Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Šesto vanredno zasedanje za petak, 1. jun, na zahtev 154 poslanika Narodne skupštine.

Na dnevnom redu biće Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji je podnela Narodna banka Srbije, potom Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje je takođe podnela Narodna banka Srbije.

 Narodna skupština razmatraće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodni poslanici razmatraće i Predlog odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Zasedanje će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.

Tokom desetodnevnog zasedanja Narodna skupština  usvojila je, u već karakterističnoj atmosferi za ovaj saziv, dvadeset i pet akata. Najveću pažnju poslanici su posvetili prvoj i dvadeset prvoj tački dnevnog reda, odnosno jeftinim stanovima za pripadnke snaga bezbednosti i osnivanju Komisije za utvđivanje posledca NATO bombardovanja, dok se o ostalim zakonima gotovo i nije raspravljalo.

Jeftine stanove su obećavale sve vlade od 2000. do danas, a ministri često licitriali cenom kvadrata. Rekordno nisku cenu ponudio je, naravno, Aleksandar Vučić sa cenom 320 evra po kvadratu. Tada premijer, Aleksandar Vučić izjavio je da bi prvi jeftini stanovi mogli biti izgrađeni do kraja 2015. godine. Stanovi nisu izgrađeni, a  krajem 2017. Vučić kao predsednik obećava stanove za 550 evra po kvadratu u Beogradu, a u drugim mestima za 450 do 470 evra. No, Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti usvojen je tokom Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skuštine. Naravno, po hitnom postupku.

Ovim Zakonom predviđena je gradnja stanova kao i uslovi njihove kupovine pod povoljnijim uslovima za pripadnike snaga bezbednosti (Ministarstva odbrane, Vojske, MUP, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija). Vlada će izabrati lokaciju na kojoj bi trebalo da budu građeni stanovi na predog komisije koju sama postavlja. Planirano je da u prvoj fazi bude izgrađeno  1.578 stanova na izabranim lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Vranju, Kragujevcu i Kraljevu. Pripadnici snaga bezbednosti bi tako mogli da kupe stanove po ceni koja ne sme biti veća od 500 evra po kvadratu. Prema rečima ministarke Zorane Mihajlović, do 2020. godine bi trebalo da bude izgrađeno 5.203 stana za pripadnike snaga bezbednosti.
 

Javna rasprava o nacrtu ovog zakona nije sprovedena, jer prema navodima predlagača “Nacrt zakona sadrži podatke u vezi sa podacima koji su od interesa za Republiku Srbiju, a čijim bi otkrivanjem nastala potencijalna šteta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno za bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti”.

S obzirom na to da bi javna rasprava ugrozila nacionalnu bezbednost, poslanike je zanimalo da li raspravom o ovom predlogu zakona ugrožavaju nacionalnu bezbednost Republike Srbije.

“Taj tekst nacrta zakona je isti ovaj tekst predloga zakona o kome mi ovde danas pričamo. Pitam vas – da li mi sada ovde raspravljajući o tom istom tekstu, u stvari, ugrožavamo nacionalnu bezbednost Srbije? I kako ste uopšte zamislili da ikad iko, igde u jednoj državi donosi zakone koji ima tajne klauzule?”, pitala je ministarku Branka Stamenković tokom rasprave u Narodnoj skupštini.

S druge strane, ministarka Zorana Mihajlović nije videla problem u obrazloženju nesprovođenja javne rasprave jer “neke stvari moraju da imaju oznaku poverljivosti, ne samo u našoj državi nego i u svim zemljama na svetu”.

Prema rečima ministarke saobraćaja, ali i ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova, stanovi za snage bezbednosti su neophodni jer obavljaju težak posao, a mnogo njih nema rešeno stambeno pitanje. Ono što je posle skupštinske rasprave o ovom zakonu ostalo nerešeno je da li je posao države da obezbeđuje stanove bilo kome i čak u slučaju da jeste da li su pripadnici snaga bezbednosti najugroženiji.

Tokom petog zasedanja raspravljalo se i o Predlogu odluke o obrazovanju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom koju je podnela Maja Gojković. Ali, kako je predsednica Narodne skupština bila u Turskoj, kao ovlašćeni predlagač govorio je Darko Laketić, poslanik Srpske napredne stranke i predloženi predsednik Komisije.

Poslanica Demokratske stranke primetila je na samom početku rapsrave o Komsiji da narodna poslanica Maja Gojković ne može da ovlasti nekog da bude ovlašćeni predlagač jer je jedina potpisana kao predlagač Maja Gojkovć. Međutim, Aleksandar Martinović ima drugačije mišljenje o tumačenju Poslovnika: “Što se tiče toga da Maja Gojković ne može da ovlasti gospodina Laketića da bude ovlašćeni, odnosno da predstavlja predlagača to jednostavno nije tačno. Postoji jedan metod tumačenja. Tumačenje po analogiji. Kao što Vlada Srbije predlaže zakone, pa ovlašćuje pojedine ministre da ih zastupaju u Narodnoj skupštini, tako isto i gospođa Maja Gojković kao predlagač jednog akta koji treba da donese Skupština je ovlastila gospodina Darka Laketića da predstavlja predlagače”.

Nejasno je na koje predlagače poslanik Martinović misli, budući da je Maja Gojković potpisana kao jedini predlagač zakona. Ali, jasno je da je “tumačenje po analogiji” Aleksandra Martinovića pogrešno jer je Vlada kolektivno telo i samim tim se podrazumeva da će kao ovlašćeni predlagač na sednici skupštine prisustvavti ministar nadležan za zakone koji se donose. Po Martinovićevoj “analogiji” poslanici bi mogli da ovlaste i druge poslanike da ih predstavljaju kad nisu tu, a raspravlja se o njihom amandmanima.

Problem “ovlašćeni predlagač” nije rešen ni tokom narednih dana rasprave o Komisji. Naprotiv, samo se zakomplikovao kad se vratila Maja Gojković. Tako je kao ovlašćeni predlagač nekad govorila Maja Gojković, a nekad bi pak predsedavala Skupštinom pa bi ovlašćeni predlagač bio Laketić.

Iako su i Maja Gojković i Darko Laketić tvrdili da je cilj komisije da utvrdi činjenice o NATO bombardovanju, po uzoru na sličnu komisiju italijanskog parlamenta, mnogi poslanici su iznosili informacije kako se od posledica bombardovanja povećao broj obolelih od raka. Teško je poverovati da će poslanici sa takvim predubeđenjima biti objektivni članovi komisije.

No, poslednjeg dana zasedanja usvojen je i sastav komisje, koju će činiti sedam poslanika: tri člana SNS-a i po jedan iz SPS-a, SRS-a, DS-a, i Dveri. Poslanici vlasti će imati većinu i u ovom telu. Prema rečima Maje Gojkoivć, ovakav brzi izbor članova ne bi bio moguć da odluka nije usvojena po hitnom postupku. Posle prozivanja i proglašavanja izdajnicima tokom rasprave, nijedan poslanik nije glasao protiv .

Podsetimo da od 2000. do danas skoro nijedan izveštaj anketnih odbora nije usvojen na Skupštini, a nijedan nije imao uticaja na posledice događaja kojima su se bavili. Ujedno, stručnjaci su ukazivali na to da osiromašeni uranijum ne izaziva rak i da se Srbija nalazi u okviru posečnog broja obolelih. Pritom Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, gde je Maja Gojković predsednica Upravnog odbora, objavila je izveštaj u kojem se na osnovu merenja poakzuje da ne postoji prisustvo uranijuma na bombardovanim lokacijama.

Budući da Narodna skupštine na zna ili ne želi da reši problem osuđenog ratnog zločinca u svojim klupama, postavlja se pitanje kako će moći da izvede naučno istraživanje za utvrđivanje posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom koje bi utvrdilo ono što su gotovo svi negiraju. O činjenici da je još uvek nepoznat tačan broj poginulih tokom bombardovanja da i ne pišemo.

Pred poslanicima su se posle samo dva meseca ponovo našao predlog za izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ključna novina: povećanje maksimalne dozvoljene brzine na auto-putevima sa 120 km/h na 130km/h. Upravo to je bio jedan od amandmana opozicionih poslanika prilikom prošlog usvajanja zakona koji nije bio prihvaćen.

O ostalim tačkama dnevnog reda gotovo da nije bilo govora.

Tokom pet sednica prolećnog zasedanja u Skupštini su usvajani isključivo zakoni koje je predložila Vlada. Mišljenja i amandmani opozicije o predloženim zakonima retko su uzimani u obzir, što dovodi u pitanje kvalitet zakona koji se donose u parlamentu. U okrilju ove predstavničke institucije važnije je ko nešto kaže, nego ono šta govori. A da li nam je parlament bez dijaloga zaista potreban?

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Posebnu sednicu Narodne skupštine za ponedeljak, 28. maja, a na dnevnom redu biće izbor i polaganje zakletve člana Vlade Republike Srbije.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić uputila je predlog Narodnoj skupštini da za ministra finansija Vlade Srbije izabere Sinišu Malog.

Prolećno zasedanje se bliži kraju, ali se praksi amandmanskih sednica koje služe trošenju vremena i usvajanju zakona po hitnom postupku, kraj ne nazire. Iako je ministar Aleksandar Vulin, odgovarajući na pitanja poslanika, istakao da mu je mišljenje civilnog društva važno, ali da mu je mišljenje 250 poslanika važnije, upravo je vladajuća većina i ovog puta bila ta koja je podnošenjem velikog broja skoro identičnih amandmana onesposobila i suštinsku i ravnopravnu raspravu. I dok smo kroz usvojene zakone dobili mnogo toga novog, što suštinski zadire u način rada vojnih i bezbednosnih službi ove zemlje, u parlamentu smo, po ovom pitanju, ponovo dobili jedno veliko ništa.

Četvrto zasedanje Narodne skupštine završeno je usvajanjem seta zakona u vezi sa vojskom. Uprkos činjenici da je javnost budno pratila sednicu upravo zbog teme zakona na dnevnom redu, kao i povremenog provejavanja komentara poslanika da se radi o veoma važnom paketu akata, rasprava se i ovog puta odvijala po isprobanom receptu.

Od devet zakona usvojenih po hitnom postupku, dva uvode suštinske promene u način rada i nadzora nad radom Vojske Srbije.

Na primer, usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, razmatranje Godišnjeg izveštaja o stanju priprema za odbranu je izmešteno iz plenuma Parlamenta u Vladu, uz opravdanje da se radi o strogo poverljivom dokumentu. Dodatno, izmenama i dopunama je predviđeno i da se određeni podaci koji nastaju u radu jedinica, komandi i ustanova Vojske Srbije od sada označavaju kao podaci od značaja za nacionalnu bezbednost i sistem odbrane. Međutim, ova odredba je postavljena dosta široko, jer tipove podataka određuje samo okvirno. To kao posledicu nosi da se građanima može onemogućiti uvid u skoro čitav rad jedinica, komandi i ustanova vojske, s obzirom na to da se ova odredba može odnositi na veliki broj podataka koji nastaju u njihovom radu.

Pored izmena i dopuna Zakona o odbrani, po hitnom postupku usvojene su izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije, koji su proširili ovlašćenja vojne policije u civilnom domenu. Na primer, od sada vojna policija može da obezbeđuje osobe koje se ne nalaze u sistemu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

I pored činjenice da je set usvojenih vojnih zakona uneo značajne izmene u načinu rada i kontrolisanju rada Vojske Srbije i službi bezbednosti - i to na štetu javnosti, ograničavanjem građanskog i parlamentarnog nadzora - poslanici su tokom zasedanja raspravljali o svemu, a ponajmanje o tačkama dnevnog reda koji su sami uspostavili.

“Ponavlja se ova stara praksa da se 13, 14 zakona i odluka strpaju u zajedničku raspravu. To verovatno doprinosi kvalitetu rasprave. Ne vidim koji bi drugi razlog bio, osim ako je neki razlog koji nema veze sa razumom, ali i na to smo navikli, tako da je to stanje stvari”, rekao je Zoran Živković.

Nezadovoljstvo radom u Skupštini iskazao je i Miroslav Aleksić, poslanik ispred Narodne stranke:

“Danas raspravljamo o važnim zakonima iz oblasti bezbednosti, odbrane Vojske i, naravno, praksa i način rada u ovoj Skupštini nastavlja da se objedinjuju sve tačke u jednu tačku dnevnog reda, kako bi što manje vremena imali da se posvetimo detaljnije ovim predlozima zakona.”  

Poslanik Vladimir Đukanović odogovorio je opozicionim poslanicima da Skupština vrši kontrolnu ulogu, te da su parlamentarci jedini koji mogu da odluče da li se nešto donosi po hitnom postupku. Đuknović je dodao da je najveći krivac za veliki broj amandmana opozicija koja je podnela “1.600 amandmana, najveći deo sa stavkom briše se”.

Zamerke na objedinjavanje dnevnog reda imala je i Ana Stevanović koja je pročitala zamerke civilnog društva istakavši da ovim zakonima zbog važnosti treba posvetiti više vremena.  Ministar Aleksandar Vulin odgovorio je da ceni mišljenje civilnog sektora, ali da mu je važnije mišljenje 250 narodnih poslanika.

S obzirom na nepisano pravilo da u slučaju amandmana kojim se menja član zakona prvi vreme za obrazlaganje dobijaju poslanici najbrojnije stranke, poslanci opozicije često se koriste mehanizmom “briše se” kako bi prvi dobili vreme da obrazlože svoj amandman. Kako bi prvi dobili pravo na reč, poslanici Srpske radikalne stranke su i na ovoj sednici podnosili amandmane na ime zakona.

Identični amandmani poslanika vladajuće kolalicije u kojima se menja samo zadnji deo bili su deo i ove sednice. Poslanica SNS-a Dragana Barišić je tako istakla  „podnela sam amandman na 1. član Zakona o vojnom obrazovanju jer sam želela da dodatno definišemo Predlog zakona i smatram ga važnim za definisanje vojnog obrazovanja i obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije”. Ali i da bi se ona u svom daljem izlaganju “osvrnula na razvoj zdravstvenog sistema”. Potrebu za boljim definisanjem ovog člana prepoznale su i njene koleginice iz poslaničkog kuluba. Tako bi Svetlana Nikolić – Pavlović dopunila ovaj član rečima “vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova”, a Borka Grubor smatra da “amandman predstavlja pokušaj da se ovom predlogu zakona da akcenat na obrazovanje i osnaži opredeljenje za brigu o razvoju naše zemlje kroz ulaganje u budućnost”.

Rasprava o Draganu Šutanovcu i „žutom preduzeću“ je druga stavka na koju su poslanci potrošili najviše vremena koje je bilo na raspolaganju za obrazlaganje svojih amandmana. Poslanici SNS-a, ali i sam ministar više puta su istakli kako je za vreme Dragana Šutanovca vojska sistemski uništavana,plate vojnika bile znatno niže, topovi pretapani, uništavane različite vrste naoružanja.

Na zamerke da se ministru i direktoru Bezbednosno-informativne agencije ovim zakonom daju prevelika ovlašćenja, ministar odbrane Aleksandar Vulin objasnio je da i direktor i ministar ta ovlašćenja imali i pre, ali da će odsad biti i u Zakonu. 

Partije vladajuće većine, tokom dva dana izdvojena za glasanje, usvojile su svih četrnaest tačaka dnevnog reda. S druge strane većina poslanika opoziconih partija nije bila u sali, a oni koji su glasanju prisustvovali uglavnom nisu glasali. Iako su mnogi poslanici isticali važnost zakona, prioritet za raspravu su bila vređanja i tehničke stvari. Za raspravu o suštini zakona nije bilo vremena.

„Da bi poslanici više koristili svoju kontrolnu ulogu, razmišlja se o izmeni Poslovnika tako što bi premijer dolazio u Skupštinu jednom mesečno, a ostatak Vlade drugi put u mesecu“. Ovako je septembra 2013. tadašnji predsednik Administrativnog odbora i šef poslaničke grupe SNS, Zoran Babić, najavljivao izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine kojima bi se ojačala kontrolna uloga Parlamenta u odnosu na izvršnu vlast.

Ipak, Poslovnik, ni više od četiri godine nakon ovih najava, nije izmenjen. Parlament ne samo da nije pojačao svoju kontrolu izvršne vlasti, odnosno Vlade, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija, što je konstatovano i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2017. godinu. U izveštaju se naglašava da Parlament ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

Analiza inicijative Otvoreni parlament pokazala je da predstavnici izvršne vlasti koristeći fleksibilnost parlamentarnih procedura i pravla koja su definisana važećim Poslovnikom o radu Narodne skupštine pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u Parlament i odgovaraju na pitanja poslanika, što je, podsećamo, njihova obaveza. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnog mehanizma - postavljanju poslaničkih pitanja, odnosno ispitivanju članova Vlade i premijera od strane narodnih poslanika u Parlamentu. Na ovaj način sve je evidentnije podčinjavanje najvišeg zakonodavnog tela Vladi, iako situacija u teoriji treba da bude obrnuta.

Za potrebe ove analize izdvojili smo dva kontrolna mehanizma koja stoje na raspolaganju narodnim poslanicima – Poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu i Dan za postavljanje pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

Kako izbeći dolazak u Parlament a ne prekršiti Poslovnik?

Izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine, usvojene februara 2009. godine, imale su za cilj jačanje kontrolne uloge Narodne skupštine u odnosu na izvršnu vlast. Tada novim Poslovnikom precizirano je korišćenje mehanizama koje naši predstavnici u Parlamentu imaju na raspolaganju, a kada govorimo o kontroli Vlade.

Poslovnik je precizirao da se poslanička pitanja postavljaju Vladi, u prisustvu njenih članova, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici redovnog zasedanja koja je u toku, u periodu od 16:00 do 19:00 časova, kada se prekida rad po dnevnom redu.

"Dan za poslanička pitanja može se odrediti i drugoga dana u toku vanrednog zasedanja, a ako podnosilac zahteva za vanredno zasedanje to predvidi u svom zahtevu. Pored toga, zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu tokom vanrednog zasedanja je obavezno ukoliko je sednica u toku.

Pored toga, izmenama i dopunama Poslovnika 2009. godine, uveden je još jedan instrument koji poslanici mogu koristiti u cilju kontrole izvršne vlasti, a koji im omogućava da, u danu određenom za to, postavljaju pitanja članovima Vlade o temama koje predloži određena poslanička grupa, tzv. Dan za postavljanje pitanja u skladu sa aktuelnom temom."

Ukoliko se odredbe aktuelnog Poslovnik analiziraju, videćemo da se „Dan za poslanička pitanja“ obavezno održava:

- samo poslednjeg četvrtka u mesecu tokom redovnog zasedanja,

- i samo ukoliko je baš tog dana u periodu između 16-19h u toku sednica Skupštine.

Na ovaj način, a kako su odredbe Poslovnika izraženo striktne, postoji realna mogućnost izbegavanja susreta poslanika i članova Vlade. Ovako definisane odredbe aktuelnog Poslovnika, ostavljaju prostor vladajućim partijama da na različite načine izbegnu sednicu na kojoj bi se postavljala poslanička pitanja.

Proteklih godina, izbegavanje zakazivanja sednice za postavljanje poslaničkih pitanja ima tri scenarija:

- sednica Narodne skupštine završava se u sredu, a uoči poslednjeg četvrtka u mesecu;

- sednica Narodne skupštine počinje u petak, a nakon poslednjeg četvrtka u mesecu;

- sednica Narodne skupštine završava se poslednjeg četvrtka u mesecu pre 16h, za kada je predviđeno zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja;

Korišćenjem gore navedenih scenarija, Poslovnik Narodne skupštine nije direktno prekršen, ali u tok slučaju možemo govoriti o sistemskom izbegavanju obaveza koje Vlada Republike Srbije ima prema najvišem zakonodavnom telu. Sa druge strane, narodni poslanici ostaju uskraćeni upućivanja pitanja članovima kabineta. Samim tim, radi se o indirektnom podčinjavanju zakonodavne vlasti izvršnoj, iako u teoriji situacija treba da bude obrnuta.

Ko je dolazio u Parlament, a ko je izbegavao pitanja poslanika?

Sve Vlade, od 2009. godine, makar jedan put izbegle su dolazak u Parlament. Svaka Vlada imala je svojstven scenario za izbegavanje dolaska.

Tako su vlade Mirka Cvetković i Ivice Dačića, ukupno tri puta, sednice poslednjeg četvrtka u mesecu završavale nešto pre 16h, čime je direktno izbegnuta sednica za postavljanje poslaničkih pitanja.

Obe Vlade Aleksandra Vučića i Vlada aktuelne premijerke Ane Brnabić koristili su dva scenaria – ili je sednica završena u sredu ili je započeta u petak, čime je direktno izbegnut poslednji četvrtak.

Vlada Mirka Cvetkovića (2009-2012)

Vlada Mirka Cvetkovića, za vreme čijeg mandata su usvojene izmene i dopune Poslovnika najredovnije je dolazila u Parlament i odgovarala na pitanja poslanika.

U periodu od februara 2009. pa do početka 2012. godine, premijer i njegovi ministri 28 puta pojavili su se pred poslanicima i odgovarali na njihova pitanja. 18 puta su to uradili poslednjeg četvrtka u mesecu a 10 u Danu za postavljanje poslaničkih pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

Ipak, tokom ovoga perioda, Vlada Mirka Cvetkovića dva puta je izbegla pojavljivanje u Parlamentu. Juna 2010. izbegnuto je pojavljivanje pred poslanicima, budući da se sednica Drugog vanrednog zasedanja završila u sredu, da bi poslednji četvrtak bio preskočen, i kao Dan za glasanje određena naredna sreda, 29. jun. “Grublje” izbegavanje desilo se jula 2011. godine. Tada je, poslednjeg četvrtka u mesecu održana sednica koja je, ipak, završena nešto pre 16h. Na ovaj način poslanici su, još jedan put, ostali uskraćeni za postavljanje pitanja članovima Vlade

Vlada Ivice Dačića (2012-2014)

Slična situacija dogodila se i za vreme mandata Ivice Dačića. U periodu od jula 2012. pa do januara 2014. premijer i njegov kabinet 11 puta su odgovarali na pitanja poslanika – devet puta na “regularna” pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu i dva puta u Danu za postavljanje poslaničkih pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

I ova Vlada, dva puta je izbegla pojavljivanje u Parlamentu, pa se tako nisu pojavili poslednjeg četvrtka jula i avgusta 2013. Tokom ova dva meseca, poslednjeg četvrtka, zakazana je sednica za glasanje o tačkama dnevnog reda, koja je međutim završena pre 16h, pa samim tim članovi Vlade nisu imali obavezu da se pojave u Parlamentu. Dakle, isti scenario kao za vreme Vlade njegovog prethodnika, Mirka Cvetkovića.

Vlade Aleksandra Vučića i Ane Brnabić (2014-…)

Za protekle nešto više od četiri godine, za vreme prve i druge Vlade Alekdsandra Vučića i Vlade aktuelne premijerke Ane Brnabić, postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu imali smo svega sedam puta. Sednica na kojima bi poslanici postavljali pitanja članovima Vlade u “Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u skladu sa aktuelnom temom” nijedan put nije zakazana, odnosno održana. Ipak, Poslovnik Narodne skupštine, nijedan put nije povređen.

“Fleksibilnost” odredbi u Poslovniku najčešće se koristila za vreme prve Vlade Aleksandra Vučića. U periodu od aprila 2014. pa do marta 2016. čak 10 puta indirektno je izbegnuto zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja. Tokom tih 10 puta sednica je ili završena u sredu uoči poslednjeg četvrtka u mesecu ili je počela odmah u petak, a nakon poslednjeg četvrtka.

Druga Vlada Aleksandra Vučića, nastavila je sličnu tradiciju. Za godinu dana, na identičan način u tri slučaja izbegnuto je zakazivanje sednice.

Vlada aktuelne prenijerke Ane Brnabić to je, za sada, uradila, jedan put.

Događaji i scene neprimerene najvišem zakonodavnom telu, a koje vređaju dostojanstvo ne samo Parlamenta i narodnih poslanika već i građana obeležile su Treću sednicu Narodne skupštine. I ova sednica “odrađena” je po istom scenariju kao i prethodne dve. Čini se da sada možemo da znamo tok cele sednice i pre nego što ona započne. Identične sednice obeležavaju proleće u Parlamentu.

Treću sednicu, pored usvajanja Predloga zakona o planskom sistemu, obeležili su i događaji koji su bacili senku na raspravu o ovom i o setu predloženih finansijskih zakona. Događaji u Parlamentu navode na brojna pitanja. Pre svega, kada će zakoni koji utiču na živote građana biti u prvom planu debate? Da li sednice u Parlamentu mogu da proteknu bez nemilih scena, salvi psovki, uvreda i neprimerenih reči? Kada će poslanici, i vlasti i opozicije, ostaviti međusobne animozitete po strani i posvetiti se konstruktivnoj raspravi o zakonima koje donose u ime i za građane? Do kada će se manipulisati procedurama i na taj način izbegavati debata u pojedinostima o većini tačaka koje su na dnevnom redu?

Plenarna sala već prvoga dana rasprave bila je poluprazna. Najveći deo opozicionih poslanika, izuzimajući poslanike Srpske radikalne stranke, napustio je sednicu u znak solidarnosti sa poslanikom SDS, Markom Đurišićem, koji je dobio meru udaljenja iz sale, a nakon višeminutne rasprave sa predsednicom Majom Gojković. Nakon odbijanja predsednice da utvrdi kvorum u sali, na čemu je poslanik Đurišić insistirao i dve dobijene opomene, treća opomena značila je i direktnu meru udaljenja sa sednice.

„I da vam kažem da neću dozvoliti, niti da ovaj parlament, niti da bilo koji predsedavajući bude otirač ovde za pojedine poslanike“, Maja Gojković.

Poslanici opozicije su u znak protesta odustali od obrazlaganja predloga zakona za dopunu dnevnog reda i napustili sednicu. Prema njihovim rečima, predsednica Gojković je „na najbrutalniji način prekršila Poslovnik, prekršila pravila u ovom visokom domu.”

Na ovaj način, uvodna rasprava o Predlogu zakona o planskom sistemu i setu finansijskih zakona, protekla je bez poslanika opozicije. Poslanici vladajućih partija, nakon ovog postupka, optužili su poslanike opozicije da “nisu zainteresovani za ekononiju” i da je to znak da je “Srbija na dobrom putu”.

Poslanici opozicije bili su akteri i druga dva događaja. Najpre je narodna poslanica Demokratske stranke, Aleksandra Jerkov, postavljajući  pitanje kada će Vojislavu Šešelju biti oduzet mandat, a nakon što je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na zatvorsku kaznu dužu od 6 meseci, izazvala burne reakcije među poslanicima Srpske radikalne stranke. U pauzi između zasedanja, narodnoj poslanici ostavljene su uvredljive poruke, ali i pretnje, što je objavila i na svom Twitter nalogu.

Istog dana, 18. aprila, visoka delegacija Sabora Republike Hrvatske prekinula je posetu Beogradu a, nakon navodnog gaženja zastave Republike Hrvatske u Narodnoj skupštini i upućivanja psovki od strane narodnog poslanika Vojislava Šešelja.

Kada pokušamo da vratimo fokus na ono što su nadležnosti i obaveze najvišeg predstavničkog tela u Srbiji i nosioca demokratije, sa namerom da utvrdimo stepen kvaliteta rada ove institucije tokom treće sednice, ponovo zatičemo već uvežban scenario toka sednica u Parlamentu. Nastavljamo da budemo svedoci objedinjavanja tačaka dnevnog reda i rasprava o predlozima zakona koji nisu srodni, usvajanju važnih zakona po hitnom postupku, podnošenju velikog broja amandmana na prve članove prve tačke dnevnoga reda što za posledicu ima izostanak rasprave o amandmanima na većinu drugih predloženih zakona

Tok same sednice možemo da opišemo i kao igru taktičkog nadmudrivanja poslanika vlasti i opozicije. Ako smo se pitali da li poslanici opozicije imaju odgovor na podnošenje velikog broja amandmana od strane vladajuće većine i to na prvih par članova prve tačke dnevnoga reda, ova sednica nam je potvrdila da, na neki način, imaju. Tako, dok su poslanici SDS optuživali poslanike SNS-a da po istom scenariju prave sednice:

“Ponovo ste ukinuli mogućnost opoziciji da bilo šta kaže u ovom parlamentu. To nije parlamentarizam i nikome u Srbiji nije jasno zašto vi to radite, osim vama koji nam pokazujete da ne trpite bilo kakvu kritiku i da ne želite dijalog o bilo kojoj temi.” Nenad Konstantinović SDS

...poslanici Srpske radikalne stranke bili su dosetljivi. Oni su, tako, podneli amandmane na sam naslov zakona, pa samim tim dobili i priliku da nešto kažu o Predlogu zakona o planskom sistemu u pojedinostima.

Analizom prve tri sednice prolećnog zasedanja, možemo da kažemo da su se u Parlamentu ustalile dve vrste amandmana. Prvi su opozicioni amandmani “briše se”, što je odgovor na amandmansku farsu. Drugi su “identični” amandmani poslanika vladajuće većine kod kojih se menja samo zadnji deo rečenice, a koje, iz sednice u sednicu, Vlada odbija, uz obrazloženje da “suštinski ne utiču na zakon”.

Najveća dilema Treće sednice bila je i ostala da li se Srbija nalazi na crnoj listi Međunarodne organizacije za finansiranje terorizma i pranje novca. Po rečima opozicije nalazimo se na crnoj listi. Iz vlasti tvrde da nismo na njoj. Dilemu je rešio ministar Nebojša Stefanović kada je potvrdio da nismo ispunili određene uslove koji su pred nas bili postavljeni, ali da je zapravo FATF jedna “kruta” institucija. Nismo na crnoj već na sivoj listi.

“Što se tiče FATF-a. Jeste tačno da Srbija nije ispunila određene standarde koji se traže, ali daleko od toga da se Srbija može nazvati zemljom koja na bilo koji način učestvuje u pranju novca ili finansiranju terorizma. Naprotiv, Srbija je i pohvaljena i kroz delovanje njenih bezbednosnih organa, deo je koalicije koja se bori protiv terorizma širom sveta. Znači, FATF-a je jedna, rekao bih, dosta kruta institucija koja definiše određene propise na način kako ona to vidi.” Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova

Dugo se raspravljalo i o tome po koji put se donosi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Od 2012. godine ovaj zakon se menja po deveti put. Od toga, četvrti put tokom mandata aktuelnog ministra Dušana Vujovića. Ovaj podatak naveo je poslanike opozicije da zatraže ostavku ministra Vujovića. Ipak, ministar Stefanović odgovorio je da:

“Zakon o poreskoj administraciji, pre svega, menja se i menjaće se možda još 190 puta i to nije ništa sporno. To se zove napredak”, Nebojša Stefanović.

Nije izostala ni rasprava o aktuelnoj temi, niškom Aerodromu i zahtevima da se objavi ugovor o koncesiji za Aerodrom Nikola Tesla, kako bi se saznala sudbina aerodroma na jugu Srbije.

Slika koja stiže iz Parlamenta Srbije i koju šaljemo nije pozitivna. Debata je opet u drugom planu, događaji ne oslikavaju parlamentarnu kulturu i tradiciju kojom se hvalimo. Sve ovo odvija se u jeku objavljivanja novog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2017. godinu, u kojem se ističe da Parlament Srbije:

ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade,

usvaja i dalje visok procenat zakona po hitnom postupku, što je potrebno smanjiti, odnosno pravilo pretvoriti u izuzetak od pravila. da se procenat zakona usvojenih po hitnom postupku mora smanjiti.

Pored toga, zaključak Evropske komisije je i da Parlament još uvek nije usvojio Etički kodeks koji bi regulisao ponašanje poslanika, a koji je po svemu što se trenutno dešava u Parlamentu preko potreban.

“…ostaje činjenica da javnost neće čuti nijednu reč u vezi sa Predlogom zakona o udžbenicima i Predlogom zakona o prosvetoj inspekciji.” Vjerica Radeta, PG SRS

Sada već uvežbana praksa poslanika vladajućih partija, a koja se ponavlja iz sednice u sednicu, nastavljena je i početkom aprila. I Druga sednica ove godine sa pravom može da dobije epitet “amandmanske”. I ovoga puta najveći broj amandmana podnet je na prvu tačku dnevnoga reda - Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije. Preko 350 amandmana podnetih samo na ovu tačku dnevnog reda značilo je da će poslanici, još jedan put, vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima potrošiti samo na obrazlaganje ovih amandmana i da će raprava o preostale četiri tačke dnevnog reda izostati, što se i desilo.

Tok sednice je u svemu podsećao na prethodnu. I ovoga puta imali smo objedinjenu raspravu o predlozima zakona koji nisu u međusobnoj vezi.

“… opet imamo (objedinjenu) raspravu o zakonima koji nisu međusobno povezani, čija rešenja nisu uslovljena u zakonima… zakoni vezani za obrazovanje došli su po starom dobrom običaju ove Vlade po hitnom postupku, bez dovoljno vremena da se poslanici upoznaju sa njima i bez dovoljno vremena da oslušnemo šta stručna javnost i građani imaju da kažu o ovim predlozima zakona.“ Marko Đurišić, PG SDS

I ovoga puta, gotovo svi podneti amandmani poslanika vladajuće većine bili su identični, menjao se samo zadnji deo rečenice. Na kritiku opozicije iz redova Srpske radikalne stranke da podneti amandmani nisu u logičkoj vezi sa zakonom i “da se može podneti bilo kakav amandman na bilo koji član zakona”, predsedavajući Veroljub Arsić imao je odgovor da poslanici: “imaju pravo da imaju određenu slobodu prilikom obrazlaganja svog amandmana”.

Kao i u slučaju prethodne sednice, većina amandmana poslanika vladajućih partija nije usvojena. Za predložene amandmane nisu glasale ni njihove stranačke kolege.

Da li je opozicija imala odgovor? Čini se da je adekvatan odgovor i ovoga puta izostao. Osim međusobnih optužbi i prebacivanja ko je za šta kriv tokom prethodnih godina, drugih odgovora nije bilo. Jedini konkretan predlog imao je poslanik SDS-a Miroslav Aleksić, ali još nije jasno da li će njegova ideja o bojkotu sednica biti prihvaćena:

“…nema smisla učestvovati u ovakvim raspravama. 
Predložiću uopšte u opoziciji da se ne učestvuje u radu, jer to bi vama verovatno najviše odgovaralo, da mi napustimo salu, a onda vi između sebe čitajte jedni drugima sastave koje ste dobili…

Tokom protekle tri sednice, najjače “oružje” predstavnika opozicije - podnošenje predloga za izmene i dopune zakona, odnosno amandmana - sada je prešlo u ruke predstavnika vlasti. Nepisano pravilo, koje je važilo do decembra 2017, bilo je da predstavnici opozicije podnose najveći broj amandmana. Kao opozicija, oni kritikuju predložene zakone i predlažu njihove izmene u cilju unapređenja. Ipak, od čuvene sednice u decembru na kojoj se raspravljalo o budžetu za 2018. godinu, a tokom koje su predstavnici vladajućih partija podneli pa povukli preko 300 amandmana na prvu tačku dnevnoga reda (Zakon o budžetskom sistemu), čime je zapravo izostala rasprava o budžetu, nepisano pravilo prestalo je da važi. Primat u podnošenju amandmana sada preuzimaju poslanici vladajućih partija.

“Čemu to? Zašto to? Da bi se sprečila opozicija da da svoje primedbe na te zakone? Pa, to je deo demokratije, to je nešto što se otrpi, ili se možda oni pametniji oslušnu, pa možda čuju i neko dobro rešenje koje može da popravi zakon.” Zoran Živković, PG KSP

Odgovor Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS-a, koja je ujedno i najveća partija u Parlamentu, bio je sve, samo ne u parlamentarnom duhu.

“Budući da je Zoran Živković rekao da treba govoriti istinu, evo ja ću sada reći istinu. Zoran Živković je idiot. Zoran Živković je kreten.”

I pored činjenice da poslanici imaju neprikosnoveno pravo podnošenja amandmana, analiza sadržaja sednica koju smo sproveli otvara brojna pitanja o odnosu vladajuće većine prema institutu amandmana, ali i odnosa političkih partija prema institucijama. Da li poslanici vladajućih partija zaista podnose amandmane kako bi unapredili zakone ili su pronašli još jedno efikasno oružje za otežavanje i onesposobljavanje rada političkih protivnika - zloupotrebu prava i procedure podnošenja amandmana, koja se najjednostavnijim rečima može svesti na trošenje vremena za raspravu? Ili možda amandmani od strane poslanika vladajuće većine znače da Vlada ne radi dobro svoj posao i da u zakonima imamo propuste? Međutim, analizom sadržaja sednica smo ustanovili da je aktuelni rezultat velike upotrebe amandmana zapravo jedan veliki paradoks - umesto rasprave, zatičemo glasnu tišinu o unapređenju zakonskih rešenja. I ponovo smo u situaciji da svedočimo neprekidnom zarobljavanju institucije Parlamenta. Primer sve aktivnije (zlo)upotrebe amandmana od strane vladajućih partija, predstavlja još jedan pokazatelj ovog opasnog fenomena, kada institucije države i društva služe partijama ili drugim partikularnim interesima, a ne građanima Srbije.

Najčešće pitanje u Parlamentu tih dana bilo je i:

“…zašto se forsira digitalizacija u zemlji u kojoj ni vodosnabdevanje, ni kanalizacija još uvek nisu na nivou kvaliteta života dostojnog čoveka.” Dijana Vukomanović, PG KSP

Odgovor poslanika vladajućih partija bio je da se od predstavnika opozicije nije čula nijedna argumentovana kritika ali ni konkretan predlog. U prvom planu poslanika SNS-a bili su ili brojke o povećanju plate:

“To je politika (politika aktuelne vlade) dame i gospodo koja je, evo vam vest od juče ili prekjuče, učinila da, zvanični podatak je u pitanju, prosečna plata u našoj zemlji u januaru bude 50 hiljada 48 dinara i da to bude realno, 1,9% više nego u prethodnom mesecu, da to bude realno 5,2% više nego u januaru mesecu prethodne godine.” Vladimir Orlić, PG SNS

…ili još uvek aktuelni beogradski izbori:

“Nama građani Republike Srbije na izborima ili daju reč da govorimo ili nas pošalju ispod cenzusa, kao što su to nekima učinili 4. marta ove godine na izborima u Beogradu.“ Srbislav Filipović, PG SNS

Drugu sednicu obeležila je i rasprava Đorđa Vukadinovića i predsedavajućeg Veroljuba Arsića o tome ko trenutno ima moć u Parlamentu a ko ne. Na kritiku poslanika Vukadinovića da nije dobio repliku i na pitanje zašto nije intervenisao kada je prethodni govornik govorio van teme dnevnoga reda, odgovor predsedavajućeg bio je:

“…niste vi koji o tome treba da odlučujete.” Veroljub Arsić, PG SNS.

Usvojeni zakoni su ponovo, zbog izuzetno burne polemike u Parlamentu i sada već uigranog scenarija sa amandmanima, pali u drugi plan. Više argumentovane debate i konkretnih predloga i iz redova vlasti i iz redova opozicije ne bi škodilo nikome a ponajmanje građanima na koje se usvojeni zakoni i odnose.

“Dakle, Vlada ne kaže da ovi amandmani nemaju smisla. Vlada kaže sledeće – mi imamo set različitih zakona koji regulišu pravo stranih investitora i načine kako oni mogu da poboljšaju investicije u ovoj zemlji.”, Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

Burno je bilo u Parlamentu, prvih dana marta, na početku redovnog Prolećnog zasedanja. Najpre smo imali podnošenje velikog broja amandmana od strane poslanika vladajućih partija koji su, po rečima ministra, regulisali materiju koja je već uređena drugim, usvojenim zakonima. Zatim, rasprava o neefikasnosti parlamentarne debate usled objedinjavanja tačaka dnevnog reda, optužbe o podnošenju amandmana kako bi se potrošilo celokupno vreme predviđeno za raspravu i na kraju smena generalne sekretarke Narodne skupštine Svetislave Bulajić, nakon višemesečnih spekulacija, obeležile su mart u Parlamentu.

Na dnevnom redu Prve sednice našlo se 35 tačaka dnevnog reda – 18 predloga zakona, 16 predloga odluka kao i Predlog za razrešenje generalne sekretarke Svetislave Bulajić.

O prvih 18 tačaka dnevnog reda vodila se zajednička načelna rasprava, što znači da su poslanici u svojim obraćanjima objedinjeno morali da govore o svih 18 predloženih zakona. Iako nije prvi prvi put da se tačke dnevnog reda objedinjavaju, ovakav predlog šefa PG SNS, Aleksandra Martinovića, naišao je na oštru kritiku i negodovanje predstavnika opozicije.

Njihove optužbe odnosile su se na neefikasnost debate, budući da je vreme koje imaju kao ovlašćeni predstavnici nedovoljno da se obrazloži svih 18 predloga.

“…umesto da se opredelim da dva minuta potrošim po zakonu, ja sam rešila da se usredsredim na dva zakona i da detaljnije obrazložim probleme koji, mislim, da postoje kada su oni u pitanju.“ – Branka Stamenković (PG DJB)

… ali i na neodgovorno usvajanje predloženih zakona.

„Ovo nisu neki romani ili časopisi koje mi samo treba da prelistamo pa ćemo nešto od toga zapamtiti ili nećemo zapamtiti, ovo su zakoni koji i te kako utiču na život svakog građanina Srbije, a ja tvrdim da ih mi ovde donosimo neodgovorno...” Aleksandra Čabraja (PG KSP)

I pored negodovanja opozicije i iznošenja ozbiljnih optužbi da se ovakvim postupcima utiče na kvalitet usvojenih zakona, narodni poslanici vladajućih partija negirali su ovakve optužbe, vraćajući fokus na upravo završene lokalne izbore u Beogradu.

“…ali, građani su sve i pokazali u nedelju, 4. marta, i ocenili, čiju ozbiljnost, posvećenost i rad žele i u narednom periodu i kome žele da poklone poverenje i odgovornost.“ – Marija Obradović (PG SNS)

Vreme za raspravu u načelu (predviđenih pet sati), narodni poslanici vlasti i opozicije nisu trošili samo na predloge zakona, već i na brojne replike i povrede Poslovnika. Na dnevom redu našli su se i privatizacije za vreme “režima” Borisa Tadiča, ubistvo Olivera Ivanovića i njegove izjave za medije neposredno pre ubistva, zatim ubistvo Ranka Panića, odnosno teme koje nisu imale nikakvog dodira sa predloženim tačkama dnevnog reda.

Podnošenje amandmana – novi zakoni stari scenario

Preko 1.500 predloga za izmene i dopune zakona podneli su narodni poslanci vlasti i opozicije. U danu za glasanje, usvojen je, tek, svaki 13.

Najveći broj amandmana, 655, podnet je na prvu tačku dnevnog reda, Predlog zakona o strancima – 375 amandmana podneli su poslanici vladajuće većine, dok su 280 amandmana podneli predstavnici opozicionih partija. Svi amandmani poslanika vladajuće većine podneti su na prvih 10 članova novog zakona. I upravo, svih deset časova koje je predviđeno za raspravu o amandmanima na predložene zakone Prve sednice, potrošeno je na obrazlaganje amandmana poslanika vladajuće većine na prvu tačku dnevnog reda. Rasprava na preko 800 predloženih amandmana na preostale tačke dnevnog reda je izostala.

Šta su poslanici predlagali amandmanima na Predlog zakona o strancima?

Većina amandmana koji su podneti od strane vladajuće većine na Predlog zakona o strancima bili su gotovo identični i glasili su da „Zakon o strancima treba da omogući budućim investitorima u Srbiji brže dobijanje potrebnih ličnih dokumenata u cilju ekonomskog razvoja“, ili nekom drugom cilju poput modernizacije Srbije, boljeg funkcionisanja pravosudnog sistema, zaštite ranjivih društvenih grupa...

Podnošenje skoro identičnih amandmana nije kršenje Poslovnika, ali predstavlja njegovu očiglednu zloupotrebu. Na taj način, celokupno vreme vreme za raspravu o amandmanima koje stoji na raspolaganju poslanicima, potroši se već na prvu tačku dnevnog reda. Izostanak rasprave o predlozima za izmene i dopune zakona umanjuje kvalitet debate u Parlamentu pa je, samim tim, upitan i kvalitet zakona.

Ni opozicija nije imala adekvatan odgovor, pa je tako većina podnetih amandmana na prvu tačku dnevnog reda, Predlog zakona o strancima, glasila “briše se”.

“Nismo imali nameru da na taj način podnosimo amandmane na ovaj set zakona. Podneli smo amandmane na početne članove ovog zakona kada smo videli kakvu farsu sprema vladajuća stranka...” Marko Đurišić (PG SDS-NS)

Ipak, poslanici vladajuće većine su na optužbe o zloupotrebi procedura imali adekvatan odgovor.

“Izvinite, mi ovo radimo da građani znaju, na osnovu Poslovnika koji su oni doneli, u njihovo vreme je donet Poslovnik. Ne razumem zašto se oni protive onome što su oni inače sami pripremali svima nama ovde…” Vladimir Đukanović (PG SNS)

Ministar unutrašnjih poslaova, Nebojša Stefanović, koji je obrazlagao predložene zakone, odbacio je navode da je reč o amandmanima koji, kako tvrdi opozicija, nemaju smisla, navodeći da ih je Vlada odbacila jer pravo stranih investitora već reguliše set različitih zakona, o kojima naši predstavnici u Parlamentu izgleda nisu bili upoznati.

Tokom rasprave, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je rekao da negodovanje opozicije u Parlamentu shvata kao poziv na nove parlamentarne izbore.

"To je legitiman predlog. Ja bih se založio, i to je moje privatno mišljenje, da imamo izbore što pre i da narod kaže šta misli. Možda je to dobra prilika i da se vidi šta građani misle o ostalima, kao i da se oni uvere šta narod misli o njima", rekao je Stefanović.

Narodni poslanici usvojili su svih 35 tačaka koji su se našli na dnevnom redu Prve sednice. Ipak, to nije bio slučaj i sa većinom predloženih amandmana.

Apel poslanice Demokratske stranke, Gordane Čomić, da predstavnici vladajuće većine ne naprave istu grešku kao u decembru i povuku amandmane koje su danima pre toga obrazlagali urodio je plodom.

“...želim da kažem da hoću da glasam za amandmane koje su obrazložile kolege iz SNS, a tiču se olakšavanja položaja strancima i položaja ranjivih grupa, sa nadom da ćete mi dati priliku da glasam za njih i da ih nećete povući pre dana za glasanje.” Gordana Čomić (PG DS)

Scenario iz decembra, kada su predloženi amandmani, nakon detaljnih izlaganja, povučeni, nije se ponovio. Ovoga puta, amandmani nisu povučeni, ali na oko 360 amandmana podnetih na Predlog zakona o strancima, nisu glasali ni predstavnici opozicije, ali ni većina poslanika vladajućih partija.

Narodna skupština Republike Srbije je najviše predstavničko telo. Narodni poslanici treba da zastupaju interese svih građana Srbije, osluškuje njihove potrebe i zahteve, predstavljaju ih u Parlamentu, raspravljaju i odlučuju o njima. Predstavnička uloga znači da glas građana treba da se čuje u Parlamentu. Predstavnička uloga Narodne skupštine je, pored kontrolne i zakonodavne, jedna od najvažnijih.

U daljoj analizi govorićemo o jednom od mehanizma predstavničke uloge Narodne skupštine - direktnoj komunikaciji građana i narodnih poslanika, odnosno pitanjima koje građani upućuju svojim predstavnicima u Narodnoj skupštini.

Upućivanje pitanja putem sajta Narodne skupštine

Analiza zvanične internet stranice Narodne skupštine pokazala je da u okviru nje postoji mehanizam putem kojeg građani mogu da stupe u direktan kontak sa narodnim poslanicima. Putem aplikacije, građani mogu da pošalju pitanja poslanicima putem e-maila.

I pored toga, o ovom mehanizmu predstavničke uloge Narodne skupštine ne postoje dovoljno precizni i transparentni podaci.  Na sajtu, nije moguće pronaći nikakve dalje informacije, odnosno nije moguće pronaći podatke o tome koliko su građani zainteresovani da postavljaju pitanja i u kom broju to čine kao i u kojoj meri narodni poslanici odgovaraju na ista. Pored toga, nije moguće pronaći ni kvalitativne podatke o tome da li se i u kojoj meri narodni poslanici angažuju u pogledu rešavanja problema koja im građani upute kroz pitanja.

Nedovoljna transparentnost ovih podataka otvara pitanje efikasnosti ovoga mehanizma.

Pitanja građana putem sajta “Otvoreni parlament”

Od pokretanja Inicijative “Otvoreni parlament”, odnosno od 2012. godine, građani imaju mogućnost da postavljaju pitanja narodnim poslanicima i putem sajta “Otvoreni parlament”. Njihova komunikacija je u potpunosti javna[1]. Građani u svakom trenutku, na profilima svih narodnih poslanika, mogu dobiti informacije 

kojim narodnim poslanicima je upućeno pitanje, da li su oni odgovorili na ista i ukoliko jesu koliko se, u proseku, čeka na njihov odgovor.

Analiza Inicijative “Otvoreni parlament” pokazala je da su, u protekla 22 meseca, odnosno od formiranja aktuelnog 11. saziva, pitanja građana prosleđena na adrese ukupno 244 narodna poslanika. Od tog broja, svega, 20 narodnih poslanika (8%) odgovorilo je na upućena pitanja. 

U protekla nepuna 22 meseca aktuelnim narodnim poslanicima, putem sajta “Otvoreni parlament”, prosleđeno je ukupno 625 pitanja[1]. 

Pored toga, analiza je pokazala da naši predstavnici u Narodnoj skupštini odgovaraju na tek svako 20. upućeno pitanje od strane građana.  Odgovoreno je na svega 31 pitanje što čini 5% od ukupnog broja. Na preostalih 95% (594) upućenih pitanja građani su ostali uskraćeni za odgovore.

Ukoliko uporedimo ove podatke sa podacima iz prethodnog saziva zaključićemo da poslanici aktuelnog saziva odgovaraju na daleko manji broj pitanja u odnosu na rad prethodnog saziva. Primera radi, 2015. godine narodni poslanici odgovarali su, u proseku, na svako 4. postavljeno pitanje, da bi statistika u narednim godinama opadala, odnosno imamo znatno manje odgovora na upućena pitanja.

Najaktivniji narodni poslanici u odgovaranju na poslanička pitanja bili su Miloš Bošković iz PG Dosta je bilo koji je odgovorio na sva upućena pitanja građana (tri pitanja), Marijan Rističević iz PG PS-NS-USS sa četiri odgovora na šest postavljenih pitanja i Marko Parezanović sa tri odgovora na sedan postavljenih pitanja.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine za utorak, 6. marta, sa početkom u 10 časova.

Na dnevnom redu sednice biće Predlog zakona o strancima, Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Predlog zakona o graničnoj kontroli, Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, koje je podnela Vlada Srbije.

Narodna skupština razmatraće Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru, koje je podnela Vlada. 

Narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o policijskoj saradnji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije o saradnji i zajedničkom delovanju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Radnog aranžmana između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencije Evropske unije za obuku organa za sprovođenje zakona (CEPOL).

Pred Parlamentom će se naći i Predlog odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, Predlog odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije člana Komisije za hartije od vrednosti, koje je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Narodna skupština razmatraće Predlog odluke o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, koji je podnela Vlada, Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, predloge odluka o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca, kao i predloge više odluka o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog apelacionog suda, Osnovnog suda u Novom Sadu, Privrednog suda u Leskovcu, Osnovnog suda u Novom Pazaru, koje je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Na dnevnom redu biće i Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podneo narodni poslanik Saša Radulović, kao i Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podneo narodni poslanik Goran Ćirić.