Samo da prokomentarišem amandmane Vlade, koji su stigli u Skupštinu neposredno pre početak ove sednice, a koji su bitno, odnosno suštinski promenili karakter i suštinu ovog zakona.
Radi se o dva amandmana, prvi je amandman na član 4. kojim se član 4. Predloga menja. Menja se tako što je dopunjen, zadržana su prva četiri stava, tako što je rečeno u amandmanu: "Javnim skijalištima, kao i drugim posebno uređenim površinama, namenjenim za skijanjem i specijalizovane zimske sportske aktivnosti, upravlja skijaški centar u skladu sa ovim zakonom.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na javno skijalište shodno se primenjuju i na druge posebno uređene površine, namenjene za skijanje i specijalizovane zimske sportske aktivnosti, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Vlada utvrđuje javna skijališta, odnosno prostore pogodne za uređenje javnih skijališta, koji su od posebnog značaja za razvoj zimskih sportskih aktivnosti i planinskog turizma u Republici Srbiji, na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma".
Zatim, u poslednjem stavu kaže da, akt iz prethodnog stava sadrži procenu opravdanosti za utvrđivanje javnih skijališta, odnosno prostora pogodnih za uređenje javnih skijališta, nazive i opis itd.
Postavlja se pitanje da li je skijalište javno zato što su njegovi korisnici svi građani, odnosno potencijalni korisnici, pa onda da li je time obezbeđena njegova javnost ili je skijalište javno zato što će poslovati kao javno preduzeće. Zašto to kažem?
Zato što je u sledećem amandmanu Vlada na član 5, a takođe je i član 5. promenjen, decidno stoji: "Uređenje, opremanje, održavanje, korišćenje i upravljanje javnim skijalištem (u daljem tekstu: skijalište), kao i upravljanje prostorima pogodnim za uređenje skijališta, u smislu ovog zakona, smatraju se delatnostima od opšteg interesa.
Za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana skijaški centar se osniva kao javno preduzeće".
Ovo je sada jedna novina u odnosu na osnovni predlog, osnovni tekst. Novina kojom je jasno, decidno, rečeno da će skijaški centar biti javno preduzeće i poslovati kao javno preduzeće.
Znači, Republika će utvrditi nekoliko lokacija u Srbiji koje su najinteresantnije, te lokacije će proglasiti pogodnim za uređenje i izgradnju, organizovanje skijališta i tu će formirati javna preduzeća, skijaške centre. Taj javni interes prema ovom predlogu se ogleda u tome što će preduzeća poslovati kao javna, mada je ovde jednim stavom u ovom amandmanu rečeno da će se odredbe ovog zakona primenjivati i na druga skijališta.
Mislim da je nekorektno izdvajati i pisati zakon samo za nekoliko javnih skijaških centara, a sve druge ostaviti po strani. Ti drugi skijaški centri koji budu organizovani u režiji pojedinih pravnih lica ili preduzetnika, takođe su javna skijališta, jer će na njima kao potencijalni korisnici biti svi građani Republike, a verovatno i gosti iz inostranstva.
Ne treba ovde praviti razliku i razdvajati ono što će biti pod direktnom kontrolom Vlade i one skijaške centre koji neće biti pod direktnom kontrolom Vlade. Odredbe ovog zakona treba da se primenjuju na sva skijališta, jer su javna upravo zbog toga što ih koriste ili će ih koristiti ili će biti dostupna svim građanima Srbije.

U članu 28. govori se o korišćenju mehanizacije za održavanje ski-staze. Prvi stav Predloga glasi: "Mehanizacija za uređenje ski-staze može da se koristi u vreme kada žičare i ski-liftovi ne rade".
Gospodin Miljko Četrović je podneo amandman kojim zahteva da se izbrišu reči "može da", tako da taj prvi stav, koji sam pročitao, glasi – "mehanizacija za uređenje ski-staze se koristi u vreme kada žičare i ski-liftovi ne rade".
Smatramo ovo što je napisano u Predlogu problematičnim, jer se može nekako dvosmisleno tumačiti ili pre upućuje na to da se po pravilu mehanizacija koristi u nekim drugim terminima, a isključivo može i kada žičare i ski-liftovi ne rade. Mehanizacija za održavanje se koristi, znači, uglavnom kada žičare i ski-liftovi ne rade. To je ono što je racionalno. Racionalno, jer kad rade onda su na stazi skijaši i onda nije uputno, iz razloga bezbednosti skijaša, koristiti mehanizaciju za uređenje staze.
Drugi stav ovog člana takođe ide u prilog našoj tezi i kaže: "Ukoliko je upotreba mehanizacije za uređenje ski-staze nužna za vreme rada žičara i ski-liftova, skijaški centar je dužan da preduzme potrebne mere za obezbeđenje sigurnosti skijaša". Znači, drugi stav upućuje i govori da je moguća primena mehanizacije za uređenje staze i u vremenu kada žičare i ski-liftovi rade, ali, naravno, uz odgovarajuće mere bezbednosti, i sve to stoji.
Ali, naša intervencija je u smislu da se neke nedoumice, koje se mogu pojaviti sa prvim stavom, izbegnu, da decidno kažemo da se mehanizacija za uređenje koristi po pravilu kada žičara i ski-liftovi ne rade, a u izuzetnim situacijama kada je njihovo korišćenje neophodno u vreme rada žičara da se mora izvršiti odgovarajuće obezbeđenje, zbog sigurnosti samih skijaša. To je naša intervencija i možda bi ministar to i prihvatio da je prisutan, ali njega i dalje nema.

Ovo je jedna od smešnih odredbi ovog zakona. Naime, malo sam obilazio naša skijališta i koliko sam video nigde nisam sreo red vožnje na žičari. Kada kažemo red vožnje, onda je logično i podrazumeva se da postoje istaknuti termini polazaka nekog prevoznog sredstva; pa imate u gradskom prevozu red voženje na svakih pet minuta i u tačno određenim vremenskim intervalima.
Međutim, kod žičara i ski-liftova to ne postoji. Tamo je transport kontinualni i žičara kada se uključi više nema zastoja, nema stajanja, transport je neprekidan, kretanje je neprekidno i nema zaustavljanja. Zato mi nije jasno šta znači red voženje, da li je neko od tekstopisaca bio na žičarama, na skijalištima, gde je to pronašao.
Na žičarama stoji da je početak rada u devet časova, završetak u 17 časova i ništa drugo.
Molim vas da razmislite, ako neko uopšte može da interveniše ovde, da bi ovaj zakon, ako već pričamo o njemu, postao iole korektniji, postao jasan, razumljiv, da bi se mogao primenjivati u praksi.

Član 32. glasi: "Skijaški centar može da prekine rad žičare ili ski-lifta tek kada odgovorno lice ili redar potvrdi da nijedno lice više ne koristi žičaru ili ski-lift." Ovo je logična odredba koja treba da se nađe u zakonu, međutim, mi smo hteli da ovo malo preciziramo.
Na mnogim skijalištima postoje žičare koje su duge po kilometar i više, nepregledne, početak i kraj nisu vidljivi. Smatramo da ovo treba precizirati, pa smo predložili da se član 32. promeni i da glasi:"Skijaški centar može da prekine rad žičare ili ski-lifta tek kada redar obavi kontrolnu vožnju". Zašto je to bitno? Bitno je da se utvrdi da li na ski-liftu nema u tom nepreglednom delu nekoga od skijaša, odnosno korisnika ski-lifta.

Mi smo amandmanom predvideli da žičara ili ski-lift prekine rad tek kada redar izvrši kontrolnu vožnju i rekao sam, smatram da je to najpametnije, najbolje zbog bezbednosti skijaša na stazi, jer su žičare, one duže, nepregledne i postoji mogućnost ili opasnost da neko od korisnika ostane negde na stazi, s obzirom na to da su korisnici i oni ljudi koji su početnici, koji nemaju dovoljno iskustva.
Takva opasnost postoji i mislim da je najpametnije da na kraju rada žičara redar izvrši kontrolnu vožnju i da na taj način utvrdi da više niko nije ostao na stazi, a mogao bi da bude ugrožen od skijaša.

Gospodin Ilić je upravo objasnio zašto smo mi predložili da se ovaj stav 2. briše. Naime, u članu 15. je sasvim dovoljno i sasvim jasno rečeno koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se moglo raditi noću.
Hoću ovde da prokomentarišem nekoliko članova, a odnose se na ovaj sporni deo, na rad skijališta noću, na koje nismo pisali amandmane. Previše amandmana se moglo napisati na ovaj predlog zakona koji su u suštini bili tehničke prirode, znači da malo ovaj tekst koriguju, manje suštinske, pa samo hoću da prokomentarišem koliko je to tehnički nekorektno napisano.
U članu 33. stoji: "Skijaški centar može da obavlja delatnost, odnosno poslove vezane za korišćenje skijališta pod uslovima", pa onda pod tačkama, i tačka 2) "da obezbedi službu održavanja reda na skijalištima i da uredi red na skijalištu". Mislim da je to nekorektno, da je to moglo da se napiše mnogo lepše, korektnije i jasnije.
Zatim, član 34. kaže: "Skijaški centar mora da obezbedi da skijalište bude opremljeno: 1) odgovarajućim brojem mašina i uređaja za pripremu i održavanje staza, srazmerno broju staza; 2) razglasnim uređajem takve jačine da se može efikasno koristiti na skijalištu". Dakle, nešto što je neodređeno, jer šta znači odgovarajući broj mašina, šta znači, takve jačine? Ko to propisuje, ko određuje i na koji način? Nigde nije kasnije rečeno ko će i kojim aktom propisati šta je to odgovarajući broj mašina u odnosu na broj staza ili šta je to odgovarajuća jačina razglasnog uređaja.
Isto u članu 39. kaže: "Takmičarsko i rekreativno skijanje, skijaška obuka i drugi oblici skijaških aktivnosti ne mogu se vršiti na skijalištu", pa opet pod jedan, pod dva, pa pod 3) "kod visokog snega –svežeg koji nije utaban i na snegu koji je usled naglog topljenja postao suviše mekan, ili ako je staza jako zaleđena".
Imam primedbu, mada nisam pisao amandman, ali sam u razgovoru sa instruktorima skijanja potvrdio svoje mišljenje da ovo nije dobro, jer mnogi skijaši upravo žele i traže staze koje nisu utabane i voze po tzv. dubokom snegu, pogotovo snoubordovima. Znači da oni uglavnom, da ne kažem isključivo, traže dubok sneg, a vi predviđate da se na takvim stazama koje nisu utabane ne može uopšte skijati, što nema zdravu logiku.
Tačka 4. kaže: "Ako na stazama nema dovoljno snega". Opet ostaje nejasno šta znači dovoljno, ko će to propisati i reći kada je dovoljno snega na stazi, da bi se moglo skijati.
Hoću samo da kažem da smo mnoge članove preskočili, nismo intervenisali amandmanima, ali u bukvalno svakom članu se moglo intervenisati više sa tog tehničkog aspekta, pravopisnog ili kako već hoćete, da se ovaj tekst doradi, ulepša, koriguje, da bude kvalitetniji nego što je predloženo.

Član 45. se nalazi u delu – Spasilačka služba i služba prve pomoći, gde se govori o pružanju pomoći skijašima ili drugim korisnicima ovih usluga na ski-stazama.
Poći ću od člana 42. koji kaže: "Služba spasavanja mora da ima odgovarajući broj angažovanih spasilaca". Opet je taj "odgovarajući broj" neprecizan, nejasan i nije kasnije nigde rečeno ko će utvrditi i odrediti, na osnovu kojih kriterijuma, koji je to broj adekvatan za određena skijališta.
U članu 43. stav 3. kaže: "Spasioci moraju imati prednost korišćenja žičara". To je logično i to treba da stoji. Možda bi trebalo da stoji i da spasioci treba da budu u rangu instruktora skijanja, da budu obučeni za skijanje da bi mogli pružiti pomoć, jer samo skijaš može doći do povređenog na stazi, ne može se doći pešice do povređenog.
U članu 45. imamo dva problema. Prvi problem je ski-područje koje se pominje u stavu 3. koji kaže: "Ukoliko u ski-području u kome se nalazi skijalište ne funkcioniše gorska služba spasavanja skijaški centar je obavezan da u granicama ski-područja organizuje spasavanje skijaša kojima je potrebna pomoć iako se nalaze izvan granica skijališta".
Ovde je posredno rečeno da je ski-područje, područje koje je šire od skijališta, ali nigde ranije nije definisano šta je ski-područje.
Otkud sad obaveze skijalištu da pomaže onima koji se nalaze van granice skijališta?
Sledeći stav je još rigorozniji i kaže da, skijaški centar, u slučaju da ukaže pomoć nekome kome je neophodna van granica skijališta, ima pravo na naknadu prouzrokovanih troškova od lica kome je pružena pomoć. To može da se razume. Znači, izvršio je neku uslugu van područja u kome je obavezan da pruži uslugu i može da traži naknadu štete. Sledeći deo rečenice kaže "osim ako je potreba za spasavanjem izazvana propustima u radu skijaškog centra". Kako može skijaški centar biti odgovoran za nastanak neke povrede ili problema van svojih granica? Ovo nema smisao.
Znači, ako je skijaški centar jedna zatvorena zona, zatvoreno područje, oivičeno, ograđeno i ograničeno, van tih granica sve što se desi, za to ne može biti odgovoran skijaški centar. Skijaši mogu na svoju inicijativu da idu i van skijaškog centra, ali ne može biti odgovornost na skijaškom centru za eventualne posledice po skijaše koji odu avanturistički da skijaju van zone skijaškog centra.

Član 54. govori o ovlašćenju redara u obavljanju svojih dužnosti. Jedno od tih ovlašćenja na koje smo imali primedbu gospodin Veselinović je, upravo, objasnio.
Gospodin Stevović je podneo amandman na tačku 6) ovog člana u kojoj stoji da je jedno od ovlašćenja redara da "uskrati jednu ili više vožnji žičarom licu koje svojim ponašanjem ugrožava i može ugroziti bezbednost upotrebe skijališta, odnosno žičare (pijana lica i lica pod uticajem droge, lica koja se ne pridržavaju utvrđenih pravila ponašanja na skijalištu, lica koja sa sobom nose nedozvoljene predmete i slično)".
Mi smo tražili da se ovo briše. Zašto? Pa, iz prostog razloga, zato što je prvo nemoguće uskratiti jednu ili više vožnji, jer, rekli smo da se radi o kontinuiranom transportu, da ne postoji red vožnje u smislu vremenske terminologije i da ski-pas ne važi za određeni broj vožnji, odnosno ne kupuje se za određeni broj vožnji već se kupuje i važi za određeni vremenski period, jednodnevni, dvodnevni ili već kakav postoji. Znači, ovakva odredba nema smisla, nemoguće je i ne zna se šta znači uskratiti jednu vožnju skijašu na žičari.
Takođe ovo je u suprotnosti ili koliziji sa članom 55. U članu 55. govori se o obavezama skijaša, korisnika, konzumenata koji koriste usluge skijališta, pa se u stavu 3. tog člana 55. kaže šta skijaš ne sme da radi. U tački 4) stoji da skijaš ne sme skijati na stazi ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog psihoaktivnog leka, odnosno sredstva koje negativno utiče na njegove sposobnosti. Da li vidite sada kolika je to suprotnost, odnosno kolizija ova dva stava. Redar kada primeti da je na stazi lice pod dejstvom alkohola ili droge, može da mu uskrati jednu ili više vožnji, a skijaš koji je pod dejstvom alkohola i droge ne sme da skija. Nije ovo u skladu.
Mi, nažalost, nismo intervenisali amandmanom na ovaj član 55. u ovom delu, ali mislim da je predlagač trebalo da obrati pažnju na ovo i da na vreme to uskladi, da ne bi dolazio u ovakvu situaciju. Imaćemo problem na samoj stazi: prvo, kako će redar da utvrdi da li je neko pod uticajem alkohola ili droge, zatim, i kada utvrdi ne može da ga odstrani sa staze, može da mu, kako stoji ovde, uskrati jednu vožnju ili nekoliko vožnji, a sa druge strane obaveza samog skijaša jeste da napusti ili da ne ide uopšte na stazu ako je pod dejstvom tih sredstava. Dvosmisleno je znači i u praksi je ovo neprimenjivo.

Mi smo na član 55. podneli tri amandmana i od ta tri prihvaćen je jedan, dva su odbijena. Gospođa Radeta je već obrazložila prvi amandman na član 55. i čini mi se vrlo je lepo objasnila koliko je besmisleno ovo što je ovde napisano, a što smo mi predložili da se briše.
Naime, većina ovih obaveza koje su ovde propisane za skijaše, jer član 55. govori o obavezama skijaša na skijalištu, mogu da stoje u nekom pravilniku ili uputstvu za skijaše, odnosno instruktore skijanja kada obučavaju skijaše. Ne bi trebalo da stoji u jednom zakonskom tekstu. Upravo to potvrđuje ono što je gospođa Radeta rekla, da je suština ovde samo u osnivanju javnih preduzeća skijaških centara, a da sve ovo ostalo jeste samo popunjavanje forme, da bi se imalo nešto više članova zakona.
Pored onoga što je rečeno za član 55. u kome u stavu 2. stoji, skijaš je obavezan da uradi to i to, u tački 17) stoji da je obavezan da, "skijanje prilagodi uslovima staze kada su nepovoljne vremenske prilike povećale stepen težine staze". Vidite, mi nismo ovde išli sa amandmanom da se briše kompletan član, već smo selektivno brisali one tačke 2. stava, a zatim i 3. koje po nama ne bi trebalo da stoje u jednom zakonskom tekstu i koje su primerenije za neki pravilnik ili uputstvo.
Zašto smo predložili brisanje tačke 17) zato što je ona već pomenuta u tačkama 1) i 2). Naime, u tački 1) stoji da je skijaš obavezan da "se na stazi ponaša tako da druge ne ugrožava ili povređuje", a u tački 2) kaže da je skijaš obavezan da "vozi pažljivo i da brzinu i način vožnje prilagodi svojim znanjima i uslovima staze" itd.
Upravo je to ponovljeno u tački 17) da "skijanje prilagodi uslovima staze kada su nepovoljne vremenske prilike povećale stepen težine staze".
Ova formulacija je u tački 2) opštija od formulacije u tački 17). Ona obuhvata i taj slučaj kada su nepovoljne vremenske prilike povećale stepen težine staze. Zato smo predvideli brisanje tačke 17).
Hoću još jednom da se osvrnem na ostale naše primedbe na član 55. U stavu 3. stoji šta skijaš ne sme, u stavu 2. skijaš je obavezan.
U stavu 3. skijaš ne sme, već sam pomenuo, da skija ako je pod dejstvom alkohola ili droge ili nekog drugog psihoaktivnog leka, a u tački 6) kaže da skijaš ne sme "skijati unazad", pa u zagradi stoji unatraške. To unazad znači unatraške. Ovo je problematično.
Kada učitelj skijanja, odnosno instruktor povede učenike na stazu posle određenog vremena obuke na drugim stazama za obučavanje, a prvih nekoliko vožnji instruktor ih vodi niz stazu tako što on skija unazad i na taj način prati njih. Ako se ovo zabrani, onda će biti vrlo problematično za početnike, učenike koji idu prvi put na stazu, jer učitelj neće moći na taj način da ih prati, iza njih, pa neće moći da pomogne ništa, ili će biti okrenut leđima i neće videti šta i kako to oni rade. Mislim da je to problematično i da je to trebalo eliminisati.
Dobro je što je prihvaćena tačka 9) u stavu 3. na koji je gospodin Marković podneo amandman, gde je stajalo, recimo, da skijaš ne sme da koristi žičaru ako ne poseduje za to posebno znanje i sposobnost. To je besmisleno. Gde će da nauči da je koristi? Predlagač je tu imao razumevanja i prihvatio taj amandman, a sve ovo upućuje upravo na to koliko je paušalno sve rađeno.
Ako je, kako stoji u obrazloženju, više godina rađen ovaj zakonski tekst, onda stvarno nije jasno da u ovoj formi dođe pred narodne poslanike.

Samo par rečenica, a vezane su za ovaj amandman.
Naime, član 56, gde je gospodin Perić podneo amandman, kojim traži da se ovaj član briše, govori o tome šta skijaš ne sme da radi.
Pazite, imate u članu 55. dva stava. U prvom stoji "skijaš je obavezan", pa je po tačkama navedeno šta je obavezno, a u stavu 2, "skijaš ne sme", pa opet nekoliko tačaka, odnosno devet, šta sve ne sme.
Pa onda opet novi član 56. šta skijaš ne sme, pa novih 17 tačaka šta sve skijaš i dalje ne sme da radi.
Mislim da je ovo previše i sve što je u članu 56. može da stoji u nekom pravilniku, uputstvu, ali nikako ne treba da stoji u zakonskom tekstu. Hoću da dopunim ovo što je gospodin Perić već rekao.
U tački 16) člana 56. stoji da skijaš ne sme da koristi žičaru za prevoz, ako nema dovoljno fizičkih sposobnosti i znanja za bezbedno korišćenje, a upravo je Vlada usvojila, odnosno prihvatila amandman gospodina Markovića na član 55, u kome je takva odredba brisana, a sada se ista odredba ponavlja u članu 56. i ona ostaje da stoji u tom članu.
Znači, u članu 55. brisali smo odredbu koja je govorila da skijaš ne sme da koristi žičaru, ako ne poseduje potpuno znanje i sposobnosti, a sada imamo odredbu koja ostaje na snazi, da skijaš ne sme da koristi žičaru za prevoz ako nema dovoljno sposobnosti i znanja i veštine za bezbedno korišćenje žičara. Znači, tamo smo izbrisali, a ovde je ostalo i efekat je nikakav, znači, ništa nismo dobili ovim amandmanom gospodina Markovića.

Dame i gospodo, rekao bih nešto o ovom delu zakona koji nosi naslov – podučavanje skijanja. Nekoliko narednih članova govori o školama skijanja i uređuje tu oblast, ali čini mi se na jedan vrlo nekorektan i loš način.
U članu 62. govori se o školi skijanja i o nekim uslovima koje treba da ispune škole skijanja. Kaže u tački 2) da škole skijanja treba da ima odgovarajuću poslovnu prostoriju na skijalištu i odgovarajuće mesto za okupljanje polaznika.
Mislim da ovo nije korektno prema ljudima koji se bave ovim poslom, jer šta znači obezbediti poslovnu prostoriju na skijalištima. Šta znači obezbediti poslovnu prostoriju na Kopaoniku u toku sezone? To znači mnogo novca. Treba mnogo novca da se ta prostorija iznajmi, a ta prostorija nema nikakav značaj za školu skijanja. Polaznici škole skijanja se ne okupljaju u prostoriji, oni se okupljaju na skijalištu. Obuka se ne vrši u učionici već na skijalištu. Čas se ne izvodi u učionici, već na skijalištu.
Mislim da je ovo besmisleno i nepotrebno, mada nismo pisali amandman, to bi trebalo ukinuti. Jer, zamislite na Kopaoniku u toku sezone verovatno ima 50, a možda i više škola skijanja i sada ta škola treba da obezbedi poslovni prostor da bi mogla uopšte da funkcioniše i radi u toku sezone na Kopaoniku. U tom periodu tamo je teško naći smeštaj za goste, a da ne pričam o nekoj većoj prostoriji, poslovnoj prostoriji za ove namene. Pre svega što uopšte takve prostorije namaju nikakvu svrhu za školu skijanja.
Takođe, gospodin Gačević je već objasnio i našu intervenciju u članu 63, gde smo predvideli amandmanom da se uvede obaveza da polaznici škole skijanja budu vidno obeleženi. Znači, da imaju odgovarajuće oznake, kako bi se na stazi razlikovali od onih drugih iskusnijih skijaša, što bi doprinelo bezbednosti svih na skijalištu, da bi se izbegle povrede skijaša.
Na član 65. podneli smo dva amandmana, objasnili su gospođa Radeta i gospodin Marković. Mislim da je korektnije da se kompletan ovaj član 65. briše.
Ceo član je katastrofalno napisan, u sva tri stava i trebalo bi sve ovo eliminisati iz zakona. Naime, ovde se radi o čistoj diskriminaciji ili favorizovanju pojedinih škola. Pročitaću ceo član i zamolio bih poslanike da pažljivo saslušaju, da pročitaju ovo i da pokušaju da razumeju. Ovo je vrlo teško razumeti kako je napisano.
Stav 1. kaže: "Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". Ovaj stav jasno upućuje na to da će mogućnost da se bave ovim poslom na nekom skijalištu imati samo one škole koje imaju sedište na teritoriji lokalne samouprave na kojoj se nalazi skijalište.
To je diskriminacija svih ostalih škola skijanja koje dođu iz drugih opština, odnosno gradova. Kao što je gospođa Radeta rekla, to je protivustavno jer je to diskriminacija ili sprečavanje pojedinaca ili preduzetnika, odnosno pravnih lica da se bave određenim poslom pod ravnopravnim uslovima.
Stav 2. kaže: "Pravilo iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na ograničenje korišćenja ski-staza od strane škola skijanja, koje skijaški centar uvede u toku dana radi obezbeđenja sigurnosti skijaša zbog prevelikog broja skijaša na stazi (popunjeni kapacitet staze)".
Šta ovo znači? Ovo znači da one škole koje su sa teritorije lokalne samouprave na kojima se nalazi skijalište, nisu više ravnopravne ako je popunjen kapacitet staze. U tom slučaju uprava može da uvede restrikcije, odnosno da neke ski-škole eliminiše sa staze. Stvarno besmisleno, jer ko je taj ko će i na koji način i prema kojim kriterijuma da nekoga odstrani sa staze.
Drugo, šta znači popunjen kapacitet staze? Kada je kapacitet staze popunjen – kada se čeka na žici 5, 10, 15 minuta ili kada je na žici 10 ili 50 skijaša koji su u redu na čekanju? Ko će propisati kriterijum na osnovu koga će se redar ili lice koje je tamo opredeliti da eliminiše neku od škola skijanja sa staze, da kaže – u ovom momentu je staza popunjena i njen kapacitet više ne dozvoljava prisustvo skijaša, odnosno većeg broja skijaša i sada ćemo neke od škola da eliminišemo sa staze.
Treći stav kaže: "U slučajevima iz stava 2. ovog člana, prednost imaju škole skijanja koje svoje sedište imaju u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". U prvom stavu smo imali da isključivo mogu raditi škole sa teritorije opštine na kojoj se nalazi skijalište, a sada govorimo o nekoj prednosti koju mogu imati te škole – u odnosu na koga. Ako druge ne postoje? Kompletan član 65. je besmislen.

Pošto je gospođa Vjerica Radeta, kao eminentni pravnik, objasnila suštinu amandmana na ova dva člana, samo par reči vezano za ovo poglavlje koje nosi naslov – Nadzor nad primenom ovog zakona.
Naime, Predlogom je propisano da nadzor nad primenom zakona vrše četiri ministarstva, ali su u samom tekstu zakona bliže propisana ovlašćenja samo turističkog inspektora, a ostali, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo saobraćaja, nisu ovde, kao i Ministarstvo finansija, ostala ministarstva koja su predviđena da vrše nadzor nad primenom zakona, nisu bliže propisana ovlašćenja njihovih inspekcijskih organa nad primenom ovog zakona.
Takođe, želim da kažem da ako se ovaj zakon usvoji, podrazumeva i donošenje mnogo podzakonskih akata. Za neka akta, dakle, predviđeno je da ih donose tri ministarstva, Ministarstvo turizma, Ministarstvo prosvete i sporta i Ministarstvo saobraćaja. Biće to vrlo teško u ovim uslovima, gotovo nemoguće, jer jedan od ministara, gospodin Ilić, za kapitalne investicije, koji je nadležan za poslove saobraćaja ima puno posla.
On trenutno vrši predizbornu kampanju u Užicu, pošto je proveo zimu u Kraljevu, proleće u Smederevu, a sada je u Užicu. Tamo se pripremaju izbori za predsednika opštine. Ima ministar mnogo poslova tamo, treba da obeća svim građanima Užica i okoline sve i svašta. Neće stići da se bavi ovim poslovima zbog toga. Iz tih razloga ovaj zakon neće biti moguće primenjivati u praksi.
Još jedna napomena. Kada se govori o ovlašćenjima inspekcija, stoji da turistički inspektor ima ovlašćenje da privremeno zabrani korišćenje skijališta, ako uoči određene nedostatke. Međutim, nigde u zakonu se ne pominje i obaveza skijaškog centra da vrati novac skijašima, onima koji su kupili ski-pas, a ski-pas je izuzetno skup, da im vrati novac ukoliko skijalište ne radi. Zašto to u zakonu nije predviđeno? Znači, kada skijalište ne radi iz raznoraznih razloga, koji su izazvani nepravilnim vođenjem ili radom uprave skijaškog centra, onda je obaveza skijaškog centra da vrati novac svim korisnicima usluga.

Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, inače bi sve postalo besmisleno, jer je u Predlogu stajalo da skijaški centar obezbedi primenu ovog zakona do 31.12.2005. godine, pošto je zakon ušao u proceduru pre godinu i po dana. Čudi me kako Vlada nije podnela amandman na ovaj član, već je podnela na članove 4. i 5. gde je suštinski promenila karakter ovog zakona. Hoću samo da vam kažem par rečenica, da rezimiramo ovu raspravu.
Suština ovog zakona jeste u osnivanju javnih preduzeća, skijaških centara u Srbiji i u skladu je verovatno sa Strategijom razvoja turizma, koju još uvek nismo videli. To je suština, sva ostala ova priča koju smo slušali i koju imamo napisano u ovom predlogu je samo forma ili puko popunjavanje nekog prostora koji bi zadovoljio formu. Ono što mene plaši i zbog čega strahujem, kao poslanik i verovatno većina poslanika ovde ili većina građana Srbije, jeste namera koja stoji iza ovoga.
Bojim se da je namera vlasti da odmah po formiranju ovih skijaških centara kod javnih preduzeća izvrši njihovu privatizaciju. Naime, nije logično da opstanu, jer duže egzistiraju kao javna preduzeća skijaški centri, a da istovremeno imamo jednu tendenciju privatizacije onih bitnih javnih preduzeća poput EPS-a, NIS-a i ostalih, koja su mnogo bitnija za funkcionisanje države i zadovoljenje nekih potreba građana Srbije.
Prema tome, bojazan je da će se vrlo brzo ići u privatizaciju ovih skijaških centara i da će ta privatizacija proći kao i sve prethodne na vrlo sumnjiv način, na kriminalan način.
I da će pojedinci koji su u vlasti, bliski vlasti, doći u posed tako značajnih objekata kao što su skijaški centri, gde će moći da u narednom periodu uzimaju ogromne količine novca.
Privatizacija, odnosno Zakon o privatizaciji, koji je usvojen pre nekoliko godina ovde kada je DOS bio u najvećoj snazi, kada ste vi koji ste danas u vladajućoj koaliciji bili sastavni deo tog DOS-a i bili aktivni učesnici u usvajanju jednog takvog zakona, taj zakon je više od izdaje zemlje. Posledice tog zakona su znatno teže po građane Srbije od posledica bombardovanja Srbije i od bilo kog čina izdaje, a bilo ih je dosta u zadnjih nekoliko godina.
Mogu da navedem 20 preduzeća iz Užičkog okruga koja su privatizovana, u kojima je situacija katastrofalna, od "Rakete", koja je trenutno aktuelna, preko "Jedinstva", preko "Puteva", preko radnika iz Požege, preko "Trikotaže" iz Bajine Bašte, "Laminata" itd. Strašno je to što se desilo tom privatizacijom i strašno je to što ova vlada ne preduzima ništa da pokuša da sanira posledice takve kriminalne privatizacije.
Naime, konkretno u slučaju "Rakete", iako su radnici pokušali na raznorazne načine da dođu do ministra nadležnog za saobraćaj, gospodina Ilića, nisu uspeli. Nisu uspeli, a ministar Ilić dođe u Užice, obilazi sela po Užicu, otvara aerodrom u Ponikvama, a neće da svrati u "Raketu". Njega "Raketa" ne interesuje. Ili će doći u "Raketu" sada kada se raspišu izbori u Užicu, pa će se pojaviti i nastupiti kao spasilac "Rakete" u pokušaju da 600 porodica veže za svog kandidata, kandidata vladajuće koalicije, da bi dobio nekoliko hiljada glasova. Sve je to katastrofalno za Srbiju.
Ne znam da li uopšte više ima smisla moliti predstavnike vlasti da preduzmu neke mere. Iako ste u kampanji pred izbore obećavali da ćete izvršiti reviziju mnogih privatizacija, ništa od toga nije bilo, nijedna revizija nije izvršena, nijedna privatizacija nije poništena, ništa se nije desilo, sve je ostalo na pukim obećanjima. I dalje se obećava sve i svašta narodu, koji verovatno, u nedostatku onih osnovnih životnih uslova, i dalje guta te priče i olako izrečena obećanja.
I dalje se nada da će nešto biti od ovih koji vrše vlast, jer oni imaju, što narod kaže, i nož i pogaču, ali od tih obećanja nema ništa. U mnogo navrata smo to videli i narod je to video, da sve ostane na obećanjima i da se ništa ne ispuni i da narod sve teže i teže živi.
Više nema smisla ni svrhe moliti nikoga ništa. Mi kao opozicija u ovom parlamentu moramo pokrenuti narod i on se mora sam pokrenuti da se u Srbiji što pre raspišu vanredni izbori, jer jedino ti vanredni izbori mogu doneti promenu i mogu dovesti na vlast odgovorne ljude koji će preispitati sve ono što se dešavalo u poslednjih pet, šest godina, a koji će, nadam se, popraviti situaciju u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od prethodnog govornika moram da se složim sa mišljenjem gospodina predsednika Skupštine, da je ovaj zakonski predlog ipak pisao neko ko nije skijaš ili neko ko je skijanje video samo na televiziji.
Naime, ovaj zakonski tekst koji godinu i po dana čeka da uđe u proceduru, odnosno u Parlament, u suštini je uopšten, u priličnoj meri konfuzan i bez konkretnih stvari. U mnogim segmentima je i smešan.
Iz šturog izlaganja gospodina ministra nismo saznali ništa o samom zakonskom tekstu, ali smo saznali nešto što je nama poslanicima novo. To je informacija da je Vlada usvojila Strategiju razvoja turizma, koju mi još nismo videli, to je informacija da je Vlada podnela dva amandmana na ovaj zakonski predlog, koja, takođe, mi poslanici nismo videli.
Ono što je bitno u vezi sa tim jeste da ti amandmani, bar po rečima gospodina ministra, bitno menjaju suštinu ovog zakonskog predloga. Zato je bilo korektno da se dostave blagovremeno da bismo i njih imali u vidu kada smo pisali amandmane.
Sam zakon, kao što je ministar i rekao, sastoji se iz pet celina. Prva – osnovne odredbe, druga – uređenje, obeležavanje, korišćenje i bezbednosti na skijalištu, treća – nadzor, četvrta – kaznene odredbe i peta – prelazne i završne odredbe. Pokušaću da, u vremenu koje imam, iznesem zapažanja poslaničke grupe SRS na ovaj zakon, da ukažem na neke delove ili odredbe koje po nama nisu logične i da pozovem poslanike da prihvate bar veći deo amandmana SRS, kako bi se ovaj tekst popravio i postao prihvatljiv.
U prvom delu, osnovne odredbe, definisani su neki navodni osnovni pojmovi koji su kasnije korišćeni u tekstu zakona. Međutim, ovde postoji problem što su definisani navodno i neki pojmovi koji su sami po sebi trivijalni, koje ne treba posebno objašnjavati i definisati, kao što su pojam skijanja, pojam skijaš, takmičar itd.
Neki pojmovi, koji se kasnije u tekstu pojavljuju, izostavljeni su iz ovih osnovnih odredbi. Recimo, pojam ski-pas, ski-područje, skijaški centar, pista, to su pojmovi koji se kasnije u tekstu pojavljuju, a da ne znamo šta oni konkretno znače, jer u osnovnim odredbama nisu uopšte pomenuti. Kasnije su bitni za pravilno tumačenje predloženog zakona.
U članu 3. imamo nekoliko pojmova i njihovih značenja koja su besmislena, pa čak i smešna. U članu 3. tačka 2) kaže: ''skijanje je zimska sportska aktivnost rekreativnog ili takmičarskog karaktera koja se sastoji iz alpskog skijanja, nordijskog skijanja ili snouborda''. Mislim da nije bilo potrebno uopšte pričati o ovome, valjda se zna, valjda je očigledno jasno i kažem, trivijalan pojam skijanja.
Zatim, tačka 4) pojam skijaš, kaže: ''skijaš je fizičko lice koje se u cilju rekreacije bavi skijanjem na skijalištu ili se nalazi na ski-stazi radi skijanja''. Šta bi drugo mogao da bude skijaš? Ne može da bude pravno lice, niti može biti na stazi sa nekom drugom željom osim da se skija. Ne može se zvati skijaš u tom slučaju.
Tačka 5) kaže: ''ski-staza je uređena i obeležena površina skijališta, namenjena za skijanje i podučavanje skijanju, koju opslužuje jedna ili više žičara''. Zašto uopšte ovo stoji u ovom tekstu obrazloženja ski-staze, a može biti ski-staza i bez žičare. Nema potrebe da pišemo u samom obrazloženju da to može opsluživati jedna ili više žičara.
U tački 17) stoji: ''ski-lift je sredstvo visinskog prevoza za vuču skijaša po snegu uzbrdo''. Pa nisam još video ski-lift koji vuče skijaša nizbrdo.
Član 5. glasi: ''Skijaški centar se osniva kao privredno društvo, preduzeće, ustanova ili preduzetnik i registruje se u odgovarajući registar u skladu sa zakonom''. To je sve u redu. Međutim, danas smo čuli da postoje amandmani kojima se planira osnivanje javnih preduzeća za upravljanje skijalištima. To ne stoji u prvobitnom ili važećem Predlogu zakona.
Drugi stav člana 5. kaže: ''Skijaški centar upravlja skijalištem, odnosno prostorima pogodnim za uređenje skijališta, koji su, u skladu sa zakonom, proglašeni za prostore od značaja za turizam''. Opet kažem, postoji problem, a ovo je verovatno u skladu sa Strategijom, koju mi još nismo videli, ali nije u skladu sa konkretnim kontekstom ovog zakona.
Ovde je već navedeno da će neki državni organ, verovatno Vlada, odrediti prostor koji će se urediti za skijališta, ali se ostavlja mogućnost preduzetnicima da budu vlasnici skijaških centara. Molim vas, ko će to sprečiti i onemogućiti čoveka, vlasnika zemljišta na kome se može izgraditi skijaški centar da registruje i otvori skijaški centar.
Ili, da li će taj skijaški centar biti javno skijalište, ako Vlada nije utvrdila da postoje uslovi za formiranje, odnosno osnivanje skijališta na tom prostoru. Drugim rečima, valjda je svako skijalište koje je namenjeno skijašima, građanima, javno skijalište. Sada čujemo da nije, ali iz ovoga se to ne vidi da nije, iz ovoga se ne vidi, a vi ste amandmanima promenili suštinu ovog zakonskog predloga.
` Takođe, čuli smo sada da je Vlada već utvrdila neke prioritete u Srbiji, odnosno područja koja će razvijati i u koja će ulagati u narednom periodu, sa ciljem da se stvore skijaški centri. Drago mi je da se među njima nalazi i planina Tara, kao jedna od planinskih lepotica u Srbiji.
Drugi deo – uređenje, obeležavanje, korišćenje i bezbednost na skijalištu. U članu 9. stoji: ''Ski-staze na skijalištima moraju biti dovoljno široke, pregledne, sa odgovarajućim nagibom i visinskom razlikom i pripremljene tako da na njima nema rupa, vrtača, kamenih kompleksa ili drugih opasnih mesta''.
Ne znam šta znači dovoljno široke, ne znam šta znači sa odgovarajućim nagibom. Ili, zašto to nije propisano samim zakonskim tekstom, nego je možda ostavljeno da to nekim podzakonskim tekstom propisuje neko drugi.
Pričam zbog toga što u ovom zakonskom tekstu, ima mnogo detalja koji ne treba da stoje u zakonu, a koji su ovde uvršteni, a nema nekih elemenata koji su, čini mi se, po mom dubokom ubeđenju, bitni i treba da budu propisani zakonom, a ne da se kasnije propisuju drugim podzakonskim aktima. Na to je uputio i član 23. u kome stoji da će ove tehničke uslove propisati ministri nadležni za turizam, za sport i za saobraćaj.
Ne znam kako će sve to uspeti da usaglase tri ministra, tri ministarstva, s obzirom na to da je, ovaj poslednji, ministar za saobraćaj ovih dana angažovan u Užicu gde obećava, po svom starom običaju, puteve građanima u okolini Užica, s obzirom na to da se tamo pripremaju, nadam se, izbori za predsednika opštine u narednom periodu.
Drugi deo ove celine, odnosno obeležavanje staza – tu stoji da staze moraju biti obeležene i da se staze klasifikuju. Znači na: lake staze, srednje teške, teške, ekstremno teške.
Propisano je da moraju biti i obeležene, ali nigde nisu navedeni kriterijumi na osnovu kojih će se utvrditi težina pojedinih staza.
Opet je ostavljeno da to nekim podzakonskim aktom, ministar propiše, odredi, a lično mislim da je to trebalo da stoji u samom zakonskom tekstu. Ipak se radi o jednoj važnoj kategoriji.
Ovde se u članu 19. tački 4. pominje, ekstremno teška pista. Ne znam zašto pista, ako su sve ovo drugo staze, zašto bi ovo bila pista. I nigde ranije, a ni kasnije, više, pista nije pomenuta u ovom predlogu zakona.
Ili, recimo, treći stav u istom članu 19. kaže: ''Oznake moraju biti tako postavljene da su više od snega''. Ako nisu više od snega, onda nisu oznake, nemaju svrhe.
Dalje, već sam pomenuo član 23. gde stoji da će tri ministra da sednu i da se dogovore o nekim tehničkim uslovima koje moraju ispunjavati staze, odnosno koriste za uređenje, obeležavanje i održavanje skijališta.
Imam izvesnu dozu sumnje da će to biti urađeno u vremenu predviđenom zakonom, jer će biti vrlo teško usaglasiti sva tri različita ministarstva.
Član 28. govori o održavanju, odnosno o prevozu na samom skijalištu i govori konkretno o mehanizaciji za uređenje ski-staze. Stoji u prvom stavu da se mehanizacija za uređenje ski-staze može koristiti u vreme kada žičare i ski-liftovi ne rade. Ovakva formulacija govori da se one uobičajeno koriste u nekim drugim terminima, a mogu i u ovom, kada žičare ne rade.
Mislim da je ovo loše formulisano i da treba propisati da se mehanizacija za uređenje staza koristi obavezno kada žičare i liftovi ne rade, izuzetno, to stoji u sledećem stavu, može se koristiti mehanizacija i u vreme kada žičare rade, ali se moraju obezbediti odgovarajući uslovi u pogledu zaštite skijaša.

Ja govorim koliko su sve pojedini članovi, odnosno odredbe ovog zakona besmislene i nelogične, a čak u pojedinim slučajevima i smešne. Član 31. kaže: ''Prevoz žičarom je oblik javnog prevoza i obavlja se prema utvrđenom redu vožnje, koji mora biti uočljivo istaknut na polaznoj i završnoj stanici''.
Ja molim ministra da me sasluša: hajde da prihvatimo da to jeste oblik javnog prevoza, jer prevozi skijaše, ali da li je negde video, ako je uopšte bio na skijalištu, red vožnje žičara. Žičara je oblik kontinualnog transporta. Dakle, ne postoji red vožnje, postoji samo termin u kome žičara radi: od 9,00 ili 10,00 časova ujutru ili do 16,00 ili 17,00 časova popodne. Radi se o kontinualnom transportu, znači, nema reda vožnje.
Sa druge strane i ski-pas, kao ona karta koju kupite da biste skijali, da biste koristili usluge žičare, važi za vremenski period i vezana je za dan, dva ili tri, nije vezana za broj vožnje, tako da se ne može govoriti o redu vožnje, ali se nešto slično pojavljuje u kasnijim odredbama ovog zakona.
Dalje, član 32. kaže: ''Skijaški centar može da prekine rad žičare ili ski-lifta tek kada odgovorno lice ili redar potvrdi da nijedno lice više ne koristi žičaru ili ski-lift. Ovo je vrlo ozbiljna odredba i važna. Zašto? Na ozbiljnim skijalištima staze su duge, žičare su duge, obično nisu pregledne, tako da redar na početku ili kraju staze ne vidi celu žicu celom dužinom.
Ja sam napisao amandman da je neophodno da redar obavi kontrolnu vožnju na kraju rada žičare, da bi se utvrdilo da nema nijednog skijaša na žici, odnosno na stazi.
Ovako definisana odredba ne upućuje na to, već upućuje da u 16,45 časova kreće zadnji skijaš sa žice, više nema nikoga, a da li je taj zadnji stigao do vrha ili nije, niko ne zna.
Dalje, član 33. kaže da skijaški centar može da obavlja delatnosti, odnosno poslove vezane za korišćenje skijališta pod određenim uslovima, pa u tački 2. stoji: ''da obezbedi službu održavanja reda na skijalištu i da uredi red na skijalištu''.
Opet nešto što nije logično, što nije lepo formulisano, kako se uređuje red.
Dakle, red se može propisati, napisati, uspostaviti, utvrditi, ali urediti red, mislim da nije adekvatan izraz da stoji u jednom zakonskom tekstu.
Član 34. kaže: ''Skijaški centar mora da obezbedi da skijalište bude opremljeno:
1) odgovarajućim brojem mašina i uređaja za pripremu i održavanje staza, srazmerno broju i veličini staza;
2) razglasnim uređajem takve jačine da se može efikasno koristiti na skijalištu''.
Ovde sada nije propisano ko će utvrditi koji je to odgovarajući broj mašina i koja je to odgovarajuća jačina ovog razglasa ili uređaja, koja će biti adekvatna odgovarajućem skijalištu.
Malopre smo imali tehničke uslove gde je rečeno da će tri ministarstva podzakonskim aktima bliže urediti uslove, ali se više ne pominje ko će naknadno urediti, a zakon to ovde nije jasno uredio.
Član 38. u stavu 2. kaže: ''Skijalište može da radi noću ukoliko postoje tehnički i vremenski uslovi i ako je obezbeđena sigurnost skijaša''. Sve je to lepo, ali to već stoji u članu 15. i tamo je već uređen rad skijališta noću, nema potrebe da se dva puta ponavlja ista odredba.
Član 39. glasi: ''Takmičarsko i rekreativno skijanje, skijaška obuka i drugi oblici skijaških aktivnosti ne mogu se vršiti na skijalištu: 4) ako na stazama nema dovoljno snega''.
Slažem se, ali već je rečeno da se skijanje obavlja, odnosno vrši samo ako ima dovoljno snega.
Termin – dovoljno, ostaje nerazjašnjen do kraja, jer se ne zna ko će to propisati ili proceniti šta je to dovoljno snega na stazi da bi se moglo odvijati takmičenje i da bi se uopšte moglo skijati.
Takođe, član 42. kaže: ''Služba spasavanja mora da ima odgovarajući broj angažovanih spasilaca''.
Član 43. poslednji stav: "Spasioci moraju imati prednost korišćenja žičara".
Dobro je to, slažem se, ali nije navedeno da moraju biti obučeni za skijanje i da moraju biti u rangu instruktora, jer povređenom na stazi može pomoć ukazati ili priteći u pomoć samo skijaš, a ne neko ko nije skijaš. Znači, spasilac mora biti skijaš i to treba da bude vrstan skijaš, bar u rangu instruktora skijanja.
Dalje, član 45. stav 3. kaže da, ukoliko u ski-području u kome se nalazi skijalište ne funkcioniše gorska služba spasavanja skijaški centar ima odgovarajuće obaveze. Samo sam ovo spomenuo zbog termina "ski-područje", koji se prvi put ovde pominje. Nigde ranije nije objašnjeno ili rečeno šta obuhvata ili šta predstavlja ''ski-područje''.
Dalje, deveti segment ovog drugog poglavlja kaže – bezbednost i red na skijalištu, pa u članu 52. stoji: "Skijaški centar obavezan je da ima zaposleno lice sa odgovarajućim sportskim stručnim zvanjem za staranje o bezbednosti i redu na skijalištu". Nigde se ne propisuje koje je to odgovarajuće sportsko stručno zvanje. U sledećem stavu se kaže: "Šef staza mora da ima položen ispit za redara".
U članu 53. opet se govori o redaru i u 2. stavu se kaže: "Redarsku službu može obavljati lice koje ima završenu srednju školu i koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja''. Valjda "ko je položio ispit za redara", već se pominjao ispit i već se kasnije pominje ispit, a ovde se kaže "koje pokaže uspeh na proveri znanja".
Dalje – ovlašćenja redara, član 54. tačka 4) kaže: "Redar u vršenju svojih dužnosti ovlašćen je da: obavesti turističkog inspektora ukoliko se skijaš ili drugi neposredni korisnik skijališta u korišćenju skijališta ne pridržava utvrđenog reda na skijalištu". Kako je ovo moguće izvesti? Zamislite skijaša koji pri skijanju baci neki papirić ili nešto drugo uradi na samoj stazi, a onda redar zove turističkog inspektora, koji je udaljen možda 30 kilometara ili više, da
ga obavesti da se ovaj ponašao suprotno pravilima skijanja na samoj stazi. Koju svrhu ovo ima, uopšte mi nije jasno.
Tačka 6) kaže da je redar u vršenju svojih dužnosti ovlašćen da uskrati jednu ili više vožnji žičarom skijašu. Kako će mu uskratiti jednu vožnju? Rekli smo da ne postoji broj vožnji, ski-pas važi za jedan dan u radnom vremenu žičare, za tri dana ili sedam dana. Šta znači jedna vožnja na žičari?
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
Član 55. – obaveze skijaša. Tačke 3), 4), 5), 6), 7) i 8) sam izdvojio kao posebno besmislene da stoje u zakonu. Tačka 3) kaže da je skijaš obavezan da izabere liniju, odnosno pravac ili smer vožnje, tako da skijaša koji vozi ispred njega ne ugrožava itd. Koji to skijaš sa vrha staze bira pravac kretanja? Nijedan skijaš ne vozi, bar oni rekreativci ne vozi spust na stazi, da ide pravo, već ide krivudavo.
(Predsedavajući: Molim vas, dva minuta ste prekoračili vreme.)
Izvinjavam se, pošto sam ovo citirao.
Tačka 5) kaže da, kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri, gledanjem iznad i ispod, da nema drugih skijaša oko njega. Ovo su pravila koja treba propisati u nekom pravilniku za obuku skijaša, a ne u zakonu. Znači, instruktori koji obučavaju skijaše, učitelji skijanja treba o ovome da pričaju ili da o ovome nauče polaznike – učenike, a ne da ovo stoji u zakonu. Mislim da je ovo previše besmisleno za zakonski tekst.
Dalje, opet obaveze skijaša, šta skijaš ne sme, pa u tački 9) kaže: "Skijaš ne sme: da koristi žičaru ako ne poseduje za to posebno znanje ili sposobnost". Kada će skijaš naučiti da koristi žičaru, ako nikada ne počne da je koristi? Mora taj prvi korak napraviti negde.
Član 56. mislim da treba kompletan da se briše i da se ovo propiše kao pravilo ili uputstvo za redare i za instruktore koji obučavaju skijaše u toku obučavanja, odnosno u toku procesa učenja ove veštine.
Član 57. stav 3. govori o obezbeđenju skijališta i kaže: "Kada skijaški centar u toku skijaške sezone očekuje veliki broj skijaša na skijalištu mora pravovremeno obavestiti nadležni organ unutrašnjih poslova i zatražiti dodatnu pomoć za održavanje reda". Molim vas, još nisam sreo na skijalištu ili video nerede na skijalištu. Nije ovo fudbalski derbi između "Zvezde" i "Partizana", pa da se očekuju neredi. Tamo su uglavnom kulturni ljudi koji su došli samo zbog skijanja.
(Predsedavajući: Gospodine Jovanoviću, molim vas, završite.)
Preskočiću neke delove, samo da završim.
Član 65. kaže: "Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". Molim vas, ovo je diskriminacija. Ovim onemogućavate sve škole koje su sa teritorije van lokalne jedinice na kojoj je skijalište da mogu uopšte da se bave tim poslom na tom mestu. Ovo je čista diskriminacija i kompletan ovaj član nema smisla.
Što se tiče nadzora, četiri ministarstva vrše nadzor nad ovim zakonom. Samo su detaljno propisana uputstva, date instrukcije za turističku inspekciju, za ostale nije ništa konkretno rečeno na koji će način vršiti nadzor.
Što se tiče kaznenih odredbi, nisam video kraćeg zakona i više kaznenih odredbi. Ovde imate 40 predviđenih kazni za pravna lica i 12 kazni za fizička lica, znači, za skijaše, za one koji konzumiraju usluge skijališta.
Na kraju, s obzirom na to da je ovaj zakon ušao u proceduru pre godinu i po dana, ovde su propisani neki rokovi koji se odnose na prošlu kalendarsku godinu. Nadam se da je to predlagač ispravio ili prihvatio amandmane koje smo mi podneli u tom smislu.
Takođe, pokušali smo amandmanima da skratimo ove rokove koji su predviđeni u prelaznim i završnim odredbama. Zašto? Zato što je bitno, čini mi se, ako se ovaj zakon usvaja u Skupštini, da počne njegova primena od naredne skijaške sezone, odnosno zimske sezone, od 1. decembra da to krene sa primenom. Ako ostanu ovi rokovi koji su propisani u Predlogu teksta, mislim da ovo neće stići za ovu sezonu i da onda ova priča nema veliki smisao u ovom trenutku. Zahvaljujem na pažnji.