Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 2, da se reči "pet godina" zamenjuju rečima "tri godine". Obrazloženje je da SRS smatra da je rok predviđen amandmanskim rešenjem primereniji. Stav Vlade je da se amandman ne prihvata iz razloga što je vreme od pet godina praktičnije i da taj proces razvoja koji je odredila Vlada traje duže, dakle pet godina.
Ali, dame i gospodo, moramo reći da razvoj privrede mora proći kroz akademsku produkciju. Ovih pet ili šest tačaka koje smo usvojili Strategijom, a to su biomedicina, novi materijali, zaštita životne sredine i klimatske promene, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacije i komunikacije, tehnologije, unapređenje dosadašnjih državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta, govori da ovaj period od pet godina ne može biti prihvaćen zato što se određene promene u naukama informacionog sistema, zaštite životne sredine i novih materijala dešavaju takoreći iz dana u dan.
Smatram da bi Ministarstvo i Vlada trebalo da prihvate moj amandman iako ste vi ovde u Strategiji razvoja nauke i tehnologije u Srbiji predvideli period od 2010. do 2015. godine. Taj period od pet godina je kratak, a znate li zbog čega? Zato što nauka, Akademija, nije učestvovala u realizaciji određenih najtežih problema danas u Srbiji, a to je realizacija kriminalne privatizacije u Srbiji. Jer, kriminalnom privatizacijom u Srbiji uništili ste ekonomiju, uništili ste bankarstvo, privredu, i to je ono najbitnije u mom predlogu, da je proces od pet godina dosta dug.
Vi rekoste na Odboru za nauku i tehnološki razvoj da je ovo ograničenje varijabilno i da je uvek promenljivo. Ali, ako je varijabilno, kako vi kažete, zbog čega ste stavili ovde pet godina? Smatram da treba prihvatiti moj predlog od tri godine. Jer, gospodine ministre, sećam se vaših diskusija iz prethodnog perioda, kada ste govorili da jedva čekate da nastane svetska kriza jer će Srbija biti zemlja koja će zaraditi u toj svetskoj ekonomskoj krizi. Postavljam vam pitanje, da odgovorite i meni i milionu nezaposlenih građana, kako i na koji način mi možemo zaraditi na ovoj najvećoj nesreći koja je zadesila čovečanstvo, a to je svetska ekonomska kriza.
Dame i gospodo, još jednom vas molim da, kada diskutujete o periodu do 2000. godine, jer čini mi se, za ovih zadnjih 10 godina, šta god vam ne ide, obično se vratite na taj period zadnjih 10 godina, ali ja sam čovek sam iz privrede i moram vam reći da je privreda Srbije do 2000. godine radila, da je tih milion nezaposlenih radilo u toj privredi, ali se pitam kako danas i gde treba da radi tih milion nezaposlenih.
Pred svake izbore dolazite s tašnom para, naročito gospodin Dinkić, gde određenim fabrikama, firmama gigantima obezbeđuje taj ekonomski prosperitet, kako reče, i rešavanje ekonomskih problema, nudeći im za jedan vremenski period platu, a da nisu radili u firmama. Taj proces traje - 18, 15, 13 ili osam hiljada i na kraju nula. To se desilo s hemijskim gigantom "Zorka" Šabac, najprofitabilnijom fabrikom, koja je imala heterogenu proizvodnju, a koju ste vi uništili.
Smatram da za sve ovo vreme, ovih deset godina bitisanja vaše vlasti, niste koristili usluge nauke, jer vam sigurno nijedan ekonomista ne bi dozvolio da ovo uradite kriminalno, kao što ste uradili.
Gospodin Srđan Milivojević je, kada je govoreno o Zakonu o carini, diskutovao i govorio o Kruševcu i privredi Kruševca. Kao privrednik, 20 godina sam radio s tom privredom i video sam da on ne zna ništa ni o svom gradu gde živi, kako ta privreda funkcioniše. Jer, jedan od najvećih svetskih giganata za proizvodnju građevinskih mašina i procesne opreme jeste "14. oktobar", koji je zapošljavao i koji je imao svoje kooperante, a danas je na rubu propasti.
O čemu vi govorite? Pričate o nekakvom prosperitetu ekonomije? Ne može se nešto dići iz pepela ako je uništeno, ako ste uništili sve te velike gigante, ako ste ostavili ljude bez posla, ako ste ostavili ljude bez budućnosti.
O čemu mi danas da govorimo - o odlivu ili zadržavanju mladih talentovanih kadrova? Danas je najveći odliv kadrova. Ne smete da kažete koliko je za deset godina vaše vladavine mladih umova, talentovanih, profesora sa fakulteta, asistenata napustilo ovu zemlju zato što nema perspektive, nema planske proizvodnje mladih stručnjaka u Srbiji, zato što privreda ne funkcioniše, zato što bi trebalo prosveta, instituti da se povežu sa Zavodom za zapošljavanje, kako ih vi sada zovete - agencijama, da bismo imali plansku proizvodnju stručnjaka koji će sutra da počnu da rade.
Mladog čoveka, do 20 i nešto godina, drugi izdržava, društvo ili roditelji, ali kasnije, kada treba on da sam sebe izdržava, ne može zato što nema posla.
Da li znate koliko danas svaki redovni student na fakultetu košta državu? Od 30 do 40 hiljada evra. Rekao sam vam u prošlom izlaganju da smo poklonili svetu 12 milijardi zato što smo svoje najtalentovanije stručnjake poslali u beli svet. Ali, to je bila vaša floskula, jer drugačije ne biste mogli da vladate vi koji ste u ovoj zemlji proizvodili ne naučne i talentovane stručnjake, već tajkune. Hvala.