju, ja to tvrdim, spreman sam i mandata da se odreknem, ukoliko polovina njih položi prijemni ispit na fakultetu, na kome predaju.

Pogledajte ovog koji je završio neku višu uzaludnu. Toliko je pištao, sve u ritmu – obraše se vinogradi, gore kod Topole, nek se uzme sad i ko se ne vole, i toliko je pištao da je pištaljka pozelenela, ne znam zbog čega.

Evo, dva vrhunska intelektualca koje su obučavali vaši profesori. Evo ga Saša Rasulović, nikad mu dosta nije bilo i Srđan Nogo, nogosav, komadant onog petog dobrovoljačkog odreda Dimitrija ljotića, koji su u selima surovo likvidirali, sami streljali oko Kragujevca 19. do 21. oktobra. Evo ih pored vešala.

Oni su odabrali klimava vešala, a mi treba svi zajedno sa biračima da biramo čvrstu i jaku Srbiju. Zbog te jake Srbije vredi se politički udruživati sa svima koji isto misle, vredi poštovati ovaj deo opozicije koji nije krenuo stopama kojima su krenuli, ja neću reći izdajnici, reći ću nesrećnici. Nesrećnici koji nemaju nikakvu ideju, koji pišu ugovor sa narodom bez naroda.

Napišu ugovor sa američkom ambasadom i onda kobajagi ti borci za slobodu imaju ugovor sa narodom, potpisao ga Janko, Marko i tamo oni između sebe. Kažu, mi smo potpisali ugovor sa narodom. Sa kojim narodom? Ko protestuje? Gospodine ministre protestuju ti vaši profesori.

Prvo da pitam za ove glumce. Ko više glumi, vaši profesori su postali glumi. Onaj Teodorović kaže njemu je želja da drži govor ispod vešala. Ja mislim da čoveka treba voditi kod Sande hitno. Kako je on postao akademik? Hoće da drži govor ispod vešala. Ja ne znam ta poruka sa tim vešalima, meni je toga preko glave. Ali gospodin Teodorović, pazi, akademik, kaže njemu je san, on će sledeći govor održati ispod vešala. Šta nije u redu sa tim akademikom, ja mislim da utvrdi Sanda.

Uglavnom, gospodine ministre vama štrajkuju ne običan narod, vama idu u protest idu dobro obučeni, firmirani, siti, napiti. Ne idu sendvičari kao što oni kažu, oni jedu rakove, jedu patku od 25.000 dinara. To su oni koji štrajkuju. Da li više glume profesori, pretvaraju se u glumce, ili se glumci pretvaraju u političke vođe, ko glumi za veće pare, ja ne znam, ali se bojim da tu mnogi od njih glume i za naše pare i da tu ima novca, već sam pokazao kako to Boško Dverić Kupusić radi.

Privodite kraju, gospodine Rističeviću.