Dame i gospodo poslanici, prvo moram da pomenem ono što je gospodin Nedeljković u svom uvodnom izlaganju rekao, a tiče se spajanja rasprave po ova četiri predloga.
Nije logično, mada to traje duže vreme ovde, da se rasprava spaja po različitim zakonskim predlozima, a pogotovo nije logično da se rasprava spaja po predlozima čiji su predstavnici predlagača različiti ministri.
Ovde imamo situaciju da od četiri zakonska predloga – dva zastupa jedan ministar, a dva zastupa drugi ministar, različite su sfere, ali je rasprava objedinjena i vodimo jedinstvenu raspravu po tim predlozima.
Takođe, hoću da kažem da nije logično i dobro da vodimo raspravu ovde, a da niko od ministara trenutno nije prisutan. Bilo bi dobro da su prisutni, pa da možemo da im kažemo ono što mislimo o ovim zakonima i da pokušamo da svojim predlozima poboljšamo ove predloge koji, po nama, nisu najkvalitetniji.
Počeću od prvog Predloga izmena i dopuna Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
Prvo, radi javnosti da kažem i onih ljudi koji su zainteresovani, a radi se o penzionerima, da smo pre nešto više od dva meseca usvojili Zakon o javnom dugu, odnosno Zakon o preuzimanju obaveza fonda zaposlenih od strane Republike Srbije, kojim Republika Srbija preuzima obavezu da isplati 1,5 penziju bivšim zaposlenima, znači penzionerima, u narednih nekoliko godina.
Tim zakonom, koji je usvojen krajem septembra, definisano je da se kroz obveznice Republike Srbije isplati dug penzionerima koji ukupno iznosi preko 23 milijarde dinara, sledećom dinamikom: bilo je predviđeno da se celokupan dug isplati u tri godišnje rate, počev od 2006. godine – svake godine po trećinu tog duga; bilo je precizno definisano da se 20. januara 2006. godine isplati trećina, a 20. januara 2007. godine – druga trećina i 20. januara 2008. godine – treća trećina, čime bi se celokupan dug isplatio.
Znači, bilo je predviđeno da penzioneri dobiju obveznice koje imaju taj rok dospeća i da tada naplate ta svoja potraživanja od države.
Šta se dešava u međuvremenu? Ministar finansija dolazi pred Skupštinu sa predlogom izmena ovog zakona, gde se menja suština. Umesto obveznica, penzioneri sada dobijaju dug u gotovini, u kešu. To je dobro, ali nije jasno zašto i otkuda ta naknadna pamet posle dva meseca. Zašto pre dva meseca imamo tvrdnju ministra da to mora tako i ne može drugačije, a posle dva meseca imamo nešto novo, nešto što je povoljnije i nešto što smo tražili i tada?
Nije dobro što se umesto tri rate sada ovaj dug deli na šest rata. Sada će penzioneri u Srbiji, umesto da dobiju trećinu ovog duga odjednom, dobijati po jednu šestinu, počev od decembra ove godine.
Znači, menja se dinamika isplate, tako što penzioneri sada dobijaju prvu ratu u decembru ove godine, zatim sledi u februaru 2007, pa ponovo jul 2007, februar 2008, i jul 2008. godine.
Znači, opet je prilično precizno definisana dinamika isplate, opet se prilično precizno govori o terminima isplate, to su februar i juli svake naredne godine do 2008. godine, kada će biti ova isplata konačno završena.
Kada je objašnjavao razloge za donošenje zakona po hitnom postupku i efekte ovog zakona, ministar je ovde napomenuo da su sada stvoreni uslovi i mogućnost isplate duga u gotovini i da se počne sa isplatom u decembru ove godine, a ne u januaru 2006. godine, kako je bilo predviđeno ranijim zakonom.
Ono što sam malopre rekao, nije jasno odakle posle dva meseca imamo te nove uslove? Ko ih je stvorio, na osnovu čega? Imam utisak kao da je onaj prethodni zakon pravila neka druga vlada, pa sada ova vlada to menja, jer je našla neka kvalitetnija rešenja.
Takođe, ovde se u analizi efekata zakona govori da su ove izmene stvorile pozitivne efekte za korisnike prava, a zatim se u drugom stavu kaže da zbog hitnosti donošenja navedenog zakona i pozitivnih efekata, iz kojih proističu za korisnike prava, nije mogla biti vršena analiza stavova zainteresovanih lica.
Zainteresovana lica su prvenstveno penzioneri. Ko sada može da proceni i u njihovo ime ovde napiše da postoje pozitivni efekti za njih, ako ih uopšte nije konsultovao? Znači, bez njihovih stavova neko sebi uzima za pravo da u njihovo ime procenjuje da postoje pozitivni efekti, usvajanjem ovakvih izmena i dopuna ovog zakona.
Drugi zakon, o kome je ovde reč, jeste zakon o javnom dugu države u odnosu na penzionere poljoprivrednike kojima država duguje 20,5 penzija.
Dolaskom DOS-a na vlast 2000. godine, dug prema ovim penzionerima bio je 18 penzija, a sada je on povećan na preko 20. Kod ove kategorije penzionera, kojih ima preko 200.000 u Srbiji i čija je penzija simbolična i posle silnih povećanja koje je pominjao ministar, a o kome je bilo reči prethodna dva dana, ta penzija je ispod 5.000 dinara.
Po ovom predlogu, radi se o simboličnim sredstvima, o čistoj diskriminaciji penzionera. Naime, postojećim zakonom, koji smo usvojili krajem septembra, bilo je predviđeno da se ovaj dug isplati u pet godišnjih rata, da se podeli na pet godina, da isplata počne 2006. i da se završi 2010. godine.
Predviđeno je da se to isplaćuje putem obveznica i bili su utvrđeni termini isplate: 20. februar 2006. godine itd. do 20. februara 2010. godine, kada bi bila zadnja isplata.
Izmenama i dopunama ovog zakona, moram da naglasim i podvučem, a to je ono što je loše i što nije povoljno za ovu kategoriju penzionera, predviđa se prolongiranje ovog duga. Umesto da počne isplata 2006. godine, ovim izmenama otplata duga počinje tek 2007. godine.
Sada se rok skraćuje, tako da će od 2007. do 2010. godine, kada je poslednja isplata, penzioneri poljoprivrednici dobijati po jednu četvrtinu ovog duga.
Radi se o čistoj diskriminaciji jedne kategorije stanovnika. Predlagač mora da zna da su poljoprivredni penzioneri otišli u penziju ili ostvarili to pravo sa 65 godina života. Ako je ovaj dug nastao u nekom ranijem periodu, to znači da oni sada imaju preko 70 godina života, a treba da čekaju na prvu ratu još dve godine.
Prva rata dospeva, odnosno dobijaju je 2007. godine. Mnogi od njih neće doživeti ni prvu ratu, a kamoli onu poslednju 2010. godine. Molim vas i molim predstavnike ministarstva, obzirom da ministri nisu tu, uložili smo nekoliko amandmana na ove predloge zakona.
Bilo bi dobro da se oni ozbiljno razmotre, ozbiljno shvate, da se na bilo koji način ovo stanje koje je predloženo ovde popravi, poboljša, da bi penzioneri dobili bar deo tih svojih prinadležnosti u nekom kraćem i razumnijem roku. Ovako da čekaju 2007. godinu za prvu ratu, mislim da stvarno nema smisla. Nema smisla deliti penzionere, ako već penzionerima, koji su pri fondu zaposlenih, isplaćujemo prvu ratu ove godine, za nekih 10-15 dana, onda nema smisla da ovi drugi čekaju još dve godine na tu prvu ratu.
Ono što ovde još nije jasno i što je meni neprihvatljivo jeste zašto nema precizno definisanih rokova isplate za ovu kategoriju penzionera. Ako kod zaposlenih imamo tačno definisane rokove, dinamiku isplate, ako smo u postojećem, osnovnom zakonu i za ove penzionere poljoprivrednike imali tačno definisane termine isplate, zašto sada tih termina nema, nego će tek u 2007. biti prva rata.
Da li će biti u januaru, decembru, to niko ne zna. Ostaje Vladi da ona odluči kada će to uraditi i da li će to uraditi odjednom, odnosno jednom isplatom, ili će to biti u pet isplata u toku godine, znači, sve to ostaje nejasno u ovom zakonu.
Zato ovaj zakon nije dobar i zato je demagoška priča jednog od poslanika iz vladajuće koalicije, juče ili prekjuče, da zbog radikala ovi zakoni neće biti usvojeni, pa penzioneri neće dobiti svoje prinadležnosti, odnosno deo ovog duga. Možda bi bolje bilo da ove izmene nisu ni usvajane, pa bi po onom postojećem zakonu dobili ranije i kvalitetnije ono što im sleduje po postojećem zakonu.
Što se tiče trećeg zakonskog predloga, to je Predlog izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, moram da kažem da ovde postoje neke dobre stvari, a dobra stvar je što je uvedena naknada – pomoć majkama za prvorođeno dete. To je ono što je dobro.
Jedan sam od inicijatora i predlagača odluke u tom smislu u SO Bajina Bašta.
Naime, odbornička grupa SRS u Skupštini opštine Bajina Bašta je predložila, odnosno predlagala, bar pet puta do sada, da SO Bajina Bašta usvoji odluku o jednokratnoj pomoći majkama za prvorođeno dete.
Nažalost, skupštinska većina, koju čine odbornici DS, SPS i DSS nije imala sluha i nije našla za shodno da takvu odluku i usvoji. Zato je dobro ovo što je urađeno na nivou Republike, jer nije bilo logike da se pomaže, a što je naravno dobro, majkama za drugo, treće i četvrto dete. Ipak treba stimulisati rođenje prvog deteta.
Ono što nije dobro ovde jeste što je iznos koji je predložen simboličan. Dvadeset hiljada dinara, koliko je predloženo ovim predlogom je malo, nedovoljno, simbolično za rađanje prvog deteta.
Trebalo je na bilo koji način pronaći sredstva da se taj iznos poveća, jer je to prvi korak. Porodice ili parovi koji se odluče za rađanje prvog deteta kasnije će mnogo lakše ići dalje, ali za prvo dete treba mnogo sredstava i najviše novca, a kasnije mogu mnoge stvari da koriste od prethodnog deteta i biće im sve to olakšano.
Ono što pogotovo nije dobro ovde, predviđeno je da se ovaj dodatak isplati u 24 rate, a niko ne predviđa kamatu. Za četvrto dete dodatak sada je 186.000 dinara, koliko sam razumeo ministra, ako je to podeljeno sa 24, znači oko 7.000 dinara, da li je 7.000 dinara ove godine ili u januaru mesecu isto kao 7.000 dinara za 24 meseca?
Zašto nije predviđena kamata, zašto nije predviđeno usklađivanje tog iznosa? Ako se on usklađuje dva puta godišnje, zašto se onima koji ostvare pravo u januaru naredne godine, taj iznos ne usklađuje u toku ta 24 meseca?
Imamo inflaciju ove godine od 17%, možda će biti i više do kraja godine. Imamo objektivnu situaciju da sledeće godine neće biti ništa bolje.
Ako ova sredstva ne budu sa kamatom, biće obezvređena i time niste pomogli roditeljima, nego ste im bukvalno uzeli deo sredstava koja im po zakonu pripadaju. Nemojte im davati neka prava, a kasnije im nekim drugim zakonima to oduzimati. Ovo je njihovo pravo koje je stečeno zakonom i nemojte im drugim zakonom to uzimati, pogotovo tvrditi da je dobro što im to radite.
Ako ste već išli u tom cilju da pomognete porodicama, trebalo je pronaći način da se naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva obezbedi i za majke koje su nezaposlene. To je jedan vid diskriminacije.
Naravno, niste zalazili u taj deo zakona, govorili ste o drugim stvarima ovde. Govorim o osnovnom zakonu iz 2002. godine. Imamo, pored ostalih naknada i vidova pomoći, i naknadu za vreme porodiljskog odsustva majkama koje su zaposlene.
Međutim, kod nas je zaposlenje privilegija. Nemamo deficit radne snage u Srbiji, već ogroman suficit. Žene koje su zaposlene su privilegovane. Nažalost, ali takva je situacija u Srbiji. Zašto onaj ko ne može da se zaposli sada nema pravo na ovu naknadu za vreme porodiljskog odsustva ili bolovanja radi nege deteta?
Znači, trebalo je pronaći način, modus da se pomogne i tim majkama koje nisu zaposlene ili majkama koje žive u seoskim sredinama, koje neće da traže drugi posao i žive od poljoprivrede, one će trudnoćom biti onemogućene da doprinose svojoj porodici. Njima treba pomoći.
Znači, ako hoćemo da pomognemo, hajde da pomognemo svima, da ne pravimo razlike, da ne pravimo diskriminacije. Ovi zakoni koji su predloženi, u velikoj meri vrše diskriminaciju potencijalnih korisnika ovih prava koja se nude.
Zbog toga vas molim da ovo ozbiljno shvatite, da razmotrite i amandmane koje smo podneli, da pokušamo da nađemo najbolja rešenja u interesu svih onih kojima su ovi zakoni namenjeni i upućeni. Hvala vam.