U okviru Osme vanredne sednice Jedanaestog saziva Skupštine Srbije poslanici su u objedinjenoj raspravi diskutovali o 13 tačaka dnevnog reda. Predloženi zakoni ticali su se ratnih memorijala, angažovanja na sezonskim poslovima, zapošljavanja stranca, zapošljavanja srpskih državljana u inostranstvu, finansijske podrške porodicama sa decom, prava boraca, vojnih invalida i njihovih porodica, mirnog rešavanja radnih sporva. Na prvi pogled, čini se, da su poslanici i ovaj put raspravljali o zakonima iz međusobno nesrodnih oblasti.

Poslanik Dveri Boško Obradović na samom početku načelne rasprave predložio je da pretres traje duže od 5 sati, kako bi poslanici mogli kvalitetno da diskutuju o svih 13 tačaka, ali predlog je odbijen. Poslanica SRS, Vjerica Radeta, ukazala je da vladajuća većina zloupotrebljava Poslovnik i da su pomešane „babe i žabe“, te da bi predloženi zakoni mogli da se razvrstaju u bar tri grupe.

„Prosto smo se uželeli jedne tako lepe rasprave, gospođa Đukić Dejanović se seća kada je bila predsednik, imali smo ponekada jedan predlog jedna tačka dnevnog reda, pa amandmani po tom predlogu, pa rasprava sa ministrima, pa rasprava unutar poslaničkih grupa, a ovo sada zaista gubi smisao“, rekla je Radeta.

Tatjana Macura je protestovala zbog načina na koji je sednica sazvana. Prema njenim rečima sednica je zakazana dan ranije, tokom glasanja po tačkama dnevnog reda od prethodne sednice, zbog čega poslanici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme.

Opozicija je u više navrata kritikovala institut usmenog dogovora poslodavca i zaposlenog koji se uvodi Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim oblastima, tvrdeći da takve odredbe mogu dovesti sezonske radnike u prilično nepovoljan položaj. Vlast je sa druge strane odgovorila da su sezonski radnici rekli da im je institut usmenog dogovora prihvatljiv. Pri kraju prvog dana načelne rasprave, Miroslav Aleksić je nagovestio kakva će biti rasprava u pojedinostima i da nas čeka još jedna “igra” sa amandmanima.

„U amandmanima koje su dostavili poslanici vlasti stoji da se Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, pa onda sa posebnim osvrtom na fiskalnu disciplinu, sa posebnim osvrtom na razvoj Republike Srbije, digitalizaciju, implementaciju do 2030. godine, stabilnost kursa dinara, unapređenje pravosudnog sistema itd.“ istakao je Aleksić i dodao da se na ovaj način devastira jedna ozbiljna tema i ponižavaju svi građani Srbije nastradali u ratovima i njihove porodice.

Odgovarajući na primedbe opozicije zbog objedinjene rasprave, Đorđe Komlenski je podsetio da su predstavnici opozicije, kada su „pučem“ došli na vlast 2000. godine tvrdili da je za potrebe ulaska u EU neophodno uskladiti oko 12.500 zakonski propisa. „Izbrojte samo od jedan do 12.500 i zamislite da Skupština po sedam dana raspravlja o svakom pojedinačnom zakonu. Oda lenjosti sa njihove strane je nešto što je neprevaziđeno i očigledno tome nikada kraja“, istakao je Komlenski.

Poslanici SNS i ovaj put su podneli veliki broj amandmana na prvih nekoliko članova prvog predloga zakona – Predlog zakona o ratnim memorijalima. Obrazloženja amandmana ukazivala su na sve, samo ne na to šta bi amandman trebalo da popravi u zakonu. Podsećali su nas na slavnu istorije Srbije, jezive zločine koji su obeležili ratne sukobe u prethodnom veku, a od poslanika iz različitih delova Srbije mogli smo da saznamo o spomenicima, ratnim memorijalima i znamenitim junacima iz tih sredina. To je za rezultat imalo da je vreme za raspravu potrošeno već kod četvrtog člana pomenutog zakona. Do amandmana i diskusije o ostalim zakonima nije se ni stiglo.

Gordana Čomić i Aleksandra Jerkov nekoliko puta su skretale pažnju poslanicima SNS da ne bi trebalo da primenjuju “igrokaz” sa amandmanima kada se raspravlja o osetljivoj temi, poput sećanja na ljude koji su izgubili živote u ratovima. „Pitam kolege kako ih nije bilo sramota da predlože ovakve amandmane o zakonu o kom treba da razgovaramo o borcima koji su se za ovu zemlju borili, koji su ginuli...“, pitala je Aleksandra Jerkov.

„Sa dužnom pažnjom se odnosimo prema svima onima koji su svoje živote dali da bi mi danas živeli u slobodnoj zemlji. Naravno, pravo je svakog narodnog poslanika da podnese amandman, pa i poslanika SNS“, odgovorila je Milanka Jevotvić Vukojičić.

Ovakva praksa se ponovila više puta tokom sednice, izlaganje poslanica DS obično bi bilo ispraćeno sa nekoliko javljanja poslanika vlasti povodom povrede poslovnika i podsećanja na „nedela“ Demokratske stranke.

Generalni utisak je da su svi poslanici podržali ideju da se napokon donese zakon koji će urediti pitanje ratnih memorijala i njihovog održavanja, ali za detaljniju polemiku nije bilo prilike.

Poslanici Demokratske stranke, nekoliko puta su postavljali pitanje u kojim ratovima je Srbija devedesetih izgubila, a u kojim je pobedila. Iz redova vladajuće većine mogli su se čuti odgovori da nije pitanje da li je Srbija pobedila ili izgubila, nego da se radilo o borbi za opstanak srpskog naroda i kontrapitanje kada će neko odgovarati za zločine nad Srbima. Citirana su delovi pisma Zorana Đinđića generalu Ratku Mladiću iz 1994. godine i iznošeni delovi izvornog programa DS sa početka devedesetih godina...

Da će u Srbiji ozbiljan problem ostati nerešena vrednosna određenja prema bližoj i daljoj prošlosti, najbolje ilistruju pitanja koja su izazvala prilično burne prepirke poslanika - o ratovima devedesetih, da li je Srbija vodila samo odbrambene ratove, u kojim ratovima je Srbija učestvovala, gde je grob Draže Mihailovića, koliko antifašističkih pokreta je bilo na prostoru Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, ko jeste, a ko nije bio saradik okupatora, da li je Vojislav Šešelj ratni zločinac, uloga Slobodana Miloševića u sukobima s kraja dvadesetog veka...

I ovu sednicu obeležile su brojne povrede poslovnika, skretanja sa teme, međusobna optuživanja, prebacivanja i povremeni prekidi zbog teških reči i preterane tenzije. Predloženi zakoni usvojeni su uz vrlo malo ili ni malo argumentovane, zdrave rasprave, sve to samo pobuđuje sumnju u demokratske kapacitete Narodne skupštine Srbije.

Lokalna samouprava i državna uprava, matične knjige, javne agencije, nacionalne manjine, službena upotreba jezika i pisma, izbor javnih funkcionera... Zvuči slično? Dovoljno blisko da se može objedinitu u zajedničku i jedinstvenu  raspravu u načelu? Kada se na sve ovo doda i prepiranje o ceni goriva, Mehi Omeroviću, plagijatu Jorgovanke Tabaković dobije se rasprava o svemu osim o onome što bi treblao da je u ovom predstavničkom telu najbitnije – zakonima. 

Poslanici posvetili dobar deo vremena rasprave u načelu ponovnom izboru guvernerke, iako je posle hvalospeva sa prošlog zasedanja bilo sasvim jasno da će Jorgovanka Tabaković dobiti drugi mandat. Kako su na prošlom zasedanju radikali bili zauzeti ispitivanjem detalja u vezi sa Mehom Omerovićem (kojim su sada bavili u manjoj meri), ovog puta su svoju pažnju posvetili bivšoj koleginici iz partije.

“Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vrlo bih rado govorio o zakonskim predlozima ministra Ružića, o predlozima kandidata za predsednike sudova, ali nemam vremena. Za Jorgovanku Tabaković sam se spremao mesec dana, elaborat sam napravio, knjigu ću uskoro objaviti i zato mi je svaki sekund dragocen. Naravno, osporavaću Jorgovanku Tabaković kao kandidata za guvernera sa stručne strane. (...) Međutim, prvo ću početi da govorim o njenom moralnom liku, kako tu ne bih nešto propustio, a nastaviću posle o mojim stručim primedbama na način vođenja monetarne politike Srbije, jer ta politika se ne vodi kako treba”, rekao je lider radikala Vojislav Šešelj početkom rasprave u načelu.

Izbor drugih funkcionera poslanicima nije bio naročito zanimljiv, iako se na dnevnom redu našao izbor dva člana odbora Agencije za borbu protiv korupcije, a tri predložena kandidata za obavljanje te funkcije. Udruženja novinara su predložila Živojina Rakočevića, a kao kandidati Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja na dnevni red su došli i Vida Petrović Škero i Janko Lazarević. Ne mari što Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcija prediviđa da Narodna skupština bira jednog od članova odbora na predlog Zaštitnika građana i Poverenika, a kojeg oni predlažu “putem zajedničkog dogovora”. Poslanici su na kraju glasali o sva tri člana i izabrali Živojina Rakočevića i Janka Lazarevića za članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Saga “amandmana sa posebnim osvrtom” se nastavila i tokom ove sednice. Tako su poslanici potrošili vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima na isčitavanje svojih amandmana na prvih nekoliko članova Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je bio prva tačka dnevnog reda. Za razliku od prošlog, ovim zakonom su navedene oblasti nadležnosti, a ne konkretni poslovi lokalne samouprave koje će od sada definisati nadležno ministarstvo. Za pokretanje građanske inicijative biće potrebno pet odsto od ukupnog broja upisanih u birački spisak i najmanje sto birača će moći da pokrene sprovođenje javne rasprave o pitanjima iz nadležnosti opštine. Međutim, novine u predlogu zakona ipak nisu bile predmet diskusije. Poslanici su ovaj zakon iskoristili kako bi raspravljali o žalbi koju je nekoliko opština u kojima SNS nije na vlasti  poodnelo Kongresu lokalnih uprava Saveta Evrope.

“Vidim da je ovde ponovo glavna tema, Saša Paunović i njegove žalbe koje piše kako evropskim institucijama, tako i ambasadi SAD, to je njegovo pravo. Mi se time naravno nikada nismo služili bili smo u opoziciji dugi niz godina, ali nikada nismo opanjkavali i ružili svoju državu u inostranstvu, kao što to radite vi. Ali, nije to praksa koju ste vi izmislili u 2018. godini, vi svoju državu ružite kad god niste na vlasti, to je praksa od 90-ih godina. Dakle, kad god DS nije na vlasti ona napada i iznosi najgore moguće neistine na račun sopstvene države. Vi imate jedan politički problem, vi ne razlikujete državu od aktuelne vlasti i vi mislite da je dobra samo ona vlast u kojoj vi participirate i u kojoj vi učestvujete, a ona vlast u kojoj vi ne učestvujete ta vlast ne valja”, rekao je  narodni poslanik Aleksandar Martinović.

No, ako je suditi po govorima poslanika ne zna se ko ima više kriminalaca u svojim redovima.

"Predsednik poslaničkog kluba SNS Aleksandar Martinović je priznao da je politika kriminalaca Zvonka Veselinovića Zelje i Branka Malovića zvanična politika SNS, jer je on 17.7. 2012. rekao da je SNS mafijaška i izdajnička organizacija. Sad je samo nastavio u istom duhu i rekao da je kriminalna organizacija i ja ga poštujem bar zato što je dosledan", izjavio je poslanik DS Radoslav Milojičić tokom rasprave.

Sve što je bilo na dnevnom redu  usvojeno je velikom većinom glasova narodnih poslanika. Ne zato što su zakoni izuzetno dobri i mnogo doprinose poboljšanju životu građana. Ne ni zato što su predlagači i svi njihovi podržavaoci kroz argumentovanu raspravu uspeli da unaprede predlog zakona i dođu do najboljeg rešenja za građane. Svi zakoni u ovom sazivu Parlamenta usvajani su isključivo zato što su poslanici samo poslušnici stranačkog vođe i glasaju kako im se kaže. A za takve, što je već više puta tokom sednica utvrđeno, nikakvi zakoni, poslovnici i pravila ne važe.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je za četvrtak, 21. jun Osmo vanredno zasedanje Skupštine Srbije, na zahtev 154 narodnih poslanika.

Na dnevnom redu vanrednog zasedanja biće Predlog zakona o ratnim memorijalima, Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodni poslanici razmotriće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koji je takođe podnela Vlada Srbije.

Narodna skupština razmotriće Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o socijalnom osiguranju, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije o zapošljavanju članova porodice diplomatskog i konzularnog osoblja, koje je podnela Vlada.

Narodni poslanici razmotriće i Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska napredna stranka. 

Zasedanje će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.

Narodni poslanik Meho Omerović priveden je zbog krađe kozmetike na frankfurtskom aerodromu. Ova vest obeležila je  prethodnu nedelju, ali i celo šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine. Radikali su pretresli “slučaj Meho Omerović” u načelu i u pojedinostima.

“Da je gospođa Tabaković predložila ovaj zakon pre tri godine, kada je on bio praktično i gotov za skupštinsku proceduru, možda bi ga i koristio na mogućnost da plati nešto i da izabere na nekom od frankfurtskih fri šopova Meho Omerović, pa ne bi morao da počini i tu bruku i sitnu krađu ili da mu se eventualno objasni, pošto je u setu ovih zakona, da je mogao da koristi platnu karticu. Ali, naravno, u pitanju je patološki lažov i neko ko je obrukao, pre svega, sebe, a samim tim, naneo i ljagu Narodnoj skupštini Republike Srbije, zlupotrebivši diplomatski status i pasoš koji je pokazao kada je kraduckao na frankfurtskom fri šopu”, primetila je poslanica Nataša Spasoja Jovanović.

Tokom skupštinske rasprave se moglo čuti da je "već nekoliko godina najveća korupcija i najozbiljniji kriminal i najozbiljnija povreda dostojanstva Narodne skupštine bila je upravo krađa poslaničkih mandata, ali ovih dana Meho Omerović je to nekako bacio u senku krađom kozmetike, nekih parfema”, ali i da "ako nastavimo sa pričom o EU biće još Mehe Omerovića", te "će valjda nekome pasti na pamet da kaže Mehi Omeroviću da bi u najmanju ruku bilo korektno da podnese ostavku, da se bar skloni sa očiju javnosti".

Niko ne brine bolje o dostojanstvu Narodne skupštine od srpskih radikala, što su oni već bezbroj puta i dokazali.

Najskoriji primer je gostovanje pri festivalu "Mirdita, dobar dan", gde su poslanici Srpske radikalne stranke pevali kosovske pesme uz gusle i upućivali pogrdne reči onima koji su se uputili ka otvaranju manifestacije. Društvo u ovom poduhvatu su im pravile kolege iz Narodne skupštine – poslanici Demokratske stranke Srbije i Dveri.

Imali su radikali, ove godine, još reprezentativnih obrazaca ponašanja poslanika, i u Skupštini i van nje. No, pomenimo one najživopisnije – zabrana skupa u Hrtkovicima, vređanje Marinike Tepić i Aleksandre Jerkov,  laži o presudi protiv Šešelja, nerazjašnjenu situaciju sa gaženjem hrvatske zastave...

Samozvana “jedina prava opozicija”, tokom ove sednice, uspela je da sabotira dnevni red toliko dobro da su i amandmani “sa posebnim osvrtom” bačeni u zapećak. Ali ne mari, poslanicima vladajuće većine nije smetalo. Naprotiv, mogli su više pažnje da posvete ovlašćenom predlagaču.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković gostovala je u Skupštini prvi put sa predlogom novih zakona, pred sam kraj mandata. Poslanici Srpske napredne stranke iskoristili su priliku da pohvale dosadašnji guvernerkin rad.

“Veliku ulogu u fiskalnoj konsolidaciji, ubrzanju privrednog razvoja, poboljšanju kreditnog rejtinga, a naravno samim tim dolaskom velikog broja investitora i realizaciju velikih infrastrukturnih projekata, imala je upravo Narodna banka Srbije i guverner Jorgovanka Tabaković. Rezultati koje je ostvarila Narodna banka Srbije postizani su u uslovima velikih izazova koji su u određenim momentima zahtevali donošenje i konkretnih odluka. Mudrim, odgovornim i pre svega stručnim vođenjem Narodne banke Srbije, guverner Jorgovanka Tabaković postigla je i očuvala finansijsku stabilnost Srbije i bila jedan od pokretača ekonomskog oporavka Srbije i privrednog razvoja. Zato velika zahvalnost za sve što ste do sada učinili i velika podrška u daljem radu”, rekao je poslanik Blaža Knežević.

Čestitali su poslanici vladajuće stranke “guvernerki  Tabaković na odličnoj monetarnoj politici”, pohvalili timski rad sa predsednikom Vučićem, smanjenje inflacije i jačanje dinara, zahvalili joj na “visokom stepenu odgovornosti”. Saglasni su bili u uverenju u “posvećenost, stručnost, čast I poštenje” guvernerke, te su joj poručili da će glasati za njen predlog zakona bez obzira na to da li će im prihvatiti amandmane.  Uostalom kao da je važno šta  piše u zakonu, u parlamentu ionako govori ko o čemu stigne.

A na dnevnom redu set finansijskih zakona, izmene i dopune zakona o stečaju, obimne izmene i dopune zakona o privrednim društvima i zakoni kojima se  potvrđuju sporazumi o zajmovima. Usvojeni, naravno, svi. No, izgleda da samo tome dnevni red i služi - da odredi redosled glasanja. Zašto su ovi zakoni značajni? Šta se menja? Šta se dopunjuje? Nije bitno, neće da se baci... a i trebaće za Poglavlja.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Sedmo vanredno zasedanje za utorak, 12.juna, na zahtev 158 poslanika Narodne skupštine.

Na dnevnom redu biće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodna skupština razmatraće Predlog zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, koje je takođe podnela Vlada Srbije.

Narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji su podneli narodni poslanici Studenka Kovačević, Miletić Mihajlović, Darko Laketić i Dejan Radenković, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti, koje je podnela Vlada.

Na dnevnom redu biće i predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo predsednik Republike Srbije, predlog za izbor viceguvernera Narodne banke Srbije, koji je podnela guverner Narodne banke Srbije, izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, na predlog Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i na predlog Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kao i Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva.

Zasedanje će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Šesto vanredno zasedanje za petak, 1. jun, na zahtev 154 poslanika Narodne skupštine.

Na dnevnom redu biće Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji je podnela Narodna banka Srbije, potom Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje je takođe podnela Narodna banka Srbije.

 Narodna skupština razmatraće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodni poslanici razmatraće i Predlog odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Zasedanje će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.

Tokom desetodnevnog zasedanja Narodna skupština  usvojila je, u već karakterističnoj atmosferi za ovaj saziv, dvadeset i pet akata. Najveću pažnju poslanici su posvetili prvoj i dvadeset prvoj tački dnevnog reda, odnosno jeftinim stanovima za pripadnke snaga bezbednosti i osnivanju Komisije za utvđivanje posledca NATO bombardovanja, dok se o ostalim zakonima gotovo i nije raspravljalo.

Jeftine stanove su obećavale sve vlade od 2000. do danas, a ministri često licitriali cenom kvadrata. Rekordno nisku cenu ponudio je, naravno, Aleksandar Vučić sa cenom 320 evra po kvadratu. Tada premijer, Aleksandar Vučić izjavio je da bi prvi jeftini stanovi mogli biti izgrađeni do kraja 2015. godine. Stanovi nisu izgrađeni, a  krajem 2017. Vučić kao predsednik obećava stanove za 550 evra po kvadratu u Beogradu, a u drugim mestima za 450 do 470 evra. No, Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti usvojen je tokom Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skuštine. Naravno, po hitnom postupku.

Ovim Zakonom predviđena je gradnja stanova kao i uslovi njihove kupovine pod povoljnijim uslovima za pripadnike snaga bezbednosti (Ministarstva odbrane, Vojske, MUP, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija). Vlada će izabrati lokaciju na kojoj bi trebalo da budu građeni stanovi na predog komisije koju sama postavlja. Planirano je da u prvoj fazi bude izgrađeno  1.578 stanova na izabranim lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Vranju, Kragujevcu i Kraljevu. Pripadnici snaga bezbednosti bi tako mogli da kupe stanove po ceni koja ne sme biti veća od 500 evra po kvadratu. Prema rečima ministarke Zorane Mihajlović, do 2020. godine bi trebalo da bude izgrađeno 5.203 stana za pripadnike snaga bezbednosti.
 

Javna rasprava o nacrtu ovog zakona nije sprovedena, jer prema navodima predlagača “Nacrt zakona sadrži podatke u vezi sa podacima koji su od interesa za Republiku Srbiju, a čijim bi otkrivanjem nastala potencijalna šteta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno za bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti”.

S obzirom na to da bi javna rasprava ugrozila nacionalnu bezbednost, poslanike je zanimalo da li raspravom o ovom predlogu zakona ugrožavaju nacionalnu bezbednost Republike Srbije.

“Taj tekst nacrta zakona je isti ovaj tekst predloga zakona o kome mi ovde danas pričamo. Pitam vas – da li mi sada ovde raspravljajući o tom istom tekstu, u stvari, ugrožavamo nacionalnu bezbednost Srbije? I kako ste uopšte zamislili da ikad iko, igde u jednoj državi donosi zakone koji ima tajne klauzule?”, pitala je ministarku Branka Stamenković tokom rasprave u Narodnoj skupštini.

S druge strane, ministarka Zorana Mihajlović nije videla problem u obrazloženju nesprovođenja javne rasprave jer “neke stvari moraju da imaju oznaku poverljivosti, ne samo u našoj državi nego i u svim zemljama na svetu”.

Prema rečima ministarke saobraćaja, ali i ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova, stanovi za snage bezbednosti su neophodni jer obavljaju težak posao, a mnogo njih nema rešeno stambeno pitanje. Ono što je posle skupštinske rasprave o ovom zakonu ostalo nerešeno je da li je posao države da obezbeđuje stanove bilo kome i čak u slučaju da jeste da li su pripadnici snaga bezbednosti najugroženiji.

Tokom petog zasedanja raspravljalo se i o Predlogu odluke o obrazovanju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom koju je podnela Maja Gojković. Ali, kako je predsednica Narodne skupština bila u Turskoj, kao ovlašćeni predlagač govorio je Darko Laketić, poslanik Srpske napredne stranke i predloženi predsednik Komisije.

Poslanica Demokratske stranke primetila je na samom početku rapsrave o Komsiji da narodna poslanica Maja Gojković ne može da ovlasti nekog da bude ovlašćeni predlagač jer je jedina potpisana kao predlagač Maja Gojkovć. Međutim, Aleksandar Martinović ima drugačije mišljenje o tumačenju Poslovnika: “Što se tiče toga da Maja Gojković ne može da ovlasti gospodina Laketića da bude ovlašćeni, odnosno da predstavlja predlagača to jednostavno nije tačno. Postoji jedan metod tumačenja. Tumačenje po analogiji. Kao što Vlada Srbije predlaže zakone, pa ovlašćuje pojedine ministre da ih zastupaju u Narodnoj skupštini, tako isto i gospođa Maja Gojković kao predlagač jednog akta koji treba da donese Skupština je ovlastila gospodina Darka Laketića da predstavlja predlagače”.

Nejasno je na koje predlagače poslanik Martinović misli, budući da je Maja Gojković potpisana kao jedini predlagač zakona. Ali, jasno je da je “tumačenje po analogiji” Aleksandra Martinovića pogrešno jer je Vlada kolektivno telo i samim tim se podrazumeva da će kao ovlašćeni predlagač na sednici skupštine prisustvavti ministar nadležan za zakone koji se donose. Po Martinovićevoj “analogiji” poslanici bi mogli da ovlaste i druge poslanike da ih predstavljaju kad nisu tu, a raspravlja se o njihom amandmanima.

Problem “ovlašćeni predlagač” nije rešen ni tokom narednih dana rasprave o Komisji. Naprotiv, samo se zakomplikovao kad se vratila Maja Gojković. Tako je kao ovlašćeni predlagač nekad govorila Maja Gojković, a nekad bi pak predsedavala Skupštinom pa bi ovlašćeni predlagač bio Laketić.

Iako su i Maja Gojković i Darko Laketić tvrdili da je cilj komisije da utvrdi činjenice o NATO bombardovanju, po uzoru na sličnu komisiju italijanskog parlamenta, mnogi poslanici su iznosili informacije kako se od posledica bombardovanja povećao broj obolelih od raka. Teško je poverovati da će poslanici sa takvim predubeđenjima biti objektivni članovi komisije.

No, poslednjeg dana zasedanja usvojen je i sastav komisje, koju će činiti sedam poslanika: tri člana SNS-a i po jedan iz SPS-a, SRS-a, DS-a, i Dveri. Poslanici vlasti će imati većinu i u ovom telu. Prema rečima Maje Gojkoivć, ovakav brzi izbor članova ne bi bio moguć da odluka nije usvojena po hitnom postupku. Posle prozivanja i proglašavanja izdajnicima tokom rasprave, nijedan poslanik nije glasao protiv .

Podsetimo da od 2000. do danas skoro nijedan izveštaj anketnih odbora nije usvojen na Skupštini, a nijedan nije imao uticaja na posledice događaja kojima su se bavili. Ujedno, stručnjaci su ukazivali na to da osiromašeni uranijum ne izaziva rak i da se Srbija nalazi u okviru posečnog broja obolelih. Pritom Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, gde je Maja Gojković predsednica Upravnog odbora, objavila je izveštaj u kojem se na osnovu merenja poakzuje da ne postoji prisustvo uranijuma na bombardovanim lokacijama.

Budući da Narodna skupštine na zna ili ne želi da reši problem osuđenog ratnog zločinca u svojim klupama, postavlja se pitanje kako će moći da izvede naučno istraživanje za utvrđivanje posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom koje bi utvrdilo ono što su gotovo svi negiraju. O činjenici da je još uvek nepoznat tačan broj poginulih tokom bombardovanja da i ne pišemo.

Pred poslanicima su se posle samo dva meseca ponovo našao predlog za izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ključna novina: povećanje maksimalne dozvoljene brzine na auto-putevima sa 120 km/h na 130km/h. Upravo to je bio jedan od amandmana opozicionih poslanika prilikom prošlog usvajanja zakona koji nije bio prihvaćen.

O ostalim tačkama dnevnog reda gotovo da nije bilo govora.

Tokom pet sednica prolećnog zasedanja u Skupštini su usvajani isključivo zakoni koje je predložila Vlada. Mišljenja i amandmani opozicije o predloženim zakonima retko su uzimani u obzir, što dovodi u pitanje kvalitet zakona koji se donose u parlamentu. U okrilju ove predstavničke institucije važnije je ko nešto kaže, nego ono šta govori. A da li nam je parlament bez dijaloga zaista potreban?

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Posebnu sednicu Narodne skupštine za ponedeljak, 28. maja, a na dnevnom redu biće izbor i polaganje zakletve člana Vlade Republike Srbije.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić uputila je predlog Narodnoj skupštini da za ministra finansija Vlade Srbije izabere Sinišu Malog.

Prolećno zasedanje se bliži kraju, ali se praksi amandmanskih sednica koje služe trošenju vremena i usvajanju zakona po hitnom postupku, kraj ne nazire. Iako je ministar Aleksandar Vulin, odgovarajući na pitanja poslanika, istakao da mu je mišljenje civilnog društva važno, ali da mu je mišljenje 250 poslanika važnije, upravo je vladajuća većina i ovog puta bila ta koja je podnošenjem velikog broja skoro identičnih amandmana onesposobila i suštinsku i ravnopravnu raspravu. I dok smo kroz usvojene zakone dobili mnogo toga novog, što suštinski zadire u način rada vojnih i bezbednosnih službi ove zemlje, u parlamentu smo, po ovom pitanju, ponovo dobili jedno veliko ništa.

Četvrto zasedanje Narodne skupštine završeno je usvajanjem seta zakona u vezi sa vojskom. Uprkos činjenici da je javnost budno pratila sednicu upravo zbog teme zakona na dnevnom redu, kao i povremenog provejavanja komentara poslanika da se radi o veoma važnom paketu akata, rasprava se i ovog puta odvijala po isprobanom receptu.

Od devet zakona usvojenih po hitnom postupku, dva uvode suštinske promene u način rada i nadzora nad radom Vojske Srbije.

Na primer, usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, razmatranje Godišnjeg izveštaja o stanju priprema za odbranu je izmešteno iz plenuma Parlamenta u Vladu, uz opravdanje da se radi o strogo poverljivom dokumentu. Dodatno, izmenama i dopunama je predviđeno i da se određeni podaci koji nastaju u radu jedinica, komandi i ustanova Vojske Srbije od sada označavaju kao podaci od značaja za nacionalnu bezbednost i sistem odbrane. Međutim, ova odredba je postavljena dosta široko, jer tipove podataka određuje samo okvirno. To kao posledicu nosi da se građanima može onemogućiti uvid u skoro čitav rad jedinica, komandi i ustanova vojske, s obzirom na to da se ova odredba može odnositi na veliki broj podataka koji nastaju u njihovom radu.

Pored izmena i dopuna Zakona o odbrani, po hitnom postupku usvojene su izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije, koji su proširili ovlašćenja vojne policije u civilnom domenu. Na primer, od sada vojna policija može da obezbeđuje osobe koje se ne nalaze u sistemu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

I pored činjenice da je set usvojenih vojnih zakona uneo značajne izmene u načinu rada i kontrolisanju rada Vojske Srbije i službi bezbednosti - i to na štetu javnosti, ograničavanjem građanskog i parlamentarnog nadzora - poslanici su tokom zasedanja raspravljali o svemu, a ponajmanje o tačkama dnevnog reda koji su sami uspostavili.

“Ponavlja se ova stara praksa da se 13, 14 zakona i odluka strpaju u zajedničku raspravu. To verovatno doprinosi kvalitetu rasprave. Ne vidim koji bi drugi razlog bio, osim ako je neki razlog koji nema veze sa razumom, ali i na to smo navikli, tako da je to stanje stvari”, rekao je Zoran Živković.

Nezadovoljstvo radom u Skupštini iskazao je i Miroslav Aleksić, poslanik ispred Narodne stranke:

“Danas raspravljamo o važnim zakonima iz oblasti bezbednosti, odbrane Vojske i, naravno, praksa i način rada u ovoj Skupštini nastavlja da se objedinjuju sve tačke u jednu tačku dnevnog reda, kako bi što manje vremena imali da se posvetimo detaljnije ovim predlozima zakona.”  

Poslanik Vladimir Đukanović odogovorio je opozicionim poslanicima da Skupština vrši kontrolnu ulogu, te da su parlamentarci jedini koji mogu da odluče da li se nešto donosi po hitnom postupku. Đuknović je dodao da je najveći krivac za veliki broj amandmana opozicija koja je podnela “1.600 amandmana, najveći deo sa stavkom briše se”.

Zamerke na objedinjavanje dnevnog reda imala je i Ana Stevanović koja je pročitala zamerke civilnog društva istakavši da ovim zakonima zbog važnosti treba posvetiti više vremena.  Ministar Aleksandar Vulin odgovorio je da ceni mišljenje civilnog sektora, ali da mu je važnije mišljenje 250 narodnih poslanika.

S obzirom na nepisano pravilo da u slučaju amandmana kojim se menja član zakona prvi vreme za obrazlaganje dobijaju poslanici najbrojnije stranke, poslanci opozicije često se koriste mehanizmom “briše se” kako bi prvi dobili vreme da obrazlože svoj amandman. Kako bi prvi dobili pravo na reč, poslanici Srpske radikalne stranke su i na ovoj sednici podnosili amandmane na ime zakona.

Identični amandmani poslanika vladajuće kolalicije u kojima se menja samo zadnji deo bili su deo i ove sednice. Poslanica SNS-a Dragana Barišić je tako istakla  „podnela sam amandman na 1. član Zakona o vojnom obrazovanju jer sam želela da dodatno definišemo Predlog zakona i smatram ga važnim za definisanje vojnog obrazovanja i obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije”. Ali i da bi se ona u svom daljem izlaganju “osvrnula na razvoj zdravstvenog sistema”. Potrebu za boljim definisanjem ovog člana prepoznale su i njene koleginice iz poslaničkog kuluba. Tako bi Svetlana Nikolić – Pavlović dopunila ovaj član rečima “vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova”, a Borka Grubor smatra da “amandman predstavlja pokušaj da se ovom predlogu zakona da akcenat na obrazovanje i osnaži opredeljenje za brigu o razvoju naše zemlje kroz ulaganje u budućnost”.

Rasprava o Draganu Šutanovcu i „žutom preduzeću“ je druga stavka na koju su poslanci potrošili najviše vremena koje je bilo na raspolaganju za obrazlaganje svojih amandmana. Poslanici SNS-a, ali i sam ministar više puta su istakli kako je za vreme Dragana Šutanovca vojska sistemski uništavana,plate vojnika bile znatno niže, topovi pretapani, uništavane različite vrste naoružanja.

Na zamerke da se ministru i direktoru Bezbednosno-informativne agencije ovim zakonom daju prevelika ovlašćenja, ministar odbrane Aleksandar Vulin objasnio je da i direktor i ministar ta ovlašćenja imali i pre, ali da će odsad biti i u Zakonu. 

Partije vladajuće većine, tokom dva dana izdvojena za glasanje, usvojile su svih četrnaest tačaka dnevnog reda. S druge strane većina poslanika opoziconih partija nije bila u sali, a oni koji su glasanju prisustvovali uglavnom nisu glasali. Iako su mnogi poslanici isticali važnost zakona, prioritet za raspravu su bila vređanja i tehničke stvari. Za raspravu o suštini zakona nije bilo vremena.

„Da bi poslanici više koristili svoju kontrolnu ulogu, razmišlja se o izmeni Poslovnika tako što bi premijer dolazio u Skupštinu jednom mesečno, a ostatak Vlade drugi put u mesecu“. Ovako je septembra 2013. tadašnji predsednik Administrativnog odbora i šef poslaničke grupe SNS, Zoran Babić, najavljivao izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine kojima bi se ojačala kontrolna uloga Parlamenta u odnosu na izvršnu vlast.

Ipak, Poslovnik, ni više od četiri godine nakon ovih najava, nije izmenjen. Parlament ne samo da nije pojačao svoju kontrolu izvršne vlasti, odnosno Vlade, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija, što je konstatovano i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2017. godinu. U izveštaju se naglašava da Parlament ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

Analiza inicijative Otvoreni parlament pokazala je da predstavnici izvršne vlasti koristeći fleksibilnost parlamentarnih procedura i pravla koja su definisana važećim Poslovnikom o radu Narodne skupštine pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u Parlament i odgovaraju na pitanja poslanika, što je, podsećamo, njihova obaveza. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnog mehanizma - postavljanju poslaničkih pitanja, odnosno ispitivanju članova Vlade i premijera od strane narodnih poslanika u Parlamentu. Na ovaj način sve je evidentnije podčinjavanje najvišeg zakonodavnog tela Vladi, iako situacija u teoriji treba da bude obrnuta.

Za potrebe ove analize izdvojili smo dva kontrolna mehanizma koja stoje na raspolaganju narodnim poslanicima – Poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu i Dan za postavljanje pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

Kako izbeći dolazak u Parlament a ne prekršiti Poslovnik?

Izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine, usvojene februara 2009. godine, imale su za cilj jačanje kontrolne uloge Narodne skupštine u odnosu na izvršnu vlast. Tada novim Poslovnikom precizirano je korišćenje mehanizama koje naši predstavnici u Parlamentu imaju na raspolaganju, a kada govorimo o kontroli Vlade.

Poslovnik je precizirao da se poslanička pitanja postavljaju Vladi, u prisustvu njenih članova, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici redovnog zasedanja koja je u toku, u periodu od 16:00 do 19:00 časova, kada se prekida rad po dnevnom redu.

"Dan za poslanička pitanja može se odrediti i drugoga dana u toku vanrednog zasedanja, a ako podnosilac zahteva za vanredno zasedanje to predvidi u svom zahtevu. Pored toga, zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu tokom vanrednog zasedanja je obavezno ukoliko je sednica u toku.

Pored toga, izmenama i dopunama Poslovnika 2009. godine, uveden je još jedan instrument koji poslanici mogu koristiti u cilju kontrole izvršne vlasti, a koji im omogućava da, u danu određenom za to, postavljaju pitanja članovima Vlade o temama koje predloži određena poslanička grupa, tzv. Dan za postavljanje pitanja u skladu sa aktuelnom temom."

Ukoliko se odredbe aktuelnog Poslovnik analiziraju, videćemo da se „Dan za poslanička pitanja“ obavezno održava:

- samo poslednjeg četvrtka u mesecu tokom redovnog zasedanja,

- i samo ukoliko je baš tog dana u periodu između 16-19h u toku sednica Skupštine.

Na ovaj način, a kako su odredbe Poslovnika izraženo striktne, postoji realna mogućnost izbegavanja susreta poslanika i članova Vlade. Ovako definisane odredbe aktuelnog Poslovnika, ostavljaju prostor vladajućim partijama da na različite načine izbegnu sednicu na kojoj bi se postavljala poslanička pitanja.

Proteklih godina, izbegavanje zakazivanja sednice za postavljanje poslaničkih pitanja ima tri scenarija:

- sednica Narodne skupštine završava se u sredu, a uoči poslednjeg četvrtka u mesecu;

- sednica Narodne skupštine počinje u petak, a nakon poslednjeg četvrtka u mesecu;

- sednica Narodne skupštine završava se poslednjeg četvrtka u mesecu pre 16h, za kada je predviđeno zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja;

Korišćenjem gore navedenih scenarija, Poslovnik Narodne skupštine nije direktno prekršen, ali u tok slučaju možemo govoriti o sistemskom izbegavanju obaveza koje Vlada Republike Srbije ima prema najvišem zakonodavnom telu. Sa druge strane, narodni poslanici ostaju uskraćeni upućivanja pitanja članovima kabineta. Samim tim, radi se o indirektnom podčinjavanju zakonodavne vlasti izvršnoj, iako u teoriji situacija treba da bude obrnuta.

Ko je dolazio u Parlament, a ko je izbegavao pitanja poslanika?

Sve Vlade, od 2009. godine, makar jedan put izbegle su dolazak u Parlament. Svaka Vlada imala je svojstven scenario za izbegavanje dolaska.

Tako su vlade Mirka Cvetković i Ivice Dačića, ukupno tri puta, sednice poslednjeg četvrtka u mesecu završavale nešto pre 16h, čime je direktno izbegnuta sednica za postavljanje poslaničkih pitanja.

Obe Vlade Aleksandra Vučića i Vlada aktuelne premijerke Ane Brnabić koristili su dva scenaria – ili je sednica završena u sredu ili je započeta u petak, čime je direktno izbegnut poslednji četvrtak.

Vlada Mirka Cvetkovića (2009-2012)

Vlada Mirka Cvetkovića, za vreme čijeg mandata su usvojene izmene i dopune Poslovnika najredovnije je dolazila u Parlament i odgovarala na pitanja poslanika.

U periodu od februara 2009. pa do početka 2012. godine, premijer i njegovi ministri 28 puta pojavili su se pred poslanicima i odgovarali na njihova pitanja. 18 puta su to uradili poslednjeg četvrtka u mesecu a 10 u Danu za postavljanje poslaničkih pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

Ipak, tokom ovoga perioda, Vlada Mirka Cvetkovića dva puta je izbegla pojavljivanje u Parlamentu. Juna 2010. izbegnuto je pojavljivanje pred poslanicima, budući da se sednica Drugog vanrednog zasedanja završila u sredu, da bi poslednji četvrtak bio preskočen, i kao Dan za glasanje određena naredna sreda, 29. jun. “Grublje” izbegavanje desilo se jula 2011. godine. Tada je, poslednjeg četvrtka u mesecu održana sednica koja je, ipak, završena nešto pre 16h. Na ovaj način poslanici su, još jedan put, ostali uskraćeni za postavljanje pitanja članovima Vlade

Vlada Ivice Dačića (2012-2014)

Slična situacija dogodila se i za vreme mandata Ivice Dačića. U periodu od jula 2012. pa do januara 2014. premijer i njegov kabinet 11 puta su odgovarali na pitanja poslanika – devet puta na “regularna” pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu i dva puta u Danu za postavljanje poslaničkih pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

I ova Vlada, dva puta je izbegla pojavljivanje u Parlamentu, pa se tako nisu pojavili poslednjeg četvrtka jula i avgusta 2013. Tokom ova dva meseca, poslednjeg četvrtka, zakazana je sednica za glasanje o tačkama dnevnog reda, koja je međutim završena pre 16h, pa samim tim članovi Vlade nisu imali obavezu da se pojave u Parlamentu. Dakle, isti scenario kao za vreme Vlade njegovog prethodnika, Mirka Cvetkovića.

Vlade Aleksandra Vučića i Ane Brnabić (2014-…)

Za protekle nešto više od četiri godine, za vreme prve i druge Vlade Alekdsandra Vučića i Vlade aktuelne premijerke Ane Brnabić, postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu imali smo svega sedam puta. Sednica na kojima bi poslanici postavljali pitanja članovima Vlade u “Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u skladu sa aktuelnom temom” nijedan put nije zakazana, odnosno održana. Ipak, Poslovnik Narodne skupštine, nijedan put nije povređen.

“Fleksibilnost” odredbi u Poslovniku najčešće se koristila za vreme prve Vlade Aleksandra Vučića. U periodu od aprila 2014. pa do marta 2016. čak 10 puta indirektno je izbegnuto zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja. Tokom tih 10 puta sednica je ili završena u sredu uoči poslednjeg četvrtka u mesecu ili je počela odmah u petak, a nakon poslednjeg četvrtka.

Druga Vlada Aleksandra Vučića, nastavila je sličnu tradiciju. Za godinu dana, na identičan način u tri slučaja izbegnuto je zakazivanje sednice.

Vlada aktuelne prenijerke Ane Brnabić to je, za sada, uradila, jedan put.