Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman ispred SRS - prof. dr Vojislav Šešelj, sa ciljem da bih poboljšao ovaj zakon, zakon čiji cilj jeste zaštita ljudskog zdravlja i zaštita životne sredine.
Međutim, u svim ovim diskusijama o ovom zakonu, o čemu su moje kolege govorile, čini mi se da je dosta nestručno ili čak, mislim, na neki način, nije se htelo ući u srž problema ovog zakona.
Tri decenije sam proveo u hemijskoj industriji i moram vam iskreno reći, ovo su vrlo značajni problemi i mislio sam da će doći do promene u ovom zakonu određenih članova, ali se to, nažalost, nije desilo.
Kolege su govorile o određenim propisima, kao što su rekli – da li to treba da bude na srpskom jeziku, da li to treba da bude na engleskom ili španskom, ili ruskom, pa vi to dobro treba da znate, da ipak Srbija, kao što su i kolege rekle, nije u EU i treba isključivo da koristimo one jezike s kojima Srbija ima prijateljske odnose i sa zemljama od kojih uvozimo određene hemijske sirovine.
Ako vi uvozite hemijske sirovine iz Rusije, pa neće iz Rusije doći napisano na engleskom jeziku da bi ovde mogli da ih tumačimo, odnosno određenim našim propisima. Morate ipak, drage kolege, vi koji tu sedite iz Ministarstva, da shvatite, jer je kolega Vita Plužarević pokušao da vam objasni da danas hemijske industrije u Srbiji nema.
Ako vi smatrate da je hemijska industrija u Srbiji to ako se prepakuju određene hemikalije ili putem određene metodologije, bio sam jedan od konstruktora određene tehnologije koja je baš vezana za hemijsku industriju i to vam iskreno moram reći, da danas hemijske industriji u Srbiji nema, ona je, takoreći, uništena. Ovo što se danas pokušava ovim zakonskim aktom jeste da se omogući široka lepeza uvoženja određenih, ne sirovina, nego određenih proizvoda iz EU, verovatno tamo gde nisu mogli ranije da nađu svoj put, u drugim zemljama.
Smatram i ovim amandmanom sam pokušao da poboljšam ovaj zakon, da shvatite da nije samo u upotrebi engleski jezik širom Evrope, nego takođe stari jezici španski, nemački, ruski itd, zemlje koje u svom sastavu imaju dobro razvijenu hemijsku industriju.
Ako kažete engleski jezik, pitam vas – da li je u Engleskoj razvijena hemijska industrija? Nije, koliko mi je poznato, iako nisam stručnjak iz te oblasti, ali sigurno u drugim evropskim zemljama jeste razvijena hemijska industrija i normalno da moramo ovim zakonom poboljšati transport, jer ako pogledate, kao vatrogasci koje, hvala bogu, plaćamo ili u određenim firmama dežuraju non-stop, njihov je uspeh najveći ako se ne dogodi nikada požar.
Ovim zakonom želimo da se ne dogodi nikakva ekološka katastrofa, jer *kao se jednom desi, ona kasnije ima posledice nekoliko desetina godina.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 5. stav 2. gde se reč "može" zamenjuje rečju "mora".
Pročitaću vam zahtev iz stava 1. ovog člana "...može da podnese i više uvoznika zajedno". Tu reč "može" ovde sam izbrisao i napisao reč "mora". Naime, vrlo je malo reči posvećeno biocidnim proizvodima i moram vam reći, u kontaktu sa mnogim licima koja se bave da li hemijom, veterinom ili lekari, razgovarao sam vezano za ovaj biocidni proizvod i vrlo je malo ljudi upoznato, jer je to u stvari jedna aktivna supstanca, virus ili gljiva koja ima opšte ili specifično dejstvo na nepoželjne organizme.
Ono što je vrlo bitno jeste da su uvoznici ili oni koji proizvode te biocidne proizvode, da tako kažem, zemlje porekla ovih proizvoda. Takođe je mali broj, jer, u stvari, u tom cilju se želi uspostaviti, želi se sprečiti, kao što reče koleginica, da li putem biološkog ili hemijskog uništenja da se odvrati taj učinak bezopasno, delovanje ili kontrola nepoželjnih organizama.
Zato smatram da reč "može" treba zameniti rečju "mora", jer je ovo ipak supstanca koja je danas još nepoznata, ali koja je još u fazi jednog velikog, dugotrajnog ispitivanja rada stručnog tima u laboratorijama, a normalno, u zemljama koje se bave ovom proizvodnjom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pogledu revitalizacije i povećanja produktivnosti proizvodnji, iziskuje se i kraće vreme programa zaštite prirode, pa sam ovde u svom amandmanu na član 48. podneo da se taj period smanji tj. da od 10 to bude 8 godina, a za lokalne samouprave da to bude pet godina.
Međutim, mi dobro znamo da je, u pogledu evolucije, čovek radio na štetu prirode u pogledu stvaranja industrijalizacije, a da bi sve to sprečili, odnosno da bi taj industrijalizacija i čovek imao dobiti od nje, on je vrlo malo mislio na prirodu. Stvaranjem velikih fabrika, velikih giganata, normalno, moralo se misliti i na životnu sredinu, ali to je nažalost bilo jedno kraće vreme.
To vam govorim zbog toga što sam se bavio tim poslom u velikoj hemijskoj industriji, naročito u pogledu zaštite čovekove prirode, gde je bilo potrebno ulagati u određene filtere u zavisnosti o kakvom se agregatnom stanju pogleda ili u kakvom agregatnom stanju su ti otpadni delovi ili otpad koji se javlja u tim fabrikama.
Zato i smatram da je ovaj period od deset godina, u pogledu praćenja programa, dugačak, jer produktivnost i povećanje određenih revitalizacija određenih programa proizvodnje iziskuje svakodnevno menjanje u pogledu produktivnosti, i to tražim - da se to vreme smanji.
Gospodine ministre, ipak verujem, slušajući vaše izlaganje, smatram da je Srbija 12. aprila 2008. godine doživela najveće zagađenje koje je mogla da doživi, kada ste kao paralamentarac u Holandiji izjavili da je Srbija u pogledu bivših ratova najveći zločinac i najveći genocid izvršila nad nesrpskim stanovništvom.
Još jednom vas pitam, da li ovo što govorite, da li zaista tako mislite ili samo u datom pogledu ste na tom mestu gde ste i morate da zastupate. To važi za svakog predstavnika u ministarstvu. Ako, stvarno, to što govorite i što pričate ili što želite da obmanete, ili da slažete građane Srbije, zaista ne mogu da poverujem da li će više i građani moći da se zalepe na taj lepak na koji ih svakodnevno obmanjujete određenim pričama.
Odvedoste dvesta radnika u Kraljevo da bi tamo izvršili određene popravke. Da li ste to odveli u vašoj ličnoj režiji, kao ministar, ili ste to samo da bi pokazali u predizbornoj kampanji koliko držite do toga ili kao ministar koji želi da pomogne? Vi ste ipak lekar. Slušam kako govorite o prostornom planiranju. Kakve to ima veze? Svaka lokalna samouprava vezano za to prostorno planiranje je kriminalizovana, a vi nećete o tome da govorite. To je čist kriminal.
Kada god vam to čovek priča vi hoćete da zapenite, da pričate kako to nije tačno, a svakodnevno kada izđete na ulicu vidite da je sve to kriminogeno.
Srbija se pre 20 ili 30 godina borila protiv toga. Vi ste se navodno 5. oktobra borili da danas u Srbiji bude bolje i da bude demokratija. Recite mi, molim vas, pa jedna od najdemokratskijih zemalja Amerika, koja je čuvala najveće zločince koji su zlo nanaeli u svim logorima nad srpskim narodom i vi pričate o nekoj demokratiji, pričate o vašim prijateljima, pričate kako se danas živi u Srbiji.

Znate kako, nekome vi možete objašnjavati danima i noćima, ali on to ne može da razume, pošto sve zavisi od njegovog habitusa, u stvari od toga kako ga je Bog stvorio.
Međutim, ono što je vrlo bitno jeste sledeće. Govorio sam o ovom amandmanu, želeći da ukažem na propuste koji se dešavaju. Na primer, kad gospodin priča o građevinskoj mafiji, o "Omni stok", gde je glavni vlasnik Sjekloća, koji izvodi radove na ovoj skupštini, pitao bih vas da li neko od vas zna koliko je taj Sjekloća ojadio Srbiju sa firmama širom Srbije?
To je jedan problem i zato sam i govorio pre jedno 15 dana, da upoznam poslanike ovde u Skupštini, da znate ko izvodi te građevinske radove. Ko je dozvolio vlasniku te firme da te radove izvodi kad je on pod krivičnim prijavama?
Stalno pričate o jednom poštenju u zapošljavanju. U redu je da se zaposle ljudi, svi smo mi za to, normalno je da se ljudi zaposle, pogledajte koliko je nezaposlenih. Pogledajte velike gigante širom Srbije, gde te firme rade u vremenu od 30 do 40 godina, pa na ovamo.
Da li je tokom 90-ih godina pod vlašću Slobodana Miloševića došlo do ukidanja, da li je zatvoren koji veliki gigant? Nije zatvoren. Radili su radnici u njemu, iako je bila ekonomska blokada, iako smo imali najžešće bombardovanje od vaših prijatelja. Vidite gde se nalazila Srbija.
Mladi gospodin priča, ali ga pitam – gde je prvo započeo svoj radni staž? Nigde nije ni radio, niti ima pojma o radu i gde treba da radi. To je taj jedan problem. O čemu vi pričate? Trideset godina sam radio u firmama, od radnika do intelektualca, i tačno mogu da vam odgovorim šta i na koji način su te firme radile, odnosno kako i na koji način se zlupotrebljavalo svih ovih 10 godina otkako ste vi na vlasti. Nemojte molim vas više lagati ovaj narod. Nemojte pričati o demokratiji. Nemojte pričati o lepom životu.
Pričajte o onome koliko ste zadužili ovu zemlju? Koliko je i na koji je način svaki stanovnik Srbije zadužen? Pričajte u ime vas, ako vi možete da izvadite iz vašeg džepa. Sve se bojim da ste vi platili tamo one radnike koji rade. Mnoge znam koji su 5. oktobra pošli sa građanima iz Šapca da ruše vlast u Beogradu. Kako ste tada govorili za policajce na punktovima – ubijte ih. Ti ljudi su svoj posao radili.
Šta se sada desilo na "Paradi ponosa"? Oni ljudi koji su bili u obezbeđenju, da li se tako ponaša prema njima? Vi se smejete zato što ste pogođeni u srce i zato što znate da je to tako i da je istina što ja vama pričam, a da je laž ono što vi pričate.

U članu 2. tačka 35) reč "pre tretmana" se briše, napisao sam u ovom amandmanu.
Obrazloženje – amandmanom se predlaže brisanje ovih reči jer se gubi smisao definicije pojma ''tretman otpada''. Šta sam u stvari hteo time? Vidite, danas se trudimo da se prilikom sakupljanja tog primarnog ili sekundarnog otpada izvrši određeno odabiranje, odnosno određeni tretman tog otpada, ta klasifikacija. U toj želji, želimo da se odvoji plastika, gvožđe ili bilo koji drugi proizvod koji danas može da se iskoristi prilikom svog tog tretmana, odnosno posle toga u revitalizaciji i u pogledu pravljenja, odnosno u pogledu sirovine.
To je u stvari bio moj cilj, da se u ovom pogledu ne vrši dva puta taj tretman, već u stvari prilikom samog odabiranja proizvoda, što bi ujedno i poboljšao način tamo gde se i vrši taj otkup tih sekundarnih sirovina, odnosno to bi na neki način i poboljšalo taj tretman bržeg dopremanja do firmi koje koriste te sekundarne sirovine.
Zato i smatram da bi trebalo da prihvatite moj amandman, jer u pogledu ovog tretiranja, mislim da je i u svom izlaganju gospodin ministar govorio kako i na koji način se danas vrši to tretiranje i otkup sekundarnih sirovina koje mogu da izazovu jednu ekonomsku katastrofu, kao što je to u pogledu akumulatora, gde danas to tretiranje, odvajanje plastike, odvajanje olova, odvajanje kiseline na neki način u tim adekvatnim pogonima doprinosi da to bude urađeno kvalitetno i da bude ujedno i zaštićena čovekova okolina.
Smatram da bi trebalo moj amandman da prihvatite, jer tim amandmanom se poboljšava i sam ovaj zakon o otpadu.

Hteo sam da se nadovežem na reči kolege Nikole Savića i da kažem da stvarno danas u Srbiji cvetaju ruže i danas je Srbija sva u ružama, kao što gospodin Tadić reče "Srbija – to sam ja".
Prevashodno treba reći da najprofitabilnija fabrika danas, koja je ostvarila suficit u svom poslovanju, jeste baš vezana za sekundarne sirovine. Ako pogledate fabrike koje su radile do 2000. godine, danas se te fabrike seku i odvoze u železare, da se tamo pretapa gvožđe. Tu je poenta kako radi privreda današnje Srbije. To je ono najproduktivnije danas, kao što imamo najprofitabilnije fabrike u lokalnim samoupravama, a to su opštine, gde se zapošljavaju politički podobni. To je, u stvari, taj sekundarni otpad danas u Srbiji.

U članu 3. stav 1. tačka 29) "hidrološko obezbeđenje jeste" zamenjuje se rečima  "hidrološke usluge predstavljaju".
Ovde Vlada nije prihvatila ovaj amandman i dala je svoje obrazloženje: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je pojam 'hidrološke usluge' daleko uži pojam od 'hidrološkog obezbeđenja' koji, kako je navedeno u ovom članu zakona, obuhvata, osim usluga koje se pružaju korisnicima hidroloških podataka i informacija, i čitav niz mera, aktivnosti i poslova koji se prethodno moraju izvršiti da bi se u konačnoj konstelaciji ovi podaci i informacije dostavili korisnicima na dalje korišćenje.''
Mislim da je "hidrološke usluge" praktičniji naziv nego "hidrološko obezbeđenje". Vidite, i stilski i bilo kako je ovaj izraz ili ova reč prihvatljivija. Smatram da "hidrološke usluge" jesu skup mera aktivnosti i poslova na prikupljanju, obradi, analizi prognoze i distribuciji hidroloških podataka i informacija o tekućem i o očekivanom stanju površinskih i podzemnih voda od značaja za bezbednost života ljudi i materijalnih dobara.
Dame i gospodo, dobro znate, evo i sada, ova nepogoda koja nas je zadesila u Kraljevu vrlo je bitna za te hidrološke i meteorološke usluge, ne ovo kao što vi ovde u vašem nazivu kažete – obezbeđenje, reč "obezbeđenje" ima svojstvo drugačijeg fizičkog značenja, nego ovo što sam, u stvari što je SRS ovim amandmanom želela da poboljša.
Sam značaj hidroloških i meteoroloških usluga vrlo je bitan danas u Srbiji. Od njega zavisi, takoreći, jedna velika fabrika pod vedrim nebom koja se zove poljoprivreda, i to je danas jedini spas za opstanak ove države i opstanak njenih građana. Jedina profitabilna fabrika koja je ostvarila suficit u svojoj proizvodnji jeste poljoprivreda.
Tu je veliko značenje i veliki značaj, igra hidrologije i meteorologije, jer na osnovu tih podataka, kako su građani, korisnici, ljudi koje zovem heroji rada, obavešteni kakvo će vreme biti, odnosno da li treba da požure, da li treba i na koji dan da se oslone da bi odradili te svoje poslove.
To je od velikog značaja. Ovde pominjete, i bilo je reči, moje su kolege govorile, kada je bilo reči o zakonu u načelu, kada je govoreno o protivgradnim raketama, to je ono najveće sudbonosno, izvršena je diverzija nad poljoprivrednim proizvođačima.
Vi u stvari ne znate, vi se smejuljite, ne znate kako izgleda kada vaš trud ili vaš rad ode, kada od njega nemate ništa. Iovako od njega nemate ništa, ali bar ste mirni u duši kada požnjete i kada imate nešto da uberete, ali kada Bog naredi ili kada vreme učini svoje, onda kada nemate ništa, onda tek gledate šta će biti s vama.
To je ono najbitnije u ovom zakonu, gde se mora obratiti pažnja. To je stvar Ministarstva. Da li će tu sad Ministarstvo za zaštitu, da li će za ekologiju, da li će Ministarstvo za poljoprivredu, ali tu mora da bude kohezija između ta dva ministarstva, da se ovakva zlodela, takoreći, ne dese u Srbiji. To je isto ekološka katastrofa koja se zadesila, isto ovo što je zadesilo Kraljevo, to je zadesilo i Srbiju.
Ništa Vlada nije učinila da poboljša situaciju onima čiji su usevi potamanjeni, čiji su usevi sravnjeni sa zemljom, svi oni koji nisu mogli da naberu ili bilo šta da od tog svog rada mogu da žive, ništa država tu nije omogućila, ništa im nije dala, određene subvencije ili da je neke benefite u tom pogledu ostvarila prema građanima.
Zato vas još jednom obaveštavam, neću da kažem da vas molim, ali kao najstručnije telo, i time ću završiti, morate shvatiti da kroz ovaj vid zakona morate pomoći onima koji zavise, koji svakodnevno zavise od hidroloških prognoza i određenih regulativnih mera, o kojima ste u stanju da ih obavestiti, odnosno da određene stvari možemo adekvatno da zaštitimo i da se takve stvari ne dese.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prvo želim da predstavnicima Ministarstva kažem da se već tri decenije bavim održavanje tehnoloških sistema koji služe za prenos opasnih hemikalija u Hemijskoj industriji "Zorka" u Šapcu, a isto toliko vremenom se bavim i naučnim radom u ovoj oblasti.
Slušajući ova izlaganja danas, shvatio sam koliko poslanici površno poznaju ili znaju materiju o kojoj je danas reč, odnosno ovih sedam zakona je trebalo u stvari da bude pojedinačno i od tih sedam zakona je bilo toliko materijala, toliko reči, da su zasluživali jedno pojedinačno izjašnjavanje, odnosno i obrazloženje.
Sigurno znajte da zaštita čovekove sredine i svih ovih sedam tačaka koje ste danas predstavili kao zakonsku proceduru, one u ovom periodu od deset godina vladavine DOS-ovske demokratske vlasti nemaju nekakvog značaja. Reći ću vam zbog čega nema značaja. Nema značaja jer privreda Republike Srbije ne funkcioniše. Morate da shvatite kako je o ovim pitanjima trebalo diskutovati u ranijem periodu, kada je privreda funkcionisala i radila. Sada kada privreda ne funkcioniše, gde vam je u stvari potrebna zaštita čovekove sredine.
Ovde je priča o nekakvim regionalnim deponijama komunalnog otpada, ali mi se čini da ovde niko nije pomenuo jednu opasnu fabriku koja je trebalo da bude izgrađena na području grada Šapca, koja je zahvaljujući SRS i meni, poznavajući opasnost te fabrike, to je fabrika za uništenje fizičkog i hemijskog otpada, nije izgrađena. Moram vam reći da su i tadašnja pozicija i opozicija, posle tri godine shvatile, kakva bi bila opasna bomba izrađena, fabrika ubica u samom gradu.
Što se tiče daljeg izlaganja, moram reći da sam slušao sve one koji su govorili. Moram iskreno reći, naročito, potpredsednici Skupštine koja je govorila 15 minuta, ali tako perfidno, da uopšte nije o datoj temi pričala, već je pričala o prostornom planiranju koje je juče bilo na dnevnom redu.
Gospodine ministre, takođe ste juče mom stranačkom kolegi, gospodinu Stevanoviću, tako drsko odgovorili, to moram tako da kažem, na pitanje, kada vam je govorio o sistemu koji je danas prisutan, naročito o prostornom planiranju i gde je bila tačka dnevnog reda – građevinska mafija. Vi kada god treba da govorite o tom problemu, vi izgleda taj problem, da li je to građevinska mafija, da li je to zdravstvena mafija, da li je to putna mafija, da li je to indeks mafija, vi to sakrivate, jer nećete o tome da diskutujete.
Dame i gospodo, vi ćete sada u mom izlaganju čuti jedno naučno izlaganje vezano za ovu materiju, da biste sigurno mogli da donesete zaključke.
Funkcija zaštite životne sredine je skoro u svim savremenim državama veoma afirmisana krajem 20. veka pa se, pored ekološke politike koju više ili manje vode svi politički subjekti, razvija i specifična naučna disciplina - politička ekologija.
Tehničko-tehnološka revolucija, kao rezultat nesuđenih mogućnosti ljudske kreativnosti, višestruko je unapredila civilizacijski razvoj, ali i dovela do zastrašujuće destrukcije čovekove životne okoline, i onog miljea u kome je stvoren, tako da je ugrožen i sam njegov opstanak.
Čovek ne može odustati od korišćenja svih prirodnih resursa, ali mora u tome biti krajnje racionalan, ne ugrožavajući svet prirode i pomažući mu da se razvije na sopstvenim principima. Besomučna trka za sve većim profitom ili maksimalno očuvanje prirodnog ambijenta, čistog vazduha i vode teško je rešavati dilemama svake vlade, a racionalna državna vlast se trudi da maksimalno uskladi jedan i drugi interes, ali ova vlada ne.
Privatna privredna inicijativa na tom planu se ne može kontrolisati bez strogog i restriktivnog zakonodavstva. Država s jedne strane nastoji da što manje interveniše na tržištu, s druge je motivisana ekološkim razlozima, poskupljuje proizvodnju, posebno eksploataciju prirodnih resursa, sve težim uslovima i ograničenjima, propisujući obavezne filtere za fabrička ispiranja otpadnih voda, čuvanje i uklanjanje opasnih materija, rekultivisanje takođe prostora itd.
Politička ekologija insistira na principu da priroda poseduje vrednosti po sebi, dakle, sopstvenu supstancijalnu, a ne samo upotrebnu vrednost za čoveka. Ekološkom politikom se te dve vrednosti nastoje uskladiti, jer je to uvek za dobrobit čoveka, s obzirom da su ljudi biće unutar prirode.
Potčinjavanje prirode kroz istoriju uvek je vodilo i potčinjavanju čoveka sve intenzivnijoj eksploataciji. Moderne države se orijentišu na saradnju sa prirodom, pa je koriste u onoj meri u kojoj procene da je i njena sposobnost regeneracije.
Međutim, čuvajući sopstvenu prirodnu sredinu, još besomučnije uništavaju ekološke sisteme industrijski nerazvijenih zemalja, jer njih socijalna beda tera da zanemare okolinu, s obzirom da gladna usta ne mogu da razmišljaju o zelenilu i cvrkutu ptica. Čovek je prema prirodi odgovoran koliko je i slobodan. Kad je u ropstvu, potčinjen, eksploatisan, svoju surovost on prenosi na sve ono što ga okružuje, živi i neživi svet.
Za uspeh ekološke politike potrebno je da ona sadrži četiri osnovne komponente: prvu čine pravni instrumenti zaštite, obaveze, zabrane i kažnjavanja koji destimulišu ugrožavanja prirodne sredine; druga se zasniva na podsticanju proizvodnje i potrošnje u skladu sa ekološkim resursima na osnovu tržišnih instrumenata državne intervencije; treća je bazirana na naučnim istraživanjima, informisanju i edukaciji stanovništva, obučavanju aktivista ekoloških pokreta na volonterskoj osnovi i četvrta predstavlja finansiranje konkretnih ekoloških programa, saniranja već proizvedenih ekoloških rana.
Poseban značaj u otklanjanju raznih oblika zagađenja ima upotreba genetski modifikovanih mikroorganizama, a postoji šansa da se potpuno modernizuje poljoprivredna proizvodnja genetskim inženjeringom i upotrebom mikroorganizama, koja bi se upotrebili isključivo umesto veštačkih đubriva i zaštitnih sredstava baziranih na hemijskim otrovima.
Očigledno je da biotehnologija ima sve veću perspektivu, ali donosi i nove opasnosti. Da paradoks bude veći, najrazvijenije zemlje se otvoreno odriču intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje i zalažu se za ekstenzivnije oblike, kao i pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta. Novijim varijantama politike, reciklažom strateških sirovina, ekološkim pakovanjem proizvoda i drugim merama, postižu se značajni rezultati.
Ovih dana je, dame i gospodo, aktuelna tema incident sa otrovnim crvenim muljem iz mađarske fabrike aluminijuma, koja je 4. oktobra, probivši nasip, ubila devet i povredila 150 ljudi i ostavila preko hiljadu ljudi bez krova nad glavom, pokazujući zastrašujuće neinteresovanje Srbije za pitanje životne sredine. U ovom slučaju naslovi glavnogradskih medija "Silna reka se samoprečistila", "Dunav pobedio otrovni talog", "Nivo opasnih materija u vodi ispod normale", govore sve. Namerno se zaboravlja da problem iz Mađarske u Srbiju stiže koritom reke.
Treba uzorkovati sediment reke i uveriti se, i to sediment po profilu sa problematičnim muljem koji sada ide po dnu i koji će se nataložiti, ne samo vode po površini. Otrovni elementi koji se ne mogu registrovati kontrolom reke cele sledeće godine će se prenositi dnom Dunava do Đerdapskog jezera.
Prvi problem će nastati kada počnu da se rastvaraju u jezerskoj vodi. Ti štetni metali će preko lanca ishrane najverovatnije dospeti u ribe, a onda vremenom ugroziti ljude. Takođe, Srbiju i Mađarsku vreba još jedna potencijalna opasnost, a to je prenošenje i zagađenje vazduha. Kada se toksični mulj osuši, on bi se mogao vetrom raznositi u vidu puder prašine.
Nažalost ili sreću, danas, kada privreda u Srbiji ne funkcioniše i ne radi, kada veliki privredni kapaciteti ne rade, Srbija je danas, može se reći, ekološki zaštićena država. Samo danas Ministarstvo za ekologiju i prostorno planiranje ima veliki zadatak da sakuplja plastične flaše i plastične kese, i to je u stvari ono pod sloganom "Treba očistiti Srbiju".
Dame i gospodo, mislim da gospodin ministar, kada je pre nekoliko meseci posetio grad Šabac, verovatno je išao autom koji ima tamna stakla, a verovatno je usled sunca nosio i tamne naočare, pa kada je prelazio most na Savi nije video jedno veliko smetlište, jednu veliku deponiju koja je deset metara od kupališta, a jedno 50 metara od velikog naselja ''Benske bare'', a normalno je i od velikog tržnog centra koji se zove "Intereks".
Tako da u večernjim satima možete videti hordu glodara, pacova kako odlaze ili kako prolaze i ulaze u ove objekte, pa vas pitam, gospodine Duliću, vi ste bili u Kaoni, u jednom egzotičnom pravoslavnom centru, gde ste dolazili verovatno da sa volonterima prikupite plastične flaše i čaše i da lepo ručate i da na kraju kažete kako se sve to lepo u Šapcu obavlja, ali i kako imate jednu veliku želju da se stvori regionalna deponija u Sremskoj Mitrovici, ali čini mi se, to je vrlo teško izvodljivo.
Danas građani na toj deponiji, koja nema svoj tehnički prijem, oni su kažnjeni, jer moraju pred sudom da dokazuju zbog čega ne žele da plaćaju komunalne takse, jer je to jedna od najvećih divljih deponija koja je nikla. Ona je sada na visini negde oko deset metara, ali smatramo otprilike da će se tu izgraditi jedno velelepno zdanje, a verovatno će nići novo brdo.
Zato smatram da je danas, kada je vreme decentralizacije, vreme velikog idealizma, jedinice lokalne samouprave i lokalnih vlasti, shodno tome, tim lokalnih vlasti treba dati odrešene ruke, jer one najbolje znaju kako da se bave lokalnom politikom. Evropa kojoj težimo navodno traži od nas. Baš lepo, na ovaj način će se stvoriti nova garnitura lokalnih moćnika koji na lokalnom nivou mogu da rade šta im padne na pamet, a može da pomogne kada treba spasavati propale političke projekte na nacionalnom nivou, npr. kako bi se formiralo Udruženje regiona Srbije da bi se spasila G17 plus.
Dame i gospodo, ovo sam samo hteo da vam izložim, da vam kažem šta se u stvari danas dešava ili šta je danas prisutno u Srbiji i jednom lepom pričom gospodin dr Oliver Dulić pokušava da uveri građane Srbije kako je nastala jedna velika ekspanzija čišćenja Srbije i meni je drago, a i svakom čoveku normalnom je drago da u svom okruženju ima čistu okolinu i, normalno, da ima čist grad. Ali, vi rekoste ovde o transportu opasnih hemikalija, molim vas, ako biste hteli samo malo pažnje zbog toga zato što govorimo o jednom vrlo velikom problemu.
Rekao sam da sam se u hemijskoj fabrici "Zorka" u Šapcu tri decenije bavio poslom održavanja tehnološkog sistema i još tada u to vreme u tim magacinima su bili buradi sa opasnim hemikalijama, koja ni tada, samo je jedan tehnolog znala, ali na žalost je pokojna, koja je znala šta se u tim buradima nalazi, a danas kada je došlo do raščišćavanja, odnosno do propasti te hemijske industrije, pitam se gde li su, ali nemam koga više da pitam na lokalnom nivou, jer ljudi koje treba da pitam ne znaju, pitam se – gde su se zdela ta burad koja su bila sa opasnim materijama?
Što se tiče prevoza tih opasnih hemijskih materija i to je vrlo diskutabilno i sigurno da mora da bude pod jednom velikom i striktnom kontrolom kada je u pitanju transport opasnih hemikalija, i to može da izazove jednu veliku ekološku katastrofu, jer kada se to desi nema vremena, a vi dobro znate kako se to dešava danas na železničkim stanicama na kojima raste korov, žara, koje su neurađene, koje su bez određene kontrole i bez određene zaštite. Pitam se ko je zadužen za transport takvih hemikalija.
Takođe, dame i gospodo, ovde je bilo malo reči na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, o VIN projektu u Vinči. U tom projektu je bilo govora da bi trebalo do kraja godine da bude transport radioaktivnih materija. Dobro znate da je 2002. godine jednoj zemlji vraćen taj radioaktivni otpad, odnosno materija koja nije bila istrošena, mislim na Rusiju, vratili su nazad u zemlju porekla, što predstavlja jednu veliku finansijsku katastrofu za Srbiju, jer smo u tom pogledu mogli da se dogovorimo sa zemljom porekla i mogao je i ovaj radioaktivni otpad iz Vinče biti transportovan.
O ovom projektu je bilo reči da bi mogli o njemu diskutovati, ali vidim da niste diskutovali o ovom problemu, niti ste bilo šta u svom referatu potegli kao pitanje vezano za transport radioaktivnog otpada, a tu je uključeno nekoliko država.
Takođe, dame i gospodo, mislim da su moje kolege o ovom pitanju dosta iznele, ali to je problem koji se javljao, odnosno to je problem koji je vezan za bombardovanje i uništenje određenih objekata koji su bili pod određenom ekonomskom zaštitom. Znači, NATO pakt, iako je imao snimke, iako je znao gde treba i gde ne treba da cilja da ne bi izazvao ekološku katastrofu, on nije mislio na Srbiju i građane Srbije. Nije tada birao da li će mu to smetati, da li će bombardovati bolnice, da li će uništiti mlade živote, da li će uništavati mostove na kojima su bila deca.
I vi danas verujete onima koji su ubijali decu i to se zove ''evropska alternativa'', zajedno sa ovim izdajnicima koji su odlazili u Japan da kleče, kao da Srbija izvozi gloginje i trnjine, i zašto onaj koji je išao da kleči, zbog čega on nije sakupljao gloginje i trnjine, nego je sakupljao novac od mafijaša i kriminalaca.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 239. sa ciljem da bih ukazao da je ovo što ste mi odgovorili o mom amandmanu u stvari u koliziji, jer Direktorat čini direktor upravnog odbora, on ne može vršiti sistematizaciju radnih mesta i zbog toga sam naveo da se ovde posle reči "sistematizacija" član briše.
Hoću da uputim na nešto gospodina ministra, koga imam čast da vidim, baš vezano za ove zakone o kojima diskutujem, a to je da sam na Odboru za saobraćaj više puta ponavljao vezano za infrastrukturu i na propuste koji su se do sada činili. To je na putu Šabac – Koceljeva, gde je radila "Alpina", gde su se pre godinu dana pojavile udarne rupe, gde je vezano za šabački most takođe došlo do oštećenja na putevima.
Moram vam reći, pre godinu dana tačno u ovo vreme je bila popravka mosta u Sremskoj Mitrovici, gde svakodnevno putujem i na tom istom mostu, na onim istim popravkama pojavile su se rupe.
Moramo da shvatimo, u tu infrastrukturu je uložen novac, ali morate vi intervenisati, zbog čega se prilikom gradnje ili popravke tih puteva ponovo javljaju iste udarne rupe. Nemojte da se desi da se popravljaju u vreme političke kampanje, da se prave putevi za jednokratnu upotrebu, a kada prođu izbori, ti putevi nisu za korišćenje.
Ono što bih na kraju rekao kao svaki građanin, kao svaki čovek koji sve ovo sluša u ovoj skupštini, i da li verujete da je danas Srbijom, a verovatno i Beogradom trebalo da marširaju oni koji su gladni, bedni, koji nemaju mogućnosti da kupe lekove, oni koji ne mogu da školuju svoju decu. Da onaj ko je gladan, a to je seljak, ne može da požanje, o tome treba da vodimo računa, a mi pričamo o glupostima koje nudi neki zapadni svet.

SRS je podnela amandman na član 64.  i on glasi – pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi bi trebalo da bude javno preduzeće u vlasništvu Republike Srbije. Međutim, vi ste u odgovoru rekli da to ne može da bude tako jer vi treba da uđete u Evroligu i prema tome verovatno ovo javno preduzeće trebalo bi da bude u privatnim rukama.
Verujem da se vi slažete isto sa mnom. Znam da ste vi upali u blato, ali ne ono banjsko blato, već mađarski mulj i prema tome verujem da ćete vi velikom svojom snagom se izvući iz ovog mulja i pomoći da se ovaj amandman prizna, odnosno da pokažemo kako i na koji način se danas u Srbiji kriminalizuju određene stvari.
Vi to niste ni znali, verovatno ni poslanici DS, da ovde na revitalizaciji spolja ove skupštinske zgrade jeste u stvari izvođač radova "Omni stock" Beograd, vlasnik Veselin Sjekloća, koji je ojadio mnogo firmi širom Srbije, pa i metalsku firmu u Šapcu "Ingo".
Prema tome, vidite kako ta privatnost danas izvodi radove, a verovatno ovog vlasnika je angažovao čovek koji je 5. oktobra krenuo, sa mnogim građanima koje je zaveo, iz Šapca i taj korpus zavedenih ljudi je verovatno krenuo ovde, među njima je verovatno bio i ovaj vlasnik i zbog toga je dobio ovaj posao da može da izvodi ove radove.
Pitam vas, dame i gospodo, da li ove trenažne letove koje danas treba da vrše vojni piloti, kako i na koji način oni te trenažne letove treba da izvode? Sigurno znate, da bi jedan pilot mogao da rukuje jednim avionom mora da ima određeni broj trenažnih letova. Nažalost, ovim nebom, kao što reče moj kolega Radiša Ilić, danas rukuju mnogi drugi, a ne u stvari Srbija.
Ono što bih vas zamolio kao pravog čoveka jeste – pomozite jednoj mladoj ženi, to je Jasmina Stanković, koja je u planinskom selu Melovo, blizu KiM, koja sa malim svojim sinom Jovanom od devet meseci i sa majkom živi u jednoj kolebi, i prema tome pomozite joj da može da preživi, jer možda će taj Jova jednog dana nositi pušku i čuvati ovu zemlju. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 104. stav 2. reč "Direktorat" zamenjuje se rečima – "ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja".

U obrazloženju sam kratko naveo da se amandmanom sprečava moguća korupcija u Direktoratu. Cilj amandmana je poboljšanje Predloga zakona. Šta se u stvari trebalo reći ovim amandmanom? Dobro znate kakve su bile zloupotrebe u prethodnom periodu vezano za Direktorat u vazdušnom saobraćaju. Mislio sam, a i SRS, da predloženim amandmanom se sprečavaju takve zloupotrebe i da ingerenciju ima Ministarstvo za saobraćaj.

Dobro znate da je ovo telo, Direktorat, kao kada imate stan, pa izdate stanaru, a on izda drugome stan. Na tom putu je ta vrsta kontrole, odnosno smatrao sam da je najkompetentnije telo Ministarstvo za saobraćaj.

Smatram da bi trebalo da prihvatite ovaj amandman, iako kad god smo postavljali amandmane vezano za određene funkcije, da li direktora ili agencije, ili kada smo želeli da se to podigne na jedan veći nivo i da ima određene ingerencije, odnosno da bude pod ingerencijom ministarstva obično nikada niste hteli da prihvatite, jer ste smatrali da je organ, telo – direktor i odbor, a to je u stvari Direktorat koji je jedini ovlašćen da može da rukuje ovakvom organizacijom.

 

Hvala, gospodine Novakoviću. Vidite, amandman se ne prihvata zato što je tekst tog amandmana istovetan tekstu amandmana broj 23, koji je podnela Vlada. Smatram ipak da je ovaj amandman trebalo da bude prihvaćen, baš zbog toga što ga je i u istovetnom tekstu podnela Vlada.
Sada ću ga obrazložiti, da bi mogli da razumete, verovatno niste imali prilike ni mogli sve ove amandmane i članove da proučite. Kaže – visinu naknade za korišćenje aerodromske infrastrukture koja se plaća za ovakvu uslugu određuje operator aerodroma, uz prethodnu saglasnost vlasnika aerodroma.
Pitam vas, ovo je jedan veliki i totalni apsurd, jer Predlog zakona omogućava privatniku da kupi aerodrom, što predstavlja monopol, a onda mu još zakon garantuje da formira cenu po sopstvenoj volji. Plašim se, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, da verovatno Aerodrom "Nikola Tesla" već nije u proceduri prodaje.
Ako pogledamo šta je direktor beogradskog Aerodroma "Nikola Tesla" Velimir Radosavljević izjavio jeste da "Britiš ervejz" više ne leti. Iako je nova kompanija "Viz er" preuzela tu ulogu, šta to podrazumeva? Podrazumeva se da i pored toga, i pored naše velike želje da uđemo u tu veliku evroligu, nismo momci tog kapaciteta koji bi mogli da igramo takve utakmice i verovatno smo diskvalifikovani, ali imamo i dalje veliku želju da se približimo ovima velikim.
Pitam vas, isto avioni "Britiš ervejz" su sletali na Aerodrom "Nikola Tesla", kontrolori naši su vršili kontrolu, a evo, vi sada vidite iz ovog zakona, proučavajući na Odboru za saobraćaj, čiji sam član, takođe moram vam reći da kontrolori koji su danas u Srbiji su pod znakom pitanja, da li će kontrola leta kroz Srbiju biti u Srbiji ili će biti u susednim zemljama? Može da se desi da to bude na KiM.
Prema tome, mislim da ovo što danas ovim zakonom vi ste bili prisutni, osim gospodina ministra, koji nije bio na Odboru za saobraćaj, bili ste svi ostali koji su sa gospodinom ministrom i videli ste da ovih 40 amandmana, kao što smo i pitali da li suštinski, jer ih nismo imali kod sebe, menjaju značaj ovog zakona, rečeno nam je – ne.
Međutim, moram vam reći iskreno, kada sam proučio, video sam da u stvari oni suštinski menjaju zakon. Još jednom vas molim, pošto se poklapa moj amandman sa amandmanom Vlade, da ga gospodin ministar, koga izuzetno uvažavam, prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ministra Milosavljevića nema, verovatno je otišao kod Miškovića da vidi gde se nalazi zejtin i da li je stigao u njegove prodajne objekte. Predlažemo da su u članu 26. dodaju stavovi 3, 4. i 5, gde 3. glasi – zabranjeno je nuđenje izvan prodajnih objekata.
Vi u obrazloženju kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što uređenje ovih pitanja nije predmet ovog zakona. Ne znam kako vi to tumačite, kako bi bilo potrebno zaštiti potrošače. Ako pogledamo gde je ovih mesec ili dva nestašica mleka, to je, u stvari, isto zaštita potrošača.
Žao mi je što nema gospodina Milosavljevića kao ministra trgovine, ali je u prošlom mandatu bio i ministar poljoprivrede i mogao je sigurno stručno da odgovori gde se skriva ta nestašica mleka. Nisu krave po Srbiji poklane, nisu sklonjene bilo gde, verovatno nisu otišle u EU, ostale su i dalje u Srbiji.
Zbog čega ima nestašice mleka? Zato što je hrana sa kojom seljaci treba da hrane krave toliko skupa, a mleko je jeftinije od bilo kojeg proizvoda i oni nemaju više računicu da mogu da proizvode to mleko. To je, u stvari, glavni problem.
Drugi problem je što vi taj proizvod izvozite, kao i što ste izvezli ulje u Hrvatsku, a u stvari ste stvorili veštačku nestašicu ulja i sad koristite tu prodaju iz republičkih rezervi po 119 dinara. Kao što sam i rekao u govoru u načelu, gde nađoste 119 dinara, otkud niste zaokružili na 120 dinara?
Dame i gospodo, vi vidite ko danas štrajkuje, štrajkuju oni koji najbednije žive, policija je danas u štrajku, to je sramota. Kada prođemo ovde u Skupštini i vidimo kakvo je obezbeđenje i ko ima obezbeđenje, pitamo se da li je demokratija u ovoj Srbiji, kako vi kažete, 10 godina, a nikada nije bila veća policijska država. Umeli ste da prozivate prethodni režim Slobodana Miloševića i da kažete da je to bio policijski režim; nije, ovo danas je policijski i diktatorski režim Borisa Tadića.
Dame i gospodo, ono što nije završio Ante Pavelić, završio je Franjo Tuđman, a ovo danas u Srbiji što nije završio Josip Broz, to je završio Boris Tadić.

Predsedavajuća, dame i gospodo poslanici i poštovani građani Srbije, sinoć kao izvestilac odbora rekao sam da ću nastavak svog govora imati danas ispred poslaničke grupe SRS.
Mogu reći da su ovo dva bitna krucijalna zakona od kojih treba građani da osete boljitak. Pošto nam je privreda i privredna proizvodnja u usponu, takođe i bruto domaći proizvod i pošto imamo suficit u pogledu izvoza, a pošto smo zemlja koja najbrže izlazi iz recesije, tako rekoše Vlada i ministri, a njima treba verovati, u ono što oni kažu, jer 5. oktobra su rekli građanima da će im biti bolje i lepše, a u stvari 5. oktobar je najveća nacionalna sramota, zbog toga je potrebno doneti ovakav zakon kontrole koji ste nazvali akreditacija.
Takođe, potpisnici smo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i takođe se aktivno vode pregovori za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju i to sa ovakvom proizvodnjom.
Morate mi verovati, na ovom ekonomskom planu vlast čini natčovečanske napore, uz stručnu pomoć evroatlantskog i nevladinog sektora, da stvori uslove za formiranje još jedne nekonkurentne, zaostale i prezadužene narko-krimi privrede na ovim prostorima.
Zato se podstiču odgovarajuće tercijalne privredne grane: zabava, kocka, droga i prostitucija, a sakate tradicionalne i prevaziđene privredne grane, a to su poljoprivreda, industrija, građevinarstvo i slično, koje uostalom, po neokolonijalnoj ekonomskoj doktrini, ne treba ni da postoje u ovakvim državama kao što je naša. Ne treba da postoje ni uljuđeni sistemi zdravstva i obrazovanja. Bojim se, dame i gospodo, da se pod izgovorom približavanja zakonima EU u ovoj zemlji ne vrši i evroteror.
Akreditacija - kontrola ne bi bila loša kada bi se izvodila dvosmerno odnosno prilikom uvoza i izvoza i to u pogledu laboratorijskih pregleda i sertifikata.
Primer: uvoz veštačkog đubriva. Moram vam reći da je prošle godine bio uvoz iz Kutine tri petnaestice, to je jedno od veštačkih đubriva koje se najviše koristi u Srbiji za prehranu biljaka. Šta se desilo? Desilo se da u stvari ono što piše na ambalaži tri petnaestice, to je u stvari tri osmice kalijuma, azota i fosfora. To je bila velika diverzija nad poljoprivredom i smatram da je Vlada i taj trgovački lobi trebalo još tada da interveniše, jer ti laboratorijski pregledi su pokazali da je kvalitet ovog đubriva ispod standarda.
Da je to tako ne bi u ovoj zemlji preko trgovinskog lobija uvozili pokvareno pileće meso preko Kosova i Metohije iz Brazila i Argentine, koje je po više godina u hladnjačama zapadne Evrope, čiji je rok važenja davno prošao za njih, ali za ovu balkansku zemlju Srbiju i njene građane rok nije prošao, i dalje važi. Po drugim standardima se roba proizvodi za zemlje Evropske unije, a posebno za zemlje balkanskog porekla.
Akreditacija je dobrovoljna, pa se pitam zašto se i ona našla po hitnom postupku posle dve godine, jer uvezena roba ne podleže laboratorijskim pregledima i određenim standardima i sertifikatima.
Dame i gospodo, plašim se da srpski vlastodršci, kao i najveći domaći magnati, još nisu razumeli da se lične koristi i značajna lična bogatstva mogu stvarati tako da društvo i država ne moraju biti oštećeni. Privređivanje nije igra sa nultom sumom. Ova istina je dobro poznata u razvijenim zemljama koja nije prokrčila put u Srbiji, gde oni na vrhu piramide svoj uspeh mere stepenom bede u koju su uspeli da bace ostali deo društva.
Što se tiče zakona o zaštiti potrošača, pitam se i plašim se tamo gde vi donesete neki zakon, tu se tek vrše velike zloupotrebe i malverzacije, pa najnoviji primer kada se iz robnih rezervi našlo ulje – zejtin, gde ste odredili cenu po 119 dinara, a prošle godine ste kupili za republičke rezerve po 75 dinara.
Mnogi trgovinski lanci ili trgovine su podigli cenu na 140 i 150 dinara, a onda se vi pojavljujete u trgovinama i mašete – to ne sme da se desi, sada će kontrola i inspektori stupiti u akciju da se takve zloupotrebe ne dešavaju. Šta se posle toga dešava? Vi ne kažnjavate nikoga, kažete – sve je bilo regularno, ali će cena ulja biti 119 dinara. Otkud nije 120 dinara? Gde nađoste onaj dinar? Verovatno ste ostavili za siromašne da im možete pomoći sa tim jednim dinarom.
To nije sve, dame i gospodo, i dalje se dešava ono što vi vršite kontrolu, a to je cena hleba. Sada imamo tri-četiri vrste cene hleba. Ona veknica koja je verovatno 400-500 grama negde košta 25, a negde 30, negde 40, negde 50 dinara. Sve pod izgovorom – nemaju pekare, te mlinske industrije, one su u minusu, ali vi ne pitate ko je u minusu? U minusu je seljak, on je u najvećem minusu jer ste od njega tu robu uzeli. Od njega ste kupili žito. Što ne proizvedete od nečega drugog hleb, od kukuruza ili od bilo čega drugog, nego morate od pšenice da proizvedete?
Dame i gospodo, ovo što se dešavalo petooktobarskom revolucijom, verovatno, jeste u stvari najveća tragedija srpskog naroda, gde su radnici dobrovoljno predali svoja radna mesta i svoje fabrike, gde su seljaci takođe predali ili prodaju tajkunima, tom trgovačkom lobiju, ne mogu da žive od svog rada, prodaju, kradu im robu, gde penzionerima isplaćujete penzije iz MMF, gde ste mladima rekli – posle 5. oktobra živećete bolje bez viznog režima. Šta se danas dešava? Oni sa rancem na leđima, trbuhom za kruhom šetaju Evropom tražeći posla, ne mogu da zasnuju svoje porodice i tu je erozija Srbije, tu je erozija srpskog naroda.
Dame i gospodo, sve ovo ide u prilog činjenici da EU deli žitelje Evrope na Evropljane, i to one koji su već članovi EU, i na Evropejce, koji će večito biti samo kandidati za prijem u ovu instituciju.
Na kraju, dame i gospodo, moram reći povodom one stalne vaše floskule, a to je, čuo sam ovih dana i od predsednika Srbije, da Srbija ima kapaciteta da se izbori sa organizovanim kriminalom, ali se pitam gde su kriminalci, da li se nisu možda sakrili u vašim redovima?
Moram vam reći jedan primer. Kada je došlo do krađe srebra u farmaceutskoj industriji Farmacija u Šapcu, onaj koji je ukrao srebro, on je četiri-pet godina, dok nije otkriven, vikao i tražio od ljudi koji vode firmu da se pronađe lopov, a u stvari on je bio lopov. Prema tome, morate debelo i duboko da se zamislite da li među vama ima onih koji dobro i debelo kradu i koji su se debelo obogatili nad ovim jadnim i bednim narodom.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao član, na Odboru za saobraćaj  bilo je velikih primedbi na ovaj zakon baš zbog 40 amandmana koje je podnela Vlada. Međutim, na Odboru je doneta odluka da ti amandmani suštinski ne menjaju ovaj zakon, što u stvari nije tačno, jer gledajući ove amandmane primetio sam da oni suštinski menjaju ovaj zakon.
Kao što su rekle moje kolege u svojoj diskusiji, ova dva zakona su u suprotnosti i smatrao sam da treba da budu odvojeni, jer ako se raspravlja o zakonu o vazdušnom saobraćaju i zakonu o plovidbi oni nemaju nikakve veze jedan s drugim. Dobro, vi možete sve, pa prema tome, može i noć da bude dan i dan da bude noć. To ste pokazali 5. oktobra kada ste dolazili na vlast. Mislim da i ova vlada, korišćenjem svog ovog vazdušnog saobraćaja i plovnih objekata, verovatno će otići u istoriju, pa tamo gde se bude zakačila.
Razlozi za donošenje ovog zakona jesu, kao što ste naveli, navodno u oblasti ostvarivanja ustavne nadležnosti RS u oblasti vazduhoplovstva, kao i uslovi za obavljanje vazdušnog saobraćaja na teritoriji RS, uz uvažavanje i primenu najvažnijih standarda bezbednosti kakvi važe u zemljama EU.
Mogu kao poslanik SRS, sigurno kao građanin države Srbije i kao čovek, što se tiče bezbednosti podržavam da treba voditi računa. Ne mogu da shvatim da isključivo to važi za EU ili za avione iz EU, vazduhoplove iz EU. Sve ostale zemlje koje koriste vazduhoplove na našem aerodromu za njih ne važi.
Ovde je cilj da se, pored bezbednosti, omoguće uslovi za unapređenje vazduhoplovne industrije u Republici Srbiji. Navodno treba otvoriti nove pogodnosti i puteve za investiranje u ovoj industriji. Takođe, želim veći protok kapitala, jer se stvara tržište vazduhoplovnih usluga. Razumem vas i normalno je da treba koristiti aerodrome, mogućnosti gde se sigurno može vršiti određena poslovna transakcija i mogućnost treba iskoristiti za zapošljavanje velikog broja građana.
Ne mogu da shvatim da pričate o nečemu što ste već uništili. Uništena je avioindustrija. Tehničko sam lice i otprilike znam šta je posedovala Srbija. O čemu govorite da želite da podignete nivo u toj avioindustriji? Sigurno ne mislite isto što se desilo u Kragujevcu da želimo da podignemo nivo automobilske industrije, koja nažalost, dobro znate, gde će i kako će da dovede Srbiju, odnosno i ovog puta želite da kažete da avioindustrija može da postoji u Srbiji.
To je verovatno po ugledu na EU, pa se plašim da jednog dana kada seljak zaore svoju njivu i pusti brazdu, stane, gleda da li je ta brazda ista kao u EU. Toga se plašim, dame i gospodo, jer moramo dobro znati, a i vi dobro znate koji sedite u tim foteljama, gde nas vodi ova EU.
Dobro znate da posle petooktobarske revolucije svi aeroplovi koji su vozili Vladu i tadašnje ministarstvo čiji su oni bili, to su bili avioni Caneta Subotića. Pitam vas, dame i gospodo, da li ovaj zakon treba da omogući srpskim vlastodršcima, kao i domaćim magnatima, da uživaju u vazdušnim letovima svojih novih aviona koji treba da zamene njihove skupe automobile? To je bilo i moje pitanje, dobro znaju prisutni koji su bili na Odboru za saobraćaj.
Nemamo ništa protiv da u procesu privatizacije, koja je kriminalno urađena u Srbiji, verovatno i ovo jednog dana desi da se privatizuje aerodrom, jer mi se čini da ovi zakoni idu tim putem. Dobro, verovatno kao sve ono što se negativno dešavalo u Srbiji i dalje je verovatno trend ove vlade i određenog ministarstva.
Ono što dalje treba napomenuti jeste, dame i gospodo, vidite kako su ovi aerodromi i avioni zloupotrebljavani u najvećoj, da kažem, transakciji i najvećim trgovinama droge, gde je gospodin Šarić imao određene otvorene puteve. Šta se na kraju dešava? Tresla se gora, rodio se miš. Tu otprilike vidim određene zloupotrebe, što ću verovatno kada bude reč o pojedinostima, o amandmanima, govoriti.
Sada o ovom drugom zakonu o plovnim objektima, moram reći da sam 80-tih godina bio određen od stručnog tima kao rukovodilac za izradu specijalnog plovnog objekta sa propulzivnim pogonom. Taj projekat su finansirale UN. Ti objekti su bili plovni objekti, trebalo je da budu primenjeni na vodama koje nemaju regulisan plovni put i koristili bi se u turističke i u vojne svrhe. Nažalost, kao što se dešava i zbiva kod nas, taj projekat je nastavio da živi van granica tadašnje SRJ i Srbije i nije ugledao svetlost dana u ovoj državi, već van granica.
Ako posmatramo vodene tokove u Srbiji, moj kolega Nikola Savić pokušao je da vam objasni ili da referiše određene probleme kod tih plovnih objekata i luka, gde su se nekada te luke koristile u velikim industrijskim kompleksima.
Moram reći da Hemijska industrija "Zorka Šabac" je sve do propasti i ove kriminalne privatizacije koristila te vodene puteve, gde je industrija funkcionisala i radila, gde su korišćene barže, gde je dopremana sirovina, odnosno koristili su se za otpremanje gotovog proizvoda čak za latinskoameričke države.
Sigurno znate da je to jedan od najjeftinijih transporta, i najfleksibilnijih i najbržih, bez određenih pretovara. Šta se dešava? Ta kriminalna privatizacija i prestanak rada privrede, odnosno industrije je u stvari uništila sve te luke, a takođe i plovne objekte i plovne puteve.
Pitam da li sada i kako bi mogla da prođe ta jedna barža Savom, jer verovatno bi se nasukala, je l' taj plovni put, plovni kanal je zatrpan, nije godinama čišćen. U razgovoru na Odboru za saobraćaj rečeno je – pa, to sedište je vezano u Zagrebu, kakve ima veze ako je sedište u Zagrebu za prečišćavanje kanala i vodenih puteva u Srbiji i kroz Srbiju?
Ono što je takođe vrlo bitno jeste da, kada pogledate te vodene tokove kroz Srbiju, videćete kolike i kakve sve mogućnosti možemo da imamo i u turističkom i u privrednom pogledu, a da ne kažem kako su i ranije korišćeni ti tokovi, korišćenjem onog ključnog, a to je skela.
Dalje, dame i gospodo, moram takođe napomenuti da ova dva zakona o kojima govorite, naročito na ovoj sednici po hitnom postupku, trebalo je o njima i ranije da se diskutuje i da se govori, da ne doživimo sudbinu, gde vidite i sami kako je došlo do privatizacije Luke Beograd i do njenog kriminalnog oduzimanja. Da li je sada ta privatizacija u redu ili nije, da li je ona kriminalno putem suda vraćena ili nije, to treba ovim zakonima da se dokaže i da se pokaže.
Ali, još jednom vam govorim i time ću završiti, ova dva zakona su takoreći u koliziji, jedan sa drugim nemaju veze, ali verovatno, što sam na početku rekao, vi uzimate i spajate da se o njima diskutuje, a dobro vidite da svaki zakon ima preko 200 članova o kojima treba diskutovati i koje treba analizirati, i koji su suštinski članovi, a i amandmani koji će doprineti boljitku ova dva zakona.