Zahvaljujem.

Pre nego što dam reč, treba da konstatujemo ostavke dve poslanice.

Primili ste, poštovani poslanici, ostavke poslanica Ivane Stojiljković i Ljibuške Lakatoš na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na Predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrane narodne poslanice Ivani Stojiljković i Ljibuški Lakatoš danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

Sada dajem reč ministru Vladanu Vukosavljeviću.

VLADAN VUKOSAVLjEVIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi. Zakon koji podrazumeva promene omogućava da se ova najstarija izdavačka kuća, živa izdavačka institucija, može budžetski finansirati, što do sada nije bio slučaj i što je iz različitih razloga ugrožavalo sam opstanak Srpske književne zadruge.

Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u odredbama člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti kulture.

Podsetiću samo kratko na stvari koje svi znamo, manje više, da je Srpska književna zadruga osnovana 1892. godine, kao društvo, kako se kaže, koje svojim radom, a naročito izdavaštvom i privređivanjem odabranih dela iz oblasti kulturnog stvaralaštva, doprinosi širenju opšte prosvećenosti i kulture naroda.

Prema rečima, vrlo kratko, dr Vladimira Ćorovića, u knjizi „Istorija Srpske književne zadruge“ iz 1932. godine, kaže da SKZ, premda u svom imenu nosi pojam „zadruga“, nikada zapravo to nije bila, već je uzimajući to ime „zadruga“ htela, kako kaže Ćorović, da unese u svoj krug čestiti moral naše stare kućevne zadruge, da ljude čvršće poveže i da im lični element pomogne duhu i korisne celine. Ti visoki i važni ciljevi i motivi osnivača SKZ su omogućili da već 130 godina SKZ postane jedan od temelja izdavaštva i kulture u Republici Srbiji.

Međutim, sticajem okolnosti zbog, naravno, statusnih stvari SKZ jednostavno zbog promena u finansijskoj i statusnoj sferi izgubila osnov za otvaranje budžetskog računa, što već više godina ometa njen normalan rad i onemogućava finansiranje njenih izdavačkih projekata koji su od značaja za srpsku kulturu.

Ove predložene promene koje su ispred vas u zakonu otklanjaju navedene probleme statusnog određenja SKZ, saglasno važećoj normativi. Na ovaj način, usvajanjem ovoga, Ministarstvo kulture će biti u prilici, u skladu sa zakonom, da finansira rad SKZ, recimo, za čuveno „Plavo kolo“ koja je jedna od najznačajnijih živih institucija srpske kulture u poslednjih 130 godina i moći će da omogući i stvori uslove Ministarstvo kulture da, na način, kako to čini sa Kolarčevom zadužbinom, sa Vukovom zadužbinom, sa Dositejevom zadužbinom, sa Maticom srpskom, na konkretan način pomaže najvažnije ustanove srpske kulture. Toliko za uvod. Ako bude pitanja, spremni smo da odgovorimo.

Zahvaljujem.
Reč ima Ivan Jovičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a koje je VSS podneo Skupštini dana 30. novembra 2018. godine. Naime, VSS je u „Službenom glasniku“ br. 14/18, od dana 23. marta 2018. godine, oglasio izbor, između ostalih, i za sudije koje se prvi put biraju za ukupno 15 osnovnih sudija i 27 prekršajnih sudova.

Visoki savet sudstva je osposobljenom stručnosti dostojnost kandidata, koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, utvrdio na osnovu Zakona o sudijama i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kojem se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira.

Visoki savet sudstva je na sednici koja je održana dana 13. februara 2018. godine doneo Odluku o obrazovanju Komisije Visokog saveta sudstva za izbor sudija u osnovne i prekršajne sudove.

Dana 13. juna 2018. godine sproveden je ispit za kandidate za sudije koji se prvi put biraju, a koji su podneli prijavu za izbor za prekršajne sudove, dok je dana 14. juna 2018. godine sproveden ispit za kandidate koji su prijavu podneli za izbor za sudije osnovnih sudova.

Komisija Visokog saveta sudstva je obavila razgovore sa svim kandidatima koji su podneli prijave za osnovne i prekršajne sudove i utvrdila listu kandidata, koja je objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva.

U skladu sa članom 49. Zakona o sudijama Visoki savet sudstva je pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, dok je u skladu sa odredbama člana 50. stav 2. Zakona o sudijama za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika pribavio ocenu rada.

Na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 51. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 26. novembra 2018. godine utvrdio Predlog odluke za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini izbor 90 kandidata za osnovne sudove i 65 kandidata za prekršajne sudove, tako što se Vesna Ivkov Radović, sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Aranđelovcu, predlaže za izbor sudija Osnovnog suda u Aranđelovcu, Jelena Radenković, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Aranđelovcu, Branka Bateveljić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Aranđelovcu, Mirjana Sredojević Papadopulos, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Bačkoj Palanci, Milivoj Stamenković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Vršcu, predlaže se za izbor sudija za Osnovni sud u Vršcu, Jakša Damjanović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Vršcu, Katarina Branković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Lazarevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Lazarevcu, Bojan Petković, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija Osnovnog suda u Lazarevcu, Mirjana Mihajlović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Mladenovcu, predlaže se za izbor sudija za Osnovni sud u Mladenovcu, Miloš Petrašković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Obrenovcu, predlaže se za izbor sudija za Osnovni sud u Obrenovcu, Kristina Nikolić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija Osnovnog suda u Pančevu, Čenda Željko, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Pančevu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Pančevu, Radovan Marinković, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Pančevu, Jasna Bodrožić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Pančevu, predlaže se za izbor sudija Osnovnog suda u Pančevu, Branislav Kenda, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Požarevcu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Požarevcu, Dragana Vukin, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Rumi, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Rumi, Renata Radanović Kudić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Staroj Pazovi, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Staroj Pazovi, Milan Milićević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Ubu, predlaže se za izbor sudije u Osnovnog suda u Ubu, Olivera Đorđević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Aranđelovcu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Aranđelovcu, Slađana Pjevčević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije Prekršajnog suda u Valjevu, Snežana Živanović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Valjevu, Desanka Marković, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije Prekršajnog suda u Valjevu, Marija Jovanović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Vranju, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Vranju, Predrag Stojiljković, pomoćnik u Višem sudu u Vranju, predlaže se za izbor sudije za prekršaje Prekršajni sud u Vranju, Nebojša Spasić, diplomirani pravnik, načelnik Odseka za logistiku MUP-a Republike Srbije, PU Vranje, predlaže se izbor sudije za Prekršajni sud u Vranju, Gordana Gašpar Cenić, diplomirani pravnik MUP-a Republike Srbije, PU Pančevo, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Vršcu, Dragana Marjan, diplomirani pravnik D.O. Vršac, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Vršcu, Miloš Banašević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Gornjem Milanovcu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Gornjem Milanovcu, Mirjana Salatić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom-apelacionom sudu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Zrenjaninu, Svetlana Marković, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Zrenjaninu, Danijela Trifunović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Paraćinu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Jagodini, Maja Dubrovac, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Jagodini, prelaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Jagodini, Sonja Nedeljković, sudijski pomoćnik u Prekršajno sudu u Kragujevcu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Kragujevcu, Anita Ćatović Blagojević, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Kragujevcu, Milutin Planjanin, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Kraljevu, predložen je za sudiju za Prekršajni sud u Kraljevu, Snežana Vukićević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Kraljevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Kraljevu, Slađana Antić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Kruševcu, predlaže se za izbor sudije u Prekršajni sud u Kruševcu, Maja Milosavljević Đurđević, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kruševcu, predlaže se za izbor sudije u Prekršajnom sudu u Kruševcu, Jelena Pavlović Šoškić, sudijski pomoćnik u Prekršajno sudu u Lazarevcu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Lazarevcu, Svetlana Bukelić, sudijski pomoćnik u Prekršajno-apelacionom sudu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Lazarevcu, Dejan Janjić, sudijski pomoćnik u Prekršajno-apelacionom sudu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Leskovcu, Milica Anđelković Novaković, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Leskovcu, predlaže se za izbor sudije Prekršajnog suda u Leskovcu, Slađana Pavić, sudijski pomoćnik Prekršajnog suda u Nišu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Nišu, Bojana Dujaković, sudijski pomoćnik u Prekršajnom-apelacionom sudu, predlaže se za izbor sudije u Prekršajnom sudu u Nišu, Ivana Lazović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, predlaže se za izbor sudija za Prekršajni sud u Nišu, Tijana Mitrović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, predlaže se za izbor sudije u Prekršajnom sudu u Nišu, Petar Spasojević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Pazaru, predlaže se za izbor sudije u Prekršajnom sudu u Novom Pazaru, Milica Minić, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije u Prekršajno sudu u Požarevcu, Dušica Gavrilović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Požegi, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Požegi, Gordana Milojević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Požegi, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Požegi, Snežana Radomirović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Prijepolju, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Prijepolju, Gordana Bukvić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Prijepolju, predlaže se za izbor sudije Prekršajnog suda u Prijepolju, Svetlana Nikolić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu, predlaže se za izbor za sudiju Prekršajnog suda u Prokuplju, Maja Bakarić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Rumu, Zoran Knežević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Rumi, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Rumi, Marta Oros Vaš, opštinski pravobranilac opštine Kanjiža, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Senti, Stanislava Matijević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom-apelacionom sudu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Senti, Milijana Jovanović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Smederevu, predlaže se za izbor sudije Prekršajnog suda u Smederevu, Milena Mitrović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije Prekršajnog suda u Smederevu, Vanja Jež, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Somboru, predlaže se za izbor sudije u Prekršajni sud u Somboru, Senka Šuković, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Subotici, predlaže se za izbor sudija u Prekršajnom sudu u Subotici, Dušica Lečić, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, predlaže se za izbor sudija za Prekršajni sud u Užicu, Dražen Petković, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Čačku, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Čačku, Sanja Đorđević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Beogradu, prelaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Beogradu, Nataša Milenković, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu, predlaže se za izbor sudija za Prekršajni sud u Beogradu, Miodraga Bogavac, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudija za Prekršajni sud u Beogradu, Tea Porobić Đorđević, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Prekršajni sud u Beogradu, Danka Ilić Sofronijević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudija za Prekršajni sud u Beogradu, Violeta Prijović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudija za Prekršajni sud u Beogradu, Sofija Čvorović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, za izbor sudija za Prekršajni sud u Beogradu, Milica Milić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu za Prekršajni sud u Beogradu, Zoran Cvjetković, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Beogradu, Bratislav Terzić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Beogradu, Mirjana Trikić, sudijski pomoćnik u Prekršajnoj-apelacionom sudu, predlaže se za izbor sudija za Prekršajni sud u Beogradu, Irina Panov, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor za Prekršajni sud u Beogradu, Gorica Stošić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije u Prekršajnom sudu u Beogradu, Aleksandra Maričić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Beogradu.

Kristina Šekarić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Beogradu.

Suzana Plavšić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije Prekršajnog suda u Beogradu, kao i Novica Jelić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Novom Sadu, koji je predložen za izbor za sudiju Prekršajnog suda u Novom sadu.

Zoran Marić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Novom Sadu.

Marko Menićanin, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Novom Sadu.

Miroslav Tašin, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Novom Sadu.

Milica Janča, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Milijana Tašin, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Aleksandra Herak, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije Osnovnog suda u Novom Sadu.

Tatjana Drobnjak, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije Osnovnog suda u Novom Sadu.

Miladin Vojvodić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije Osnovnog suda u Novom Sadu.

Maja Borovac, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Senka Bajilo, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Bojan Kotur, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Jelena Mandić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Aleksandar Nedeljkov, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije Osnovnog suda u Novom Sadu.

Bojana Radočai Ubović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Miroslav Čonić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije Osnovnog suda u Novom Sadu.

Aleksandar Čakić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Tatjana Mandić, sudijski pomoćnik Apelacionog suda u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Nataša Strehovski, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Jelena Bogdanović Malešević, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Mirjana Šponja, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.

Tamara Đurašković, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Jelena Dunjić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Milica Skoko, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Sonja Pavlović, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Irina Anđelković, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Milena Vukčević Jovanović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Marija Lalović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Tanja Koljenši, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Pane Marijanović, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Ana Majstorović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Olga Doklestić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Siniša Trifunović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Vladimir Živanović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Bojana Stanković, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Jelena Šunkarac, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Sanja Crnjak Stanković, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Teodora Pavlović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Petar Banovac, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Predrag Rosnić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Ivana Radun, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Mirjana Mandić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Ivana Đurišić, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu, kao i Dejan Milovanović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.

Takođe i Ivana Đikanović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, te, Dragan Martinović, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu. Zatim, Bogdan Janković, sudijski pomoćnik Apelacionog suda u Beogradu, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda.

Ivana Panucopulu, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Vladimir Miletić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Ivana Martinović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Zinaida Belić, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Jovana Obućina, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže se za izbor sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Marija Stojanović Pavlović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu, kao i Milica Konatar, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Marina Barbir, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu, kao i Dragana Stanojković, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu.

Bojan Lalić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Smederevu, predlaže se za izbor za sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Svetlana Mijović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji se predlaže za izbor za Prvi osnovni sud u Beogradu.

Milija Jelić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, takođe za Prvi osnovni sud u Beogradu, kao i Suzana Nedeljković, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu.

Nevena Ilić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji se predlaže za izbor za Drugi osnovni sud u Beogradu.

Nina Pašalić Petrović, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu se predlaže za izbor sudije u Drugi osnovni sud u Beogradu.

Miloš Stojanović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji takođe se predlaže za Drugi osnovni sud u Beogradu.

Tijana Paunović, sudijski pomoćnik u Privrednom-apelacionom sudu se predlaže za sudiju u Drugi osnovni sud u Beogradu.

Jelena Simić, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu se predlaže za izbor sudije u Drugi osnovni sud u Beogradu.

Marina Gavrilović, advokat se predlaže za izbor sudije za Drugi osnovni sud u Beogradu.

Jelena Knežević, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Treći osnovni sud u Beogradu.

Nataša Rađenović, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu za izbor za Treći osnovni sud u Beogradu.

Igor Veličković, sudijski pomoćnik u Trećem osnovnom sudu takođe za Treći sud u Beogradu.

Dina Drljača Savićević, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu predlaže se za izbor sudije u Trećem osnovnom sudu u Beogradu.

Ivana Mijailović takođe za Treći osnovni sud u Beogradu, a ona je sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu.

Ana Milošević, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu za Treći osnovni sud u Beogradu.

Jelena Gajić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, za izbor sudije za Treći osnovni sud u Beogradu.

Dina Rodić, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu predlaže se za izbor sudije u Trećem osnovnom sudu.

Milica Ivanović, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu za izbor sudije za Treći osnovni sud i Bogdan Karadžić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji se predlaže za izbor sudije za Treći osnovni sud u Beogradu.

Takođe, imamo predlog za Prekršajni sud u Preševu. Predlog je Radomir Jukić, advokat, Advokatska komora Niš, kao i još jednog predsednika, a to je predsednik Privrednog suda u Leskovcu. Radi se o Veselinki Jeremić, sudiji Privrednog suda u Leskovcu.

Hvala na pažnji. Malo sam više pročitao, smatram da ovi mladi ljudi zavređuju pažnju i vreme koje smo im poklonili.

Zahvaljujem.
Od ovlašćenih predstavnika, još Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, Odbor za finansije, republički budžet i trošenje javnih sredstava je na 62. sednici, održane 18. decembra 2018. godine u skladu sa članom 22. stav 1. i stav 2. Zakona o Narodnoj banci i u skladu sa članom 203. Poslovnika Narodne skupštine, obavio razgovor i razmotrio predlog poslaničke grupe SNS da gospodin dr Ivan Nikolić bude kandidat za člana Saveta guvernera Narodne banke.

S obzirom da je deset dana pre toga, na prethodnoj sednici upućen poziv svim poslaničkim grupama da daju predloge za članove Saveta guvernera Narodne banke Srbije i s obzirom da je samo jedna poslanička grupa dala taj predlog, a predlog gospodin dr Ivan Nikolić je inače i imao prethodni mandat od pet godina na istoj ovoj funkciji, te smo smatrali za potrebno nakon obavljenog razgovora sa kandidatom da isti ovaj predlog uputimo Narodnoj skupštini Republike Srbije, da danas bude i sastavni deo ovog dnevnog reda.

Gospodin Ivan Nikolić je inače obavljao ovu funkciju člana Saveta. On je zaposlen u Ekonomskom institutu u Beogradu od 2004. godine. Rođen je 1975. godine. Inače je u zvanju naučnog saradnika i pozicije direktora i naučno-istraživačkog razvoja. Urednik je i koautor mesečnog biltena „Makroekonomska analiza i trendovi“ tzv. MAT i najuticajniji domaći stručni časopis, kada govorimo za oblast makroekonomskih istraživanja.

Inače je na Ekonomskog fakultetu u Beogradu diplomirao, magistrirao i doktorirao. Njegova polja i ekspertize za kretanje Republike Srbije su i sastavni deo mnogih strategija i projekata koji su i sastavni deo dokumenata Vlade Republike Srbije, kao i Vlade Republike Srpske. Objavio je i veći broj naučnih i stručnih radova, te je učestvovao u radu više naučnih skupova od nacionalnog i međunarodnog značaja. Član je Naučnog društva Ekonomista Srbije.

Smatrali smo za potrebno da sa ovakvom biografijom i onim rezultatima koje je već NBS postigla, da članove koji su deo tima koji daje dobre rezultate ne treba menjati, stoga smo i ovakav predlog koncipirali.

Na istoj sednici Odbora imali smo prilike da usvojimo ostavku profesora Dedejića, predsednika Komisije za hartije od vrednosti iz ličnih razloga. Profesor Dedejić se inače bavi naučno-istraživačkim radom i mnogo toga, kada govorimo uopšte o onome što je postignuto za rad Komisije u prethodnom periodu od kada je konstituisan novi sastav Komisije za hartije od vrednosti, daje dobre rezultate. Sam rad može se pokazati da je zaista ova komisija napravila jedan veliki iskorak kada je u pitanju tržište kapitala, a samim tim treba reći da je ova komisija bila sastavni deo četiri važna poglavlja kada govorimo uopšte o tržištu hartija od vrednosti. Aktivno su učestvovali u pregovorima sa EU kada su u pitanju Poglavlje 4, kretanje kapitala - 6, pravo privrednih društava, 9 – finansijske usluge i 17 – ekonomija i monetarna politika.

S obzirom da je uloga profesora, odnosno zvanje koje nosi gospodin Dedejić i funkcija predsednika Komisije, nespojiva po mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije, a i uopšte jednostavno obavljanje ove funkcije ne dozvoljava izdavaštvo, odnosno bavljenje izdavaštvo i naučno-istraživačkim radom na fakultetu, profesor Dedejić je jednostavno smatrao da je dao svoj veliki doprinos da se pokrene rad ove komisije na jedan potpuno nov način. Ali, smatra da svoj rada zaista ne može da zaustavi time što bi obavljao ovu funkciju do kraja mandata.

Tako da je zbog toga, iz ličnih razloga je tako naveo, dao ostavku na ovo mesto. Smatramo da će od velikog značaja, bez obzira gde se nalazi, na kom mestu kao profesor, zaista uvek dati pomoć da u ovoj oblasti Komisija radi na jedan kvalitetniji i bolji način.

Stoga smatram, kada su u pitanju ove tačke dnevnog reda, a nadležnosti su Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, molim Skupštinu i narodne poslanike da usvoje ove predloge. Hvala.

Hvala lepo.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će danas Skupština raditi i posle 18,00 časova.
Sada prelazimo na listu ovlašćenih po redosledu prijavljivanja.
Zoltan Pek, pa Vojislav Šešelj.

Hvala.

Poštovana predsednike, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih govorio o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarke o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Ovim predlogom što je pred nama, Predlogom zakona, potvrđuje se Sporazum koji je potpisan između dve vlade u Budimpešti, 9. februara 2018. godine. Ovaj predlog poboljšava onaj prethodni predlog što je bio ili Sporazum što je bio, pa je potpisan 2012. godine, tačno 24. januara između dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Najveća novina je u članu 6. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na član 12. stav 4. Sporazuma koji se menja i glasi – Ako postoje neophodni personalni, tehnički i infrastrukturni uslovi, ugovorne strane takođe mogu odobriti međunarodni promet putnika preko graničnog prelaza ili produženje radnog vremena, o čemu s uzajamno obaveštavaju diplomatskim putem. Za nas je najistaknutija reč ili deo rečenice – produživanje radnog vremena graničnih prelaza. Sa ovim ugovorom se stvara zakonski i pravni preduslov za produženje radnog vremena na graničnim prelazima koji rade od sedam do devetnaest časova.

Treba znati da je dužina granice između dve države oko 175 kilometara. Preko graničnih prelaza godišnje prelaze oko šest miliona putnika u jednom i u drugom pravcu. Treba znati da do 2015. godine između dve države je bilo samo pet graničnih prelaza, a u ovoj godini se radi već o osam graničnih prelaza koji rade na dužini granica između dve zemlje. Znači, u poslednje tri, četiri godine, otvorena su tri nova granična prelaza. Kao što je otvoren i u ovoj godini jedan granični prelaz, pre sedam, mislim da nema ni sedam dana, to je granični prelaz kod Bajmoka, Bajmok-Bačalmaš, koji momentalno radi od sedam do devetnaest časova. Ovde su radovi bili oko godinu, godinu i po dana. Dok je obnovljen ovaj novi granični prelaz, uloženo je oko 2,1 milion evra, 1,8 miliona evra su iz pristupnih fondova EU, a 300 hiljada evra je iz budžeta Republike Srbije.

Kao što sam rekao, momentalno ovaj granični prelaz radi od sedam do devetnaest časova i otvoren je za putničke automobile i za autobuse koji mogu koristiti ovaj granični prelaz. Treba znati da je ovaj granični prelaz od Horgoša udaljen 50 kilometara, a od Kelebije oko 30 kilometara. Otvoren je zbog toga da bi se rasteretila ova dva granična prelaza.

Kao što smo čuli kod izjave ministra da se u ovoj godini, ako se sastaju dve vlade, na ovom zajedničkom sastanku će se razgovarati o tome da se ovaj granični prelaz, radno vreme ovog graničnog prelaza da se produži na 00 - 24 časa i da se proširi za prelaz teretnih vozila. S tim, ako se ovo dogodi, nadamo se da će se sporazumom oko dve vlade ovo potpisati, imaćemo četiri granična prelaza koji će raditi 00 – 24 časa, a to je Horgoš-Reske, Kelebija-Tompa, Bački Breg-Hercegsanto i Bajmok-Bačalmaš.

U ovom sporazumu je istaknuta još jedna važna vest – da će se u ovoj godini početi sa izgradnjom još jednog graničnog prelaza, a to je granični prelaz na severu Banata. Radi se o Rabe-Kibekhaza koji će se isto raditi od ujutru od sedam do 19 časova. Ovde treba istaći da će Kikinda sa ovim graničnim prelazom imati najkraću relaciju da se poveže sa mrežom evropskih auto-puteva. Ako je tačno, sa ovih devet izgrađenih graničnih prelaza, razlika u kilometrima između dva granična prelaza pašće ispod 20 kilometara, što je jako povoljno za stanovništvo i za privredu cele naše zemlje, a naročito severnog dela naše zemlje. Hvala na pažnji.

Hvala.

Reč ima Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali obično ne obraćamo neku posebnu pažnju na kritike koje stižu sa zapada protiv naše države, našeg naroda ili aktuelnih režima.

Međutim, nekad treba malo i povesti računa o tome, a imam u vidu najnovije istraživanje „Ekonomista“, koji je Srbiju svrstao u zemlju nepotpune demokratije. Tu su četiri kategorije navedene koje se odnose na postojeće države, najgore je, naravno, autoritativno društvo, pod dva hibridni režim pod kojim podrazumevaju neliberalnu demokratiju, ne znam šta je to, kako demokratija može biti neliberalna, nepotpuna demokratija i potpuna demokratija. Nas su svrstali u režime nepotpune demokratije. I koje argumente mogu navesti? Ima nekih 60 indikatora kojima se oni rukovode.

Da mi vidimo kako Narodna skupština doprinosi svojim radom stvaranju negativne slike o demokratskom režimu u Srbiji. Mi imamo izrazito demokratski Ustav, tu nema nikakve sumnje, ali nemamo demokratski duh. Jedan od razloga kojim se naš rad kao Narodne skupštine ne može oceniti demokratskim je upravo taj što je dovoljna skupštinska većina da odluči da se jedinstveno vodi rasprava o 40 tačaka dnevnog reda, a da te tačke dnevnog reda nemaju apsolutno nikakve međusobne veze. Ima tu još dosta razloga, što bi Maja Gojković rekla, to su nedostaci Poslovnika, ali ova Skupština već tri godine radi, zaseda, a nije pristupila izradi sopstvenog Poslovnika. To što je to nečiji Poslovnik od ranije, a mi ga se pridržavamo za nas nije nikakvo opravdanje. Ali, ne vredi o tome očigledno govoriti. Ja govorim na svakoj sednici, skupštinska većina to uglavnom i ne sluša.

Odabrao sam nekoliko zakona koji su danas na dnevnom redu da ih rasturim, da u pravnom smislu ne ostane kamen na kamenu od njih, a znam vi ćete ih usvojiti jer je tako neko drugi odlučio, a vi nastupate kao vojnici, da li partije, da li nečeg drugog i ne vodite računa koliko vas kao slobodne ličnosti u vašem elementarnom ljudskom dostojanstvu to ugrožava.

Ovde preda mnom je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Ovo je nešto što može imati katastrofalne posledice, što nikako ne bi smelo da se ratifikuje u Narodnoj skupštini, jer posle će kuknjava biti uzaludna. Ovaj dokument predviđa da se mogu isporučiti sva lica državljani Srbije koja su krivično delo izvršila od 1901. godine do danas. Znači, ima retroaktivno važenje. U krivičnom pravu se izbegava bilo kakvo retroaktivno važenje, međutim, ovde se gazi jedan od osnovnih principa ustavnog poretka.

Ovde se ne vodi računa da se krivično-pravni sistemi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država mnogo razlikuju. Na primer, tamo postoji smrtna kazna, kod nas ne postoji, pa se ovde kaže – daće se garancija da neće biti izrečena smrtna kazna. Kad neko dođe do američkog suda, više nikakva garancija ne važi. Ne može izvršna vlast Sjedinjenih Američkih Država ograničiti nijedan svoj sud u tom pogledu. Tamo je sud iznad izvršne vlasti u konkretnom sudskom postupku i onda izvršna vlast još može da dobije po nosu što je sklapala ugovor koji se ne može sprovesti. Dalje, ovde će se ugovor primenjivati samo na srpske državljane. Naravno, prvo će uslediti zahtev za izručenje osumnjičenih za ubistvo braće Bitići. Ne onih koje su srpske vlasti eventualno osumnjičile, tu je vođena neka istraga, vršena su neka saslušanja itd, nego će biti izručeni oni koje Amerikanci osumnjiče.

Ovde se u jednom članu kaže, u članu 21, da će se ovaj ugovor primenjivati za krivična dela izvršena pre, kao i posle njegovog stupanja na snagu, ali se ostavlja diskreciono pravo izvršnoj vlasti Srbije da ne primeni član 3. na krivična dela izvršena pre 1. januara 2005. godine, ostavlja se diskreciono pravo. A ko će se onda u Srbiji usuditi, ako se ratifikuje ovaj sporazum, a Amerikanci kažu – dajte nam tog, tog i tog policijskog generala, jer su osumnjičeni za ubistvo braće Bitići? Ko će se usuditi da kaže – e, mi imamo diskreciono pravo da vas odbijemo? Osim sebe, ja ne vidim nijednog čoveka u toj državi koji je to u stanju. Zato ne smemo da ovo prihvatimo.

U Srbiji je apsolutna zastarelost za najteže krivično delo, zastarelost krivičnog gonjenja, 25 godina. To se ne odnosi na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Kod Amerikanaca nema tog ograničenja. Oni i posle sto godina vode krivične postupke za ubistvo, za silovanje, za razne druge stvari. Šta ćemo? Braća Bitići nisu ubijena u ratu, nisu ubijena u ratnoj zoni, čak nisu imali ni kompletne uniforme na sebi kada su uhvaćeni. Protiv njih je vođen postupak za ilegalni prelazak granice i ništa drugo. Onda je neka luda glava odlučila da budu likvidirani, nikakve mi koristi kao narod i država nemamo od te likvidacije, ali danas smo u poziciji da mi ne smemo da isporučujemo one koje traži Amerika za to krivično delo.

Ima jedno krivično delo za koje nema ovakvog ograničenja. To je paljenje američke ambasade u Beogradu, kamenovanje, pa onda možda slučajno paljenje.

Ako nama padne na pamet da tražimo da budu izručeni oni koji su naredili da se bombarduje zgrada kineske ambasade u Beogradu, naravno, američka Vlada će se grohotom smejati.

Ako oni zatraže da budu isporučeni oni koji su naredili kamenovanje ambasade, od koga će zatražiti? Nemojte se praviti da ne znate. Borisa Tadića, Bojislava Koštunicu i Tomislava Nikolića. Njih trojica su dogovorili da se povuče policija i da se kamenjem zaspe ambasada. To mi je Tomislav Nikolić rekao. Ja sam dao saglasnost iz Haga, telefonom, mogu i mene isporučiti. Ne dao im Bog, jel tako, Dragane Kariću? I vidite sada, uplašio se Tadić i brže-bolje istog dana pobegao u Rumuniju. Shvatio je da to može imati dublje implikacije. Koštunica povukao policiju, ambasada kamenovana, čovek koji je došao u organizaciji SRS iz Novog Sada, poginuo na prvom spratu ambasade, popeo se da osvoji ambasadu i poginuo. Ne znamo kako. Ambasada je gorela. Ne možete vi osuditi momke koji su gađali kamenjem ako ne sudite one koji su omogućili da se to radi, čak da ispustim za trenutak, ovo naredili.

Šta ćete sada? Hoćete li da ih isporučujete u Ameriku? Nije meni krivo zbog bilo koga od njih što će biti isporučeni, ali mi je zbog časti države. Da kažemo Amerikancima, mi ćemo krivično kazniti one koji su kamenovali američku ambasadu u Beogradu, kada vi krivično kaznite one koji su bombardovali kinesku ambasadu. To je valjda način na koji jedna normalna država treba da reaguje, a ne, mi se sada podčinjavamo ovde američkim pravosudnim vlastima.

Pazite, nema kod Amerikanaca takve podele, striktne podele izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, na kakvu smo mi, evropejci naučili. Kod njih ovo sve radi izvršna vlast, sve dok se ne dođe do suda.

FBI je u sastavu Ministarstva pravde, to znate? Javno tužilaštvo je Ministarstvo pravde. Nema savet tužilaca, pa društvo tužilaca, pa udruženje, pa onda tužilac može da ide u strane ambasade, kao što je kod nas slučaj i još im malo nezavisnosti.

Kod Amerikanaca toga nema. Kod nas, malo, malo pa tužioci u američku ambasadu, u britansku ambasadu po svoje mišljenje, pa i sudije.

Šta je radila Nata Mesarović? Nezakonito je osudila osumnjičene za ubistvo Đinđića. Istekao joj je status na osnovu koga je mogla da sudi i nastavila je da sudi. Na stranu to što je nedozvoljenim metodama iznuđeno priznanje od Zvezdana Jovanovića, pod batinama i pod pretnjom da će mu porodica biti pobijena, on je potpisao priznanje koje je izdiktirao policijski general Rodoljub Milović. Kada je sve bilo završeno, dovedena je advokatica Vesna Radomirović da lažno potpiše da je prisustvovala celom saslušanju i protiv nje je vođen postupak u advokatskoj komori i dopušteno je da postupak zastari. Ali, suđenje je bilo protivpravno, kao i mnoga druga suđenja vezana za to, jer je utvrđivana naknadno druga, neodgovarajuća krvna grupa za neke osuđene i više puta sam o tome govorio u javnosti u pogledu slučaja Milorada Ulemeka Legije.

Onda su odlukom vlasti streljani Dušan Spasojević i Mile Luković Kum, da ne bi bili nezgodni kada počnu pred sudom da pričaju. Sa kim su se sve družili, ko je iz vrha vlasti bio njihov saradnik i u kojim krivičnim delima, kako je Đinđić delio pare od otmica istaknutih srpskih bogataša. Zbog toga su oni ubijeni.

Rodoljub Milović je lično jednog od njih ubio. Drugi policijski oficir drugog, po naređenju Dušana Mihajlovića, Čedomira Jovanovića i drugih. Svi to znaju u državi i niko ništa ne preduzima.

Tužilaštvo čuti, sudovi pasivni, izvršna vlast se pravi da ništa ne zna, a svi znaju, niko me nikada nije demantovao u pogledu toga, kao što niko nije bio u stanju da me demantuje u pogledu kriminala Rasima Ljajića.

Evo, objavio sam zbirku dokumenata „Novopazarski kralj heroina Rasim Ljajić“, da ministar policije ne može više da kaže da ne zna ništa.

Poslaniče, vratite se na temu.