Na početku redovnog jesenjeg skupštinskog zasedanja i povodom najave ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević da će uslediti nove, druge po redu, izmene Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom kao posledice negativne reakcije javnosti, inicijativa Otvoreni parlamet upozorava da situacije kao navedena nastaju zbog prakse usvajanje zakona po hitnom postupku i nepoštovanja skupštinskih pravila i procedura.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje tek nekoliko meseci, usvojen je po hitnom postupku prvi put u decembru 2017. godine kada i Zakon o republičkom budžetu za 2018. godinu na sednici na kojoj je bila objedinjena rasprava po 30 tačaka.  Oba ova zakona  usvojena su gotovo bez rasprave u plenumu i vremena da se obrazlože podneti amandmani. Suština rasprave o amandmanima je da se omogući da se sagledaju posledice predloženog zakona i samim tim odredbe zakona prilagode potrebama društva.

Već u junu 2018. godine, Vlada je uputila predlog izmena i dopuna ovog zakona, koje su ponovo usvojene po hitnom postupku. Nakon negativne reakcije javnosti na rešenja usvojena ovim zakonom, kao i reakcija nadležnih ministarstava,  najavljenu su nove izmene i dopune ovog zakona. To ukazuje na očigledne manjkavosti u predloženim i usvojenim rešenjima koje su mogle biti izbegnute inicijalnim poštovanjem procedura i raspravom u skupštini.

Inicijativa Otvoreni parlament upozorava da su zabrinjavajući trendovi ograničavanja parlamentarne debate, nastavljeni i toku 2018. godine. Vlada je i dalje glavni predlagač usvojenih zakona (od početka 11 saziva 96 odsto usvojenih zakona predložila je Vlada) dok se predlozi opozicionih poslanika ne stavljaju na dnevni red. Nastavljena je praksa objedinjavanja velikog broja tačaka dnevnog reda pri čemu se važni zakoni ne stavljaju na početak dnevnog reda. Ova činjenica uz zloupotrebu procedure podnošenja velikog broja amandmana da bi se potrošilo ukupno vreme za raspravu na početnim tačkama dnevnog reda onemogućavaju obrazlaganje amandmana na sve važne zakone i suštinsku raspravu o predloženim zakonskim rešenjima u skupštini. Usvajanje zakona po hitnoj proceduri i dalje predstavlja pravilo više nego izuzetak jer je u 2018. godine po ovoj proceduri usvojeno 60 odsto zakona, izuzimajući ratifikacije međunarodnih sporazuma. 

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja za utorak, 2. oktobar, sa početkom u 10 časova.

Na dnevnom redu biće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom transportu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju populacija slepih miševa u Evropi, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodna skupština razmatraće predloge odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koje je podnela predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, kao i više predloga odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koje su podnele Poslanička grupa Srpske radikalne stranke, Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije, Poslanička grupa Dosta je bilo, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Somboru, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, u velikoj sali. 

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je, na zahtev 157 narodnih poslanika, Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, za petak, 21. septembar 2018. godine.

Deseto vanredno zasedanje održaće se u velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Devetnaestu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije za subotu, 15. septembra, na kojoj će se obratiti potpredsednik Indije i predsedavajući Saveta država M. Venkaja Naidu.

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 16.15 časova

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 18. Posebnu sednicu Narodne skupštine za ponedeljak, 23. jula, na kojoj će se obratiti predsednik Predstavničkog doma Republike Kipar Demetris Siluris, koji će boraviti u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, sa početkom u 13.00 časova.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 17. Posebnu sednicu za četvrtak, 19. jula, na kojoj će se narodnim poslanicima obratiti predsednik Predstavničkog doma Arapske Republike Egipat Ali Abdel Al.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, sa početkom u 11.00 časova.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je, na zahtev 154 narodna poslanika, Deveto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, za utorak, 17. jul 2018. godine.

Narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju uz Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, koje je podnela Vlada.

Takođe, narodni poslanici razmatraće i dva predloga odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu i Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koje je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Na zasedanju biće razmatrani Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine Maja Gojković i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska napredna stranka.

Deveto vanredno zasedanje održaće se u velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.

U okviru Osme vanredne sednice Jedanaestog saziva Skupštine Srbije poslanici su u objedinjenoj raspravi diskutovali o 13 tačaka dnevnog reda. Predloženi zakoni ticali su se ratnih memorijala, angažovanja na sezonskim poslovima, zapošljavanja stranca, zapošljavanja srpskih državljana u inostranstvu, finansijske podrške porodicama sa decom, prava boraca, vojnih invalida i njihovih porodica, mirnog rešavanja radnih sporva. Na prvi pogled, čini se, da su poslanici i ovaj put raspravljali o zakonima iz međusobno nesrodnih oblasti.

Poslanik Dveri Boško Obradović na samom početku načelne rasprave predložio je da pretres traje duže od 5 sati, kako bi poslanici mogli kvalitetno da diskutuju o svih 13 tačaka, ali predlog je odbijen. Poslanica SRS, Vjerica Radeta, ukazala je da vladajuća većina zloupotrebljava Poslovnik i da su pomešane „babe i žabe“, te da bi predloženi zakoni mogli da se razvrstaju u bar tri grupe.

„Prosto smo se uželeli jedne tako lepe rasprave, gospođa Đukić Dejanović se seća kada je bila predsednik, imali smo ponekada jedan predlog jedna tačka dnevnog reda, pa amandmani po tom predlogu, pa rasprava sa ministrima, pa rasprava unutar poslaničkih grupa, a ovo sada zaista gubi smisao“, rekla je Radeta.

Tatjana Macura je protestovala zbog načina na koji je sednica sazvana. Prema njenim rečima sednica je zakazana dan ranije, tokom glasanja po tačkama dnevnog reda od prethodne sednice, zbog čega poslanici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme.

Opozicija je u više navrata kritikovala institut usmenog dogovora poslodavca i zaposlenog koji se uvodi Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim oblastima, tvrdeći da takve odredbe mogu dovesti sezonske radnike u prilično nepovoljan položaj. Vlast je sa druge strane odgovorila da su sezonski radnici rekli da im je institut usmenog dogovora prihvatljiv. Pri kraju prvog dana načelne rasprave, Miroslav Aleksić je nagovestio kakva će biti rasprava u pojedinostima i da nas čeka još jedna “igra” sa amandmanima.

„U amandmanima koje su dostavili poslanici vlasti stoji da se Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, pa onda sa posebnim osvrtom na fiskalnu disciplinu, sa posebnim osvrtom na razvoj Republike Srbije, digitalizaciju, implementaciju do 2030. godine, stabilnost kursa dinara, unapređenje pravosudnog sistema itd.“ istakao je Aleksić i dodao da se na ovaj način devastira jedna ozbiljna tema i ponižavaju svi građani Srbije nastradali u ratovima i njihove porodice.

Odgovarajući na primedbe opozicije zbog objedinjene rasprave, Đorđe Komlenski je podsetio da su predstavnici opozicije, kada su „pučem“ došli na vlast 2000. godine tvrdili da je za potrebe ulaska u EU neophodno uskladiti oko 12.500 zakonski propisa. „Izbrojte samo od jedan do 12.500 i zamislite da Skupština po sedam dana raspravlja o svakom pojedinačnom zakonu. Oda lenjosti sa njihove strane je nešto što je neprevaziđeno i očigledno tome nikada kraja“, istakao je Komlenski.

Poslanici SNS i ovaj put su podneli veliki broj amandmana na prvih nekoliko članova prvog predloga zakona – Predlog zakona o ratnim memorijalima. Obrazloženja amandmana ukazivala su na sve, samo ne na to šta bi amandman trebalo da popravi u zakonu. Podsećali su nas na slavnu istorije Srbije, jezive zločine koji su obeležili ratne sukobe u prethodnom veku, a od poslanika iz različitih delova Srbije mogli smo da saznamo o spomenicima, ratnim memorijalima i znamenitim junacima iz tih sredina. To je za rezultat imalo da je vreme za raspravu potrošeno već kod četvrtog člana pomenutog zakona. Do amandmana i diskusije o ostalim zakonima nije se ni stiglo.

Gordana Čomić i Aleksandra Jerkov nekoliko puta su skretale pažnju poslanicima SNS da ne bi trebalo da primenjuju “igrokaz” sa amandmanima kada se raspravlja o osetljivoj temi, poput sećanja na ljude koji su izgubili živote u ratovima. „Pitam kolege kako ih nije bilo sramota da predlože ovakve amandmane o zakonu o kom treba da razgovaramo o borcima koji su se za ovu zemlju borili, koji su ginuli...“, pitala je Aleksandra Jerkov.

„Sa dužnom pažnjom se odnosimo prema svima onima koji su svoje živote dali da bi mi danas živeli u slobodnoj zemlji. Naravno, pravo je svakog narodnog poslanika da podnese amandman, pa i poslanika SNS“, odgovorila je Milanka Jevotvić Vukojičić.

Ovakva praksa se ponovila više puta tokom sednice, izlaganje poslanica DS obično bi bilo ispraćeno sa nekoliko javljanja poslanika vlasti povodom povrede poslovnika i podsećanja na „nedela“ Demokratske stranke.

Generalni utisak je da su svi poslanici podržali ideju da se napokon donese zakon koji će urediti pitanje ratnih memorijala i njihovog održavanja, ali za detaljniju polemiku nije bilo prilike.

Poslanici Demokratske stranke, nekoliko puta su postavljali pitanje u kojim ratovima je Srbija devedesetih izgubila, a u kojim je pobedila. Iz redova vladajuće većine mogli su se čuti odgovori da nije pitanje da li je Srbija pobedila ili izgubila, nego da se radilo o borbi za opstanak srpskog naroda i kontrapitanje kada će neko odgovarati za zločine nad Srbima. Citirana su delovi pisma Zorana Đinđića generalu Ratku Mladiću iz 1994. godine i iznošeni delovi izvornog programa DS sa početka devedesetih godina...

Da će u Srbiji ozbiljan problem ostati nerešena vrednosna određenja prema bližoj i daljoj prošlosti, najbolje ilistruju pitanja koja su izazvala prilično burne prepirke poslanika - o ratovima devedesetih, da li je Srbija vodila samo odbrambene ratove, u kojim ratovima je Srbija učestvovala, gde je grob Draže Mihailovića, koliko antifašističkih pokreta je bilo na prostoru Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, ko jeste, a ko nije bio saradik okupatora, da li je Vojislav Šešelj ratni zločinac, uloga Slobodana Miloševića u sukobima s kraja dvadesetog veka...

I ovu sednicu obeležile su brojne povrede poslovnika, skretanja sa teme, međusobna optuživanja, prebacivanja i povremeni prekidi zbog teških reči i preterane tenzije. Predloženi zakoni usvojeni su uz vrlo malo ili ni malo argumentovane, zdrave rasprave, sve to samo pobuđuje sumnju u demokratske kapacitete Narodne skupštine Srbije.

Lokalna samouprava i državna uprava, matične knjige, javne agencije, nacionalne manjine, službena upotreba jezika i pisma, izbor javnih funkcionera... Zvuči slično? Dovoljno blisko da se može objedinitu u zajedničku i jedinstvenu  raspravu u načelu? Kada se na sve ovo doda i prepiranje o ceni goriva, Mehi Omeroviću, plagijatu Jorgovanke Tabaković dobije se rasprava o svemu osim o onome što bi treblao da je u ovom predstavničkom telu najbitnije – zakonima. 

Poslanici posvetili dobar deo vremena rasprave u načelu ponovnom izboru guvernerke, iako je posle hvalospeva sa prošlog zasedanja bilo sasvim jasno da će Jorgovanka Tabaković dobiti drugi mandat. Kako su na prošlom zasedanju radikali bili zauzeti ispitivanjem detalja u vezi sa Mehom Omerovićem (kojim su sada bavili u manjoj meri), ovog puta su svoju pažnju posvetili bivšoj koleginici iz partije.

“Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vrlo bih rado govorio o zakonskim predlozima ministra Ružića, o predlozima kandidata za predsednike sudova, ali nemam vremena. Za Jorgovanku Tabaković sam se spremao mesec dana, elaborat sam napravio, knjigu ću uskoro objaviti i zato mi je svaki sekund dragocen. Naravno, osporavaću Jorgovanku Tabaković kao kandidata za guvernera sa stručne strane. (...) Međutim, prvo ću početi da govorim o njenom moralnom liku, kako tu ne bih nešto propustio, a nastaviću posle o mojim stručim primedbama na način vođenja monetarne politike Srbije, jer ta politika se ne vodi kako treba”, rekao je lider radikala Vojislav Šešelj početkom rasprave u načelu.

Izbor drugih funkcionera poslanicima nije bio naročito zanimljiv, iako se na dnevnom redu našao izbor dva člana odbora Agencije za borbu protiv korupcije, a tri predložena kandidata za obavljanje te funkcije. Udruženja novinara su predložila Živojina Rakočevića, a kao kandidati Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja na dnevni red su došli i Vida Petrović Škero i Janko Lazarević. Ne mari što Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcija prediviđa da Narodna skupština bira jednog od članova odbora na predlog Zaštitnika građana i Poverenika, a kojeg oni predlažu “putem zajedničkog dogovora”. Poslanici su na kraju glasali o sva tri člana i izabrali Živojina Rakočevića i Janka Lazarevića za članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Saga “amandmana sa posebnim osvrtom” se nastavila i tokom ove sednice. Tako su poslanici potrošili vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima na isčitavanje svojih amandmana na prvih nekoliko članova Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je bio prva tačka dnevnog reda. Za razliku od prošlog, ovim zakonom su navedene oblasti nadležnosti, a ne konkretni poslovi lokalne samouprave koje će od sada definisati nadležno ministarstvo. Za pokretanje građanske inicijative biće potrebno pet odsto od ukupnog broja upisanih u birački spisak i najmanje sto birača će moći da pokrene sprovođenje javne rasprave o pitanjima iz nadležnosti opštine. Međutim, novine u predlogu zakona ipak nisu bile predmet diskusije. Poslanici su ovaj zakon iskoristili kako bi raspravljali o žalbi koju je nekoliko opština u kojima SNS nije na vlasti  poodnelo Kongresu lokalnih uprava Saveta Evrope.

“Vidim da je ovde ponovo glavna tema, Saša Paunović i njegove žalbe koje piše kako evropskim institucijama, tako i ambasadi SAD, to je njegovo pravo. Mi se time naravno nikada nismo služili bili smo u opoziciji dugi niz godina, ali nikada nismo opanjkavali i ružili svoju državu u inostranstvu, kao što to radite vi. Ali, nije to praksa koju ste vi izmislili u 2018. godini, vi svoju državu ružite kad god niste na vlasti, to je praksa od 90-ih godina. Dakle, kad god DS nije na vlasti ona napada i iznosi najgore moguće neistine na račun sopstvene države. Vi imate jedan politički problem, vi ne razlikujete državu od aktuelne vlasti i vi mislite da je dobra samo ona vlast u kojoj vi participirate i u kojoj vi učestvujete, a ona vlast u kojoj vi ne učestvujete ta vlast ne valja”, rekao je  narodni poslanik Aleksandar Martinović.

No, ako je suditi po govorima poslanika ne zna se ko ima više kriminalaca u svojim redovima.

"Predsednik poslaničkog kluba SNS Aleksandar Martinović je priznao da je politika kriminalaca Zvonka Veselinovića Zelje i Branka Malovića zvanična politika SNS, jer je on 17.7. 2012. rekao da je SNS mafijaška i izdajnička organizacija. Sad je samo nastavio u istom duhu i rekao da je kriminalna organizacija i ja ga poštujem bar zato što je dosledan", izjavio je poslanik DS Radoslav Milojičić tokom rasprave.

Sve što je bilo na dnevnom redu  usvojeno je velikom većinom glasova narodnih poslanika. Ne zato što su zakoni izuzetno dobri i mnogo doprinose poboljšanju životu građana. Ne ni zato što su predlagači i svi njihovi podržavaoci kroz argumentovanu raspravu uspeli da unaprede predlog zakona i dođu do najboljeg rešenja za građane. Svi zakoni u ovom sazivu Parlamenta usvajani su isključivo zato što su poslanici samo poslušnici stranačkog vođe i glasaju kako im se kaže. A za takve, što je već više puta tokom sednica utvrđeno, nikakvi zakoni, poslovnici i pravila ne važe.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je za četvrtak, 21. jun Osmo vanredno zasedanje Skupštine Srbije, na zahtev 154 narodnih poslanika.

Na dnevnom redu vanrednog zasedanja biće Predlog zakona o ratnim memorijalima, Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodni poslanici razmotriće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koji je takođe podnela Vlada Srbije.

Narodna skupština razmotriće Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o socijalnom osiguranju, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije o zapošljavanju članova porodice diplomatskog i konzularnog osoblja, koje je podnela Vlada.

Narodni poslanici razmotriće i Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska napredna stranka. 

Zasedanje će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.