Dame i gospodo narodni poslanici, već je gospođa Tabaković rekla da se radi ovde o zajmu koji je Republika Srbija faktički uzima od nemačke države, jer je KFW državna banka koja je u vlasništvu 80% savezne nemačke vlade, a 20% nemačkih provincija.
Takođe što je bitno, a vezano za ovu banku, jeste da ona, citiram, prati nemačke izvoznike velikim finansiranjem investicionih dobara i širom sveta podržava projekte od nemačkog interesa. To je vrlo bitno za priču koju danas imamo oko zajma.
Naime, ovde imamo sporazum o zajmu i finansiranju, čija je ukupna vrednost 12 miliona evra, od čega je osam miliona evra donacija ili pomoć nemačke vlade, a 12 miliona je zajam koji će država Srbija vratiti.
Radi se takođe o jednom projektu koji je definisan ovim sporazumom, a to je Projekat rehabilitacije lokalnog sistema grejanja u Srbiji, i to treća faza, a već smo čuli da su prve dve faze realizovane kao donacija nemačke vlade, odnosno nemačke države. Sada smo došli u treću fazu koju ćemo morati da vratimo, a vratićemo ovaj kredit po vrlo visokoj ceni, odnosno radi se o vrlo skupom kreditu i zajmu.
Ono što je takođe bitno jeste da su do sada tri grada u Srbiji koristili ova sredstva u prve dve faze, a to su Beograd, Novi Sad i Niš, da sada treba da koriste ova sredstva Niš, Novi Sad i Kragujevac, ali po rečima bivšeg ministra finansija Dinkića ostaje prostora za još tri grada.
Kada je sporazum potpisivan 13. aprila 2006. godine, ministar Dinkić je pozvao lokalne samouprave da se obrate Ministarstvu energetike i KFW banci, kako bi konkurisali za ova sredstva. Mene interesuje odmah ovde da li je taj konkurs realizovan, da li znamo koja su to još tri grada u Srbiji koja će koristiti ova sredstva ili će to biti opet po onim partijskim kanalima, interesima, pa će to dobiti oni gradovi gde su na vlasti one strukture kojima pripada i Vlada Republike Srbije.
Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, 27. septembra 2006. godine je potpisao jedan sporazum o zameni duga između Srbije i ove nemačke banke sa direktorom nemačke banke u Beogradu, gospođom Elke Kalštern. Ovim sporazumom predviđeno je da se dug od 25 miliona evra, koji Srbija ima prema ovoj nemačkoj banci, otpiše, odnosno da se transformiše u investicije u vrednosti od 5,5 miliona evra, koje Srbija treba da investira u određene projekte u Srbiji.
Mene interesuje, pošto su po ovom sporazumu neke obaveze preuzete, da li su one realizovane. Naime, trebalo je da se odmah uplati Narodnoj banci Srbije ovaj iznos od 5,5 miliona evra, a da u roku od šest meseci ova banka otpiše ovaj dug od 25 miliona i sve pripadajuće kamate, pa me interesuje da li je to realizovano u ovom periodu, s obzirom da je prošlo malo više vremena, radilo se o septembru 2006. godine.
Takođe, hoću da kažem da ovo što imamo danas ovde kao ovaj sporazum nije ništa novo. Ovo mi posmatramo već sedam godina, odnosno da budem precizniji, od 2001. godine, posebno na lokalnom nivou, imali smo sijaset ovakvih tzv. donacija. Znate kakve su to donacije.
Dođu oni predstavnici raznoraznih agencija sa Zapada, pa vam ponude pomoć od 10.000 evra, dolara, nije bitno, ali uz uslov da lokalna zajednica na tih 10.000 njihovih uloži još 20.000, pa će od tih 30.000 15.000 da uzmu njihovi raznorazni medijatori, konsultanti itd, da nas ovde obučavaju i podučavaju, a ono ostalo će ovi naši lokalni već na poznate načine da pokupe sebi.
Isto je to i ovde sada. Pored tih 12 miliona, odnosno uslov da bi se dobio ovaj zajam jeste da još 12 miliona Republika Srbija usmeri u ove projekte. Šta je još ovde bitno? Što se tiče samog sadržaja ovog sporazuma, poći ću redom i pokušaću da za ovo vreme koje mi je ostalo, bar za one glavne tačke koje možda nisu dovoljno potencirane, ovo iznesem.
Tačka 1.2 kaže - zajmoprimac, a to je Republika Srbija, a krajnji korisnici su lokalne samouprave, odnosno tzv. agencije, kako ih ovde krste, koje će dobiti ove projekte do njihove realizacije, zajmoprimac, Republika Srbija će distribuirati sredstva odabranim preduzećima za lokalno grejanje u Republici Srbiji, koji će biti agencije za izvršenje projekta. Sada stoji u zagradi da svaka od tih agencija se naziva agencija za izvršenje projekte.
Ono što je ovde sporno, u sledećoj rečenici stoji da će zajmoprimac, Republika Srbija i banka KFW, odlučiti o detaljima projekta za svaku lokalnu samoupravu, uključujući kriterijume za odabir tih lokalnih samouprava, dostavljanje roba i usluga, a shodno ugovorima o izvozu koji će se zaključiti radi projekta.
Mene interesuje o kakvom se izvozu ovde radi. Ili je ovaj sporazum pisala nemačka strana, pa je za njih ovo izvoz. Oni su ovde osigurali jedan dobar posao, jer će izvesti raznorazne uređaje, koji su neophodni da bi se ovi projekti realizovali, i na taj način ovaj novac vratiti u Nemačku, a mi ćemo to sve skupo platiti kao robu i skupo plaćati kredit, odnosno zajam koji uzimamo. To je suština svega ovoga. Znači, oni vas uslovljavaju, nas, da uzmemo skup kredit i da skupim kreditom kupimo njihovu skupu robu. Mi u to sve ulazimo ćutke.
Dalje, u članu 2. govori se o odnosu zajmoprimca, znači Republike Srbije i lokalne samouprave. I sada, zajmoprimac Republika Srbija daje ova sredstva kao kredit lokalnim samoupravama sa fiksnom kamatom od dva posto godišnje. To je u redu.
Sada pitam gospodina Vujadinovića, koji je ovde malopre govorio i rekao da će kamata koju će Srbija platiti Nemačkoj po ovom zajmu biti ispod dva posto. Zašto mi sada uzimamo dva posto od naših lokalnih zajednica, ako ćemo platiti nižu kamatu Nemačkoj? Znači, nije tačno da će biti ispod dva posto i to ćemo videti kasnije u ostalim članovima koliko to iznosi.
Ono što još ovde stoji kao pitanje, ako mi dobijamo 40 posto sredstava bespovratno kao pomoć, kao donaciju, kako već hoćete, zašto mi sredstva dajemo lokalnim samoupravama pod kamatom kao povratna sredstva, zašto mi sada Novom Sadu ili Nišu, nije bitno, ne ustupimo 40 posto sredstava kao bespovratna sredstva.
Ovo podseća na onu priču, neko je danas pomenuo - nafta za demokratiju, sećate se 2001. godine. Dobijete donaciju, dobijaju gradovi, odnosno opštine gde je vlast bila Dosova, pa onda to gorivo, odnosno energente besplatne, naplaćujete građanima kroz grejanje. Zašto sada ne kažemo - 40 posto od ovih sredstava će biti besplatno, ustupljeno, a 60 posto ćemo kroz kamatu, sa obavezom da se vrati.
Dalje, ono što takođe nije logično ovde, nije normalan stepen mešanja ovog stranog faktora, odnosno zajmodavca Nemačke u neke naše unutrašnje odnose. Vidite, takođe u članu 2. kaže - KFW i zajmoprimac će se pomoću posebnog sporazuma dogovoriti i o obliku i sadržini posebnih sporazuma o zajmu sa lokalnim samoupravama.
Sada KFW ulazi i u te naše interne dogovore i sporazume sa lokalnim samoupravama, ne prepušta ništa slučaju. Znači, oni hoće da regulišu i naše odnose, odnose Vlade Republike Srbije sa lokalnim samoupravama koje su korisnici ovih sredstava.
Dalje, što se tiče kamate pitam, svi smo ovde normalni ljudi, da li bi neko od vas, koji sedite u sali, prihvatio, odnosno uzeo kredit u banci, uz ugovor u kome ne stoji iznos kamate.
Mi ovde prihvatamo sporazum o zajmu, i to višemilionskom, u kome ne stoji iznos kamate koju ćemo platiti za ova sredstva. Tvrdim da ovo nije normalno.
Ovde se znaju drugi troškovi. Zna se marža od 1,2 posto godišnje na sredstva, zna se i naknada za poslovanje od 0,5 posto na ukupna sredstva, sve je to u redu, ali iznos kamate nije poznat i rečeno je da će biti poznat dva dana pre povlačenja sredstava.
Molim vas, ko je normalan da to prihvati ili ko bi normalan to mogao da prihvati?
Dalje, pošto vreme ističe, još samo par stvari, član 9. projekat, pa kaže - zajmoprimac će osigurati, znači, država Srbija će osigurati da svaka ta agencija i lokalno preduzeće koje se bavi isporukom toplotne energije, do mere do koje je uključeno u projekat, do 31. decembra 2006. godine primeni sistem tarifiranja koji je zasnovan na potrošnji.
Sada vas pitam, da li je u onim gradovima u kojima je ovo već realizovano to urađeno i sprovedeno, da li je primenjeno ili nije?
Ono što je meni bitnije, to je sledeća tačka, opet obaveza da pre povlačenja sredstava za korišćenje od strane takve agencije, da obezbedi dokaz da je uvela adekvatan sistem alokacije cena i da je razradila biznis planove koji su primenjivi za duži period, i da je sve to zadovoljavajuće za KFW.
Vidite dokle oni idu. Oni idu dotle da nam određuju i cene grejanja sutra u našim opštinama i da te cene budu njima po volji. Ne možemo mi sami da ih uređujemo i utvrđujemo, već moramo da konsultujemo ovu nemačku banku ili nemačku vladu, kako hoćete, kolike će cene grejanja biti u državi Srbiji u nekom narednom periodu.
Izvinjavam se, ako mogu još minut, završavam. Da pitam, pošto se ovde u prvom članu pominju ove agencije koje će sprovoditi i realizovati ove projekte, a zatim se u članu 9. kao obaveza zajmoprimca navodi da će uložiti najveće napore da, što je moguće pre, prenese vlasništvo nad ovim agencijama sa zajmoprimca na odgovarajuće opštine.
Pitam, da li vi pravite neka nova lokalna preduzeća, odnosno republička, pod ingerencijama i u vlasništvu Vlade Republike Srbije, koja ćete kasnije morati da prenesete na lokalnu samoupravu.
I na kraju, da vas samo podsetim da je činu potpisivanja ovog sporazuma, 13. aprila 2006. godine, prisustvovao i ambasador Nemačke u Republici Srbiji, gospodin Andreas Cobel. Da li treba nešto da dodam? Ako ni zbog čega drugog, onda zbog ovog, SRS neće glasati za ovaj zakon.