U Skupštini Srbije u ovom sazivu svako malo pa se nešto dešava “prvi put u istoriji”. I sada na kraju mandata sećamo se celodnevnih dopuna dnevnog reda, bezbrojnih istih amandmana koje vlast podnosi sama sebi, bojkota dela opozicije koji je trajao više od godinu dana, poslaničkih klubova koji nisu ni nalik onima sa početka, vanrednog stanja koje Skupština proglašava naknadno. Ovog maja ipak nešto potpuno novo - petostruki štrajk glađu narodnih poslanika, dvoje iz vlasti i trojice iz opozcije.

Tek što su krajem aprila potvrdili odluku o uvođenju vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, narodni poslanici sastali su se šestog maja, simbolično na Đurđevdan, da to vanredno stanje ukinu. Uz odluku o ukidanju vanrednog stanja, poslanici su na istoj sednici usvojili i zakon o važenju uredaba kojim su ukinute mere iz 11 uredaba i istovremeno produženo važenje mera iz 15 uredaba koje je Vlada donela za vreme vanrednog stanja. Ipak, o zakonu i merama se nije mnogo čulo tokom rasprave u plenumu koja je obilovala uvredama, optužbama i etiketiranjem političkih neistomišljenika.

Pre nego što je sednica i počela, u salu je uz zvuke pištaljke ušao lider Dveri Boško Obradović koji je, kako je kasnije rekao “dao podršku akciji bukom protiv diktature”, ali i najavio da svoj poslanički mandat neće završiti mirno. Boška je obezbeđenje gotovo iznelo i to su slike koje nismo gledali još od devedesetih godina, kada je tako iz sale iznošen najčešće Vojislav Šešelj. Samo dva dana kasnije, Boško Obradović nastavio je svoj, da ga nazovemo “performans” na ulaznom stepeništu Parlamenta, gde je doveo svoje pristalice i verbalno, a neki kažu i fizički se sukobljavao sa poslanicima i ministrima. Najdeblji kraj izvukao je sako poslanika Marjana Rističevića, a tog dana u Skupštini, počev od predsednice Maje Gojković pa do poslanika vladajuće koalicije redom, svi su ponavljali da je na delu fašizam. Iako bez konkretnih dokaza da je baš Boško Obradović pocepao pomenuti sako, u plenumu su izgovorene reči poput “horde fašista”, “vucibatine”, “čist ogoljen fašizam Hitlerovskog i ustaškog tipa”, “gnusni monstruozni čin”, ali opomena nije bilo, pa je i ovaj način komunikacije delovao ne samo dozvoljen nego i poželjan. U diskusiji se ponovo najmanje čulo o predlozima zakona zbog kojih su se poslanici i sastali na Drugoj sednici redovnog zasedanja u maju, odnosno o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika, zakona o lokalnim izborima i zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.  

U takvoj usijanoj atmosferi, sasvim neočekivano samostalni poslanika Miladin Ševarlić osvrnuo se na navodnu izjavu predsednika Srbije o mogućem priznanju nezavisnog Kosova, te tražio hitnu sednicu. Pošto na razumevanje nije naišao, a predsednica Skupštine ga je uputila da nauči poslovnik, Ševarlić je objavio da stupa u štrajk glađu. Nije prošlo ni nekoliko minuta kad mu se lider Dveri pridružio, a onda na opšte iznenađenje svih poslanika, isti čin najavili su i poslanici SNS-a Aleksandar Martinović i Sandra Božić, sa zahtevom da tužilaštvo reaguje i pokrene tužilačku istragu protiv Boška Obradovića.

Ševarlić je izdržao jedan dan, pa odustao jer su mu popularnije kolege oduzele slavu, poslanici Srpske napredne stranke izdražali su jedan odnosno dva dana, kada su im zahtevi ispunjeni i protiv Boška Obradovića pokrenut postupak. Boško Obradović je menjao i dodavao zahteve, gladovao 10 dana, pa prestao bez ijednog ispunjenog zahteva. Čak mu ni RTS nije dao toliko željeni sat da objasni zašto štrajkuje glađu.

I dok je na stepeništu jaz izmedju vlasti i opozicije postajao sve veći, u holu Doma Narodne Skupštine - potpuno druga slika. Ovog maja hol je doslovno služio kao besplatni pres centar za odlazeće narodne poslanike, od kojih mnogi koriste poslednju priliku da se obrate uz obavezan prenos na skupštinskom sajtu. Tu smo obaveštavani o predizbornim koalicijama, skupljanju potpisa, obećanjima za naredni period, kao da je nekim poslanicima tek sada postalo jasno koliko je velika privilegija biti predstavnik građana u Skupštini i šta to sve sa sobom nosi.