Predlagač zakona ističe da se, s obzirom na to da je sistem srednjeg obrazovanja novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uređen na drugačiji način, ukazala potreba da se u važećem Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju izvrše odgovarajuće izmene i dopune.

U cilju usklađivanja sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja
i vaspitanja, predlogom zakona definisane su međupredmetne kompetencije za kraj srednjeg obrazovanja kao i očekivani nivoi njihove ostvarenosti.

Takođe, iz sistema srednjih škola izuzete su škole za obrazovanje odraslih u srednjem obrazovanju jer se u ovim školama ostvaruje samo osnovno obrazovanje odraslih.

Predlagač zakona predlaže da se zakon dopuni odredbom kojom se propisuje da je učenje srpskog jezika obavezno kada se obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine, stranom jeziku ili dvojezično.
Dodatno, predviđeno je da učenik obavezno bira sa liste izbornih programa versku nastavu ili građansko vaspitanje.

Predlogom zakona predviđen je program studijske posete, koji podrazumeva da nastavnik može u toku školske godine da deo nastave provede u odgovarajućoj srednjoj školi u inostranstvu, a na osnovu međunarodnog ugovora o razmeni i mobilnosti.

Precizirano da ustanova može da stekne status ustanove koja ostvaruje izuzetne rezultate u obrazovnom i vaspitnom radu, te da odluku o dodeli statusa “model ustanove” donosi ministar.

Predlogom zakona predviđeno je uvođenje dualnog obrazovanje kao model realizacije u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi i učenje kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju i izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja.

Predlogom zakona preciziran je postupak za organizovanje nastave na daljinu i to tako što škola podnosi zahtev Ministarstvu za dobijanje saglasnosti za organizovanje nastave na daljinu. Rešenje kojim se daje saglasnost za organizovanje nastave na daljinu donosi ministar .

Predlogom zakona predviđeno je da se vreme koje učenik provodi u školi izražava u satima i obuhvata časove obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti i to tako da u gimnaziji učenik može da ima do 27 sati obaveznih predmeta i izbornih programa nastave nedeljno, u stručnoj i umetničkoj školi do 28 sati, osim u školi koja ostvaruje programe baletskog obrazovanja, gde učenik može da ima do 34 sata.

Predloženim izmenama zakona omogućeno je srednje stručno obrazovanje na stranom jeziku, rangiranje kandidata u ta odeljenja ili škole, kao i mogućnost upisa naših učenika u bilingvalna odeljenja bez prijemnog ispita ukoliko su bili u inostranstvu i ako postoje nepopunjena mesta.

Takođe, propisano je da se, izuzetno, lice starije od 17 godina koje je prethodne školske godine završilo osnovnu školu u trajanju od osam godina, može u narednoj školskoj godini upisati srednju školu u svojstvu redovnog učenika.
U cilju prevencije ranog napuštanja školovanja, predlagač zakona predlaže dopunu kojom se omogućava vanrednim učenicima da se upišu u naredni razred u toku školske godine, ako polože ispite i završe prethodni razred. Takođe je propisano da vanredni učenik ne može završiti započeti razred u roku kraćem od godinu dana.
Predlogom zakona uvedena obaveza roditelja/staratelja redovnog učenika da u roku od 8 dana od dana izostanka učenika dostavi lekarsko opravdanje ili drugi relevantni dokument o opravdanosti izostanka.

Predlogom zakona precizno je definisan postupak ocenjivanja učenika. Pored toga, uvodi se obaveza škole da obezbedi testiranje dostignuća svojih učenika u nacionalnim i međunarodnim testiranjima (Nacionalna testiranja Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, PISA, TIMS).

Srednje obrazovanje se završava polaganjem ispita na državnom nivou. Vrste ispita kojima se završava određeni nivo srednjeg obrazovanja su: opšta matura, stručna i umetnička matura, završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja, specijalistički i majstorski ispit .

Nakon završenog trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja po dualnom modelu, učenik ima pravo na polaganje stručne mature ili opšte mature ukoliko je savladao program za sticanje kompetencija potrebnih prema programu mature.

Predlogom zakona definisan je program internacionalne mature. Pravo na polaganje internacionalne mature ima učenik koji je završio četvrti razred srednje škole po internacionalnom programu može da polaže internacionalnu maturu nekon čega mu se izdaje javne isprave o završenom srednjem obrazovanju, koja je izjednačena sa javnom ispravom o opštoj maturi.

Predlagač zakona predlaže povećanje donje granice iznosa novčane kazne za direktora ustanove sa 5.000,00 dinara na 25.000,00 dinara ako obavi ispit suprotno odredbama ovog zakona, ne vodi, na propisani način, ili neuredno vodi propisanu evidenciju i izda javnu ispravu o završenom školovanju suprotno odredbama ovog zakona.