„Da bi poslanici više koristili svoju kontrolnu ulogu, razmišlja se o izmeni Poslovnika tako što bi premijer dolazio u Skupštinu jednom mesečno, a ostatak Vlade drugi put u mesecu“. Ovako je septembra 2013. tadašnji predsednik Administrativnog odbora i šef poslaničke grupe SNS, Zoran Babić, najavljivao izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine kojima bi se ojačala kontrolna uloga Parlamenta u odnosu na izvršnu vlast.

Ipak, Poslovnik, ni više od četiri godine nakon ovih najava, nije izmenjen. Parlament ne samo da nije pojačao svoju kontrolu izvršne vlasti, odnosno Vlade, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija, što je konstatovano i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2017. godinu. U izveštaju se naglašava da Parlament ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

Analiza inicijative Otvoreni parlament pokazala je da predstavnici izvršne vlasti koristeći fleksibilnost parlamentarnih procedura i pravla koja su definisana važećim Poslovnikom o radu Narodne skupštine pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u Parlament i odgovaraju na pitanja poslanika, što je, podsećamo, njihova obaveza. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnog mehanizma - postavljanju poslaničkih pitanja, odnosno ispitivanju članova Vlade i premijera od strane narodnih poslanika u Parlamentu. Na ovaj način sve je evidentnije podčinjavanje najvišeg zakonodavnog tela Vladi, iako situacija u teoriji treba da bude obrnuta.

Za potrebe ove analize izdvojili smo dva kontrolna mehanizma koja stoje na raspolaganju narodnim poslanicima – Poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu i Dan za postavljanje pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

Kako izbeći dolazak u Parlament a ne prekršiti Poslovnik?

Izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine, usvojene februara 2009. godine, imale su za cilj jačanje kontrolne uloge Narodne skupštine u odnosu na izvršnu vlast. Tada novim Poslovnikom precizirano je korišćenje mehanizama koje naši predstavnici u Parlamentu imaju na raspolaganju, a kada govorimo o kontroli Vlade.

Poslovnik je precizirao da se poslanička pitanja postavljaju Vladi, u prisustvu njenih članova, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici redovnog zasedanja koja je u toku, u periodu od 16:00 do 19:00 časova, kada se prekida rad po dnevnom redu.

"Dan za poslanička pitanja može se odrediti i drugoga dana u toku vanrednog zasedanja, a ako podnosilac zahteva za vanredno zasedanje to predvidi u svom zahtevu. Pored toga, zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu tokom vanrednog zasedanja je obavezno ukoliko je sednica u toku.

Pored toga, izmenama i dopunama Poslovnika 2009. godine, uveden je još jedan instrument koji poslanici mogu koristiti u cilju kontrole izvršne vlasti, a koji im omogućava da, u danu određenom za to, postavljaju pitanja članovima Vlade o temama koje predloži određena poslanička grupa, tzv. Dan za postavljanje pitanja u skladu sa aktuelnom temom."

Ukoliko se odredbe aktuelnog Poslovnik analiziraju, videćemo da se „Dan za poslanička pitanja“ obavezno održava:

- samo poslednjeg četvrtka u mesecu tokom redovnog zasedanja,

- i samo ukoliko je baš tog dana u periodu između 16-19h u toku sednica Skupštine.

Na ovaj način, a kako su odredbe Poslovnika izraženo striktne, postoji realna mogućnost izbegavanja susreta poslanika i članova Vlade. Ovako definisane odredbe aktuelnog Poslovnika, ostavljaju prostor vladajućim partijama da na različite načine izbegnu sednicu na kojoj bi se postavljala poslanička pitanja.

Proteklih godina, izbegavanje zakazivanja sednice za postavljanje poslaničkih pitanja ima tri scenarija:

- sednica Narodne skupštine završava se u sredu, a uoči poslednjeg četvrtka u mesecu;

- sednica Narodne skupštine počinje u petak, a nakon poslednjeg četvrtka u mesecu;

- sednica Narodne skupštine završava se poslednjeg četvrtka u mesecu pre 16h, za kada je predviđeno zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja;

Korišćenjem gore navedenih scenarija, Poslovnik Narodne skupštine nije direktno prekršen, ali u tok slučaju možemo govoriti o sistemskom izbegavanju obaveza koje Vlada Republike Srbije ima prema najvišem zakonodavnom telu. Sa druge strane, narodni poslanici ostaju uskraćeni upućivanja pitanja članovima kabineta. Samim tim, radi se o indirektnom podčinjavanju zakonodavne vlasti izvršnoj, iako u teoriji situacija treba da bude obrnuta.

Ko je dolazio u Parlament, a ko je izbegavao pitanja poslanika?

Sve Vlade, od 2009. godine, makar jedan put izbegle su dolazak u Parlament. Svaka Vlada imala je svojstven scenario za izbegavanje dolaska.

Tako su vlade Mirka Cvetković i Ivice Dačića, ukupno tri puta, sednice poslednjeg četvrtka u mesecu završavale nešto pre 16h, čime je direktno izbegnuta sednica za postavljanje poslaničkih pitanja.

Obe Vlade Aleksandra Vučića i Vlada aktuelne premijerke Ane Brnabić koristili su dva scenaria – ili je sednica završena u sredu ili je započeta u petak, čime je direktno izbegnut poslednji četvrtak.

Vlada Mirka Cvetkovića (2009-2012)

Vlada Mirka Cvetkovića, za vreme čijeg mandata su usvojene izmene i dopune Poslovnika najredovnije je dolazila u Parlament i odgovarala na pitanja poslanika.

U periodu od februara 2009. pa do početka 2012. godine, premijer i njegovi ministri 28 puta pojavili su se pred poslanicima i odgovarali na njihova pitanja. 18 puta su to uradili poslednjeg četvrtka u mesecu a 10 u Danu za postavljanje poslaničkih pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

Ipak, tokom ovoga perioda, Vlada Mirka Cvetkovića dva puta je izbegla pojavljivanje u Parlamentu. Juna 2010. izbegnuto je pojavljivanje pred poslanicima, budući da se sednica Drugog vanrednog zasedanja završila u sredu, da bi poslednji četvrtak bio preskočen, i kao Dan za glasanje određena naredna sreda, 29. jun. “Grublje” izbegavanje desilo se jula 2011. godine. Tada je, poslednjeg četvrtka u mesecu održana sednica koja je, ipak, završena nešto pre 16h. Na ovaj način poslanici su, još jedan put, ostali uskraćeni za postavljanje pitanja članovima Vlade

Vlada Ivice Dačića (2012-2014)

Slična situacija dogodila se i za vreme mandata Ivice Dačića. U periodu od jula 2012. pa do januara 2014. premijer i njegov kabinet 11 puta su odgovarali na pitanja poslanika – devet puta na “regularna” pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu i dva puta u Danu za postavljanje poslaničkih pitanja u skladu sa aktuelnom temom.

I ova Vlada, dva puta je izbegla pojavljivanje u Parlamentu, pa se tako nisu pojavili poslednjeg četvrtka jula i avgusta 2013. Tokom ova dva meseca, poslednjeg četvrtka, zakazana je sednica za glasanje o tačkama dnevnog reda, koja je međutim završena pre 16h, pa samim tim članovi Vlade nisu imali obavezu da se pojave u Parlamentu. Dakle, isti scenario kao za vreme Vlade njegovog prethodnika, Mirka Cvetkovića.

Vlade Aleksandra Vučića i Ane Brnabić (2014-…)

Za protekle nešto više od četiri godine, za vreme prve i druge Vlade Alekdsandra Vučića i Vlade aktuelne premijerke Ane Brnabić, postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu imali smo svega sedam puta. Sednica na kojima bi poslanici postavljali pitanja članovima Vlade u “Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u skladu sa aktuelnom temom” nijedan put nije zakazana, odnosno održana. Ipak, Poslovnik Narodne skupštine, nijedan put nije povređen.

“Fleksibilnost” odredbi u Poslovniku najčešće se koristila za vreme prve Vlade Aleksandra Vučića. U periodu od aprila 2014. pa do marta 2016. čak 10 puta indirektno je izbegnuto zakazivanje sednice za postavljanje poslaničkih pitanja. Tokom tih 10 puta sednica je ili završena u sredu uoči poslednjeg četvrtka u mesecu ili je počela odmah u petak, a nakon poslednjeg četvrtka.

Druga Vlada Aleksandra Vučića, nastavila je sličnu tradiciju. Za godinu dana, na identičan način u tri slučaja izbegnuto je zakazivanje sednice.

Vlada aktuelne prenijerke Ane Brnabić to je, za sada, uradila, jedan put.

Događaji i scene neprimerene najvišem zakonodavnom telu, a koje vređaju dostojanstvo ne samo Parlamenta i narodnih poslanika već i građana obeležile su Treću sednicu Narodne skupštine. I ova sednica “odrađena” je po istom scenariju kao i prethodne dve. Čini se da sada možemo da znamo tok cele sednice i pre nego što ona započne. Identične sednice obeležavaju proleće u Parlamentu.

Treću sednicu, pored usvajanja Predloga zakona o planskom sistemu, obeležili su i događaji koji su bacili senku na raspravu o ovom i o setu predloženih finansijskih zakona. Događaji u Parlamentu navode na brojna pitanja. Pre svega, kada će zakoni koji utiču na živote građana biti u prvom planu debate? Da li sednice u Parlamentu mogu da proteknu bez nemilih scena, salvi psovki, uvreda i neprimerenih reči? Kada će poslanici, i vlasti i opozicije, ostaviti međusobne animozitete po strani i posvetiti se konstruktivnoj raspravi o zakonima koje donose u ime i za građane? Do kada će se manipulisati procedurama i na taj način izbegavati debata u pojedinostima o većini tačaka koje su na dnevnom redu?

Plenarna sala već prvoga dana rasprave bila je poluprazna. Najveći deo opozicionih poslanika, izuzimajući poslanike Srpske radikalne stranke, napustio je sednicu u znak solidarnosti sa poslanikom SDS, Markom Đurišićem, koji je dobio meru udaljenja iz sale, a nakon višeminutne rasprave sa predsednicom Majom Gojković. Nakon odbijanja predsednice da utvrdi kvorum u sali, na čemu je poslanik Đurišić insistirao i dve dobijene opomene, treća opomena značila je i direktnu meru udaljenja sa sednice.

„I da vam kažem da neću dozvoliti, niti da ovaj parlament, niti da bilo koji predsedavajući bude otirač ovde za pojedine poslanike“, Maja Gojković.

Poslanici opozicije su u znak protesta odustali od obrazlaganja predloga zakona za dopunu dnevnog reda i napustili sednicu. Prema njihovim rečima, predsednica Gojković je „na najbrutalniji način prekršila Poslovnik, prekršila pravila u ovom visokom domu.”

Na ovaj način, uvodna rasprava o Predlogu zakona o planskom sistemu i setu finansijskih zakona, protekla je bez poslanika opozicije. Poslanici vladajućih partija, nakon ovog postupka, optužili su poslanike opozicije da “nisu zainteresovani za ekononiju” i da je to znak da je “Srbija na dobrom putu”.

Poslanici opozicije bili su akteri i druga dva događaja. Najpre je narodna poslanica Demokratske stranke, Aleksandra Jerkov, postavljajući  pitanje kada će Vojislavu Šešelju biti oduzet mandat, a nakon što je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na zatvorsku kaznu dužu od 6 meseci, izazvala burne reakcije među poslanicima Srpske radikalne stranke. U pauzi između zasedanja, narodnoj poslanici ostavljene su uvredljive poruke, ali i pretnje, što je objavila i na svom Twitter nalogu.

Istog dana, 18. aprila, visoka delegacija Sabora Republike Hrvatske prekinula je posetu Beogradu a, nakon navodnog gaženja zastave Republike Hrvatske u Narodnoj skupštini i upućivanja psovki od strane narodnog poslanika Vojislava Šešelja.

Kada pokušamo da vratimo fokus na ono što su nadležnosti i obaveze najvišeg predstavničkog tela u Srbiji i nosioca demokratije, sa namerom da utvrdimo stepen kvaliteta rada ove institucije tokom treće sednice, ponovo zatičemo već uvežban scenario toka sednica u Parlamentu. Nastavljamo da budemo svedoci objedinjavanja tačaka dnevnog reda i rasprava o predlozima zakona koji nisu srodni, usvajanju važnih zakona po hitnom postupku, podnošenju velikog broja amandmana na prve članove prve tačke dnevnoga reda što za posledicu ima izostanak rasprave o amandmanima na većinu drugih predloženih zakona

Tok same sednice možemo da opišemo i kao igru taktičkog nadmudrivanja poslanika vlasti i opozicije. Ako smo se pitali da li poslanici opozicije imaju odgovor na podnošenje velikog broja amandmana od strane vladajuće većine i to na prvih par članova prve tačke dnevnoga reda, ova sednica nam je potvrdila da, na neki način, imaju. Tako, dok su poslanici SDS optuživali poslanike SNS-a da po istom scenariju prave sednice:

“Ponovo ste ukinuli mogućnost opoziciji da bilo šta kaže u ovom parlamentu. To nije parlamentarizam i nikome u Srbiji nije jasno zašto vi to radite, osim vama koji nam pokazujete da ne trpite bilo kakvu kritiku i da ne želite dijalog o bilo kojoj temi.” Nenad Konstantinović SDS

...poslanici Srpske radikalne stranke bili su dosetljivi. Oni su, tako, podneli amandmane na sam naslov zakona, pa samim tim dobili i priliku da nešto kažu o Predlogu zakona o planskom sistemu u pojedinostima.

Analizom prve tri sednice prolećnog zasedanja, možemo da kažemo da su se u Parlamentu ustalile dve vrste amandmana. Prvi su opozicioni amandmani “briše se”, što je odgovor na amandmansku farsu. Drugi su “identični” amandmani poslanika vladajuće većine kod kojih se menja samo zadnji deo rečenice, a koje, iz sednice u sednicu, Vlada odbija, uz obrazloženje da “suštinski ne utiču na zakon”.

Najveća dilema Treće sednice bila je i ostala da li se Srbija nalazi na crnoj listi Međunarodne organizacije za finansiranje terorizma i pranje novca. Po rečima opozicije nalazimo se na crnoj listi. Iz vlasti tvrde da nismo na njoj. Dilemu je rešio ministar Nebojša Stefanović kada je potvrdio da nismo ispunili određene uslove koji su pred nas bili postavljeni, ali da je zapravo FATF jedna “kruta” institucija. Nismo na crnoj već na sivoj listi.

“Što se tiče FATF-a. Jeste tačno da Srbija nije ispunila određene standarde koji se traže, ali daleko od toga da se Srbija može nazvati zemljom koja na bilo koji način učestvuje u pranju novca ili finansiranju terorizma. Naprotiv, Srbija je i pohvaljena i kroz delovanje njenih bezbednosnih organa, deo je koalicije koja se bori protiv terorizma širom sveta. Znači, FATF-a je jedna, rekao bih, dosta kruta institucija koja definiše određene propise na način kako ona to vidi.” Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova

Dugo se raspravljalo i o tome po koji put se donosi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Od 2012. godine ovaj zakon se menja po deveti put. Od toga, četvrti put tokom mandata aktuelnog ministra Dušana Vujovića. Ovaj podatak naveo je poslanike opozicije da zatraže ostavku ministra Vujovića. Ipak, ministar Stefanović odgovorio je da:

“Zakon o poreskoj administraciji, pre svega, menja se i menjaće se možda još 190 puta i to nije ništa sporno. To se zove napredak”, Nebojša Stefanović.

Nije izostala ni rasprava o aktuelnoj temi, niškom Aerodromu i zahtevima da se objavi ugovor o koncesiji za Aerodrom Nikola Tesla, kako bi se saznala sudbina aerodroma na jugu Srbije.

Slika koja stiže iz Parlamenta Srbije i koju šaljemo nije pozitivna. Debata je opet u drugom planu, događaji ne oslikavaju parlamentarnu kulturu i tradiciju kojom se hvalimo. Sve ovo odvija se u jeku objavljivanja novog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2017. godinu, u kojem se ističe da Parlament Srbije:

ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade,

usvaja i dalje visok procenat zakona po hitnom postupku, što je potrebno smanjiti, odnosno pravilo pretvoriti u izuzetak od pravila. da se procenat zakona usvojenih po hitnom postupku mora smanjiti.

Pored toga, zaključak Evropske komisije je i da Parlament još uvek nije usvojio Etički kodeks koji bi regulisao ponašanje poslanika, a koji je po svemu što se trenutno dešava u Parlamentu preko potreban.

“…ostaje činjenica da javnost neće čuti nijednu reč u vezi sa Predlogom zakona o udžbenicima i Predlogom zakona o prosvetoj inspekciji.” Vjerica Radeta, PG SRS

Sada već uvežbana praksa poslanika vladajućih partija, a koja se ponavlja iz sednice u sednicu, nastavljena je i početkom aprila. I Druga sednica ove godine sa pravom može da dobije epitet “amandmanske”. I ovoga puta najveći broj amandmana podnet je na prvu tačku dnevnoga reda - Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije. Preko 350 amandmana podnetih samo na ovu tačku dnevnog reda značilo je da će poslanici, još jedan put, vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima potrošiti samo na obrazlaganje ovih amandmana i da će raprava o preostale četiri tačke dnevnog reda izostati, što se i desilo.

Tok sednice je u svemu podsećao na prethodnu. I ovoga puta imali smo objedinjenu raspravu o predlozima zakona koji nisu u međusobnoj vezi.

“… opet imamo (objedinjenu) raspravu o zakonima koji nisu međusobno povezani, čija rešenja nisu uslovljena u zakonima… zakoni vezani za obrazovanje došli su po starom dobrom običaju ove Vlade po hitnom postupku, bez dovoljno vremena da se poslanici upoznaju sa njima i bez dovoljno vremena da oslušnemo šta stručna javnost i građani imaju da kažu o ovim predlozima zakona.“ Marko Đurišić, PG SDS

I ovoga puta, gotovo svi podneti amandmani poslanika vladajuće većine bili su identični, menjao se samo zadnji deo rečenice. Na kritiku opozicije iz redova Srpske radikalne stranke da podneti amandmani nisu u logičkoj vezi sa zakonom i “da se može podneti bilo kakav amandman na bilo koji član zakona”, predsedavajući Veroljub Arsić imao je odgovor da poslanici: “imaju pravo da imaju određenu slobodu prilikom obrazlaganja svog amandmana”.

Kao i u slučaju prethodne sednice, većina amandmana poslanika vladajućih partija nije usvojena. Za predložene amandmane nisu glasale ni njihove stranačke kolege.

Da li je opozicija imala odgovor? Čini se da je adekvatan odgovor i ovoga puta izostao. Osim međusobnih optužbi i prebacivanja ko je za šta kriv tokom prethodnih godina, drugih odgovora nije bilo. Jedini konkretan predlog imao je poslanik SDS-a Miroslav Aleksić, ali još nije jasno da li će njegova ideja o bojkotu sednica biti prihvaćena:

“…nema smisla učestvovati u ovakvim raspravama. 
Predložiću uopšte u opoziciji da se ne učestvuje u radu, jer to bi vama verovatno najviše odgovaralo, da mi napustimo salu, a onda vi između sebe čitajte jedni drugima sastave koje ste dobili…

Tokom protekle tri sednice, najjače “oružje” predstavnika opozicije - podnošenje predloga za izmene i dopune zakona, odnosno amandmana - sada je prešlo u ruke predstavnika vlasti. Nepisano pravilo, koje je važilo do decembra 2017, bilo je da predstavnici opozicije podnose najveći broj amandmana. Kao opozicija, oni kritikuju predložene zakone i predlažu njihove izmene u cilju unapređenja. Ipak, od čuvene sednice u decembru na kojoj se raspravljalo o budžetu za 2018. godinu, a tokom koje su predstavnici vladajućih partija podneli pa povukli preko 300 amandmana na prvu tačku dnevnoga reda (Zakon o budžetskom sistemu), čime je zapravo izostala rasprava o budžetu, nepisano pravilo prestalo je da važi. Primat u podnošenju amandmana sada preuzimaju poslanici vladajućih partija.

“Čemu to? Zašto to? Da bi se sprečila opozicija da da svoje primedbe na te zakone? Pa, to je deo demokratije, to je nešto što se otrpi, ili se možda oni pametniji oslušnu, pa možda čuju i neko dobro rešenje koje može da popravi zakon.” Zoran Živković, PG KSP

Odgovor Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS-a, koja je ujedno i najveća partija u Parlamentu, bio je sve, samo ne u parlamentarnom duhu.

“Budući da je Zoran Živković rekao da treba govoriti istinu, evo ja ću sada reći istinu. Zoran Živković je idiot. Zoran Živković je kreten.”

I pored činjenice da poslanici imaju neprikosnoveno pravo podnošenja amandmana, analiza sadržaja sednica koju smo sproveli otvara brojna pitanja o odnosu vladajuće većine prema institutu amandmana, ali i odnosa političkih partija prema institucijama. Da li poslanici vladajućih partija zaista podnose amandmane kako bi unapredili zakone ili su pronašli još jedno efikasno oružje za otežavanje i onesposobljavanje rada političkih protivnika - zloupotrebu prava i procedure podnošenja amandmana, koja se najjednostavnijim rečima može svesti na trošenje vremena za raspravu? Ili možda amandmani od strane poslanika vladajuće većine znače da Vlada ne radi dobro svoj posao i da u zakonima imamo propuste? Međutim, analizom sadržaja sednica smo ustanovili da je aktuelni rezultat velike upotrebe amandmana zapravo jedan veliki paradoks - umesto rasprave, zatičemo glasnu tišinu o unapređenju zakonskih rešenja. I ponovo smo u situaciji da svedočimo neprekidnom zarobljavanju institucije Parlamenta. Primer sve aktivnije (zlo)upotrebe amandmana od strane vladajućih partija, predstavlja još jedan pokazatelj ovog opasnog fenomena, kada institucije države i društva služe partijama ili drugim partikularnim interesima, a ne građanima Srbije.

Najčešće pitanje u Parlamentu tih dana bilo je i:

“…zašto se forsira digitalizacija u zemlji u kojoj ni vodosnabdevanje, ni kanalizacija još uvek nisu na nivou kvaliteta života dostojnog čoveka.” Dijana Vukomanović, PG KSP

Odgovor poslanika vladajućih partija bio je da se od predstavnika opozicije nije čula nijedna argumentovana kritika ali ni konkretan predlog. U prvom planu poslanika SNS-a bili su ili brojke o povećanju plate:

“To je politika (politika aktuelne vlade) dame i gospodo koja je, evo vam vest od juče ili prekjuče, učinila da, zvanični podatak je u pitanju, prosečna plata u našoj zemlji u januaru bude 50 hiljada 48 dinara i da to bude realno, 1,9% više nego u prethodnom mesecu, da to bude realno 5,2% više nego u januaru mesecu prethodne godine.” Vladimir Orlić, PG SNS

…ili još uvek aktuelni beogradski izbori:

“Nama građani Republike Srbije na izborima ili daju reč da govorimo ili nas pošalju ispod cenzusa, kao što su to nekima učinili 4. marta ove godine na izborima u Beogradu.“ Srbislav Filipović, PG SNS

Drugu sednicu obeležila je i rasprava Đorđa Vukadinovića i predsedavajućeg Veroljuba Arsića o tome ko trenutno ima moć u Parlamentu a ko ne. Na kritiku poslanika Vukadinovića da nije dobio repliku i na pitanje zašto nije intervenisao kada je prethodni govornik govorio van teme dnevnoga reda, odgovor predsedavajućeg bio je:

“…niste vi koji o tome treba da odlučujete.” Veroljub Arsić, PG SNS.

Usvojeni zakoni su ponovo, zbog izuzetno burne polemike u Parlamentu i sada već uigranog scenarija sa amandmanima, pali u drugi plan. Više argumentovane debate i konkretnih predloga i iz redova vlasti i iz redova opozicije ne bi škodilo nikome a ponajmanje građanima na koje se usvojeni zakoni i odnose.

“Dakle, Vlada ne kaže da ovi amandmani nemaju smisla. Vlada kaže sledeće – mi imamo set različitih zakona koji regulišu pravo stranih investitora i načine kako oni mogu da poboljšaju investicije u ovoj zemlji.”, Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

Burno je bilo u Parlamentu, prvih dana marta, na početku redovnog Prolećnog zasedanja. Najpre smo imali podnošenje velikog broja amandmana od strane poslanika vladajućih partija koji su, po rečima ministra, regulisali materiju koja je već uređena drugim, usvojenim zakonima. Zatim, rasprava o neefikasnosti parlamentarne debate usled objedinjavanja tačaka dnevnog reda, optužbe o podnošenju amandmana kako bi se potrošilo celokupno vreme predviđeno za raspravu i na kraju smena generalne sekretarke Narodne skupštine Svetislave Bulajić, nakon višemesečnih spekulacija, obeležile su mart u Parlamentu.

Na dnevnom redu Prve sednice našlo se 35 tačaka dnevnog reda – 18 predloga zakona, 16 predloga odluka kao i Predlog za razrešenje generalne sekretarke Svetislave Bulajić.

O prvih 18 tačaka dnevnog reda vodila se zajednička načelna rasprava, što znači da su poslanici u svojim obraćanjima objedinjeno morali da govore o svih 18 predloženih zakona. Iako nije prvi prvi put da se tačke dnevnog reda objedinjavaju, ovakav predlog šefa PG SNS, Aleksandra Martinovića, naišao je na oštru kritiku i negodovanje predstavnika opozicije.

Njihove optužbe odnosile su se na neefikasnost debate, budući da je vreme koje imaju kao ovlašćeni predstavnici nedovoljno da se obrazloži svih 18 predloga.

“…umesto da se opredelim da dva minuta potrošim po zakonu, ja sam rešila da se usredsredim na dva zakona i da detaljnije obrazložim probleme koji, mislim, da postoje kada su oni u pitanju.“ – Branka Stamenković (PG DJB)

… ali i na neodgovorno usvajanje predloženih zakona.

„Ovo nisu neki romani ili časopisi koje mi samo treba da prelistamo pa ćemo nešto od toga zapamtiti ili nećemo zapamtiti, ovo su zakoni koji i te kako utiču na život svakog građanina Srbije, a ja tvrdim da ih mi ovde donosimo neodgovorno...” Aleksandra Čabraja (PG KSP)

I pored negodovanja opozicije i iznošenja ozbiljnih optužbi da se ovakvim postupcima utiče na kvalitet usvojenih zakona, narodni poslanici vladajućih partija negirali su ovakve optužbe, vraćajući fokus na upravo završene lokalne izbore u Beogradu.

“…ali, građani su sve i pokazali u nedelju, 4. marta, i ocenili, čiju ozbiljnost, posvećenost i rad žele i u narednom periodu i kome žele da poklone poverenje i odgovornost.“ – Marija Obradović (PG SNS)

Vreme za raspravu u načelu (predviđenih pet sati), narodni poslanici vlasti i opozicije nisu trošili samo na predloge zakona, već i na brojne replike i povrede Poslovnika. Na dnevom redu našli su se i privatizacije za vreme “režima” Borisa Tadiča, ubistvo Olivera Ivanovića i njegove izjave za medije neposredno pre ubistva, zatim ubistvo Ranka Panića, odnosno teme koje nisu imale nikakvog dodira sa predloženim tačkama dnevnog reda.

Podnošenje amandmana – novi zakoni stari scenario

Preko 1.500 predloga za izmene i dopune zakona podneli su narodni poslanci vlasti i opozicije. U danu za glasanje, usvojen je, tek, svaki 13.

Najveći broj amandmana, 655, podnet je na prvu tačku dnevnog reda, Predlog zakona o strancima – 375 amandmana podneli su poslanici vladajuće većine, dok su 280 amandmana podneli predstavnici opozicionih partija. Svi amandmani poslanika vladajuće većine podneti su na prvih 10 članova novog zakona. I upravo, svih deset časova koje je predviđeno za raspravu o amandmanima na predložene zakone Prve sednice, potrošeno je na obrazlaganje amandmana poslanika vladajuće većine na prvu tačku dnevnog reda. Rasprava na preko 800 predloženih amandmana na preostale tačke dnevnog reda je izostala.

Šta su poslanici predlagali amandmanima na Predlog zakona o strancima?

Većina amandmana koji su podneti od strane vladajuće većine na Predlog zakona o strancima bili su gotovo identični i glasili su da „Zakon o strancima treba da omogući budućim investitorima u Srbiji brže dobijanje potrebnih ličnih dokumenata u cilju ekonomskog razvoja“, ili nekom drugom cilju poput modernizacije Srbije, boljeg funkcionisanja pravosudnog sistema, zaštite ranjivih društvenih grupa...

Podnošenje skoro identičnih amandmana nije kršenje Poslovnika, ali predstavlja njegovu očiglednu zloupotrebu. Na taj način, celokupno vreme vreme za raspravu o amandmanima koje stoji na raspolaganju poslanicima, potroši se već na prvu tačku dnevnog reda. Izostanak rasprave o predlozima za izmene i dopune zakona umanjuje kvalitet debate u Parlamentu pa je, samim tim, upitan i kvalitet zakona.

Ni opozicija nije imala adekvatan odgovor, pa je tako većina podnetih amandmana na prvu tačku dnevnog reda, Predlog zakona o strancima, glasila “briše se”.

“Nismo imali nameru da na taj način podnosimo amandmane na ovaj set zakona. Podneli smo amandmane na početne članove ovog zakona kada smo videli kakvu farsu sprema vladajuća stranka...” Marko Đurišić (PG SDS-NS)

Ipak, poslanici vladajuće većine su na optužbe o zloupotrebi procedura imali adekvatan odgovor.

“Izvinite, mi ovo radimo da građani znaju, na osnovu Poslovnika koji su oni doneli, u njihovo vreme je donet Poslovnik. Ne razumem zašto se oni protive onome što su oni inače sami pripremali svima nama ovde…” Vladimir Đukanović (PG SNS)

Ministar unutrašnjih poslaova, Nebojša Stefanović, koji je obrazlagao predložene zakone, odbacio je navode da je reč o amandmanima koji, kako tvrdi opozicija, nemaju smisla, navodeći da ih je Vlada odbacila jer pravo stranih investitora već reguliše set različitih zakona, o kojima naši predstavnici u Parlamentu izgleda nisu bili upoznati.

Tokom rasprave, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je rekao da negodovanje opozicije u Parlamentu shvata kao poziv na nove parlamentarne izbore.

"To je legitiman predlog. Ja bih se založio, i to je moje privatno mišljenje, da imamo izbore što pre i da narod kaže šta misli. Možda je to dobra prilika i da se vidi šta građani misle o ostalima, kao i da se oni uvere šta narod misli o njima", rekao je Stefanović.

Narodni poslanici usvojili su svih 35 tačaka koji su se našli na dnevnom redu Prve sednice. Ipak, to nije bio slučaj i sa većinom predloženih amandmana.

Apel poslanice Demokratske stranke, Gordane Čomić, da predstavnici vladajuće većine ne naprave istu grešku kao u decembru i povuku amandmane koje su danima pre toga obrazlagali urodio je plodom.

“...želim da kažem da hoću da glasam za amandmane koje su obrazložile kolege iz SNS, a tiču se olakšavanja položaja strancima i položaja ranjivih grupa, sa nadom da ćete mi dati priliku da glasam za njih i da ih nećete povući pre dana za glasanje.” Gordana Čomić (PG DS)

Scenario iz decembra, kada su predloženi amandmani, nakon detaljnih izlaganja, povučeni, nije se ponovio. Ovoga puta, amandmani nisu povučeni, ali na oko 360 amandmana podnetih na Predlog zakona o strancima, nisu glasali ni predstavnici opozicije, ali ni većina poslanika vladajućih partija.

Narodna skupština Republike Srbije je najviše predstavničko telo. Narodni poslanici treba da zastupaju interese svih građana Srbije, osluškuje njihove potrebe i zahteve, predstavljaju ih u Parlamentu, raspravljaju i odlučuju o njima. Predstavnička uloga znači da glas građana treba da se čuje u Parlamentu. Predstavnička uloga Narodne skupštine je, pored kontrolne i zakonodavne, jedna od najvažnijih.

U daljoj analizi govorićemo o jednom od mehanizma predstavničke uloge Narodne skupštine - direktnoj komunikaciji građana i narodnih poslanika, odnosno pitanjima koje građani upućuju svojim predstavnicima u Narodnoj skupštini.

Upućivanje pitanja putem sajta Narodne skupštine

Analiza zvanične internet stranice Narodne skupštine pokazala je da u okviru nje postoji mehanizam putem kojeg građani mogu da stupe u direktan kontak sa narodnim poslanicima. Putem aplikacije, građani mogu da pošalju pitanja poslanicima putem e-maila.

I pored toga, o ovom mehanizmu predstavničke uloge Narodne skupštine ne postoje dovoljno precizni i transparentni podaci.  Na sajtu, nije moguće pronaći nikakve dalje informacije, odnosno nije moguće pronaći podatke o tome koliko su građani zainteresovani da postavljaju pitanja i u kom broju to čine kao i u kojoj meri narodni poslanici odgovaraju na ista. Pored toga, nije moguće pronaći ni kvalitativne podatke o tome da li se i u kojoj meri narodni poslanici angažuju u pogledu rešavanja problema koja im građani upute kroz pitanja.

Nedovoljna transparentnost ovih podataka otvara pitanje efikasnosti ovoga mehanizma.

Pitanja građana putem sajta “Otvoreni parlament”

Od pokretanja Inicijative “Otvoreni parlament”, odnosno od 2012. godine, građani imaju mogućnost da postavljaju pitanja narodnim poslanicima i putem sajta “Otvoreni parlament”. Njihova komunikacija je u potpunosti javna[1]. Građani u svakom trenutku, na profilima svih narodnih poslanika, mogu dobiti informacije 

kojim narodnim poslanicima je upućeno pitanje, da li su oni odgovorili na ista i ukoliko jesu koliko se, u proseku, čeka na njihov odgovor.

Analiza Inicijative “Otvoreni parlament” pokazala je da su, u protekla 22 meseca, odnosno od formiranja aktuelnog 11. saziva, pitanja građana prosleđena na adrese ukupno 244 narodna poslanika. Od tog broja, svega, 20 narodnih poslanika (8%) odgovorilo je na upućena pitanja. 

U protekla nepuna 22 meseca aktuelnim narodnim poslanicima, putem sajta “Otvoreni parlament”, prosleđeno je ukupno 625 pitanja[1]. 

Pored toga, analiza je pokazala da naši predstavnici u Narodnoj skupštini odgovaraju na tek svako 20. upućeno pitanje od strane građana.  Odgovoreno je na svega 31 pitanje što čini 5% od ukupnog broja. Na preostalih 95% (594) upućenih pitanja građani su ostali uskraćeni za odgovore.

Ukoliko uporedimo ove podatke sa podacima iz prethodnog saziva zaključićemo da poslanici aktuelnog saziva odgovaraju na daleko manji broj pitanja u odnosu na rad prethodnog saziva. Primera radi, 2015. godine narodni poslanici odgovarali su, u proseku, na svako 4. postavljeno pitanje, da bi statistika u narednim godinama opadala, odnosno imamo znatno manje odgovora na upućena pitanja.

Najaktivniji narodni poslanici u odgovaranju na poslanička pitanja bili su Miloš Bošković iz PG Dosta je bilo koji je odgovorio na sva upućena pitanja građana (tri pitanja), Marijan Rističević iz PG PS-NS-USS sa četiri odgovora na šest postavljenih pitanja i Marko Parezanović sa tri odgovora na sedan postavljenih pitanja.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine za utorak, 6. marta, sa početkom u 10 časova.

Na dnevnom redu sednice biće Predlog zakona o strancima, Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Predlog zakona o graničnoj kontroli, Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, koje je podnela Vlada Srbije.

Narodna skupština razmatraće Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru, koje je podnela Vlada. 

Narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o policijskoj saradnji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije o saradnji i zajedničkom delovanju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Radnog aranžmana između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencije Evropske unije za obuku organa za sprovođenje zakona (CEPOL).

Pred Parlamentom će se naći i Predlog odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, Predlog odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije člana Komisije za hartije od vrednosti, koje je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Narodna skupština razmatraće Predlog odluke o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, koji je podnela Vlada, Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, predloge odluka o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca, kao i predloge više odluka o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog apelacionog suda, Osnovnog suda u Novom Sadu, Privrednog suda u Leskovcu, Osnovnog suda u Novom Pazaru, koje je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Na dnevnom redu biće i Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podneo narodni poslanik Saša Radulović, kao i Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podneo narodni poslanik Goran Ćirić.

Inicijativa organizacije CRTE “Otvoreni parlament”, koja od 2012. godine prati rad Narodne skupštine i informiše javnost o radu i aktivnostima poslanika, nakon protesta, nastavlja praćenje rada parlamenta sa fokusom na stepen demokratičnosti i odgovornosti narodnih poslanika. Od početka Prolećnog zasedanja građanima će biti dostupne informacije o kvalitetu debate u plenumu, o efikasnosti kontrolne funkcije i odgovornosti za javno izgovorenu reč narodnih poslanika.

Da podsetimo, sredinom decembra zbog zloupotrebe parlamentarnih procedura prilikom usvajanja najvažnijeg zakona - Zakona o budžetu, inicijativa “Otvoreni parlament” je u znak protesta zatamnila sajt.

“Polazeći od toga da parlament ima odgovornost da usklađuje suprotstavljene interese i očekivanja različitih društvenih grupa putem demokratskog dijaloga, da prilagođava zakone potrebama društva i da obezbeđuje da Vlada u potpunosti polaže račune građanima, inicijativa “Otvoreni parlament” će nadalje još aktivnije zahtevati odgovorno ponašanje izabranih predstavnika. Inicijativa “Otvoreni parlament” će skretati pažnju javnosti na sve slučajeve zloupotrebe parlamentarnih procedura i kršenja Poslovnika,” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Statistički podaci o radu i aktivnostima narodnih poslanika biće i dalje dostupni javnosti na sajtu Otvorenog parlamenta, ali će biti samo jedno od merila efikasnosti rada predstavnika građana u najvišem zakonodavnom telu.  U aktuelnom skupštinskom sazivu, za nepuna 22 meseca, poslanici su usvojili ukupno 89 zakona ali većinu po hitnom postupku dok su održane samo dve sednice sa “Poslaničkim pitanjima” na kojima su poslanici postavljali pitanja predstavnicima Vlade.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković zakazala je Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine za sredu, 6. decembra, na kojoj će narodni poslanici razmatrati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu.

Na dnevnom redu sednice, koja počinje u sredu u 9 časova, biće Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Narodna skupština razmatraće i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu.

Predviđeno je da narodni poslanici razmatraju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje je podnela Vlada Srbije.

Predloženo je da narodni poslanici razmotre Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, koje je podnela Vlada.

Narodna skupština razmatraće Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za razvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program unapređenja efikasnosti i održivosti infrastrukture) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge u vezi sa otvaranjem Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge u Beogradu, u Republici Srbiji, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.

Na dnevnom redu biće i Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Predlog zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, koje je podnela Vlada Srbije.

Narodni poslanici razmatraće i Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15 i 106/16 – autentično tumačenje), koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2017. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je za četvrtak, 23. novembra Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja, sa četiri tačke dnevnog reda.

Narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca, koje je podnela Vlada Srbije.

Narodna skupština razmatraće Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija za Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji V, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koje je takođe podnela Vlada Srbije. 

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 10.00 časova.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2017. godini, za utorak 14. novembar, sa tri tačke dnevnog reda.

Narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o medicinskim sredstvima, Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, sa početkom u 10 časova.