Molim vas, ako niste, pogledajte, sve to piše ovde u Strategiji.

Molim vas, o regionalizaciji tih projekata je reč, to pričam. Ne možete vi proizvoditi hranu ovde na asfaltu, nego ćete je proizvoditi u Mačvi, u Sremu, tamo… (Isključen mikrofon.)

 Hvala, predsedavajuća. Ne dozvoljavate mi da konstruktivno učestvujem u radu vezano za Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, već me prekidate. Molim vas da me ne prekidate…

Hvala vam. Nastaviću. Smatram da Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj treba da se okrene poljoprivredi i proizvodnji hrane, gde smo danas možda najprisutniji. Kada kažem proizvodnja hrane, mislim na proizvodnju zdrave hrane.
Smatram da je to temelj izlaska iz ove teške ekonomske situacije i smatram da Ministarstvo za poljoprivredu i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj treba zajedno da pomognu da se sve te teškoće koje su prisutne u ovoj grani privrede mogu anulirati, odnosno ono što sam iznosio u svom elaboratu, jeste da je poljoprivreda ključ realizacije izlaska iz krize. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 34. Vlada je, kad ga je odbila, odgovorila: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se članom 34. Predloga zakona iz teksta Zakona o inovacionoj delatnosti otklanja odredbu stava 2. člana 42. koju i nije moguće primeniti, jer predviđa obavezu koju nije moguće izvršiti, ni sa aspekta propisa kojima se reguliše inovaciona delatnost, a ni propisa koji uređuju upise u registar privrednih subjekata, bilo u odnosu na imovinu, bilo u odnosu na ''ukupnu vrednost'' pravnog lica."
Dame i gospodo, ova oblast je vrlo bitna zato što ljudi koji se bave inovacijama i koji žele svojim naučnim radom da doprinesu boljitku, žele taj svoj rad da registruju, upišu, da bi ovekovečili tu svoju vrednost koju nazivaju inovacijama. Mnogo puta se dešava da ti radovi iz ove oblasti ne budu objavljeni, odnosno ne budu primenjeni. Ali ako je neko registrovao taj svoj ''proizvod'', on je u stvari i pokazao da niko ne može sutra zloupotrebiti ili svoje ime prikazati na tom proizvodu. Znači, on ga je tim svojim upisom u registar zaštitio.
Smatram da Vlada treba da prihvati ovaj moj amandman, jer se ovim amandmanom rešavaju određeni problemi. Kada kažem da prihvati moj amandman, mislim na stari zakon o inovaciji koji bi u stvari trebalo primeniti, jer je u novom zakonu malo pravno zaštićen svako ko je svoj proizvod zaštitio. Hvala vam.

Dame i gospodo, u ime SRS sam podneo amandman da se reč ''određenog'' zamenjuje rečju ''propisanog''. SRS smatra da je termin ''propisan'' aktivniji i jasniji.
U članu 11. imamo: ''Statutom Akademije može se utvrditi da ukupan broj članova Akademije ne može biti veći od određenog broja, s tim da se očuva ravnoteža između pojedinih oblasti nauka i umetnosti, a posebno između broja članova iz društvenih i humanističkih, s jedne, i prirodnih i tehničkih nauka, s druge strane, kao i između pojedinih odeljenja''.
Dame i gospodo, i na Odboru za nauku i tehnološki razvoj sam tražio razgraničenje ove dve reči, jer smatram da je reč ''propisano'' adekvatnija. Adekvatnija je zbog toga što znamo da mora postojati određeni broj članova Akademije nauka.
Dobro znate, dame i gospodo, da se čak i u vremenu plemenske strukture odlučivalo tako što se pitao neko ko je najstariji. Smatram da je i ovde potrebno, bilo o kakvim rešenjima da je reč, vezano za ekonomiju, prava, politiku itd., a mislim da je i težnja, pitati one koji najviše znaju, jer bogatstvo jedne zemlje jeste baš u broju onih koji dosta znaju i poznaju tu materiju.
Čini mi se da se kod nas Akademija nikada nije pitala ni za šta, već obično određeni ekonomski analitičari koji su politički obojeni i čiji je bio cilj da se određene stvari ili informacije mogu preneti onako kako vladajuća koalicija želi. Ali sigurno ti ljudi iz Akademije, iz određenih oblasti, nisu nikada prilazili ni jednoj ni drugoj političkoj opciji, već su gledali ono što je za dobrobit nacije.
Nažalost, imali smo i u prethodnom periodu da je i politika ušla u Akademiju. Smatram da će sada, ovaj zakon o Akademiji koji smo na Odboru svi jednoglasno prihvatili, najzad omogućiti rad ove institucije.
Jer, pogledajmo šta se, u stvari, dešava danas – protivrečnost u određenim zakonima. Nikada niste konsultovali Akademiju nauka. Ako donosite zakone iz oblasti prava, potrebno je i te ljude konsultovati, te akademike, a ako je iz oblasti ekonomije, konsultovati ljude iz oblasti ekonomije.
Takođe želim da napomenem, dame i gospodo, da je pre dva dana iz bratske Crne Gore došao Srpski nacionalni savet, kog je primio Odbor za dijasporu. Nažalost, nijedna politička opcija osim SRS ih nije dočekala. A trebalo je s njima razmeniti određena gledišta i sačuvati pitanje srpske nacije. Nije se niko pojavio, čak ni iz Akademije nauka.
Smatram da je to velika greška svih nas ovde. Trebalo je na neki način zajedno delovati za spas Srba na čitavom području. Jer, i teza ''velike Srbije'' jeste samo želja da se sačuvaju Srbi na celokupnom području stare Jugoslavije, uz poštovanje svih građana i narodnosti bilo koje veroispovesti, da i oni pruže nama onoliko sigurnosti koliko i mi svima njima pružamo. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, moram da kažem da se u Odboru za nauku i tehnološki razvoj skupila nauka i znanje ljudi iz struke. Oni su nam predočili u diskusiji da bi trebalo da podržimo set ovih zakona.
Donošenjem novog zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti došlo je do potrebe da se donese nov zakon o Akademiji nauka, tj. da se donese set zakona koji su se stopili u Strategiju naučno-tehnološkog razvoja Srbije.
Gospodine ministre, vi danas pričate o mladom Tesli, ali ste zaboravili da date odgovor zbog čega se mladi Tesla za sve ove godine tako ponašao. Ali, odgovoriću vam ja na to pitanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, posle petooktobarskog proameričkog prevrata u Srbiji, ''pučisti'' su označili start za juriš na sve institucije političkog sistema, javna i društvena preduzeća, fakultete, naučne institucije i razne kulturne ustanove. Revanšizam novopečenih revolucionara, mržnja prema ideološkim neistomišljenicima, šikaniranje političkih protivnika i beskrupulozno otimanje svega vrednog postali su opšti standard ponašanja. Povampirili su se najgori pogromaši iz titoističkog vremena i prekrili se novoskrojenim kvazidemokratskim plaštom.
U ovoj zemlji, dame i gospodo, bio je izgrađen legalan objekat koji se zvao Akademija nauka i umetnosti, ali ste ga vi posle ove petooktobarske revolucije srušili, jer vama nije bila potrebna pamet, jer ste krenuli da se obračunavate s političkim neistomišljenicima, iako su bili dobri i cenjeni naučnici.
Imamo primer najvećeg genija današnjice, koji je dobio otkaz, a to je redovni profesor Pravnog fakulteta dr Vojislav Šešelj, samo zato što je drugačije politički mislio nego tadašnja dosmanlijska klika, i niko mu drugi nije uručio rešenje o otkazu nego Gašo Knežević, čovek sumnjivog i stručnog i političkog ubeđenja.
Kada ga, dame i gospodo, danas gledate i pratite suđenje iz Haga, cela planeta i politički neistomišljenici se slažu i podržavaju njegovu borbu, koja nije usmerena samo na dokazivanje njegove nevinosti, već i nevinosti cele nacije i cele države. Mnogi danas uče na njegovom suđenju i to se vidi i u sudnici Haškog tribunala, od tužioca, sudija, pa i studenata celog sveta, koji navrate u učionicu Haškog tribunala da uče ovu nauku.
Dame i gospodo, Akademija nauka mora da ostane samostalna institucija, bez politizacije, jer je u prethodnom periodu, mislim na period pre 2000. godine, svaka kompanija, svako preduzeće imalo svoj naučnoistraživački centar i institut, koji su proizvodili ili izrađivali određene programe ili vršili razradu projekata u datom programu koji su dolazili s određenih instituta. To je doprinosilo kvalitetnoj i kvantitativnoj proizvodnji, što je omogućavalo rad ovih kompanija.
Vama su posle petooktobarske revolucije krizni štabovi bili naučni instituti i kadrovi koji su imali najlošije reference postaju stručnjaci na institutima ili univerzitetima, jer su politički podobni. Vi ste uništili autonomiju fakulteta, preuzeli ste ulogu postavljanja kadrova prema političkoj podobnosti, a ne prema stručnosti i kvalitetu. Još jedna tragedija je uništenje ovih institucija prelaskom na bolonjski sistem školovanja, što je devalviralo univerzitetsko zvanje i znanje.
Dobro znam, dame i gospodo, jer sam čovek iz privrede, da je veliki hemijski gigant "Zorka" Šabac, zbog nemogućnosti da uvozi sirovine za redovnu proizvodnju, morao da se prilagodi stvaranju novih alternativnih programa, i to u vremenu velike ekonomske krize. Održali su proizvodnju, odnosno koristili su postrojenja tehnološkog sistema i uposlenost ljudi, što je to uradio naučni institut kompanije.
A šta je danas? Proizvodnja u Srbiji, koju vi danas merite, niža je nego u 1989. godini. Hteli ste inostranu tehnologiju i opremu, a o stručnjacima niste razmišljali. Oni su do sada morali da se bore za svoje preživljavanje, i svoje i svojih porodica. Mnogi od njih su napustili zemlju i otišli u svet. Ono, dame i gospodo, što je interesantno, jeste da je Srbija, može se reći, Zapadu, Americi, poklonila 12 milijardi evra, jer toliko je koštalo Srbiju školovanje kadrova koji su rasuti širom sveta i služe njima.
Mi danas, dame i gospodo, imamo primer jednog od naših najaktivnijih naučnoistraživačkih centara, sa učešćem u oko 11 projekata, a to je "Vinča", gde se, takođe, želi uništiti ovaj naučni institut i pretvoriti u javno komunalno preduzeće. O ovom problemu sam govorio u prethodnom periodu.
Sada, kada propagirate vraćanje kadrova i podizanje naučno- istraživačkog rada, to vam je isto kao kada iz pepela dižete objekat. Ali, dobro, vi ste to naučili, pa ću vam navesti primer.
Primer je, takođe, posle petooktobarske revolucije, kada ste palili ovo zdanje i mnogi se busaju u grudi i veličaju svoju borbu za demokratiju, koju su započeli kao piromani. Trebalo je da budu uhapšeni i da plate račun za ovo vandalsko delo. Navijače koji se nasilnički ponašaju na stadionu, rušilački, vi hapsite, a ove danas nagrađujete.
Dame i gospodo, pored niskog izdvajanja za nauku, zabrinjavajući je i nedostatak jasnog pozitivnog trenda u izdvajanjima. U svim visoko i srednje razvijenim zemljama sveta ulaganje u nauku kontinuirano raste.
Pogledaćemo kako se to kretalo, a to je u periodu za 2009. godinu, kada je prihod od naučnih instituta i institucija bio ostvaren u iznosu od oko 12,5 milijardi evra. To je polovina koju su instituti ostvarili od onih sredstava izdvojenih iz Ministarstva, odnosno iz budžeta Republike Srbije za 2008. godinu.
Ako pogledamo grafikon, videćemo je kako je taj trend rastao, pa ćete videti da je došlo do porasta tek u 2008. godini. Ali, dame i gospodo, u Republici Srbiji ne postoji tačna procena izdvajanja privatnog sektora u naučna i tehnološka istraživanja, poređenje državnih ulaganja od 0,3 bruto domaćeg proizvoda je nerealno, ali ga treba uporediti sa drugim zemljama.
Jedan od velikih problema nauke u Republici Srbiji je to što se mala količina sredstava, koja se ulaže, uglavnom, iz jednog izvora u naučna istraživanja, raspoređuje na preko 1000 projekata. Iz sredstava budžeta Republike Srbije, u 2009. godini finansiran je 501 projekat osnovnih istraživanja, ali to je minimum, jer ste na kraju shvatili da bez nauke nema života u ovoj državi. Takođe, izdvojeno je 50,2% ukupnih sredstava iz budžeta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.
Pored navedenog projekta, iz ovih sredstava, Ministarstvo je finansiralo i 471 projekat tehnološkog razvoja i 129 projekata inovacione delatnosti, za koje je izdvojeno 39,2% iz sredstava Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.
Za razliku od Republike Srbije, u većini evropskih najrazvijenijih zemalja i u svetu, ovaj odnos je obrnut i izdvajanja za primenjena istraživanja zauzimaju veći deo državnog budžeta. Takođe, skoro 80% sredstava namenjenih naučnim projektima jesu plate istraživača i nesrazmerno mali deo sredstava odlazi na troškove izvođenja eksperimenata i slično.
Dame i gospodo, verovatno ste i vi došli do otkrića, kada se privreda i ekonomija ove zemlje obrušila, da bez ulaganja u nauku nema oporavka. Nastaviću svoje izlaganje kasnije.

Dame i gospodo poslanici, izvinjavam se, zaboravio sam da pozdravim bivšeg rektora Univerziteta, gospodina Jošu Nedeljkovića, koji je sada državni sekretar. Moram reći da je na Odboru za nauku bio prisutan i sadašnji rektor Univerziteta dr Branko Kovačević. Prisustvo ova dva čoveka govori koliko je potrebno da se univerziteti uključe u ovaj naučni program, u strategiju nauke, jer kada pominjete ovih šest-sedam programa kojima glavna teza treba da bude ostvarivanje ove strategije, to obuhvata probleme koji su danas prisutni u Srbiji.
Možemo reći da su razlozi za donošenje ovog zakona regulacija naučnoistraživačke delatnosti koja omogućuje implementaciju strateških nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije. Primena zakona omogućiće racionalizaciju mreže naučnoistraživačkih organizacija, tesnu saradnju instituta i fakulteta, partnerstvo sa društvom, kroz popularizaciju nauke, partnerstvo s privredom, partnerstvo s dijasporom kroz zajedničke projekte, partnerstvo s međunarodnim organizacijama kroz razvoj programa i partnerstvo s drugim ministarstvima u realizaciji kapitalnih projekata od strateškog značaja.
Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su sledeći:
1) definisanje prioritetnih, osnovnih razvojnih i primenjivih naučnoistraživačkih programa;
2) primena rezultata istraživanja;
3) bliže povezivanje sa visokoobrazovnim institucijama;
4) poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa;
5) efikasnija raspodela sredstava za nauku;
6) unapređenje i primena tehnologije kao rezultat softverskog razvoja.
Takođe, to je u Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, u starom zakonu se primenjuju reči: "centra izuzetnih vrednosti", a vi ih u Predlogu zakona zamenjujete rečima: "centar izvrsnosti". Plašim se, dame i gospodo, da opet ovo nije nekakva ujdurma Sonje Liht i njenih nevladinih organizacija, koja želi da izbaci iz upotrebe srpski jezik i da uvede novostvoreni jezik Vatikana.
Matični Odbor za nauku i tehnološki razvoj je raspravljao o ovim zakonima koji su, nažalost, morali da se nađu po hitnom postupku. Kažem nažalost, posle desetak godina, jer ste sami uvideli veliku vašu grešku, na kojim se granama danas nalaze instituti i gde se ti mladi istraživači. Vi pokušavate određenom strategijom, pa kažete – hoćemo da im dodelimo stanove, hoćemo da im pomognemo, da ih zadržimo, hoćemo da ih vratimo. Kako to da izvedete? Na koji način?
Prvo, mlad stručnjak najmanje misli na svoju platu, a najviše na uslove u kojima će svoju naučnu strategiju da sprovodi. Međutim, vi ste za ovih deset godina, kao što sam rekao u svom prethodnom izlaganju, to uništili. Uništili ste velike kompanije, koje danas, tako reći, ne postoje, koje su bile prvi temelj odakle je kretao taj istraživački rad. On se onda prelivao u naučne institute. Iz tih instituta smo apsorbovali mlade stručnjake. Ne možete odmah čoveka ubaciti, kao mladog genija, u jedan naučni institut. On mora da prođe i onaj praktični deo, da se uveri gde će na kraju taj svoj um i otkriće da razvija.
Recite mi, daćete mi verovatno odgovor, u kojim kompanijama danas u Srbiji to postoji, jer je sve uništeno? Kriminalna privatizacija je doprinela ovom uništenju. Što ako se vratite na institute u kojima se proizvodi semenska roba, nekada najkvalitetnija, to je Naučni institut u Novom Sadu i Naučni institut u Beogradu? Danas se opet pojavljuje modifikovano seme iz SAD-a, koja teži da prodre na srpsko tržište, da bismo mogli da uništimo te naše najkvalitetnije i najjače institute kojima smo se ponosili, jer Srbija nije mogla da proizvodi opremu, tehnologiju, ali je zato proizvodila stručnjake.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Završavam. Hvala vam.
U svom izlaganju ću kasnije o svemu tome nešto reći.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Na samom početku, moram reći, prethodni govornik iz DS-a, ne mogu tačno da znam iz koje pećine je došao, ali mogu da znam gde ja ta baklja koja je gorela 5. oktobra, gde se nalazila i gde je gorela. Ali, dobro, to nije predmet ove diskusije.
Prvo, plašim se da dugo godina neće u Srbiji doći do primenjene tehnologije. Kada kažem – primenjene tehnologije, mislim na tehnologiju koja će se primenjivati dugo vremena od onih drugih, preko, koji nam nude i tehnologiju i opremu.
U prepodnevnoj diskusiji sam govorio o ovih deset godina u kojima je došlo do uništenja i privrede i ekonomije. Ako se osvrnemo na hemijsku industriju i na hemijske gigante, a to je ''Viskoza'' Hemijske industrije "Zorka" iz Šapca, "14. oktobar", metalska industrija, MIN Niš, ako pomenemo Elektronsku industriju u Nišu, "Slobodu" Čačak, postavljam pitanje – na koji način ćemo koristiti ovih 200 miliona evra koje ćemo dobiti? Dobićemo taj kredit, da li će biti fiksna ili promenljiva kamata, verovatno ćete se dogovoriti, ali pitam se kako ćemo iz pepela početi da, kako vi rekoste, stvorimo, tj. da za 5-6 godina postanemo istraživačka velesila?
Gospodine ministre, mi opremu za proizvodnju mleka možemo da napravimo, sposobni smo, ali vas pitam – ono što proizvodi mleko, a to je krava, taj proces mora da traje 3-4 godine? Prema tome, ovo što vi rekoste, sumnjam da ćemo uspeti da se revitalizujemo za ovo vreme. Najviše bih to želeo, možda više nego vi. Vi ste prošli, verovatno, centre Rusije, Poljske, Francuske i došli ste u Srbiju, pa ste verovatno videli na koji način se u tim istraživačkim centrima sve to razvijalo.
Dame i gospodo, proces traje. Postavljam još jedno pitanje za vas, a to je nonsens pitanje, nad kojim treba svi duboko da se zamislimo. Razgovaramo o Srpskoj akademiji nauka, ali gde je Vojvođanska akademija nauka? Da li vi mislite da ovi zakoni mogu biti primenjeni na celoj teritoriji države, ili samo na ovom užem delu? Na to niste odgovorili, niti to, uopšte, u zakonu piše.
Ono što ste, takođe, na početku rekli jeste da je svrha ovih zakona po hitnom postupku da se u istraživačkim centrima mogu postaviti upravni odbori i predsednici upravnih odbora. Takođe sam u prepodnevnoj diskusiji rekao, a i složili smo se u matičnom odboru, da će, nadam se, politizacija izaći iz instituta.
Ono na šta bih se, takođe, osvrnuo, to je strategija naučno-tehnološkog razvoja Republike Srbije, u stvari, energetika i energetska efikasnost. Znamo da je energetika strateška infrastruktura zemlje neophodna za njen sveobuhvatni razvoj i sigurnost. Republika Srbija ne raspolaže energetskim resursima dovoljnim za sopstvene potrebe, pa je orijentisana na uvoz većeg dela strateških energenata, nafte, gasa, kvalitetnog uglja, kao i dela energetske opreme, posebno savremene, efikasne i ekološki prihvatljive.
Da bismo sve to izbegli i sprečili zavisnost od uvoznih energenata, potrebno je obnoviti i proširiti domaću proizvodnju savremene energetske opreme i opreme za zaštitu okoline, a, takođe, stvoriti i alternativne energetske potencijale, čime će se, ujedno, smanjiti i stopa nezaposlenosti.
Pitam vas, dame i gospodo, jer vi kažete da je potrebno stvoriti ili napraviti tu opremu, za koliko godina mislite da se ova oprema može strateški napraviti? Znate li da je "14. oktobar" iz Kruševca bio na svetskom glasu po proizvodnji rudarske tehnološke opreme, da smo tu opremu izvozili u Afriku i Aziju? Pitam vas gde je danas i na kojim se granama danas nalazi industrija "14. oktobra"?
Pored ogromnog napora i značaja sredstava uloženih u revitalizaciju postrojenja energetskog sistema Republike Srbije, stanje u energetskom sektoru je nepovoljno, iz raznoraznih razloga. Dobit koja se ostvaruje iz ove grane privrede se trošila na političke kampanje, a ne na proširenje energetskih kapaciteta i stvaranje novih alternativnih postrojenja za proizvodnju električne energije.
Dobro znamo da je Srbija u Evropi jedna od zemalja s najvećim vodenim potencijalom, na kojem se može izgraditi veći broj hidroelektrana, ujedno, izgraditi korita reka, što bi sprečilo ono što je danas najviše prisutno u Srbiji, a to su poplave, dame i gospodo.
Prioriteti u nauci i tehnološkom razvoju moraju biti usklađeni s prioritetima razvoja energetike, odnosno, napomenuo sam i u prethodnom izlaganju, mora se raditi na izgradnji novih energetskih postrojenja za proizvodnju električne energije, zatim, na revitalizaciji energetskih postrojenja u energetskom sistemu, na opremi na površinskim kopovima, u gradskim toplanama i industrijskim energanama.
Novi zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o inovacionoj delatnosti omogućiće funkcionalnu vezu akata kojima se ostvaruju prioriteti utvrđeni inovacionom politikom Vlade s dinamikom realizacije godišnjih programa inovacione delatnosti i realizacije inovacionih i razvojnih projekata, uspostavljanje okvira u kome se ostvarivanje zaštite i promet prava intelektualne svojine, i u toku primene i u toku realizacije inovacionih i razvojnih projekata, razvija na pouzdanim i podsticajnim osnovama.
Primenom zakona u svetlu pojašnjenih specifičnih kriterijuma inovacione delatnosti, kroz kategoriju razvojnih projekata, treba uspostaviti osnov na efektivnu podršku razvoja inovacionih aktivnosti onih subjekata inovacije koji su u najneposrednijoj vezi sa sektorom u kom se ostvaruje primena inovacionih proizvoda i usluga. Podsticati strukturu inovacionih organizacija u prioritetnim oblastima nauke i tehnologije, čije uspostavljanje će značiti neposrednu vezu u inovaciji razvojnih aktivnosti sa strateškim prioritetima u osnovnim i primenjenim istraživanjima.
Potrebno je rasterećenje zakonskog teksta od dela nejasnih i nefunkcionalnih odredaba ili odredaba koje spadaju, pravno-tehnički i funkcionalno, u podzakonsku implementaciju strateških i nacionalnih prioriteta koje su u vezi s naučnim i tehnološkim razvojem. Primena izmenjenih i dopunjenih odredaba omogućiće i tešnje partnerstvo s privredom i međunarodnim organizacijama, ali i punu organizaciju s drugim ministarstvima, kroz definisanje posebnih programa inovacije i delatnosti.
Dame i gospodo, moje kolege su dosta pričale o oznakama geografskog porekla, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Ovim zakonom se želi naznačiti geografsko poreklo i ovde je dobro izlaganje izneo gospodin Poturak, ali nije naglasio nešto što je danas vrlo prisutno.
Dame i gospodo, vi ćete, regionalno, reći – hoćemo da proizvodimo zlatiborski sir, ali niste rekli odakle ćete sirovinu za proizvođača mleka nabavljati, kravu, a to je s područja Vojvodine. Znači, ni sirovina, ni repromaterijal nisu obezbeđeni sa Zlatibora. U stvari, vi ovim putem želite da prevarite proizvođača, odnosno korisnika proizvoda, što znači da u deklaraciji ne može samo da se kaže da je proizveden sir sa Zlatibora, već moraju da budu naznačeni i sirovinski dodaci, odakle je sirovina obezbeđena za ishranu stoke, za ishranu krava.
Znate, ako dovedete kravu ''simentalku'' na Zlatibor i pustite je da pase po pašnjacima Zlatibora, ona će proizvoditi isto kvalitetno mleko kao što ga je proizvodila ''buša'', naša nacionalna krava, koja je odgajena na našim područjima.
Prema tome, ovo što ste izneli o geografskim oznakama porekla je prihvatljivo, ali samo pod određenim uslovima. U toj deklaraciji mora da postoji kompletno poreklo i sirovine i proizvodnje, da onaj koji to koristi može da zna sve o poreklu tog proizvoda.
Ja sam na Odboru za nauku i tehnološki razvoj baš o primeni herbicida, insekticida, koji se danas primenjuju na teritoriji Srbije. To područje je bez velike kontrole. Danas postoji mnogo onih koji uvoze te preparate i normalno je da našim poljoprivrednim proizvođačima to prodaju s određenim uputstvima. Nigde ne postoji određena kontrola kako su ti hemijski preparati došli na naše područje, u velikoj želji da se proizvede što veća količina hrane, u sistemu velike nestašice.
Vi dobro znate da je Srbija bila zemlja, da kažem, u Evropi koja se mogla porediti, čak, s Holandijom, s velikim proizvođačima hrane. Pitam vas gde je danas Srbija, gde je Mačva, gde je Vojvodina, gde je Posavotamnava? Gde su ta područja koja su nekada proizvodila? Gde je danas stepen konkurentnosti njihove proizvodnje? Nema je.
Vidite, danas su mnogi govorili baš o subvencijama i svemu onom što je praćeno u toj poljoprivrednoj proizvodnji. Čitav jedan lanac proizvodnje hrane je povezan, u kontinuitetu, s industrijskim sistemom u Srbiji. Imali smo prehrambene fabrike koje su prerađivale voće. Danas smo jedni od najvećih izvoznika voća, ali gde se ono prerađuje? Prerađuje se u Sloveniji, u Hrvatskoj ili u Austriji, ili drugim zemljama Evrope.
Ovo što je kolega Ilić pričao, znate, kada se otkupljivala šljiva, onda je morala i gabaritno da odgovara izvoznicima, jer su tražili da veličina šljive mora biti adekvatna. To znači da na šljivi morate da merite metrom da li je to tri ili četiri centimetra ili je manje.
Ti uslovi koje nam diktira Zapad, EU, nemilosrdni su, ali kada svoju robu treba da plasiraju, da li znate da li za nas ili za istočno tržište proizvode isto ono što proizvode za svoje građane?
Prema tome, znajte da nismo u ravnopravnom položaju i plašim se. Meni bi bilo najdraže kada bi nauka došla do izražaja i kada bi se ovih 200 miliona evra moglo iskoristiti da se taj ekonomski potencijal pameti i nauke iskoristi. Hvala.

Problem je, dame i gospodo, što  je ministar poljoprivrede izašao, a u stvari ova pitanja koja hoću da postavim tiču se njega i tiču se Ministarstva za poljoprivredu.
Prvo, hteo sam da postavim pitanje – ko odlučuje o uvozu poljoprivrednih proizvoda? Jer Srbija prvo treba da zaštiti svoj poljoprivredni proizvod, pa tek onda, ako dođe do manjka, da može da uveze iz određenih zemalja taj poljoprivredni proizvod.
Hteo sam da postavim pitanje šta je sa subvencijama koje nisu isplaćene poljoprivrednim proizvođačima? Rečeno je, sve vreme se pričalo, od momenta setve, žetve, pa ponovne setve, da će te subvencije poljoprivrednim proizvođačima biti na vreme isplaćene. Sada će doći i drugi budžet za sledeću godinu, a iz ovog budžeta to nije urađeno.
Treće pitanje – šta je sa dugom za seljačke penzije, gde seljaci duguju PIO i da li je moguće da se te penzije refundiraju i da se povežu, kao što je to povezano u mnogim radnim organizacijama širom Srbije zaposlenim radnicima? Smatram da je isto bilo potrebno povezati i penzije poljoprivrednim proizvođačima.
Četvrto pitanje, koje se danas ili svakodnevno, do 10. decembra, može se čuti u razgovoru sa mnogim seljacima, a to je – kako će oni izaći u saobraćaj?
Kako će oni obrađivati svoje njive, jer mnogi traktori nemaju kabine, nemaju ta rotaciona svetla? Kako će izaći, kako će preći put? Ko će im to omogućiti da bi mogli da pooru svoje parcele?
Peto pitanje, to je ipak pitanje koje isto tako postavljam ministru za poljoprivredu.

Ovih dana se najavljuje da će doći do saradnje između Srbije i Kine i mi, srpski radikali, to želimo, ali ne možemo da poželimo da se ugase naše fabrike i da se počne montaža kineskih traktora na prostorima Srbije. Pitam se šta je sa našom fabrikom IMT? Da li država nastoji da sačuva jedan vrsni gigant, jednu jedinstvenu fabriku kojom smo se dugo godina ponosili?
Takođe, postavio bih pitanje vezano i za fabrike mineralnih đubriva koje trenutno u Srbiji ne rade. Šta je sa pokretanjem tih fabrika, jer dobro znamo da pet centralnih fabrika, nemam vremena da ih nabrajam, one su u fazi restruktuiranja, a ovih dve ili tri godine one su dovedene u fazu teške propasti?
Smatram da je država morala da uloži u rad i u subvenciju ovih fabrika, isto kao što ulaže u subvencije mnogih onih, kao što je Viktorija grup, i ostali, koji su sada u fazi kao potencijalne fabrike za proizvodnju mineralnih đubriva.
Smatram da pitanje na koje niste odgovorili, jer niste bili tu, šta je sa povezivanje radnog staža seoskih penzionera? Ako je došlo do povezivanja radnog staža zaposlenih u raznim organizacijama, smatram da sve ono što je…(Isključen mikrofon.)

Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 14. kojim traži da se ovaj član briše. U ovom članu su opisani zadaci saveta. Čuli ste izlaganje, sjajno izlaganje magistra Martinovića koji je opisao značaj saveta.
Vi ovde kažete da se ovaj savet bavi strateškim pitanjima, ali ja vas pitam, dame i gospodo, da li opet treba da formiramo jedno telo, kao da nam nije mnogo svih ovih agencija koje ste za ovih deset godina vaše vladavine formirali? To su razni odbori, komiteti, da ne nabrajam šta ste sve formirali, gde ste vaše političke istomišljenike hteli da uposlite. Odnosno, da bi stvarali nekakva tela i da bi ovim zakonima davali nekakav značaj...
Nažalost, vi iz godine u godinu... Vidite, svakodnevno ova skupština radi, donosimo zakone kojih se uopšte ne pridržavamo. Potrebno je u ovoj zemlji četiri-pet zakona doneti, da ipak znamo šta smo doneli. Na kraju se plašim, gospođo ministre, da vi i ne znate koji su sve zakoni, kojom brzinom i na koji način se ovi zakoni donose.
Ovaj zakon je došao na Odbor za nauku i tehnološki razvoj. Raspravljali smo o njemu, ali nismo stigli da raspravljamo o tim amandmanima. Onda vidite kakav je značaj tih odbora, čime se ti odbori bave i kako ste devalvirali vrednost ove skupštine kao najvišeg tela. O čemu mi da razgovaramo? O zakonu o statistici? Da razgovaramo o ovom stručnom telu, mislim da je to marginalno. Vi, u stvari, ovaj narod ovakvim zakonima zamajavate. Hvala vam.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 30. u kojem se govori o kaznama vezanim za popisivače. Pitam vas da li kazna koja je ovde predviđena, od 20.000 do 50.000, za popisivača koji, kako vi pišete u ovom članu, blagovremeno i na propisan način ne obavlja poslove iz člana 25. i, pod dva, protivno volji lica obuhvaćenog popisom zahteva da se to lice izjasni o nacionalnoj pripadnosti...       
Dame i gospodo, potrebno je na adekvatan način urediti odnos između onoga ko uzima podatke (popisivača) i davaoca podataka, odnosno zadatak usmeriti u pravcu harmonizacije podataka, tj. stvoriti uslove za harmoničnu transformaciju. Kako se to postiže? To se postiže adekvatnom papirologijom. Nije kriv popisivač ako onaj koji daje podatke ne kaže istinito. U stvari, ono što je istinito jeste papirologija, a to su papiri iz katastra, o onom delu koji je bitan da može da izvrši popis vezano za poljoprivredu, odnosno popis stanovništva, vezano za članove porodice.
Vi na ovaj način (sa ovih 50.000 dinara) kažnjavate one mučenike koje ste platili sa ove tri milijarde dinara. Želite odmah da im uzmete novac nazad, a mnogi od njih možda prvi put zasnivaju, na ovakav način, radni odnos. Verovatno je ovo vama smešno, ali nije smešno, jer ako pogledate koliko danas mladosti u Srbiji ne radi, preko milion je nezaposlenih...
Da li ste govorili o zloupotrebama u Agenciji za privatizaciju? Da li ste govorili o zloupotrebama u Administrativnom odboru i kako ste govorili o zloupotrebama u građevinskoj, putnoj, pravnoj mafiji? Da li ste govorili o zloupotrebama u ministarstvima, da li ste govorili o zloupotrebama u lokalnoj samoupravi? Da li ste te ljude kažnjavali? Niste ih kažnjavali, ali ćete kažnjavati ove mučenike koji će ići da rade za vas.
Kada smo na Odboru za nauku i tehnološki razvoj raspravljali o ovom zakonu lično sam se zalagao za to da ovaj zadatak obavljaju službenici mesnih kancelarija, jer oni znaju tačno svako domaćinstvo, svakog člana i normalno je da ovoliki novac koji je predvidela država... bilo je potrebno nagraditi te ljude. Oni bi verovatno na najadekvatniji način taj zadatak obavili, ali ne ovako kao što vi predviđate.
Najlakše je kažnjavati onoga ko je gladan, žedan. Vi ne kažnjavate one koji su svih ovih deset godina pljačkali ovu državu. Uzimate novac od MMF-a, da možete da plaćate sve, a dajete onima koji taj novac zloupotrebljavaju. Hvala vam.

Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 3. stav 2. koji se menja i ovako glasi: „Poljoprivredno gazdinstvo jeste tehnički i ekonomski samostalna proizvodna jedinica koja ima jedinstveno upravljanje i na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili porodično poljoprivredno gazdinstvo obavlja i organizuje poljoprivrednu proizvodnju“. Odnosno, u obrazloženju: „Poljoprivredno gazdinstvo je samostalna privredna jedinica koja pored toga što obavlja i organizuje poljoprivrednu proizvodnju.“
Dame i gospodo, čujete vapaj onih koji se susreću sa poljoprivredom i prilikom obilaska sela po Srbiji vide veliku bedu i siromaštvo. Sa ovim zakonom hoćete, u stvari, da imate pravo stanje poljoprivrede, ali mislim da ćete se strašno razočarati kada sagledate pravu sliku i pravo stanje.
Sredinom prošlog veka model ekonomskog razvoja predstavljalo je postojanje dva bitno različita sektora, i to: poljoprivrede i industrije. Prvi je tradicionalan; bio je prenaseljen, karakteriše ga nulta, marginalna produktivnost rada i višak radne snage. Ovaj sektor nije vođen maksimizacijom profita, već čvrstim porodičnim vezama. Drugi način je moderan i zasnivao se na maksimizaciji profita, naprednoj tehnologiji. Ključ razvoja jeste bio u ovom u modernom sektoru.
Dame i gospodo, tada ste sve njih oterali sa sela, doveli ste ih u grad, i šta se danas dešava? Dešava se to da, sa propašću industrije, propalog radnika želite da vratite u propalu poljoprivredu, odnosno da od njega stvorite seljaka, koji nema nikakve tehničke ni materijalne mogućnosti, osim onoga što je nasledio od pradede, dede ili oca, a to je zemlja. Zemlju ne možete samo da gledate, pa da ona rađa, nego morate na njoj krvavo da radite.
Dame i gospodo, da bi se ovo moglo dovesti na nekakve zdrave noge potrebno je izvršiti veliku transformaciju u poljoprivredi. Potrebno je, takođe, podići industrijsku proizvodnju, jer je to sve u korelaciji, usko povezano. Ako nema tehnološkog napretka u poljoprivredi, doći će do pada poljoprivredne proizvodnje i, normalno, do povećanja cena hrane.
Vi to niste učinili, jer hoćete tržišnu ekonomiju da uvedete u poljoprivredu. Šta ste učinili? Poljoprivredu, koja je ionako bila siromašna i bez brige državne vlasti, bilo kojeg režima, i poljoprivrednog proizvođača, seljaka dovodite na ivicu bede, jer tamo nema života. Prekinuli ste onu plansku proizvodnju, a bez te planske proizvodnje vi danas ne možete da funkcionišete.
Kada danas odemo u prodavnicu kupujemo robu iz Kine, Argentine, Brazila, kupujemo pasulj, beli luk. Pitam vas, šta je sa poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji? Nju ne otkupljuje niko, jer je na berzama cena našeg poljoprivrednog proizvoda... Taj trgovački lobi neće da se sagne da uzima robu iz sela, gde ga naši seljaci proizvode.
Odnosno, vi sada ovim članom (ili ja ovim amandmanom) hoćete da ovo poljoprivredno domaćinstvo pretvorite u jednu malu fabriku. Ali, koju fabriku, ko će da radi u toj fabrici? Nije bitno, možete nekome dovesti svu mehanizaciju, ali ne može bez radne snage u poljoprivredi. Sve možete modernizovati, ali ipak na kraju mora da postoji neko ko će da pokrije taj lanac.
Dame i gospodo, pogledajte samo reciprocitet te cene. Kada treba da pođem u njivu treba da naspem sto litara nafte, odnosno jednu tonu pšenice moram odmah, i to više od tone pšenice, da bih je prodao... Da li može seljak danas, iako su sorte pšenice vrlo dobre, da proizvede više od pet tona? Znači, da bi bio rentabilan mora da proizvede od osam do deset tona pšenice. Da ne govorim o svim ostalim poljoprivrednim proizvodima, čija tonaža bi trebalo da bude veća uz korišćenje agrotehničkih mera, korišćenje svih inputa u proizvodnji.
Moram da vam kažem da se u selu u kojem se nalazim od 500 domaćinstava poljoprivrednom proizvodnjom bavi svega petnaestak. U tih petnaestak koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom ima nekoliko mladih ljudi koji su neoženjeni. Šta mislite, ko će iza njih to da nastavi? Pet hiljada neoženjenih momaka ima u Mačvanskom okrugu; to je taj popis stanovništva koji treba da vidite, tu katastrofu Srbije, uz popis da vidite kolika su ta poljoprivredna domaćinstva.
Što se tiče ovoga što se malopre pričalo, jeste, dame i gospodo, ovde o poljoprivredi pričaju samo opozicione stranke, o teškom životu, ali, nažalost, mnoge opozicione stranke su na lokalnom nivou sa „žutima“ u vlasti i tamo ne pričaju o teškom životu koji iznosimo za ovom govornicom.
Smatrajte da ćete se razočarati ovim popisom kada budete videli ko sve proizvodi, jer sedamdesetogodišnjaci i šezdesetogodišnjaci voze mehanizaciju tamo gde treba da popišete. Pitam vas, šta treba da popišete, da li traktore koji su stari po pedeset, šezdeset i trideset godina? Dame i gospodo, vratićemo se mi, da bi ovu zemlju orali konji i volovi, ali nit ima konja i volova, ni momaka koji treba da teraju konje i volove.
Jedini spas jeste, dame i gospodo, da vi siđete sa vlasti i da normalni sednu na vaše mesto i da ovu zemlju vode oni koji je osećaju. Možda se vi smejete, možda je vama sve to smešno, ali u ovoj zemlji je tužno to što seljak prima socijalnu pomoć, koja se zove seljačka penzija, koja je manja od socijalne pomoći. Zato je u Šumadiji 15% siromašnih, a u Beogradu 3%, pa sad vi vidite gde se Srbija nalazi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman što se tiče ovih kazni koje ste predvideli da kažnjavate kako pravna lica, tako one koji vrše popis, pa i one mučenike koji treba da daju određene podatke.
Tu ste se pobrinuli da te kazne budu vrlo visoke, od 20.000 do 50.000, odnosno od 30.000 do 50.000. Pitam vas, gde onaj koji bude kažnjen taj novac da nabavi i odakle, verovatno treba da podigne kredit?
Verovatno ću malo otići od teme, ali je vrlo bitno da čujete, zato što Odbor za nauku i tehnološki razvoj... a normalno, i određena strategija koja je potrebna u poljoprivredi, koja se predviđa u ovom periodu koji je ispred nas, pa ću vam vrlo kratko u dve-tri rečenice reći šta nas u stvari čeka...
„Istraživanja u oblasti poljoprivrede i hrane uvek su bila u najdirektnijoj vezi sa razvojem poljoprivrede i prehrambene industrije naše zemlje. Dosadašnja iskustva pokazuju da je u ovoj oblasti za svaku zemlju važno postojanje kvalitetnih naučno-istraživačkih i nastavnih institucija. Takve institucije za svaku zemlju predstavljaju imperativ razvoja. Njihova buduća misija treba da razrešava, dugoročno usmerava i proverava potrebe potrošača i proizvođača.“
Dame i gospodo, pitam vas, sve je ovo lepo napisano, a gde su ti istraživački centri danas u Srbiji, koji su privatizovani? Gde su ta naša zlatna semena?