Otvoreni Parlament | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar

Sažetak

Zakon o založnom pravu donet je 2003. godine i time se omogućilo funkcionisanje registra založnog prava koji je počeo nešto kasnije sa radom, 2005. godine. Zakon je menjan nekoliko puta nakon donošenja, a odredbe o registru su bile na snazi do 1.5.2013. godine kada su poslovi registra prešli u nadležnost Agencije za privredne registre. Upis založnog prava na pokretnim stvarima se ispostavilo kao dobar način obezbeđenja kredita bez predaje stvari u državinu. Međutim, pojavile su se izvesne pravne praznine i nejasne norme koje su se negativno odražavale na ujednačavanje prakse obezbeđenja. Pored toga, izraženi su zahtevi Svetske banke i Doing bussines liste za izmenama ovog zakona i to najviše zbog Getting credit oblasti kako bi se stvorio jedinstveni pravni okvir a pravni promet učini sigurnijim. Takođe, jedan od zahteva Svetske banke je i da predmet zaloge bude opisan tako da je odrediv, ali ne mora sadržati precizirane podatke o svakom založenom predmetu.

Sadržina i forma ugovora

Sadržina i forma ugovora se menja tako što se precizira njegova sadržina kao i pisana forma, što dovodi do terminološkog usklađivanja sa novonastalim promenama.

Sticanje založnog prava

Odredba koja se odnosi na sticanje založnog prava se dopunjuje i određuje tako da založni poverilac koji je stekao pravo, bilo predajom stvari ili na neki drugi zakonom propisan način, može tražiti upis tog prava u Registar zaloge kako bi mogao da stekne pravo prvenstva naplate.

Pojam pokretne stvari

U pogledu određivanja šta može biti predmet založnog prava, član koji se odnosi na pokretne stvari se menja i dopunjuje kako bi se uskladio sa predlozima Doing bussines liste. Pod tim se misli da se založno pravo može ostvariti kroz zbir pokretnih stvari. Pored ovog rešenja dodaje se i mogućnost zaloge na postojećim i budućim sredstvima posebnog bankovnog računa zalogodavca.

Pravo potraživanja

Precizirano je i založno pravo na potraživanju i određeno je tako da se ono ostvaruje na osnovu ugovora o zalozi potraživanja upisom u Registar, dok dužnik ne mora biti obavešten o zalaganju. Predmet založnog prava mogu biti i udeli.

Određivanje ovlašćenog lica

Kako bi se popunila pravna praznina u delu zakona koje se odnosi na davanje ovlašćenja trećim licima, zakonodavac predlaže ko u tom slučaju može dati ovlašćenje, kome ono može dati, način odricanja kao i način upisivanja u Registar nepokretnih stvari.

Red prvenstva potraživanja

Red prvenstva se određuje tako da ukoliko postoje dva založna poverioca od kojih jedan ima državinu na založenoj stvari, a drugi poverilac upisano pravo zaloge u Registru, pravo prvenstva će imati onaj koji ima registrovano pravo zaloge. Vreme prijema zahteva upisa zaloge se računa u minutima, časovima i danima.

Početak namirenja

Početak namirenja se precizira tako što se predviđa obaveza založnog poverioca da dostavi obaveštenje svim založnim dužnicima o nameri namirenja svog dospelog potraživanja. Zatim se obaveštenje upisuje u Registar zaloge i time se čini javno dostupnim i vidiljim.

Način namirenja

Kada postupak namirenja počne, poverilac nakon 30 dana od objavljivanja obaveštenja o namirenju ima pravo na preuzimanje predmeta u državinu. On svoje potraživanje može namiriti sudskim i vansudskim putem. U skladu sa tim propisan je poseban postupak za sticanje državine na predmetu zaloge i to u vansudskom namirenju. Prilikom sprovođenja vansudskog namirenja poverilac dostavlja izvod iz Registra i ugovor o zalozi.

Poveriocu je pored ove mogućnosti data i mogućnost namirenja prodajom od strane suda. Ova odredba je precizirana tako da se mogućnost sticanja državine omogućava samo onom poveriocu ukoliko je o njegovom namirenju sačinjena zabeležba.

Obaveštenje o mestu i vremenu vansudske prodaje objavljuje se na internet stranici Registra zaloge najmanje 15 dana pre održavanja prodaje.

Brisanje založnog prava

U pogledu brisanja založnog prava predviđa se mogućnost brisanja na osnovu drugog dokumenta kojim se dokazuje da je potraživanje prestalo i time se briše ranija pravna praznina.

Registar zaloge

Zakonom je definisano da je Registar zaloge javni registar založnog prava na stvarima ali i pravima i navedeno je šta se sve upisuje u njega. Proširuje se nadležnost Registra tako što se mogu založiti i ugovori o prodaji pokretnih stvari radi obezbeđenja i time se preporuke Svetske banke i Doing bussines liste usvajaju zarad stvaranja jedinstvenog pravnog okvira.

Javnost

Novina koju donosi ovaj zakon jeste uređivanje dostupnosti podataka i dokumentacije koja sadrži te podatke i oni mogu biti javno dostupni u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti i poslovnom tajnom.
21%
23%
0%
Poslednji put ažurirano: 25.10.2019, 20:03