Dame i gospodo poslanici, na Odboru za nauku i tehnološki razvoj smo raspravljali o ovom zakonu.
Ono što je interesantno jeste da razlog za donošenje ovog zakona prevashodno jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i da se delimično vode pregovori o prijemu u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Moram reći da je cilj ovog zakona jeste stvoriti jedno kontrolno telo koje će takođe kontrolisati kontrolno telo. Ne znam uopšte svrhu donošenja ovakvog zakona ili akreditaciono telo, kako vi rekoste – kontrolno telo, koje treba na neki način da zadovolji sve kriterijume uvozne robe. Mi ovde gledamo i želimo da zaštitimo uvoznika, ali ne, ni u kom pogledu ne želimo da zaštitimo naše proizvode.
Sve vreme gledano, ova dva današnja zakona, zakon o akreditaciji i zakon o potrošaču, to su dva zakona koja se prepliću jedan uz drugi. Kao čovek iz privrede, čini mi se malo je onih koji samo teoretski žele da prikažu jednu stvar, a ne u stvari praktično u jednoj jedinoj želji da se zaštite potrošači, odnosno da bi se zaštitilo takođe i srpsko tržište. To je, u stvari, bilo pitanje na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, gde smo želeli da na neki način zaštitimo i svoje tržište.
Dobro znamo, ovde je ministar zdravlja Tomica Milosavljević pričao o ovom zakonu, ali bih ga pitao kakva je bila kontrola što se tiče uvoza vakcina. Vi dobro znate, građani Srbije su bili veliki skeptici, vaš arogantni odgovor, koji je verovatno u određenim emisijama bio takav da niste dozvoljavali takoreći da vam ni građani, ni oni koji su vodili konverzaciju sa vama postave adekvatno pitanje, već ste stalno govorili da je to sve u redu. Ako je sve u redu, zbog čega ste vi, gospodine ministre, morali da idete na operaciju van Srbije, jer niste imali poverenja…
(Predsednik: Gospodine Živanoviću, zamolila bih vas da se držite dnevnog reda i da u funkciji predsednika Odbora, jer ste tako i dobili reč, kao izvestilac Odbora, iznesete stav Odbora.)
Hvala. Vi ste me prekinuli, time sam hteo da završim, da bih dalje nastavio, kažem, niste imali poverenja u to kontrolno telo koje je trebalo da vrši kontrolu da li opreme ili određenih medicinskih lekova.
Što se tiče ovog akreditacionog tela, to je u stvari čisto političko telo, ponovo kao jedan organ koji bi imao i upravni odbor, i direktora i nadzorni odbor, kao sve ostale institucije koje bi bile popunjene na osnovu političke podobnosti.
Dame i gospodo, čini mi se da ovim akreditacionim telom vi u stvari želite da sprečite korupciju i kriminal, ali mi se čini da korišćenjem ili obavljanjem ove funkcije ovo kontrolno telo omogućava da se ova korupcija i kriminal što više i više poveća u ovoj zemlji.
Ono što takođe želim da kažem jeste jedan primer, kao čovek iz privrede (Predsednik: Vreme.), time završavam, gde ću kasnije nastaviti kao govornik u poslaničkoj grupi SRS. Govoriću i dalje o ovom zakonu.

Hvala, gospodine Novakoviću.
Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 10, da se posle reči "dana" dodaju reči "ili novčanom kaznom od 30.000 do 50 000 dinara". Takođe, u stavu 2. posle reči"dana" dodaju se reči "novčanom kaznom od 50.000 do 80.000 dinara".
Dame i gospodo, moram reći da na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu, gde su predstavnici Vlade bili prisutni, a kao što vidimo i danas, nema politizacije, i opozicija i pozicija se slažu da treba da bude velika bezbednost u saobraćaju, odnosno to se pokušava određenim drastičnim merama postići, sve u želji kazniti našeg čoveka da li zatvorskom kaznom ili po džepu. To je u stvari cilj koji treba da postigne određeni rezultat.
Vaša priča, gospodine Čikiriz Mirko, jeste u stvari priča koja govori o uspehu da li će te kazne vaspitno delovati i na one koji su bili uzročnici prekršaja u saobraćaju ili na one koji treba da poštuju sve ono što je potrebno poštovati, i određene propise i zakonsku proceduru u saobraćaju.
Podneo sam amandman zato što u stavu 1, vi ste advokat, pravno lice, nije dosledno rečeno kako treba ispoštovati. Evo, pročitaću vam, pa ćete videti da je u stavu 1, čak i u stavu 2, došlo do nedorečenosti i da niste rekli ili objasnili šta ste hteli u stavu 1. i 2. reći.
Takođe, znači 15 dana zatvora ili novčanom kaznom od 100 do 120 hiljada dinara i 14 kaznenih poena, kazniće se za prekršaj vozač koji upravlja vozilom bez vozačke dozvole one kategorije kojom upravlja, osim u slučaju kada je vozačkoj dozvoli istekao rok važenja.
Pitam vas, ovde nisam razumeo, zato samo i podneo amandman, jer vozač upravlja vozilom ili koji nema vozačku dozvolu ili koji je trenutno zaboravi vozačku dozvolu, pa ga je vozačka policija zaustavila, izvršila je kontrolu i videla je da on nema dozvolu kod sebe.
Drugi stav jeste, takođe upravlja turističkim vozilom bez vozačke dozvole i posebne dozvole za upravljanje turističkim vozilom, osim u slučaju kada je vozačkoj dozvoli, odnosno, posebnoj dozvoli istekao rok važenja.
Turističko preduzeće će postaviti nekoga da vozi autobus koji prevozi turiste ili putnike, a da u datom momentu on nema adekvatnu opremu. Kad kažem adekvatnu opremu, mislim i na vozačku dozvolu. To je u ovom prvom i u drugom stavu nedorečeno.
Što se tiče svih ovih 17 stavova koje ste obuhvatili ovim članom Srpska radikalna stranka, a i ja kao i njen član se slažem da treba da se stvarno rigorozno kažnjavaju svi oni koji bi ugrozili bezbednost saobraćaja ili napravili saobraćajni prekršaj.
Na kraju možete videti da opet dolazite u koliziju, a to je: "Ukoliko je vozač prilikom izvršenja prekršaja iz stava 1. ovog člana prouzrokovao saobraćajnu nezgodu, kazniće se kaznom zatvora najmanje 45 dana ili novčanom kaznom od 120 hiljada do 150 hiljada dinara i/ili 16 kaznenih poena".
Sada vas pitam – da li, ako nije posedovao vozačku dozvolu, pa ga kažnjavate sa 120 hiljada dinara i 14 kaznenih poena, plus ako je prouzrokovao ili to ulazi u ovu kaznu ako je on prouzrokovao ili bio izvršitelj ovakve saobraćajne nezgode? To se isto govori i u članu 2. Takođe, izreći će se zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom od najmanje osam meseci, a u slučaju iz stava 2. ovog člana u trajanju do najmanje 10 meseci.
Znači, ovde niste decidno opisali, ni objasnili kako razumeti stav 1. člana 10. i stav 2. i kasnije spajanjem jednog i drugog. Znači, ovde tražim jedan adekvatan odgovor.
Dame i gospodo, mi raspravljamo o onome što, ne daj bože, može da se desi, a to je saobraćajni udes. Ali, u stvari, mi ne raspravljamo o onome što pre toga treba preduzeti pa sprečiti da se ne desi – saobraćajni udes ili saobraćajni prekršaj ili one koji treba da izazovu sve to. Vi ste svesni da proizvođači automobila u zadnjih desetak godina pokušavaju da smanje težinu vozila, a da povećavaju brzinu. Sada vas pitam – da li infrastruktura koja se danas nalazi u Srbiji može ovo da pokrije ili ne?
Moje kolege su dosta decidno pričale o ovom predlogu zakona, hteli su da se i ovim amandmanom poboljša ova imena i dopuna zakona, ali vi niste u određenim slučajevima pratili, čak ni na Odboru za saobraćaj predstavnici Vlade nisu prihvatili nijedan amandman koje je opozicija predala. Smatram da, adekvatno u ovom slučaju, predstavnici Vlade ne mogu da prate, jer uvek govorimo o nečemu što je uzročnik, ali ne govorimo o glavnom uzročniku, a to je o putnoj infrastrukturi, koja je danas katastrofalna u Srbiji.
Ministar za infrastrukturu je izašao. Obradovao sam se kada sam ga danas video, ali je izašao, ali sam hteo da postavim nekoliko pitanja koja su vrlo bitna za bezbednost saobraćaja.
Drugo, takođe sam na Odboru za saobraćaj postavljao pitanje kako sprečiti ili pokušati sprečiti mlade vozače, one koji poseduju dozvolu, kažem sa malim radnim stažom i koji su najčešće uzročnici, mladi ljudi koje ponese brzina, ponese mladost, oni se zaborave i u tom svom naletu oni izazivaju tragediju, koja se za sve, nažalost, završava tragično.
Zato je potrebno poboljšati kvalitet. Ovde smo mi dobili od Zajednice auto-škola, verovatno ste svi dobili, ali moram vam reći, u vreme kada sam polagao vozački ispit 70-ih godina, to je ipak bilo dosta rigorozno. Drugo, čini mi se da nije tada bilo, možda u manjoj meri, korupcije u tim institucijama.
Danas umemo da pročitamo u novinama da određeni ljudi koji su bili u tim institucijama za polaganje vozačkog ispita primali su mito. Nije žalosno što je on primio mito, ali je problem što je on dozvolio nekome da dođe do dozvole i taj sutra proizvode tragediju. To je, nažalost, prisutno danas u Srbiji.
Takođe, dame i gospodo, moje kolege su pričale o jednom problemu gde za pojedince ove kazne od 100 hiljada, 120 hiljada i 150 hiljada ne znače ništa. Imali ste pre mesec dana jedan veliki sudar dva velika bosa u Srbiji, Peconija i Čumeta, gde su zaustavili čitav saobraćaj da bi se oni raspravljali ili hvatali jedan drugoga za gušu, ili izbacivali svoju privatnu vojsku, jer je danas u Srbiji, nažalost, prisutna privatna vojska koju mnogi imaju. To je ono sa čime se moramo suočiti, jer pojedinci imaju i teška naoružanja da bi se mogli uključiti u borbu, zbog unutrašnjih neslaganja, sa pojedinim bosovima.
To su ljudi koji su sa vama zajedno. To su vaši sponzori i vi nećete da ih kažnjavate zato što vam oni trebaju. Čikiriz, malopre si se nasmejao, ali to je problem ove demokratije, kada ste dolazili 5. oktobra, to je bila vaša jedna želja da sprečite sve one, a sinoć je dobro onaj film pokazao kako se posle petooktobarske revolucije sve to dešavalo. Nastavljeno je, sve je isto samo njega nema izgleda, ali čini mi se da onaj period koji je nekada bio, to je bio period demokratije, a ne ovaj koji je danas.
Dame i gospodo, ono što je takođe vrlo bitno jeste, mi razgovaramo o bezbednosti saobraćaja naročito u naseljima, naseljenom području, gde određena vozila moraju da se kreću određenom ograničenom brzinom. Ali, šta je sa tim uređajima za ograničenje brzine? Mnogi skidaju.
Zbog čega skidaju? Skidaju naročito one firme ili vozači koji rade u građevinskim firmama, koji rade po učinku, i da bi što pre stigli na odredište, odnosno da bi što više mogli da zarade, oni ne poštuju brzinu kretanja i to je takođe jedan od uslova koji može da prouzrokuje veliku tragediju.
Takođe, u naseljima nema pešačke staze kuda se građani mogu kretati, naročito deca kada se vraćaju iz škole. Mi preduzimamo nešto, ali već unapred nismo zaustavili da se ta tragedija ne desi. To vam je vi sve unapred planirate, ali ono što je trebalo da bude završeno, a to je svi ti pešački prilazi, sva obezbeđenja građana koji se kreću pešačkom stazom, oni prevashodno moraju da uživaju onu pravu sigurnost u odnosu na sve ostalo.
Ali, to izgleda nema. Nema zato što sigurno dobro znate da ti vlasnici tih građevinskih firmi uživaju vaše poverenje, vi ih ili oni vas sponzorišu i to je ono zbog čega danas svi nisu ravnopravni pred sudijama za prekršaje, jer obično tatini i mamini sinovi, naročito sinovi funkcionera, oni će verovatno lako izvaditi ovih 150.000 i 200.000 dinara.
Šta mislite sa onim koji nemaju, jer je socijalna karta danas u Srbiji vrlo teška? Šta mislite sa čovekom, sa seljakom koji žuri nazad da se vrati, pa je prekoračio neku određenu kilometražu, pa je bio na pijaci i prodao robu za sitne pare i policajac ga zaustavlja, uzima mu sve ono što je zaradio?
To je ta razlika što vi ne gledate ili niste u ovom članu, gospodine Čikiriz, objasnili kako i na koji način, da li za dozvolu koju je zaboravio vozač može da se kazni kao i učesnik u saobraćaju koji nema položeni vozački ispit? Tu niste deklarativno objasnili o kakvoj se vrsti prekršaja, odnosno kazne radi.
Ono što je takođe meni vrlo bitno, a to je, dame i gospodo, vi vidite da nažalost nema ministra za infrastrukturu, hteo sam da postavim nekoliko pitanja koja su vezana za popravljanje mosta Gazela, jer je u Odboru za saobraćaj traženo da se preko Ministarstva za infrastrukturu, najkasnije do 15. februara ove godine, dostave Odboru za saobraćaj i veze i nadležnim institucijama grada Beograda sve relevantne informacije, planovi i obračuni u vezi obima, uslova, ukupne cene, dinamike i rokova za rekonstrukciju mosta Gazela i pratećih radova na tom projektu.
Pod brojem dva, obavezuje se Javno preduzeće "Putevi Srbije" da preko Ministarstva za infrastrukturu do 15. februara ove godine dostave Odboru za saobraćaj i veze i nadležnim institucijama grada Beograda tačan obračun i analizu uvećanja troškova rekonstrukcije zbog dosadašnjeg odlaganja početka radova.
Tri, u cilju koordinacije priprema za izvođenje radova i izbegavanja problema u funkcionisanju robnog i putničkog saobraćaja, preporučuje se formiranje koordinacionog tela u koje će ući predstavnici Ministarstva za infrastrukturu, JP "Putevi Srbije" i grada Beograda.
I četiri, Odbor traži od Vlade Republike Srbije da, koristeći svoja prava koja ima kao osnivač, ispita poslovanje JP "Putevi Srbije" i gospodina Drobnjaka, utvrdi eventualnu odgovornost i naloži JP "Putevi Srbije" da pojača nadzor nad stanjem i funkcionisanjem mosta Gazela i o tome redovno obaveštava javnost i nadležne institucije.
Mene kao poslanika interesuje, a verovatno i građane, zbog čega su kasnili radovi na mostu Gazela? Šest meseci od početka ove godine, pa da kažemo tri meseca do završetka 2009. godine, slušali smo i obaveštavali ste javnost o problemu mosta Gazela. Interesuje me zbog čega je u jeku turističke sezone od izvođača radova sada tek prihvaćeno da se radi most Gazela?

Dame i gospodo poslanici, u ovom članu želi da se poveća kriterijum studija, odnosno povećanjem kriterijuma želi se povećati kvalitet.
Gospodine ministre, pripremio sam dosta pitanja, ali moram iskreno reći da ste u prethodnom petnaestominutom izlaganju dosta odgovorili na moja pitanja, ali ću se ipak zadržati na nečemu, kao što vi rekoste, pa nije danas teme, već je to tema Predloga zakona o visokoškolskom obrazovanju, ali dobro znate da je srednje obrazovanje u stvari temelj visokoškolskom obrazovanju.
Pošto vi rekoste da kontaktirate lokalnu samoupravu, kontaktirate Zavod za zapošljavanje, kontaktirate ljude iz privrede, gde su ti ljudi sutra potrebni prilikom završavanja svojih fakulteta da mogu da započnu svoj rad. Vi kažete da dobijate od njih određena uputstva, odnosno određenu saglasnost sa njima uspostavljate, ali ne vidim gde je privreda toliko aktivna u ovoj zemlji da bi mogli mi ovaj broj stručnih ljudi zaposliti.
Pričamo o ljudima koji su vanserijski talenti. Pre negde oko dva meseca sam bio na Naučno-tehničkom institutu u Londonu, gde se otprilike oko 25 naših stručnih ljudi tamo nalazi i nisu otišli preko države, već su samoinicijativno došli do tih istraživačkih centara, jer ti istraživački centri kod nas ne postoje.
Nažalost, fakulteti su nekad bili prvi koji su imali svoje istraživačke centre, ali danas ne postoje istraživački centri, ne postoji rad na tim istraživačkim centrima, jer gde i za koga će da rade ti istraživački centri određene projekte, kada dobro znate da privreda ne funkcioniše, odnosno naučnoistraživački centri kojima je to delatnost u stvari ne postoje.
Poklonili smo 12,5 milijardi evra svetu zato što smo naše stručnjake poslali u svet, koji se sigurno neće vratiti. Svaki taj mladi čovek sa kojim sam kontaktirao na tom naučnoistraživačkom institutu imao je jednu veliku želju da se vrati nazad u državu, ali me pita kakvo je stanje, kakva je privreda? Morao sam iskreno reći da oni nemaju svoju perspektivu ovde da bi mogli da nastave svoju istraživačku delatnost.
Prema tome, pitam vas još i kakav je način studija i studiranja, kada dobro znamo da je upis studenata na državnim fakultetima pod određenom finansijskom cenom za samofinansiranje, a posebno je za finansiranje na određenim privatnim fakultetima? Ko i kako određuje, ko je vlasnik, ko poseduje jedan fakultet?
Dobro znamo da je Ljubiša Čume vlasnik fakulteta. Ko mu je omogućio kao zaštićenom svedoku da može da poseduje tu naučnu instituciju koja je za mene najvažnija i najbitnija u ovom sistemu? Znam vas kao velikog borca za borbu protiv korupcije i kriminala, prvi ste razotkrili ovo što se desilo u "Sartidu".
Pitam vas - zašto taj kriminal i korupcija je još i dan-danas prisutna u prosveti? Znam da je to vrlo teško otkriti, to vama ne stavljam na dušu, da se isto tako polažu ispiti iz crnog fonda, a pojedinci kupuju te ispite.
Kako i na koji način sprečiti, a dobro znamo da na određenim fakultetima, kolege na fakultetima znaju ko od tih ljudi prodaje, ko od tih ljudi želi da kupi i ko od tih ljudi na ovakav način stiče taj prljavi kapital?
Ko danas u jednoj zemlji ne voli da poboljša rad, da poboljša uticaj rada na svim tim fakultetima, ko ne želi da se približi zapadu, Evropi, Americi i svim mnogim industrijski razvijenim zemljama? Normalno, taj bi bio blesav ako on ne želi dobro svojoj deci, ako ne želi dobro svojoj naciji, ali moramo prevashodno mi prvo misliti na sebe i tražiti onda od drugih da li će vam pomoći.
Mnogo je neotkrivenih talenata. Znate kako, možda i onaj koji čuva ovce u planini, možda je u datom momentu i pametniji i od mene i od vas, ali nije imao mogućnosti da u datom momentu dođe da stekne ovo obrazovanje.
Zato, kao jedan veliki borac, kao čestit i pošten čovek, smatram da ćete učiniti najbolje da ova institucija uživa svoj veliki ugled koji je, znam i do pre 15-ak godina ili 10 godina uživala, ali nažalost sama erozija društva je doprinela da se u ovih zadnjih deset godina ovo dešava.

Hvala, predsedavajući. Dame i gospodo poslanici, na Odboru za nauku i tehnološki razvoj izdvojio sam mišljenje sa ciljem da poboljšam Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata i Predlog zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu.
Cilj svakog predloga zakona jeste da poboljša pravnu regulativu, i njegovu primenu. Pretpostavljam da se želi ojačati saradnja između evropskih država u oblasti zaštite pronalazaka, jer se takva zaštita može dobiti u tim državama na osnovu jedinstvenog postupka priznavanja patenata i ustanovljenja određenog jedinstvenog pravila o priznatim patentima.
Ovom konvencijom želi se ustanoviti pravo države ugovornice u oblasti priznavanja patenata i pronalazaka. Na Odboru za nauku i tehnološki razvoj dobili smo obaveštenje da su 37 država članovi ove Konvencije o priznavanju evropskih patenata. Patenti priznati na osnovu ove konvencije se zovu evropski patenti. Ovakav centralizovani sistem dovodi navodno do jeftinije i sigurnije zaštite. Ako ste član ove familije, ne treba vam zastupnik, i prijava je mnogo jeftinija.
Dame i gospodo, posle petooktobarske revolucije i ulaska u 21. vek merljiva vrednost postala je politička pripadnost, a ne učinak naučnika i visokokvalifikovanog inženjera i stručnjaka, koji poseduje inovacione sposobnosti, odnosno postignuti rezultati.
Mi ne igramo značajnu ulogu ni u jednoj značajnoj disciplini u Evropi i svetu. Globalizacija je dovela do multiplikacije centara tehnologije i nauke, tako da je zapadna Evropa, SAD i Japan, Kanada... Odnosno, možemo reći, posle dvadeset godina pojavljuju se Rusija, Indija, Kina, čak i Bliski istok, zemlje koje su u naučno-tehnološkom pogledu mnogo uznapredovale, što pokazuje i njihov finansijski efekat ulaganja.
Dame i gospodo, do sada su naši inventivni ljudi dostavili oko 400 patenata, ali ne znam kada će oni ugledati svetlost dana. Potrebno je da iza svakog patenta stoji institut i država, ali ja vas pitam – koji institut i koja država? To su mahom instituti koji su bili u sklopu velikih kompanija, koji su finansijski i stručno stajali iza svake inovacije i patenta.
Šta je danas, posle kriminalne privatizacije i uništenja ekonomije i proizvodnje u Srbiji? Naučnoistraživački rad ne finansiraju novi tajkuni, poput Miškovića i Beka. Čume, zaštićeni svedok, vlasnik je, nažalost, nekoliko fakulteta. To je današnja stvarnost Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, ovde se želi postići veća harmonizacija žigova i nova forma žigova, tj. pravno dejstvo žiga gde se želi usaglasiti upis licence žiga. Takođe, ovim žigom se želi sačuvati od falsifikata svaki proizvod.
Dame i gospodo, danas je u Srbiji najvažniji patent, a verovatno i najnovija inovacija, kako pohvatati kriminalce koji vam sede uz desno koleno. Oni su, izgleda, krali i za sebe, ali se plašim da nisu krali i za vas, za one koji treba da narede da se ovaj zadatak, kako vi rekoste, koji je najvažniji u Srbiji, danas sprovede. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, iskoristiću priliku, kada su prisutni ministri, da im postavim pitanja.
Gospodinu Đeliću postavljam pitanje vezano za privatizaciju preduzeća u Srbiji. Svakodnevno objašnjenje jeste borba protiv kriminala i korupcije, a dobro znamo kako je ova kriminalna privatizacija urađena, da mnoge firme koje su privatizovane ne rade.
Drugo pitanje za ministra Đelića jeste – šta je sa novcem koji smo dobili, 200 miliona evra, za podsticaj rada mladih naučnika i nauke i istraživačke delatnosti?
Treće pitanje za ministra Đelića jeste – šta činiti sa radnicima koji danas imaju 50-60 godina života, fali im nekoliko godina radnog staža, ali su u godinama kada neće niko da ih primi da rade, mnogi su bolesni, a treba da plaćaju dažbine državi i treba da žive?
Četvrto pitanje je za ministra Škundrića – dokle ste stigli sa realizacijom projekata mini-hidroelektrana?
Peto pitanje je za ministra Obradovića, a to je – da li će doći do gašenja škola gde se broj dece smanjuje? Oprostite, ali mislim da ste one ispod pet i ugasili. Mislim da ste u periodu dok ste vi ministar obrazovanja mnogo učinili u prosveti, učinili da se određene škole i obdaništa regenerišu i da su mnogo bolji uslovi rada u ovim institucijama nego što je to bilo u prethodnom periodu. Izvolite.

Prvo želim da zahvalim na ovako iscrpnom odgovoru, a što se tiče pitanja koje sam postavio vezano za privatizaciju preduzeća, gospodine ministre i potpredsedniče Đeliću, moram reći da ova kriminalna privatizacija ne samo što je doprinela neradu određenih firmi, ona je, u stvari, doprinela i prestanku rada radnika u njima. To je cifra koju svako iznosi na svoj način, ali verovatno se kreće i do milion radnika.
Da bih vas upoznao sa privatizovanim preduzećima u Šapcu, odakle dolazim, sada ću vam hronološki izneti kako se kretala ta privatizacija.
Firma ''Obnova'', preduzeće za obradu kože i izradu odevnih predmeta od kože, prodata je za 400.000 evra. Kupac je ''Tekon-MB'', Beograd. Sve mašine su rasprodate za 500.000 evra, a u krugu fabrike je otvoren centar za otkup duvana čiji je vlasnik kompanija ''Alajans van tabako''. Znači, firma ne radi.
"Ingo" Šabac, metaloprerađivačka industrija, osnovana 1946. godine, procenjena vrednost 289 miliona dinara, prodata 21. avgusta 2003. godine za 21 milion dinara. Kupac je ''Omni štok'', Beograd, a vlasnik Veselin Sjekloća. Likvidacija je proglašena 2006. godine, a i dalje traje. Sva oprema je rasprodata, sada prazne hale se izdaju, radnici otpušteni, bez uplaćenog staža i isplaćenih zarada.
"Jela", poznata fabrika za proizvodnju nameštaja – kupac "Maniprom" Beograd, a cena 22 miliona dinara. Rasprodati su svi prodajni saloni, čija se kvadratura kretala od 130 do 150 kvadrata poslovnog prostora. Znači, fabrika više ne radi.
"Dekor", molersko-farbarsko preduzeće koje uspešno posluje za vreme sankcija, početna cena je oko 1.300.000 dinara, prodato za 50 miliona dinara. Preduzeće više ne radi.
"Sava", ugostiteljsko-turističko preduzeće, kupac "Luki komerc", Pećinci, vlasnik Milorad Pantić, a cena 20 miliona i 700 hiljada dinara. Rasprodato ugostiteljsko preduzeće u gradu, a Agencija za privatizaciju sa njim posle toga raskida ugovor. Preduzeće više ne radi.
Autosaobraćajno preduzeće "7. juli", koje je kupio Mile Jerković, jedan od najvećih, koji je sebe proglasio kraljem oranica...

Hvala vam najlepše. Kao što i sami vidite, da ne nabrajam dalje, jer ima još sijaset preduzeća u Šapcu koja ne rade, pitam vas – šta je sa radnicima kojima nije povezan radni staž, odnosno šta je sa radnicima koji su ostali bez posla?
Dame i gospodo, to je današnja slika Srbije, to je današnja slika naših lokalnih samouprava. Pitamo se gde, kako i na koji način zaposliti mlade ljude. Vi ste dobro sada rekli, a ja sam pre 15-ak dana bio u Naučnotehničkom institutu u Londonu, gde boravi oko 20-25 naših mladih stručnjaka na specijalizaciji, odnosno gde mnogi rade...

Dame i gospodo poslanici, juče sam pohvalio ministre i sve savetnike oko Ministarstva. Danas vidim da ih pola nema. Juče je bila gužva, ali danas je izgleda treći dan bi bilo verovatno svedeno na jedno ili dvoje. Danas nema ministra za poljoprivredu, ali tu je bivši ministar i ministar sadašnji trgovine, koji će verovatno na određena pitanja koja budem postavio tražiti određeni odgovor.
Postavio sam amandman na član 4, i to 11a, koji glasi – da obavestimo veterinara i dosad sprovođene terapije na lečenju životinja.
Amandman se odbija, navodno zato što treba da određenu terapiju ili, da kažem, lekove koje je veterinar sprovodio na životinji treba da prati vlasnik, a ne u stvari veterinar.
Sada vas pitam, kada veterinar dođe u štalu ili obor i kada uradi svoje određene usluge i pregleda životinju, on u stvari, kada sve to obavi, na kraju dostavlja račun i upisuje lekove i, normalno, svoje usluge koliko je naplatio vlasniku, a u stvari ne piše čitav istorijat bolesti koje je lečio ili koje treba da leči. Prema tome, smatram da u stvari ovde treba čitav dosije da prati i da ima veterinar, a ne u stvari vlasnik životinja.
Dame i gospodo, vidimo već 10-ak i više godina jednu veliku eroziju što se tiče proizvodnje, vezano za poljoprivredu, naročito u veterini. Veterinarske usluge su danas postale najskuplje, baš zbog toga što se primenjuju strani lekovi i vlasnici, odnosno seljaci, takoreći ponekad u nemogućnosti da angažuju veterinare, prepuštaju slučaju, pa šta se desi, da li će životinja da ugine ili ne.
Vi ste videli kolika se i dobro je što se to diglo na jedan veći nivo, kada je u pitanju bila Mila keruša, kada se toliko građana pobunilo protiv jednog neljudskog čina na jednoj nedužnoj životinji. Ali, sada vas pitam – koliko je takvih ljudi danas koji su invalidi u Srbiji, da li se prema njima tako ponaša? Da li oni koji imaju određene proteze mogu na adekvatan način da ih posle jednog izvesnog vremena nošenja zamene ili da ih poprave?
Da li su se tada pobunili građani za zaštitu takvih građana, kao što ima slučaj kod mene, moj komšija gospodin Ranko, koji ne može da promeni svoju protezu, zato je popunjava određenim krpama i sunđerima, da bi mogao da hoda?
Dame i gospodo, ako danas pogledamo i vidimo šta je promašeno u strategiji u samoj poljoprivredi, vi ste od milion nezaposlenih ljudi mogli danas da napravite jednu od najbogatijih zemalja u okruženju, pored ove jadne ili kriminalne globalizacije i privatizacije u Srbiji.
Mogli ste 500 ljudi da vratite nazad na svoja ognjišta, da ste im omogućili adekvatne uslove za proizvodnju u poljoprivrednoj proizvodnji, ali vi to niste učinili.
Vi ste danas učinili to da, kao što je danas na sreću prisutan i ministar za trgovinu, da se celokupna ili možemo reći uvozna roba danas, vezano za poljoprivredu, nalazi iz Kine, tako da možete da nađete beli luk koji je iz Kine, pasulj koji je iz Kine i da ne nabrajam sve te proizvode.
Pitam vas – gde je naš proizvod? Zato što nema planske proizvodnje, gospodine ministre, u predizbornoj kampanji za ovo kada ste 2007, 2008. godine, obećavali ste mačvanskim seljacima med i mleko, da će dobiti određene kredite i subvencije. Dobio je seljak kredite i subvencije, ali vi ste ga danas upropastili. On je danas upropašćen jer ne može da poseje, ne može da zaseje, vidite koji su rokovi, sve probijeni, vezano za setvu.
Šta mislite kako će seljak da vrati te kredite. Nikako ne može da ih vrati, jer prvo ste mu devalvirali cenu, otkupnu cenu svog proizvoda, vezano za živu stoku, a to je svinja i junadi. Vi kažete – otvoreno je tržište za proizvodnju junećeg mesa, ali vas pitam – odakle ćemo da nabavimo repromaterijal, kada ste uništili matična gnezda?
Uništili ste priplodne svinje, uništili ste krave, uništili ste sve ono što je bilo jedna velika blagodet i čime smo se ponosili u Srbiji, i u vremenu Obrenovića i Karađorđevića smo tu robu izvozili. Ali, pitam vas – danas gde se nalazi Srbija?
Vi kažete – ostvaren je suficit u poljoprivrednoj proizvodnji, ali nemojte zaboraviti, taj suficit ste ostvarili vi, a ne seljak, jer ste od njega opljačkali i uzeli badava njegov proizvod. Ali, pitam vas – da li znate na osnovu čega je još određen suficit? Određen je suficit u sakupljanju sekundarnih sirovina. Srbija je danas postala zemlja u kojoj se sakupljaju sekundarne sirovine i gde se hvalimo da smo taj proizvod izvezli napolje.
Dame i gospodo, vi danas pričate ili govorite kako vodite brigu o seljaku.
Reći ću vam, od 800 preparata koji se danas nalazi u Srbiji samo je 300 registrovano. Šta je sa onih 500? Ko je proizvođač i ko je uvoznik tih preparata, tih herbicida i insekticida koji se danas uvoze i koji se nalaze na tržištu Srbije? Ne zna se ko je.
Dame i gospodo, kada pogledate i kada vidite, jedan mlad čovek, jedan mlad seljak danas nema perspektive, jer nema svoje budućnosti, ne zna šta ga čeka. U stvari, njegov proizvod je sezonskog karaktera.
On ga proizvodi, on ga seje sada da bi mogao da ga žanje ili da ga bere tek za šest meseci ili sedam-osam meseci. Znači, on nema nikakvu svoju perspektivu i on živi u jednoj velikoj neizvesnosti. Vi ste danas doveli seljaka, jer vi ne stojite iza njega. Seljak vam treba samo onda kada treba da vam pruži glasove, onda kada treba da dođete da ga izlažete, da mu obećavate kule i gradove.
Dame i gospodo, čuli ste juče u jednom iscrpnom izlaganju, odgovoru gospodina ministra Saše Dragina, kada mi je u roku od 30 sekundi odgovorio nešto, nažalost, što nije tačno. Voleo bih da je tačno i da sam ja pogrešio, jer primena totalnih herbicida ne može ni u bilo kojoj visoko termičkoj obradi da se uništi, a ti totalni herbicidi se koriste u proizvodnji modifikovanih biljaka.
Drugo, ono što sam isto tako hteo da kažem juče, ali mi na to pitanje nije odgovorio u prethodnom zakonu o modifikovanim biljkama, gospodin ministar je striktno rekao da se na teritoriji Srbije ne mogu proizvoditi modifikovane biljke. Juče je to prećutao, jer je izbegao taj odgovor.
Ovim zakonom opet hoćete na mala vrata da uvedete modifikovana semena u Srbiju. Dame i gospodo, morate misliti o Srbiji. Morate mislite o srpskom seljaku. Morate misliti o srpskoj budućnosti, o našoj deci.
Na kraju da kažem, zaboravili ste danas da kažete o jednom događaju koji se desio, a to je u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine, kada su izginula naša deca u Sarajevu, naši vojnici, naši pitomci, niste danas minutom ćutanja odali poštu toj našoj izginuloj deci. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman ispred SRS na član 15. Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Životinje koje su nabavljene sa drugih farmi i iz prirodnih staništa moraju biti u karantinu najmanje 30 dana. Postojeći stav 2. postaje stav 3.''
Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem da navodno smatra da za metode organske stočarske proizvodnje nije neophodno da životinje koje promene sredinu budu u karantinu na posmatranju. Takođe, karantin za životinje nabavljene sa druge farme nije predviđen ni regulativom EU koja reguliše ovu oblast, a sa kojom je ovaj zakon usaglašen.
Dame i gospodo, dobro znamo kakvo je stanje na farmama i kakvi su uslovi rada i života. Zbog stepena zaštite odnosno zbog stepena same proizvodnje potrebno je ipak ovaj moj amandman prihvatiti, jer i onaj ko se bavi proizvodnjom, kao što se bavim ja, ne mogu sav repromaterijal nabaviti po farmama nego, kao što su kolege govorile, nabavlja se po stočnim pijacama, gde morate određene životinje staviti u određeni karantin, odnosno zbog određenog lekarskog veterinarskog pregleda, da bi ipak mogli ustanoviti prvo po podacima koje ste dobili iz pasoša da li su ti podaci verodostojni ili nisu.
Na osnovu tih podataka koji su u elektronski sistem ubačeni vi možete uzeti životinju na pijaci koja je kupljena da li dole na jugu Srbije u bilo kom mestu, ne znate kakvog je ona zdravstvenog stanja dok ne uđete u njene podatke.
Znači, sav ovaj period koji za ispitivanje porekla životinje potrebno je obaviti u karantinu, gde bi životinje bile na tom staništu, odnosno gde bi im bio za jedno vreme obezbeđen smeštaj, da bi se na adekvatan način sve ovo moglo ispitati, preispitati i da bi budući vlasnik mogao imati garanciju da se sreće sa zdravim životinjama.

Dame i gospodo, podneo sam amandman da se u članu 18. stav 1. tačka 5) reč "opravdano" briše. Predlog zakona propisuje da se licenca oduzima privremeno na šest meseci, ako korisnici usluge dostave najmanje tri protivtužbe, prijave na rad poljoprivrednih savetodavaca u jednoj kalendarskoj godini.
Moram iskreno da kažem, nisam poljoprivredni stručnjak, ali sam poljoprivredni proizvođač. Od svog detinjstva, da kažem od kolevke sam na poljoprivredi, gde verovatno nisam odlazio u obdanište da se igram sa plišanim medom, već su me verovatno roditelji ostavljali na njivi, na kraj, mi u selu to kažemo na ovratinama, da se igram sa busicama. Ta moja ljubav je i do današnjeg dana, sa svojih preko 50 godina.
Dame i gospodo, selo vapi za poljoprivrednim savetodavcima, za stručnjacima, za ljudima koji će objasniti mladim ljudima koji su ostali na selu kako i na koji način je potrebno primenjivati tu agrotehniku, kako je potrebno primenjivati te inpute na poljoprivredi, jer sam u prethodnom govoru rekao da se danas pojavljuje 800 preparata, kad kažem preparata mislim na herbicide, insekticide i ostalo, ali samo je 300 registrovano. Šta je sa onih 500? Zbog toga je potrebno da se ti savetodavci pojavljuju.
Takođe je potrebno objaviti i reći koje sorte je potrebno sejati na površinama, one koje donose najveće prihode. Ovde sam čuo različite priče mnogih koji su govorili o poljoprivredi, verovatno poljoprivredu vide samo na slikama ili kada prolaze svojim autom pa vide da li su te površine zasejane ili ne. Treba govoriti, treba dati reč onima koji znaju, koji umeju, koji proizvode, koji pomažu, koji vole Srbiju, to je u stvari seljak.

Dame i gospodo poslanici, želim da vas pozdravim i da pozdravim Ministarstvo, koje je sa najvećim brojem predstavnika do sada prisutno na sednicama Skupštine.
Podneo sam amandman ispred SRS na oblast promene namene šuma i šumskog zemljišta. Moj amandman glasi – član 10. stav 1. tačka 6) broj "15" zamenjuje se brojem "10".
U ovom članu se kaže da izgradnja objekata i korišćenje ostalih obnovljenih izvora energije malih kapaciteta, tj. malih energana i ostalih pogona u eksploataciji mineralnih sirovina, ako je površina šuma i šumskog zemljišta za ove namene manje od 15 hektara.
Ovde sam napisao da je u pitanju brojka od 10 hektara, pošto znamo da je vrlo teško i vrlo dugo je potrebno odgajati jedno stablo, jednu šumu. Smatram da kada je potrebno rešiti u korist nekakvog objekta u svrhe energetike i bilo koje druge svrhe, smatram da za nekoliko minuta ili nekoliko sati ta šuma biva posečena, a koliko je potrebno godina to stablo odgajiti.
Drugo, šuma, odnosno biljke kao ozonski omotač je potreban za stvaranje kiseonika, a dobro znamo kakve namene ostale fabrike imaju za uništenje, te smatram da je u ovom pogledu potrebno da prihvatite moj amandman da se brojka od 15 hektara smanji na 10 hektara. Na komasacionom zemljištu, tamo gde je to i urađeno, verovatno neće doći do ovakvog slučaja, ali tamo gde nije urađena komasacija, smatram da ovo treba da prihvatite.

Dame i gospodo poslanici, želim da se zahvalim Ministarstvu za poljoprivredu što je, nažalost, ipak prihvatilo pojedine amandmane, pošto smatram da je ovde bilo dosta dobrih amandmana kojima se trebalo poboljšati određeni zakon.
Ipak bih zamolio ministra da nas prati, jer ipak ovi zakoni, koliko je danas zakona o poljoprivredi i koliko su zakoni interesantni vidimo po posećenosti i samih poslanika u Narodnoj skupštini.
Pojas koji ste predvideli ovim članom da bude 20 metara, ne mogu da shvatim da je ipak taj koji je obrađivao ovaj zakon napravio tako kardinalnu grešku, da je toliko metara predvideo u odnosu na ono što je do sada bilo prisutno, da pored kanala bude taj zaštitni pojas od pet metara.
Zbog čega se taj pojas koristi? On se koristi, prvo, zbog bezbednosti situacije; drugo, zbog sistema gde je potrebno ponekad i čistiti te kanale. I, kao što je to rekao moj kolega Radiša, kada je predsednik juče obilazio poplavljena područja, zgrozio se kada je video da pojedini kanali i pojedine rečice nisu čišćeni po 40-50 godina.
To je jedan od velikih problema što se mi setimo da onda čistimo, da onda kopamo kada dođe do poplave. Kada poplava prođe, kada ugreju topli dani, kada se voda povuče, tada svi zaboravimo i smatramo – pređi brigo na drugoga.
Smatram da je ovo jedno od najdelikatnijih pitanja, jedan od najvažnijih zakona, a to je zakon o vodama. Dobro znate koliko preko godine ti neurađeni sistemi odnesu novca od poljoprivrede, odnosno koliko dođe do poplavljenja područja i zemljišta koje je zasejano.
Mi to dobro znamo u ovoj godini, u kojoj su se dva ili tri puta određene reke, rečice i potoci izlivali i kolika je šteta u poljoprivredi, ne možete vi određenom sumom novca, kojom želite da pomognete poljoprivrednim proizvođačima i ljudima na poplavljenom području, da im pomognete da saniraju štetu. To je nemoguće i količinski novcem i nemoguće je da ta šteta bude nadoknađena u onoj veličini u kojoj je voda nanela tu štetu.
Zato smatram da ovaj amandman koji ste prihvatili jeste amandman kojim se smanjuje taj zaštitni pojas sa 20 na pet metara, odnosno povećava se veličina obradivih površina, odnosno kakvi smo mi i kako mi to umemo da radimo, možda smanjujemo prostor koji bi isto tako zarastao u šiblje, korov i sve ono, pa maltene ne bi moglo da se priđe tim kanalima, potočićima i rečicama.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman da se član 2. stav 1. briše.
Gospodine ministre, Zakon o modifikovanim genetskim biljkama, vi ste otprilike prošle godine, možda u ovo vreme ili ranije, rekli ste da je to – zabrana korišćenja semena prilikom setve.
Međutim, sada već ovde vidim, zato sam i podneo amandman na ovaj član stav 1 – da vi otprilike i odobravate korišćenje modifikovanih semena. Navodno to je u određenim prilikama vezano, takođe nejasno objašnjeno u ovom članu ovde, o kojim se semenima radi, koje bi navodno Vlada dozvolila da se koriste ovakva modifikovana semena.
Vi dobro znate, a evo ja ću vam hronološki reći – da je 1996. godine u svetu bilo posejano negde oko 2,8 miliona ha modifikovanim genetskim biljkama; 1997. godine ta se cifra povećala na 12,8 miliona ha; 1998. godine bilo je negde oko 27,8 miliona ha, dok se 2010. godine predviđa da se poseje negde oko 150 miliona ha.
Danas u SAD se koristi negde oko 59% njihovih korišćenih površina koje su zasejane modifikovanim biljkama, Argentina oko 20%, Kanada i Brazil negde oko 6%, a Kina oko 5%.
Pitam vas – da li danas ovo što je moj kolega Prelić u jednom svom iscrpnom izlaganju rekao, kada uvozimo određene premikse i određenu stočnu hranu koju koristimo, znači, u proizvodnji stočne hrane kod nas, tj. određene dodatke za stočnu hranu, a to je sojina sačma i griz, da li je to danas na području Evrope moguće? Da li takva soja može da se koristi?
Evo, opet ću vam hronološki navesti – da je negde oko 60% površina u Evropi posejano sojom, oko 23% posejano kukuruzom i negde oko 11% posejano je pamukom. Dana 23. marta 2010. godine Evropska komisija je odobrila uzgajanje modifikovanog krompira, koji bi se koristio za industrijsku proizvodnju – navodno, samo i isključivo za stočnu ishranu.
Ja vas sada pitam – da li kada vi to koristite za stočnu ishranu, to sam rekao i na svom matičnom Odboru za nauku i tehnološki razvoj, ne znam koliko vam je to bilo poznato, ali verujem da jeste, koliko ishrana krava prilikom proizvodnje mleka, odnosno koliko se sve to manifestuje.
Bio sam jedan od velikih proizvođača mleka i moram vam reći da korišćenjem silaže se to manifestuje, ta kiselina koja je prisutna u silaži ona se manifestuje u mleku. Da ne govorim, dobro znate, antibiotici i sve ostalo što je zabranjeno, oni koji koriste antibiotike na životinjama, naročito na kravama, takvo mleko ne može ići u preradu.
Prema tome, nemojmo tražiti ili nemojmo se pridržavati onoga, pobornici kažu da je to nastavak prirodnog procesa, a protivnici opet kažu da je to u stvari suprotno genetskom inženjerstvu u ovoj oblasti koje probija prirodnu genetiku, jer ako se vratimo unazad, iako nisam poljoprivredni stručnjak, ali se bavim velikom ratarskom proizvodnjom, moram vam reći da vi koristite neorgansku materiju, to je veštačko đubrivo.
Što ga koristimo? Da bi mogli da varamo prirodu i da dobijamo veće prinose. To je cilj korišćenja neorganske materije u prehrani biljaka. Zato i ovaj sistem, kao što je gospodin kolega Prelić objasnio zbog čega se ona koristi, zbog povećanja prinosa.
Totalnim herbicidom vi ako poprskate soju, modifikovanu soju, nećete imati trave. Sejem preko 15-ak hektara soje i mogu da vam kažem da nisam nikada sejao ovu modifikovanu soju, ali ima onih koji su je sejali.
Da li znate kako je ona došla na tržište Srbije? Pod patronatom bivšeg ministra gospođe Dulić, koja je dozvolila uvoz modifikovanih semena i došlo je do toga da su se ovim semenom zarazila naša poljoprivredna imanja, da bi lakše proizveli tu hranu, odnosno tu biljku.
Prema tome, smatram da ono što ste u prošloj godini stornirali i rekli da se ne mogu koristiti modifikovana semena bilo koje biljke, a ne ovde pod određenim znakom pitanja, to treba da važi. Smatrajte još jednom da ono što su australijski stručnjaci pokušali da urade da bi dobili crnu ružu koristeći njenu genetiku, nisu uspeli, dobili su i dalje crvenu. Prema tome, plašim se da korišćenjem ovih genetskih potencijala ne dođe do deformiteta u našem potomstvu.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 5. tačka 16) koji glasi: "Overavanje merila je postupak koji obuhvata pregled i označavanje (žigosanje) merila, odnosno izdavanje uverenja o overavanju merila, a kojim se konstatuje i potvrđuje da je merilo usklađeno sa propisanim metrološkim zahtevima."
Ovim amandmanom sam hteo da skrenem pažnju da se reč "overavanje" zamenjuje rečju "atestiranje". Obrazloženje je sledeće: ''Zakonski postupak za utvrđivanje mernih karakteristika bilo kojeg konkretnog merila u tehničkim krugovima poznat je pod imenom ATESTIRANjE i sastoji se u izdavanju pisanog i overenog dokumenta ATESTA.''
O ovom amandmanu bilo je reči na matičnom Odboru za nauku i tehnološki razvoj, te sam pokušao da predstavnicima Vlade objasnim značenje overavanja i značenje atesta. Koristeći stručnu tehničku literaturu, morate mi verovati, nigde nisam našao reč overavanje, iako sam prihvatio na Odboru postupak žigosanja što se tiče mernih instrumenata.
Dobro znamo da merno regulaciona tehnika igra jednu vrlo važnu ulogu u metrologiji, a taj atest koji se izdaje, to je u stvari naslov koji označava stepen ispravnosti, odnosno vremensku opciju tog instrumenta.
Smatram da bi trebalo da prihvatite moj amandman, jer je iz tehničkih razloga ipak prihvatljiv. Morate mi verovati, kao tehničko lice, kao čovek koji se bavio ovim poslovima, do sada ''overavanje'' instrumenata takav izraz nisam našao kod nas u našoj jezičkoj primeni, osim atesta. Hvala vam. (Aplauz)

Hvala. Ispred SRS podneo sam amandman na član 14. stav 4. tačka 3) da se menja i da glasi: "3) obezbeđenje jednoznačnosti metroloških karakteristika radi komparacije sa međunarodnim etalonima ili sa nacionalnim etalonima drugih država". Obrazloženje – s obzirom na to da reč sledivost nije u duhu srpskog jezika, potrebno je istu zameniti rečju jednoznačnost, koja najadekvatnije odslikava ono što je predlagač zakona hteo istaći u ovom članu.
Dame i gospodo, moj kolega Milan Nikolić je dosta dobro objasnio rekavši šta znači ova reč sledivost. Na Odboru za nauku i tehnološki razvoj pokušali smo da predstavnike Vlade ubedimo da ova reč nije u duhu srpskog jezika, odnosno da ona ne označava ono što se u srpskom jeziku želi reći za tu mernu jedinicu i za merni instrument. Ali, želeći da koriste međunarodne izraze o mernim jedinicama, izraze od drugih naroda, pa, su, verovatno, koristili izraze iz njihovih stručnih časopisa i tako su uzeli i ovu reč "sledivost".
Moram vam iskreno reći da u ruskoj literaturi, koju najviše koristim, naročito, o mernim jedinicama, ova reč ne postoji, nego, u stvari, postoji "jednoznačnost". Hvala vam. (Aplauz)