Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, s obzirom da ne vidim ovde ni premijera, ne vidim ni ministra poljoprivrede i trgovine, obratiću se gospodinu ministru Duliću i nadam se, gospodine ministre, da ćete me saslušati ovo što vas budem ja pitao i dobiti odgovor, da bismo mogli nastaviti tu priču.

Naime, svedoci smo da SRS već 11 godina pokušava da ubedi ove vlade koje su vladale ovih 11 godina, da iz budžeta Vlade Republike Srbije za poljoprivredu, za ovaj posrnuli srpski agrar, treba izdvojiti minimum 5% od ukupnog budžeta. Uporno, svake godine kada donosite budžet i rebalans budžeta, vi uporno se vrtite oko ta 2,5%. Sada subvencije, koje dajete poljoprivredi, iznose 20 milijardi, koliko ovde stoji i piše. Dok međutim, čitajući novine, posebno list "Dnevnik" kaže – izgleda da su subvencije za poljoprivredu 30 milijardi.

Pitam vas - ko je ovde taj koji će kazati jednom istinu tom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu i tom napaćenom srpskom paoru, dokle će nositi teret ove države na leđima, a da niko iz Vlade ne razmišlja o njima? To je jedina grana privrede koja donosi suficit ovoj državi i ovom budžetu od preko četiri milijarde, između četiri i četiri i po milijarde dolara. Jeste, gospodine Markoviću, dobro ste čuli. Dobro ste čuli, s obzirom da vi dobro čujete, dobro ste čuli.

Moje pitanje glasi – registrovana poljoprivredna gazdinstva od pola hektara do 100, ovog puta doneto od Ministarstva poljoprivrede od pola hektara do 30 hektara, bi trebali biti isplaćeni do 31. decembra 2011. godine.

Pitam gospodina ministra Dulića, pošto nemamo ministra poljoprivrede i trgovine i premijera, koliko je isplaćeno i kada će biti isplaćeno, do 31. decembra, ovih od pola hektara do 30 hektara? Zatim, drugo pitanje – da li će biti isplaćene subvencije od 14.000 po hektaru, o kome ja pričam, od 30 do 100 hektara od 1. januara 2012. do 31. januara 2012. godine? Stvarno bih zamolio, gospodine ministre Duliću, da mi vi odgovorite.

Nisam kriv, gospodine ministre, zašto ovde nije ministar i predsednik Vlade, ali je zato ovde predstavnik naroda i građana Srbije, Milorad Krstin, sa kolegama poslanicima iz poslaničke grupe SRS. U to ime pitam i postavljam pitanje – dokle će više srpski paor trpeti ono što neće niko više da ga razume, a to je da se ne vodi računa o registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, toliko ste vi želeli. Dobro znate da se u prvoj godini registrovalo oko 380 hiljada gazdinstava, a sada je to spalo, po ovom i izveštaju novog predloga budžeta za 2012. godinu, ispod 100 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Zašto? Zato što ne mogu da plate onaj PIO, penziono i invalidsko osiguranje koje tražite od njih i to je razlog zbog čega oni ne mogu da dobiju ono što im sledi po zakonu. Po odluci ove skupštine 14.000 dinara po hektaru, ne samo onima što se bave ratarstvom, nego i onima što se bave stočarstvom i proizvodnjom mleka, onima koji proizvode tovnu junad i svima onima koji učestvuju u ovoj dobiti, a to je ta grana poljoprivrede, jedina i najjača, najbitnija grana privrede koja donosi suficit ovoj državi.

Ponavljam, minimum četiri milijarde dolara donosi suficit. Koliko vi, tj. Vlada, izdvaja za ovaj posrnuli agrar, već punih 11 godina. Ne može više seljak da se savija, ne može da se saginje više. Ne može da plaća obaveze, a ne može više ni da trpi tajkune i finansijske moćnike koji određuju cene njihovim finalnim proizvodima, a da ne pričamo o repromaterijalu koji je poskupeo od prošle godine za 50%. Konkretno se odnosi na veštačko đubrivo, odnosi se na seme i na zaštitu biljaka.

To je moje pitanje, gospodine ministre, vama, a ne vaš odgovor od 22 sekunde. Ponovo vam postavljam isto pitanje. Nadam se da ćete mi ovog puta odgovoriti onoliko koliko sleduje kao ministru koji je u Vladi, koji predstavlja Vladu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine premijeru meni je žao što imam svega dva minuta, ali mogu da vam se obraćam jedno dvadeset sati, koliko ste dali novaca za, u razdelu 19. koji se tiče poljoprivrede.       
Šta drugo reći, kad SRS, evo već od 2001. godine non stop ponavlja 5% od budžeta za poljoprivredu, ali izgleda to vama ništa ne znači. Jedina grana privrede koja donosi suficit i to ovom budžetu jeste poljoprivreda. Četiri do 4,5 milijarde dolara, a vi ste uspeli da, od 2011. godine gde je izdvojeno 2,5% na 2,3%. Evo to ste vi učinili za posrnuli srpski agrar. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, baš kada sam pročitao obrazloženje, gospodine ministre, nije mi bilo jasno zbog čega niste vi prihvatili ovaj moj amandman, ali nikad nije kasno.

Vi u obrazloženju kažete ovako, tj. Vlada – amandman se ne prihvati iz razloga što je obaveza dostavljanja podataka utvrđena članom 37. Zakona o biocidnim proizvodima, "Službeni glasnik" itd, itd, pa kaže – među podacima koji se obavezno dostavljaju u skladu sa citiranom odredbom su i podaci koji se mogu označiti kao poverljivi.

Naime, u onom prvobitnom Zakonu o biocidnim proizvodima to je član 30, stav 4. koji kaže – zahtev iz stava 1. ovog člana može da podnese strani proizvođač preko zastupnika, odnosno predstavništva sa sedištem u Republici Srbiji. Ako je to toliko poverljivo, ne može da stoji reč: "može". Gospodine ministre, mora da stoji reč: "obavezan je". Dalje se nastavlja u vašem obrazloženju - strani proizvođač nema pravo izbora da li da dostavi poverljive podatke ili ne. Znači, nema izbora. Ako nema izbora, onda je obavezan da to uradi. Ili, kažete - već samo može, opet se pojavljuje reč "može" u vašem obrazloženju, da izabere načine na koje će da ih dostavi Agenciji za hemikalije.

Dalje - ovi podaci su neophodni u postupku odlučivanja o zahtevu za izdavanje privremene dozvole, a strani proizvođač, opet stoji reč "može", može da ih dostavi direktno Agenciji za hemikalije ili preko zastupnika. Nemojte, molim vas, za nešto što je poverljivo da stoji reč: "može". Nema, ako je nešto poverljivo, to znači da je obavezan. Verujte, ministre, ne vidim razlog zašto ne bi bio prihvaćen ovaj moj amandman.

Dokazno je na osnovu obrazloženja Vlade, a na osnovu podnošenja, da ona reč: "može" treba da se menja rečju: "obavezan", jer u vašem obrazloženju kažu da je to poverljiv dokument materijala. Nemojte nešto što je poverljivo da ne bude obavezno, nego može. Mogu da idem, a mogu i da ne idem. Nema tu mogu ovamo, mogu onamo. Znači, zakon je decidan i zbog toga ste sada pretrpeli ove promene.

Evo, vidite sada, da ne bude ko je podneo, kako je podneo, podneli smo i vidite da podnosimo amandmane koji će apsolutno da poboljšaju ove izmene i dopune Zakona o biocidnim proizvodima.

S obzirom da moje kolege nemaju još puno vremena, gospodine ministre, vi i ja smo stali kod onog osiromašenog uranijuma. Sećate se da ste vi obrazložili i rekli ste da iznosim neke netačne podatke, da širim alarmantne vesti. Pa, osiromašeni uranijum je urađen 1999. godine na teritoriji Srbije, posebno Kosova i Metohije, južnog dela Srbije i, kako vi kažete, u Vojvodini nije. Locirano je, imate podatke vi, na 91 lokaciju. Imate sve podatke, ali treba samo da vas podsetim, Novi Sad je u Vojvodini, srpskoj Vojvodini, Novi Sad ima predgrađe koje se zove Šangaj, koje je bombardovano. Onda, imamo taj Šangaj koji je imao rezervoare na milione i milione litara nafte, naftnih derivata, a gađan je raketama sa osiromašenim uranijumom. Gde se nalazi Batajnica, gde se nalazi Pančevo i Fruška Gore? To je Vojvodina.

Pitao sam vas još nešto, šta je, gospodine ministre, sa "Jugoremedijom" zrenjaninskom? Šta je sa zemunskom "Galenikom"? Šta je sa "Srbolekom"? Pogledajte zašto se "Jugoremedija" nalazi u takvoj situaciji u kakvoj je sada. Ovo su natpisi u novinama, nije ovo izmislio Milorad Krstin. Kaže ovako – hrvatski biznismen Luka Rajić na proleće počinje proizvodnju lekova u Zrenjaninu, fabrika je pri kraju. Naslova je ovakav: "Sa "In Med" kašika je u med". Kaže – hrvatska farmaceutska kompanija "Farmes", vlasništvo jednog od najvećih hrvatskih biznismena, Luke Rajića, do sredine naredne godine počeće proizvodnju lekova u pogodnim smeštajima u zrenjaninskoj industrijskoj zoni "Baglješ". U "Farmasu" naglašavaju da se ne plaše konkurencije, s obzirom da će poslovati u gradu gde već postoji fabrika lekova "Jugoremedija". Zatim, otkud hrvatska kompanija u gradu na Begeju? Rajić je, naime, uspostavio saradnju sa beogradskom firmom "In Med", koja je 2008. godine u industrijskoj zoni "Baglješ" u Zrenjaninu počela izgradnju fabrike lekova. Inače, taj gospodin Lukić je u Srbiji poznat kao vlasnik "Dukata" iz "Somboleda" u Somboru.

Bezrazložno se ne dovodi "Jugoremedija" u tešku situaciju, da radnici jednostavno ne dobijaju platu na vreme, a u pitanju je fabrika lekova dobro poznata po lekovima koji su se samo proizvodili u "Jugoremediji" i proizvode se. Ti lekovi sada stoje u magacinu, ne mogu da se distribuiraju, a jedan od razloga, voleo bih da me razuverite, jeste i ova firma o kojoj sam pričao. Izvinjavam se, nisam još ovo što je podvučeno crvenim, kaže – nogu povukao Todorić. Pre Rajića u Zrenjanin je stigao najveći hrvatski tajkun, Ivica Todorić, koji je kupio fabriku ulja "Dijamant".

Da li je moguće, gospodine ministre, da treba da se ugasi "Jugoremedija", a da će ova hrvatska firma "Farmes", ona je već izgrađena, ona će da startuje, da radi, a da se ugasi jedna dobro poznata i priznata, da ne kažem svetska, nego evropska fabrika lekova? Zato je bilo moje pitanje postavljeno – da li je moguće da nam i tu hrvatski tajkuni preuzimaju primat, pa čak i u medicini? Samo mi navedite jednu firmu za proizvodnju lekova koja je iz Srbije otišla i kupila neku fabriku u Hrvatskoj. Navedite mi to, ne znam lično, izvinjavam se, gospodine ministre, ako nisam obavešten, nadam se da jesam, ali vi mi kažite jednu fabriku koju je kupio neki vaš tajkun, otišao u Hrvatsku i kupio hrvatsku fabriku lekova.

Vodimo malo računa o građanima Srbije i o onima koji su zapošljeni. Taman se ta "Jugoremedija" iz Zrenjanina otrgla od onog "Nina Jaka Radović 80", a sada ponovo dolaze neki drugi koji hoće da je unište. Ne smemo to da dozvolimo. Srpska radikalna stranka to ne sme da dozvoli. Evo, mi to sada kroz ove amandmane pokušavamo da vam ukažemo kakvih sve nepravilnosti ima. čuli ste kolege oko ove bolnice. Sada vam i ja iznosim direktno. Pogledajte, priča nije baš za decu. Ovo je ozbiljna stvar i vi to morate ozbiljno da shvatite i da mi odgovorite. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mariću, vi kao načelnik Uprave za vanredne situacije kada ste pravili izmene i dopune ovog zakona, a mi podneli amandmane, trebali ste ipak da ove amandmane koje je podnela poslanička grupa SRS protumačite onako kako bi oni poboljšali zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona o vanrednim situacijama. Lično mislim da ste trebali da prihvatite neke amandmane, ako ne sve, barem neke.
Konkretno u članu 8. stav 2, a to je u onom starom Zakonu o vanrednim situacijama član 32, koji glasi ovako – odluka o ukidanju vanredne situacije na predlog nadležnog štaba za vanredne situacije donosi organ koji je, a ja tražim da se briše, koji je doneo odluku o proglašenju vanredne situacije, jer se zamenjuje onaj koji je istu odluku doneo.
Suština je da onaj ko donese, tj. proglasi vanrednu situaciju, logično da treba taj i da je ukine. Zato sam samo jednu drugu rečenicu koju ste vi napisali uskladio, da tu istu napišete u - odluku doneo. Kratko i jasno. Faktički, amandman se preciznije definiše normom. Ništa drugo nisam time hteo da narušim u Izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama.
Ovo je veoma bitan zakon. Gospodo, ovo je zakon koji reguliše neke stvari posebno kada su u pitanju vremenske nepogode koje pogađaju poljoprivredu. S obzirom da dosta dobro baratam sa tom materijom, moram vam reći neku stvar koju vi morate zanati, gospodine Mariću, a to je da se polako provlači kroz javne servise informisanja građana Srbije, da ćemo izgleda morati da ukinemo i protivgradne stanice, zato što propisi EU ne dozvoljavaju protivgradne stanice.
Znate, oni su navikli da lete paraglajderima. Da ne bi raketa koja dostiže visinu i od šest hiljada metara, možda oštetila taj paraglajder. Nije bitno to što će, ili nedaj Bože, onaj njihov Bojing 747, nije bitno što će jedan deo suverene države Srbije biti možda pod udarom nevremena, a jadni srpski paor opet doživeti nesreću, kao što smo to imali prošle godine.
Neću da govorim o zemljotresu, o tome će govoriti moje kolege. Ali, moram da kažem o ovome drugom, da vi nekako vidite kako i šta dalje uraditi. Provlači se da će 2015. godine biti kraj protivgradnih stanica. Kažem vam da to neće biti izvodljivo, jer protiv ovakvog sistema vi morate kupovati avione koji su osposobljeni da lete iznad oblaka i onda, putem specijalnih supstanci uništavati onaj grad, koji će padanjem dole na zemlju, uništiti poljoprivredne useve.
Te protivgradne stanice su održavali ljudi volonteri za četiri do pet hiljada mesečno. Trebali smo da imamo i 35 hiljada raketa u toku godine. Ne znam sad, po nekim informacijama, da imate nekih devet-deset hiljada. Ali moram da vam kažem da i te protivgradne rakete, kada na vreme oni budu obavešteni, oni koji rukovode tim protivgradnim stanicama ili tim raketnim sistemima, dolazi do uništenja tih gradonosnih oblaka koji čine tu ogromnu štetu. Da znate, 2010. godina, svesni smo mi promene klimatskih uslova na zemlji. Evo, to je polako zahvatilo i Balkan, to jest Srbiju, tako što imamo jednu godinu koja je kišna, sa veoma lošim vremenskim uslovima, sa gradom, imamo sledeću godinu, kad to govorim, govorim o 2010. godini, imamo 2011. godinu, kada su imali sušnu godinu. Sve su to vanredne situacije. Samo što, kada to zadesi jedan deo teritorije Srbije, gospodine Mariću, niko se ne brine da dođe da pogleda koliko je određeni okrug, ne daj Bože opština, a kad dođeš u okrug, onda znajte koliko su ogromne štete za registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Tu morate voditi računa.
Spomenuću vam 2010. godinu, sad je Banatski okrug, da ne kažem naseljena mesta koja su zadesila taj Srednje-banatski okrug. Totalno su uništeni, posebno kada je reč o usevu zvani suncokret. Sabijene su glave koje su trebale za nedelju, dve, tri dana početi sa žetvom, uništene. Pojedina sela su pretrpela takvu štetu da su sa kuće leteli crepovi. Od 200 do 700 komada po domaćinstvu. Usevi su bili uništeni. Stiže neka pomoć po domaćinstvu od 10 kilograma, tj. 15 hiljada jedinica zrna kukuruza da se nadoknadi šteta. Šta rade ti štabovi po opštinama?
Nisam primetio u Srednje-banatskom okrugu da je prošle godine iko dobio bilo kakvu naknadu štete. Čardaci, kotarke, kako gde se nazivaju, su puni pod kukuruzom bili rušeni. Šupe nošene kod komšije. Znate kako izgleda jedna šupa gde zemljoradnik drži svoju mehanizaciju? Odneta kod komšije, ne jedna, preko 20. Rekao sam vam da je svaka kuća pretrpela bar od 200 do 700 crepova. Stigla je pomoć, gospodine Mariću, u vrednosti jedne kese semena kukuruza u koju stane 15.000 jedinica ili zrna.
Ako je ovaj zakon, zakon je donet, ali ako sada donesete ove izmene i dopune zakona, dajte bar da ti štabovi rade. Šta rade tamo? Da li treba ja, kao narodni poslanik, da intervenišem za Srednje-banatski okrug da se dobiju neke protivgradne rakete? Doduše, to se ispoštuje po protivgradnim stanicama, a šta će oni okruzi koji nemaju ili narodni poslanik neće da pomogne u tom smislu? Šta se dešava? Jedno kasno paljenje raketa u sistemu protivgradnih stanica uništava po par hiljada hektara. Naravno, ako ima protivgradnih raketa. Imate rakete kratkog dometa, srednjeg dometa i dugog dometa. EU kaže da ne možete. Vi hoćete raketama da gađate ljude koji paraglajderima se šetaju nebom Srbije. Ne mogu da kažem ništa protiv toga, ali nemojte da neko zbog palaglajdera gubi svu dobit koju je zamislio, da može normalno da živi to domaćinstvo od tih poljoprivrednih površina.
Do 2010. godine žetva pšenice je bila takva da su se kombajneri dovijali, stavljali gusenice na točkove da bi ušli u njivu da požanju pšenicu. To se dešavalo baš u Sredenje-banatskom. Kolega dobacuje da je bilo u Sremu i u Mačvi. On ne zna, on mora to da ubere što je proizveo, on mora da se razduži, uzeo je, nažalost, seme, uzeo je i đubrivo i gorivo u naturalnoj razmeni. Zna se ko od koga to dobija.
Prema tome, vi morate apsolutno voditi računa o tome, morate biti u ovom zakonu prisutni, ali da budete prisutni i na terenu. Čućete od kolege, njegov okrug je zadesio zemljotres, koliko je šta urađeno. Morate intervenisati. Ako ste vi načelnik Uprave za vanredne situacije, gospodine Mariću, nemojte da budete na papiru. Nisam rekao da ste vi sada na papiru, ali dobrim delom izgleda jeste jer zavisite, kako ovde kaže zakon – i za naknadne štete koje su prouzrokovane, a zato i postoji ovaj zakon. Kada to budete uradili, to će biti nešto pozitivno. Molim vas, nemojte gasiti protivgradne stanice. Klimatske promene su prisutne svuda u svetu, zahvaljujući nepoštovanju očuvanja životne sredine, posebno SAD. Da ne pričam o toj 1999. godini u Srbiji onda već ulazimo u neku drugu temu, a ja ne bih da me potpredsednik Skupštine za to opomene.
Prema tome, gospodine Mariću, pratite situaciju, vodite računa šta vam rade oni koji su zaduženi po štabovima vanrednih situacija na terenu. Onda neće biti kritike, nego daj Bože pohvale. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i u ovom amandmanu, s obzirom da stoji obrazloženje da je cilj amandmana poboljšanje teksta zakona, ali da iskoristim prisustvo, vidim da priča na mobilnom, gospodina Babojevića i da mu kažem da možete donositi zakon na svakih pet minuta kada imate recimo policijske uprave u Subotici i načelnika policijske uprave, gospodina Mucalja, sa svojim inspektorima kojima treba četiri godine vremena da se upre od strane i unutrašnje kontrole policije, na čelu sa gospodinom Radovićem, sa gospodinom Premovićem, savetnikom ministra, pa da ništa ne urade povodom predmeta, a reč je o "Herbakopu", firma koja je oštećena na osnovu lažne lične karte, osam i po miliona 2007. godine. Evo, četvrta godina, još ništa nije urađeno. pored svih nastojanja ovih pomenutih ljudi, znači gospodina Premovića, savetnika ministra policije, gospodina Radovića, načelnika policijske uprave, ništa se ne radi po predmetu. Znači, oštećena je firma "Herbakop" iz Velenaca, vlasnika Srbe Đurića, a vrednost je osam i po miliona, tada 100.000 evra.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, u kakvoj je to vezi sa vašim amandmanom koji glasi da se u stavu 4. posle reči "aktom" dodaju reči: "Vlade na predlog"?)
Stvarno ne mogu da razumem da vi nećete da shvatite da ja pričam. Načelnici uprava, ima ovde u stavu 3. jedna tačka, posle reči: "načelnici uprava" dodaju se reči: "i komandanti specijalnih jedinica policije". Ne mogu da završim. Počeo sam sa načelnicima uprava i hoću da završim ono što treba narod da zna.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ono o čemu ćete obavestiti javnost i nas mora biti u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, dakle, o amandmanu.)
Da li ovde piše načelnici uprava, u članu 3. stav 1?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vaš amandman glasi - U članu 5. u stavu 3. reči: "rukovode i", brišu se. U stavu 4. posle reči "aktom" dodaju se reči: "Vlade na predlog", pa vas molim, imate još 30 sekundi za obrazlaganje amandmana.)
Mislim da sam jasan i glasan, da ukazujem na propuste koji će se desiti ako naši amandmani ne budu prihvaćeni.

Gospodo iz ministarstva, za razliku od ovih koji ovamo sede s desne strane, iz redova "zumbula", koji jednostavno, neće da vam pomognu u članu 27. Inače, to je u starom, onom prvom zakonu, član 147. Ipak, poslanička grupa SRS, pročitaću inače kako glasi ovaj amandman – dodatni koeficijent utvrđen u skladu sa članom 146. stav 2. ovog zakona, primenom, osnovicu uvećava platu za 30%-50% u odnosu na plate državnih službenika. Umesto ovih 30%, stavio sam da je od 40%-50%. To znači da SRS apsolutno želi, s obzirom na složenost poslova koju obavljaju policijski službenici, predlaže da početno uvećanje dodatnog koeficijenta, umesto 30% bude 40%.
Mislim da je obrazloženje jasno. Ne znam zašto vi to nećete da sami sebi pomognete, a ujedno, da usvojite i ovaj amandman koji sam podneo.
Moraću da vas zamolim da ipak vi obavestite, s obzirom da sam i ministru to rekao, da nema smisla da direktor policije Srbije pomaže načelniku policijske uprave Subotice, u tome što ne želi da reši slučaj "Herbakop" iz Belenaca koji se tamo nalazi već četiri godine i da nema više smisla da se to pitanje već jednom završi.
Prema tome, gospodo, vi morate uticati i imati izveštaje šta vam rade pojedine policijske uprave, koliki je njihov učinak u rešavanju tih kriminalnih radnji koje se nalaze na terenu, posebno na terenu policijske uprave Subotice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre vi niste te 2009. godine sedeli ovde tada kada sam ja bio izvestilac ispred poslaničke grupe SRS po jednom većem setu zakona iz domena poljoprivrede, među kojima su bila i ova dva zakona – Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o hemikalijama. Još tada smo mi, ministre, kao poslanička grupa govorili da ovaj zakon koji je predložila EU nije potpun i da će doći do njihovih izmena. I bili smo te 2009. godine u pravu.
Nažalost, tada ministar koji je tu sedeo nije hteo da uvaži naše primedbe, ni u načelu ni u pojedinostima. Nadam se da ćete vi, ako ništa drugo bar u pojedinostima prihvatiti naše amandmane koje smo podneli u smislu poboljšanja zakona, s obzirom da vam ovo sada traži EU. Znate kako su oni čudni? Oni, dok se žuri prema EU, bili su uslovi Karadžić, Mladić, sada priznavanje KiM kao nove države, otcepljene, sa 15% od ukupne površine Republike Srbije pa njima ni to nije dovoljno i sada traže izmene i dopune raznih novih zakona. Bukvalno, vraćaju se zakoni koji su doneti 2008, 2009, 2010. godine i traže se njihove izmene i dopune. Mada, kada sam ovo pogledao, meni više liči da ovde imate svega sedam članova u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama i mislim da se ovo moglo uraditi i nekim vašim uredbama. Ali, čudi me nešto drugo, gospodine ministre.
Kada sam pročitao obrazloženje koje je verovatno pisala vaša služba, reč je o Zakonu o izmeni i dopuni Zakona o biocidnim proizvodima a drugi o hemikalijama i vidim da ste stavili ista obrazloženja. Ne mogu biti ista obrazloženja. Ali, suština je jedna jedina, a to je sledeće: "Izmenom člana 50. utvrđeno je da inspekcijski nadzor biocidnih proizvoda, govorim i o hemikalijama, pored inspektora za zaštitu životne sredine, to su jedni inspektori, i tržišnih inspektora vrše i sanitarni inspektori kontrolu". Imam osećaj da ta EU nije baš nešto ubeđena ili sigurna u naše inspektore, govorim o inspektorima za zaštitu životne sredine i tržišnim inspektorima, pa će zato da uključi i sanitarne inspektore. Ja ne verujem da sanitarni inspektor ima toliko znanja da bi mogao da izvrši kontrolu ovog zakona. Znači, govorim o Zakonu o hemikalijama i Zakonu o biocidnim proizvodima.
Ne mogu sada a da ne pročitam kako je to identično napisano i u jednom i u drugom zakonu, samo ste promenili stavove. Na primer, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, kaže se: "Ovakvo rešenje predlaže se iz razloga što sanitarni inspektori imaju iskustva u vršenju nadzora nad primenom propisa kojima se uređuju predmeti opšte upotrebe, a posebno sredstva za održavanje opšte higijene te vršenje sanitarne inspektore. Pored toga, propisivanje nadležnosti sanitarnih inspektora doprinosi većoj efikasnosti inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o hemikalijama i propisima donetim na osnovu njega, ne samo zbog njihovog iskustva već i broja". Obistinjuje se ono što sam ja rekao. Nije EU izgleda sigurna u inspektore o zaštiti životne sredine i tržišne inspektore. Ili ona možda misli da su oni korumpirani? Pretpostavljam da je to njihova sumnja – korupcija. Zato su i ubacili te sanitarne inspektore, koji su tobože stručniji i koji će pomoći da se ovi zakoni primenjuju na terenu.
Onda, vidite kako to glasi isto u Zakonu o zaštiti o hemikalijama i Zakonu o biocidnim proizvodima. U stavu 3. je, kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, identično ono obrazloženje. Kaže – u stavu 3. je izvršena dopuna člana 89, a u Zakonu o biocidnim proizvodima kažete – u stavu 2. je izvršena dopuna člana 51. i identično govori zašto. Evo, pročitaću – tako što je utvrđeno da troškove uzorkovanja i ispitivanja hemikalija i proizvoda snosi pravno ili fizičko lice ili preduzetnik, od koga je uzorak uzet, ako se u konačnom postupku utvrdi da ne odgovara propisanim svojstvima, dok u slučaju da uzorak odgovara propisanim svojstvima troškovi uzorkovanja i ispitivanja hemikalija i proizvoda padaju na teret sredstava predviđenih finansijskim planom Agencije za hemikalije. To isto piše u ovom drugom zakonu u obrazloženju. Identično isto, što je prosto nemoguće. To vaša služba nije smela da uradi. Ovo su dva zakona, jesu stavljena u jedan koš, u stvari tri, ali pričam o ova dva zakona, jesu stavljeni u jedan koš, ali to ne znači da bude obrazloženje isto, jer biocidni proizvodi su jedno, a hemikalije su drugo.
Kada bih se pitao, ne bih dozvolio da nijedna hemikalija više postoji ni u jednoj državi ovog sveta, nego da se proizvodi organska hrana. Ne bih dozvolio, ali ja se tu ne pitam. Možda će i biti vremena da se pita Srpska radikalna stranka, što je sigurno.
Moraću da vas samo podsetim nešto, ministre, kao i vaše saradnike, koji sede do vas, ovo su verovatno pisali ili prepisivali. Analiza efekta kaže – Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne dira se suštinsko rešenje dato u Zakonu o hemikalijama, odnosno ove izmene i dopune odnose se na preciziranje zakonskih termina i uvođenja sanitarnih inspektora u postupak nadzora nad primenom propisa kojima se uređuju hemikalije. To isto piše i ovde u obrazloženju o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima. Nastavljam – i dalje važe osnovni principi evropskih propisa iz oblasti hemikalije, da se regulišu uslovi za stavljanje u promet hemikalija kao proizvoda, odnosno način utvrđivanja uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Ne znam kako vi mislite da uopšte mi proizvodimo jednu zdravu hranu, kada dobro znate da smo 1999. godine, pa, vi ste bar bili, hvala Bogu, na terenu, ne od 1999. godine, nego od 1990. godine, kao patolog, kako sad ovo Srbija, koja je obogaćena osiromašenim uranijumom, više nego što treba, kako da zadovolji potrebe i standarde EU, kada ne može da zadovolji te standarde, jer znate da smo bombardovani? Dobro znate da je dobar deo Srbije, da je tim zločestim nahođenjem pojedinih moćnika EU i SAD učinjeno da Srbija ipak nije vrhunski tvorac organske hrane. Ti krivci neka snose svoje posledice.
Podsetiću vas sada šta je ubačeno u ovom zakonu kada je reč o hemikalijama. U članu 3. starog zakona, koji se ovde nalazi ispred mene, posle tačke 5) dodali ste tačku 5a) i tačku 5b). Niste vi dodali, oni su dodali zbog svoje sigurnosti. Samo zbog njihove sigurnosti, a govorim o EU. Ona kaže – opozivanje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se vrši povraćaj hemikalije ili proizvoda koji je proizvođač, odnosno distributer već isporučio ili učinio dostupnim potrošačima, odnosno daljim korisnicima. Znači, on sebe hoće da osigura, da se nekako izvrši taj povraćaj te hemikalije, ako je, ne daj bože, stiglo do njih. Onda im ni to nije dovoljno, pa su tražili dopunu 5b), koja kaže – povlačenje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se sprečava dalje snabdevanje i činjenje dostupnih hemikalija ili proizvoda koji su stavljeni u promet. Nije dovoljno opozivanjem, sada i povlačenje.
Sada ću vam pročitati tačku 16) – supstanca jeste hemijski element i njegova jedinjenja u prirodnom stanju ili dobijeno u proizvodnom procesu, uključujući aditive koji su neophodni za održavanje njene stabilnosti i nečistoće. Vi ste stavili - nečistoće, tu je samo promena. Znači, njih ne interesuje nečistoća, njih interesuje čistoća. Ne znam da li ta njihova čistoća stiže u Srbiju, tako kako oni traže ovde, posebno u ovoj tački 16) koja se menja u članu 3. izmena i dopuna Zakona o hemikalijama. Da li mi mislimo da oni sve tako sprovode u detalje ove zakone koje mi donosimo, tj. njihove zakone koji su nama prosleđeni ovde u ovom visokom domu? Ubeđen sam da to ne rade, iz više primera, kojih god hoćete primera.
Mi smo imali jedne izmene i dopune Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti i sklopilo se da pričamo o GMO. Izvinite molim vas, ipak je Srbija preplavljena sa pojedinim proizvodima koji sadrže GMO, preplavljena. Tu trebamo malo da stanemo, pa da se zamislimo. Hajde, žurite u EU, žurite, stignite. Ne znam, priča se da je to 2020. godine. Sada će nam stići izmene i dopune, verovatno, Zakona o protivgradnim merama, pa sada više nema raketa, i to dobro znate. Sada ćemo ukinuti radna mesta, neće biti onih volontera koji primaju pet hiljada mesečno, a spasavaju poljoprivredne proizvode. Evo, tamo pritiskaju dugmad i šalju te rakete u gradonosne oblake. Neće onda raditi ni fabrika koja proizvodi te rakete. Sada ćemo morati da kupujemo avione koji će sa posebnim supstancama nadletati oblake i spuštati te supstance i onda ćemo tobože biti sigurni da neće biti štete na poljoprivrednim proizvodima.
Hajde da pričamo o nečemu još, što je veoma bitno, gospodine ministre. Hemikalije stižu i do fabrika koje se bave proizvodnjom lekova, one koje su dozvoljene. Zašto smo ušli, gospodine ministre, u jednu krizu, kada ne smemo da uđemo u tu krizu? Reč je o tome da neko, izgleda, želi da uništi ove fabrike lekova koje se nalaze u Srbiji. Spomenuću, šta je sa "Galenikom"? Pojedini proizvodi se ne pojavljuju više na tržištu, a nekome život zavisi od toga. Šta je sa zrenjaninskom "Jugoremedijom"? Ko je uništava? Je li opet ta privatizacija koju je dozvolio, svojevremeno, kada je bio Vlahović u privatizaciji, dozvolio tako nešto da kupi neko ko će uništiti i izmestiti jednu "Jugoremediju", koja stoji tamo, da ne kažem koliko godina? Šta ćemo sa "Srbolekom", gospodine ministre? Da li postoji samo jedna, dve, tri ili više veledrogerija, koje samo one mogu da izvoze lekove u pojedine države ili da distribuiraju po Srbiji? Ko su vlasnici? Ko je samo njima odobrio i dao te dozvole?
Niste vi bili tada kada su stvarane veledrogerije i kada su se vršile distribucije. I dan danas su samo određeni ljudi zaduženi za to. Imate i ove vakcine preko Miškovića. Sada ovi iz G17 ćute, izašli su. I tada je pričano o ministru, neću da mu spomenem ime. Svi beže iz G17. Nema Dinkića, sada je tu Ćirić, da ne kažem Ćira.
Građani Srbije moraju da vrednuju to šta se dešava u Srbiji. Dokle ćemo mi, ministre, trpeti uslove i uslovljavanja EU kroz ove zakone, a posebno me peče i jedva sam čekao da vi sednete ovde kao ministar i da vas pitam šta je sa posedom ove tri najpoznatije fabrike za proizvodnju lekova u Srbiji? Koji je razlog da se one unište? Koji je razlog da pojedini stanovnici, građani Srbije ne mogu da kupe lek? Recimo, nema brufena, klometola. Nisam medicinski stručnjak da bi se svih setio ali mnogi direktori bolnica su me nazvali da mi kažu da vas pitam to.
Mislim da građani Srbije i javnost treba da zna zbog čega se pred izbore uništavaju baš ove tri ključne fabrike za proizvodnju lekova? Nije dosta što imaju tu tešku ekonomsku situaciju građani Srbije, treba im još uskratiti i zdravstvo zbog nekih tajkuna koji hoće da uzmu te fabrike.
Samo ću napomenuti IMT, fabrika koja je bila poznata u svetu, mi smo bili izvoznici poznatog traktora IMT 539 i da ne nabrajam sve koje smo izvozili za Indiju, Kinu, afričke zemlje. Sad oni nama uvoze, Indija "Mahindru", Kina "Ito" itd. Treba da se uništi IMT zato što je u pitanju 36 hektara gradskog-građevinskog zemljišta. To je suština, ministre.
Tako isto finansijski moćnici i tajkuni, ovi na vlasti, hoće da unište ove fabrike: "Jugoremedija", "Galenika", "Srbolek", a vi donosite zakone ovde iz EU, koja nas stalno uslovljavanja i koja na stalno govori – dopune zakona. Koliko više dopuna? Hajde da sednemo jednom i da završimo, koliko treba zakona da izglasate ovde, da vidim da li ćete to uraditi. Ako može u toku noći, uđite više u tu evropsku zajednicu.
Kolege su napomenule kako žive druge. Živim blizu granice sa Rumunijom i znam kako tamo žive. Obilazim i Srpsku Crnju i granični prelaz, jer meni stranački pripada da to obilazim. Vidim kako žive oni tamo. Žive tako što švercuju našim cigaretama…

Hvala što ste me upozorili, ali morao sam da iznesem činjenice, da građani Srbije budu upoznati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi paori Srbije, a posle ću objasniti, gospodine ministre, zašto sam morao da upotrebim tu reč – uvaženi paori Srbije, ovaj zakon je bio pred nama 2009. godine. Zvao se Zakon o zaštiti oplemenjivača biljnih sorti. Sačinjavalo ga je 55 ili 56 članova. Tada je poslanička grupa SRS podnela podosta amandmana, a svojim učešćem u raspravi pokušali smo da vam kažemo i dokazali smo tada, doduše niste vi bili tada ministar, da će doći sigurno da izmena i dopuna ovog zakona.
Tada smo vam na to ukazivali još u načelnoj raspravi, a posle i putem amandmana, zato što je ovaj zakon, onaj prvi, 2009, ne ovaj kao dopuna, prepisan iz Francuske. Nije to uopšte ni strašno što je on prepisan iz jedne evropske države, članice EU, ali, mi smo tada prepoznali, te 2009. godine da on nije dovoljno dobar i da će pretrpeti neke izmene. Jer, da pristupite jednoj svetskoj trgovinskoj organizaciji, tada zakon mora da bude perfektan i uvek vuče ka onim državama u čijem je interesu da se donesu izmene i dopune postojećeg zakona. Ja sada govorim o zakonu koji smo doneli 2009. godine a koji se nadovezuje na moj amandman.
Naime, ja sam, čitajući dobro ovaj zakon, i kao ovlašćeni predlagač ispred poslaničke grupe SRS, našao da u izmeni i dopuni Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, u članu 2. ima nekih nelogičnosti. Ja ću se potruditi da i vi meni pojasnite, ili da se jednostavno usaglasimo da se ovaj moj amandman prihvati.
U članu 2, a to je inače stari član 4, st. 2. i 3. reči: "stvorili, otkrili ili razvili sortu" zamenjuju se rečima: "stvorili ili otkrili i razvili sortu". Znači, imamo samo ono "ili", ispred ili iza "otkrili". Ali, kad bi ovo recimo sada pročitao, a verujem da jeste pročitao, nažalost, niste konsultovali, a ja sam to rekao u načelnoj raspravi, recimo profesor Škorić, koji je stvorio podosta sorti suncokreta, znači, kada vidite negde na poljani jedno stablo sa lišćem, sa krunom tj. sa glavom, sa semenima i onim lepim laticama od žutog lišća, neko od umova se mnogo ranije setio da kaže – ovo je biljka od koje se može proizvesti hrana. Znači, prvo ono što treba da stoji jeste: "otkrio". Onda, kad je otkrio, polako stvara i razvija tu sortu. Jer, suncokret je plemenita kulturna biljka, oplemenjena. Sada služi za ljudsku ishranu, a njeni nus proizvodi za stočarstvo.
Ja sam tu našao nelogičnosti, naravno, konsultujući se sa našim vrhunskim stručnjacima. Ja mislim da jedan prof. Denčić zaslužuje pažnju, koji je jedan od stvaraoca sorti pšenice, pa jedan Jocković, koji je jedan od stvaraoca sorti kukuruza i to ne smemo zanemariti, gospodine ministre. Znači, ne možemo prvo reći: "stvorili ili otkrili i razvili sortu", nego prvo otkrili, stvorili pa onda razvijali sortu. Znate, sorte se stalno oplemenjuju, oplemenjuju se u svrhu da bi se njihovom setvom dobilo što više kao finalni proizvod i da bi bio zadovoljan taj naš srpski paor.
Zbog toga ste morali da obratite pažnju vi, tj. vaši saradnici ili saradnik koji je ovo pisao, da je došlo do jedne greške koju morate da ispravite. Vi još imate vremena da ispravite ovaj amandman. Ne mogu da verujem da ćete vi stvarno ostaviti da to bude ovako, ova bitna rečenica koju ste stavili, a u stvari, u postojećem zakonu, do 2009. godine, samo ste "stvorili ili otkrili", a ovamo piše: "stvorili, otkrili ili razvili sortu". To je jedan red reči koji je veoma bitan, ali stvarno je bitan. I ne vidim razlog, gospodine ministre, da ne prihvatite ovaj amandman.
Suština je, kada se piše jedan amandman, da se izvrši konsultacija sa vrhunskim stručnjacima u Srbiji. Mi smo bili svetska sila i ostajemo po proizvodnji sorti pšenice, suncokreta, kukuruza, soje, šećerne repe. Jeste da smo sada, zbog čega se i donosi ovaj zakon, ugroženi, zato što da bismo mogli da budemo članice UPOV, to je skraćenica a pravi naziv je Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti, a to je prvi uslov izmene i dopune Zakona o poboljšivačima biljnih sorti. Drugi uslov je STO skraćeno, što znači – Svetska trgovinska organizacija. Tačno je da ovaj zakon delom i štiti naše institute, naše vrhunske stručnjake, po čemu smo još uvek poznati u svetu.
Vidite, na koliko stotina hiljada hektara suncokreta se seje u Ukrajini, lepe, spomenuo sam sada nju, jer nam je ona haje da kažem tu najbliža. Nema bukvalno države skoro u Evropi da nemamo i našu sorto tamo zastupljenu.
Ali, bar onda kada već imamo naše sorte i priznaju ih države, gde vi žurite da idemo u tu Evropsku uniju, a članice su Evropske unije, ne vidim zašto ne bi one malo osluhnule i naše sručnjake, ako su već prihvatili te sorte.
Stvarno ne vidim razlog da ovaj gospodine ministre, amandman ne bude prihvaćen. Nemate razloga da ga odbijete. Ne možete da parirate činjenici da su u ovom amandmanu raspravljali vrhunski stručnjaci, što se tiče iz domena oplemenjivača biljnih sorti i prihvatili su mišljenje. Tamo sam spomenuo naših par vrhunskih stručka, stvarno ne bih želeo da nekoga reklamiram ovde, samo sam spomenuo, ali moje konsultacije su bile sa određenim brojem ljudi koji i ne sede ovde u poslaničkim klupama, nego sede i rade svoj posao za dobrobit srpskog paora.
Ali opet kažem, vi prvo nešto morate gospodine ministre da otkrijete. Kada ga otkrijete, onda stvarate i razvijate, razvijate do vrhunca, dok ne može toliko da rodi da bi jedna fabrika mogla da izdrži takav rod, o čemu sada pričam.
Kod nas je ušao ogroman broj svetskih kompanija koje su nam podelile reklamni materijal, koji se nikada ne može meriti sa našim reklamnim materijalom, koji je kao mala brošurica, znate. Naši instituti nemaju toliko para i nisu toliko moćni da reklamiraju, kao što se reklamiraju, hoćete da ih spomenem, evo spomenuću ih, ali neka ne shvate to kao reklamaciju, stigao nam je "Pionir", zna se Mišković je bio glavni koji je tu, tu je KVS, LG, Siđenta, Koza i da ne nabrajam dalje.
Nemam ništa protiv toga, ali dajte da vidimo da li smo mi dovoljno ovim zakonom zastupljeni i na našem tržištu koliko smo mi zastupljeni na njihovom tržištu. Nismo sigurno. Nemojte da francuska sorta pšenice i kanadska ulazi ovde na polja Srbije, a da je srpska sorta pšenice, hoćete da ređam ili da ne ređam, da reklamiram ili da ne reklamiram, bude poboljšivač njihovih sorti, što se tiče kvaliteta brašna. Odgovorno tvrdim, proverite to molim vas kod naših vrhunskih stručnjaka. Zašto je ovde toliko zastupljen jedan "apač" jer ima ogromnu reklamu koji se u istoj količini seje, kao i naša NS 40S sorta pšenice. Govorim o dve identične sorte sa istom količinom semena po jednom katastarskom jutru.
Kada pogledate sve one parametre koji su kod izvoza bitni, naš kvalitet pšenice je puno bolji od tog koji je uvezen, jer naše sorte su kvalitetnije i ponavljam služe ovim drugim sortama iz uvoza kao poboljšivač brašna. Pitajte mlinare. Ovo će vam sigurno oni reći.
Mogu vam reći, izmene i dopune zakona koje čine 22 ili 24 člana, dobro pogledao, još jednom ponavljam ovaj zakon o izmenama i dopuna Zakona su samo zbog toga, a to ste već rekli malopre, moram da priznam, zbog našeg ulaska, jer još nismo i ovoj Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti i još nismo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer ovaj zakon mora da bude dopunjen. Ponavljam, on treba da bude dopunjen, ali gledajte da mi vodimo računa i o našim sortama koje će se tu naći, a videćete kroz amandmane da malo "UPOV" više vuče tamo oni koji forsiraju, u stvari koji su stvorili taj "UPOV" nego za račun Srbije ili paora Srbije.
Prema tome, ubeđen sam, bez obzira što ste vi da kažem narodski, ne od juče, nego od skoro ministar poljoprivrede i trgovine, da ćete imati razumevanja za ovaj amandman. Nemojte prvo da dođemo do toga da prvo razvijamo sortu, pa onda da je otkrivamo. Ne može, nikad nije ni bilo. Dok je ovih naših umova, nažalost koje mi izvozimo iz domena poljoprivrede, i ako ih budete poslušali biće lakše i vama i srpskom paoru, a biće i nama. Hvala vam.

Gospodine ministre, razumem da ne možete da odstupite od teksta, tj. od izmena i dopuna Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti. Apsolutno vas razumem, jer ovo je tražila Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti i STO, čije nismo članica. Ovakav tekst mora da ostane iz prostog razloga, zato što ovaj UPOV ili ova Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti traži te uslove, traži takav tekst. Mi pri tome tekstu moramo da ostanemo, kako sam vas razumeo.
Želeo sam da vas pitam, gospodine ministre, da li se kuća gradi od krova ili počinje od temelja, zato sam uporan u ovome, da objasnim da i ovde u Srbiji ima stručnjaka koji mogu da učestvuju u građenju nekih zakona ili izmene i dopune zakona, bez obzira što nismo u EU, ali moraju da nas priznaju kao vrhunske stručnjake u stvaranju i oplemenjivanju sorti koje sam nabrojao, počev od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje, šećerne repe, voća, šljiva itd.
Ako je to uslov, ako je preduslov ulaska Srbije u UPOV ili u STO, onda vas razumem zbog čega ne želite u amandmanu gde pravim jedan red prirodni. Majka priroda je tako uradila od onoga što je nekada bila obična biljčica za koju se nije smatralo, mislim na suncokret, da od nje čovek može da živi i da bude jedna od osnovnih hrana. Oplemenjivanjem, jer je prvootkrivena, se stvara i unapređuje. To je suština zbog čega želim da vam ukažem, mada se u obrazloženju spominje tek 1961. godina. U obrazloženju koje ste nam dostavili stoji – Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti itd, Republika Srbija je ratifikovala Međunarodnu konvenciju o zaštiti novih biljnih sorti, donete u Parizu 2. decembra 1961. godine. Da vas podsetim nešto, šta je sa Konvencijom koja je zaključena još 22. novembra 1928. godine u Parizu? Znači, spominjala se još 1928. godina. Spominje se nešto za šta smo uvek bili tu, sada nismo zato što tako neko želi da nismo još ili neko možda žuri da bismo tamo bili što pre.
Mislim da ste svesni da morate da ispoštujete ovo. Ako se usvoji tekst ovakav kakav jeste i predočen nama, ako ne bude urađen, ništa, nema UPOV, nemamo članstvo u UPOV, nema u STO itd. Ali, ako već stvarno mislite ovde da ostanete i da ostane ovako kako je predloženo, a ovo je prepisan zakon 2009. godine od Francuske. Ukazivali smo i tada da ima tih propusta, da će doći taj zakon za godinu-dve dana, sećam se dobro, kad bismo imali stenogram videli biste da tamo piše da će doći do izmena, jer uvek onaj ko predlaže, traži nešto novo i za sebe. Onaj ko je članica mora nešto i da trpi. Ovog puta mi trpimo samo zbog toga što neko ne želi iz EU ili iz te Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti, da bude usvojeno nešto iz Srbije, a to je amandman poslaničke grupe ili moj amandman što se tiče izmene i dopune Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti. Hvala.

Kolega Vitomir Plužarević je podneo amandman na član 3, a u starom zakonu je to član 7. stav 2. tačka 2) i 3) – menjaju se i glase.
Gospodine ministre, ovde mi nešto upada u oči. Verujte, iz dobre namere želim da pojasnim zašto i zbog čega je izbačen ovaj deo ili je došlo tamo do nekog novog zakona, Francuzi pisali, pa sada piše možda Nemačka ili nije Nemačka, možda neka druga članica EU. Ne znam zašto? Zato smo i predložili da se član 3. briše, zato što ovaj postojeći je jasniji, a ovde se daje ono za šta mi imamo crv sumnje oko ovog zakona, jer baš ova organizacija kojoj težimo da budemo, da bi mogli da budemo ravnopravni što se tiče i učestvovanja nas u svetskoj trci u prodaji raznih semena kao proizvođača, mislim na Međunarodnu uniju za zaštitu novih biljnih sorti i sada kada pročitam, izbacujete član 2. i 3. stari.
U članu 2. stoji ovako – ugovorom između privrednih društva povezanih kapitalom, gde je jedno od tih privrednih društava većinski vlasnik ili između privrednih društva koji su u većinskom vlasništvu većeg privrednog društva. Pogledajte koje su sada izmene. Kaže se, ugovorom o otuđenja materijala sorte između privrednih društava povezanih kapitalom gde je jedno od tih privrednih društava vlasnik drugog ili između privrednih društava koja su u vlasništvu trećeg privrednog društva, pod uslovom da otuđenje materijala sorte nije u svrhu korišćenja sorte.
Verujte, kaže Bečej, berber. Izvinjavam se, ali tako mogu da protumačim. Verujte mi, imate već nešto u ovom starom članu 7. stav 2. tačka 2) i 3) i dodajete nešto. Pogledajte član 3. u starom zakonu – ugovorom na osnovu koga se u ime oplemenjivača reprodukcione ili urbani materijal proizvodi, reprodukuje, umnožava, kondicionira ili skladišti, pod uslovom da oplemenjivač zadržava isključivo pravo na dobijeni reprodukcioni ili urbani materijal ili njihove proizvode i da taj materijal odnosno proizvodi nisu otuđeni, s tim što mogu biti korišćeni za proizvodnju druge hibridne sorte, ali bez otuđenja reprodukcionog ili urbanog materijala hibridne sorte. To je u starom zakonu.
Ne vidim zašto je ova tačka 3) loša. Da biste je skratili novim izmenama i dopunama zakona i napisali samo kratko i jasno. Po vama, ugovor na osnovu koga se u ime oplemenjivača umnožava reproduktivni materijal sorte i na osnovu koga se vlasništvo umnoženog materijala vraća oplemenjivaču.
Opet pravite dobro nekome tamo, pravite dobro. Vi morate to da uradite, svestan sam, da bismo ušli u UPOV, svestan sam da je to opšta činjenica, jer rekao sam, moramo da napravimo i mi trku i da se pojavimo na svetskoj pijaci. Samo, mi smo neravnopravni, iz prostih razloga zato što ste baš ovaj konkretno član 3. toliko uprostili da bi nekome bio dostupniji, a u starom Zakonu o oplemenjivačima biljnih sorti je dosta to jasnije i sveobuhvatnije i nema propusta. U ovom članu 3. starom nema propusta. U ovome ima. U ovome može između redova malo da se pročita.
Opet, ponavljam, niste vi to pisali. Jedan je pisao, pouzdano, ovaj od 2009. godine Zakon o oplemenjivačima biljnih sorti, Francuzi, ali nisam došao do saznanja ko je ovu dopunu izvršio. Na osnovu čijeg predloga?
Zato smatram da bi trebalo amandmane koje predloži poslanička grupa SRS i moje uvažene kolege prihvatiti, jer smatram da su prihvatljivi. Zato i tražimo da se brišu ove nove izmene i dopune zakona. Hvala.

Gospodine ministre, na osnovu svih odgovora koje ste dali mojim kolegama, ipak sam stekao utisak da je taj zakon potreban nama. Kao što sam rekao, da ne ponavljam, dve svetske organizacije: Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV) zahteva i traži, Svetska trgovinska organizacija (STO) isto zahteva i traži izmene i dopune postojećeg zakona koji smo doneli 2009. godine.
Opet su neke stvari nedorečene i siguran sam da sam dobrim delom ovde u pravu. Pogledajte koliko UPOV svoj interes nalazi baš u ovim izmenama i dopunama zakona i sebe tu osigurava. Vi ste u članu 7, u starom zakonu član 11. stav 2. tačka 3), dodali ovo, a kaže: "a naročito se mora razlikovati od svakog imena koje na teritoriji drugih članica UPOV nosi neka druga sorta koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj sorti". To se podrazumeva. Niko neće uzeti naziv jedne sorte, pa da proizvodi u Rumuniji drugu. Ubeđen sam da naši neće ponoviti tu grešku i da Amerikanci, recimo, zovu "Apač". Mi smo proizveli NS 40S. Jeste da nije primereno, sorta pšenice "Apač" i onaj koji je bombardovao Srbiju. Oni su imali toliko naziva, ali zato smo mi puno mudriji i stavili smo sortu pšenice koja se zove "Rusija". Kontra tome, pošto su oni stavili sortu pšenice "Apač", koja potiče iz njihovog instituta, tvorca "Pionira", a mi smo stavili sortu koju proizvodi novosadski Institut, a koja se zove "Rusija".
Normalno je da smo mi po kvalitetu jači, zato što je sorta pšenice takva kakva jeste. Nemojte da sve ono što nam oni stavljaju pod nos ili stavljaju ispred nas, da moramo sve tako kako misle da je najsigurnije. Ne mogu da shvatim da jedan zakon koji je pisan 2009. godine, prepisan od Francuske, sada se dopunjuje nekim zakonom koji je kao bolji ili ga je napisala Nemačka. Tu je razlika.
Da iskoristim još ova dva minuta što sam sebi dao za pravo kao ovlašćeni predstavnik ispred SRS i da vas pitam, gospodine ministre. Vi dobro znate da nam sela zamiru, dobro znate da su staračka domaćinstva po naseljenim mestima. Da krenem redom da vas pitam, a da mi date odgovor. Imamo preko 700 hiljada sela u Srbiji, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava smo imali u 2009. i 2010. godini 400 hiljada, a sada imamo nešto manje od 300 hiljada. Recite mi da li će svi dobiti subvencije od 14.000 dinara po hektaru, kao što ste nam obećali u ovom visokom domu i na Odboru za poljoprivredu, a odnosi se i na one koji nisu dobili, a koji će dobiti, kako ste vi rekli od 1. januara 2012. do 31. januara 2012. godine, koji su vlasnici poljoprivrednih gazdinstava od 30 hektara do 100 hektara? Šta će biti sa subvencijama onima koji su predali papire u septembru mesecu, onaj drugi godišnji krug, jer verovatno nisu imali prava da plate PIO? Budite ubeđeni da je tako.
Vaš odgovor bi trebalo da bude – da li ćemo mi, a vi ćete usvojiti ovaj zakon, preduslov za ulazak u STO i UPOV, da li će tada država razmišljati o tome što je rekao i moj kolega Srboljub Živanović, da više nemamo u budžetu 2,5% izdvojeno za poljoprivredu ili da bude 5%, koliko mi predlažemo već unazad 10 godina, a neće niko da nas shvati u tom delu? Ono što je dosta bitno, da li će se jednom vratiti to što je do pre nepunih godinu dana kod kupovine, mislim na traktore i poljoprivrednu mehanizaciju, vraćalo se 40% od ukupne vrednosti tog traktora.
Mislim da je to veoma bitno, a bitno je zbog toga što su tu subvenciju dobijali mlađi od 40 godina, baveći se isključivo poljoprivredom, a i nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i sve one subvencije koje su bile određene za stočarstvo, vinogradarstvo, voćarstvo itd. Ovo je jedan od mojih odgovora, da bi srpski paor čuo šta ga očekuje u narednoj godini.

Opšte je poznato da smo mi pokušali diskusijom da ubedimo ministra da se prihvate ovi amandmani koji bi apsolutno poboljšali ove
izmene i dopune Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti.
Gospodine ministre, moram da potvrdim i činjenicu, da ćete vi sa većinom izglasati ovaj zakon. Ima tu nepravilnosti nekih koje smo imali kod samog razmatranja ovih amandmana. Naime, po Poslovniku je uvek bilo pravilo da Vlada podrži i daje svoje mišljenje, kao što i jeste, ali Odbor za poljoprivredu izgleda kao da ne postoji. Ne znam šta je u pitanju. Predsednik Odbora je iz nepostojeće izdajničke stranke i vidim da niko ne sedi iz SNS, ili kako se zovu, Napred Srbijo. Napred, Tomo Zukorliću i "Vikiliks".Međutim, nismo ga održali, da bismo na odboru mogli da potkrepimo kao SRS ove naše amandmane i da dobijemo neku podršku, gde bi ste, nadasve, bili tu.
S obzirom da mi je ostalo malo vremena, samo ću vas podsetiti, gospodine ministre, pokušajte da u sledećoj godini ne doživimo da nam kombajni ulaze na njive usred žetve, a mislim na pšenicu, a da ne znamo još cenu. Govorim u ime svih onih koji sede ovde i bave se poljoprivredom, kao što sam i ja, kao što je gospodin Prelić, gospodin Srboljub Živanović itd.
Pokušajte jednom da anulirate ove finansijske moćnike i tajkune. Prošle godine je jedna tona suncokreta koštala 400 evra, a ove godine 315 evra, da bi krenuli sa cenom ulja početkom žetve sa 153 dinara litra ulja "Dijamant" i "Iskon" 147 dinara. Onda je obrazloženje– pravimo socijalnu politiku, neko iz Vlade, tako što je normalno data cena 315 evra za jednu tonu suncokreta.
Nemojte poljoprivrednika, zato sam ga i spomenuo u svom izlaganju, kada sam rekao srpski paor, nemojte da dozvolite da nam rod kukuruza 2011. godine krene sa cenom od 17 dinara, a završi sa 14,5, tj. sad se nešto povećava. Uvek je priča tih tajkuna i tih finansijskih moćnika – znate, nizak je Dunav, ne možemo da izvozimo. Nemojte to dozvoliti. Srpski paor, verujte mi, izdržao je i sankcije i izdržao je sve što se izdržati moglo, ali ne može da izdrži tajkune. Znate, to su finansijski moćnici koji diktiraju.
Prošle godine se za cenu pšenice plaćalo, sećate se, 16 dinara i 80 para, a završila je sa 32 dinara. ko je dobio to u džepove? Onaj koji je radio, koji se znojio, koji je platio seme, đubrivo, hemiju, kombajn, gorivo ili onaj koji je samo skladištio?
Tu, gospodine ministre, morate napraviti vi i mora napraviti Vlada rez, u protivnom, dok je finansijskih moćnika i dok je tajkuna, koji urušavaju posrnulu srpsku poljoprivredu, neće biti dobro srpskom paoru. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je mislila da od 2009. godine, kada ste doneli taj Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, neće biti uslovljavanja od strane STO niti od UPOV ili od Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti, ali na žalost došla je i izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti.
Mogu da vam kažem da je to jedan zakon ili dopuna koja će jednim delom uticati na naše sorte da se tobože pojave više u EU, ali moram reći neke anomalije. Znate, nekad smo u velikoj Jugoslaviji bili svetska sila u stvaranju sorti kukuruza, pšenice, suncokreta. Ne znam da li je dovoljno samo da spomenem dva, tri naša vrhunska stručnjaka, pa recimo profesora Škorića koji je u svetu poznat po stvaranju sorti suncokreta, a kada je bio Zakon o semenu nije se čak tada ni ministar poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede, Ivana Dulić-Marković, kada se pojavio na odboru jedan vrsni stručnjak ustala je i napustila je taj odbor. Šta sam hteo ovim da kažem? Hteo sam da kažem da bar kada ste radili ove izmene i dopune na intervenciju UPOV ili Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti i STO trebali ste konsultovati jednu poveću grupu stručnjaka, po čemu smo inače poznati, ponavljam, u svetu.
Ovo je zakon koji smo prepisali od Francuske. Neću da imenuje doktora profesorku, neću da kažem prezimenom ko je bio učesnik u tom zakonu, tom prevodu i nekako ga uskladila sa našim institucijama, ali moram da kažem jednu stvar. Kada se radi izmena i dopuna zakona onda se postavljaju neka osnovna načela i pitanja – koji problem se rešava zakonom, koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona, da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema, zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema, na koga će i kako uticati rešenje predloženo u zakonu, koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, mada se tu uvek navede da nema nikakvih troškova kod izmene i dopune zakona, da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene, da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, da li su zainteresovane strane imale prihod da iznesu svoje stavove o zakonu, da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu. Tu sam spomenuo naše vrsne stručnjake, ministre, koje ste ipak trebali konsultovati. Nisam rekao da vi niste konsultovali neke, ali ključne ljude, koji stvaraju, poput Škorića, Denčića koji je tvorac mnogih sorti pšenice.
Gospodo, mi uvozimo francuske sorte i kanadske koje su stočne pšenice, a Novosadski institut, pogledajte koja je to mala reklamica, u toj maloj reklamici stoji, pa kaže – Rusija, naziv pšenice, ozima pšenica, hlebna, poboljšivač. Zatim NS40S isto kaže poboljšivač. Zašto ovo govorim? Zašto što zbog uvoza te francuske pojedince sorte koje su stočne naše koriste za poboljšivače, da bi posle moglo da se proizvede brašno. Ovo sam samo ukratko pojasnio šta je to što ste trebali.
Druga stvar, kada se stvara jedna sorta, verujte mi, prolazi puno godina. Čak od 10 do 15 sorti prođe dok ona ne bude sorta koja će da da svoje neke rezultate. Moramo da vodimo računa i o nečem drugom. Kažu u našoj zemlji do danas priznato je više od 1.800 domaćih novostvorenih sorti poljoprivrednog bilja u čijem stvaranju je učestvovalo više od 20 instituta i selekcionih kuća sa velikim brojem oplemenjivača, od ukupnog broja domaćih sorti sa 35 stvoreno je samo 130 sorti voćaka i vinove loze.
Tu je problem. Tu treba da stavite naglasak i tu treba Ministarstvo poljoprivrede da pomogne onaj institut koji oplemenjava i stvara sorte vinove loze i voća.
Ali, moram da vam dam do znanja još nešto. Kaže ovako - u 2008. godini ukupna robna razmena agrara Republike Srbije sa svetom izbacila je preko dve milijarde dolara. Najjača grana poljoprivrede je dala rezultate. Dobrim delom je dala baš zbog toga što imamo ove institute, kad bih ja sad nabrojao sve institute ovde koji se bave tim naučnim istraživanjima i stvaraju te poznate sorte o čemu smo i dalje poznati u svetu. Moramo malo voditi računa o njima. Jer, ovde se kaže, evo sad ću vam reći decidno. Kaže - na koga će i kako će uticati rešenje predloženo u zakonu? Pa kaže – poljoprivredne proizvođače, jer će se članstvo naše zemlje u UPOV, govorim o Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti, omogućiti pristup velikom broju različitih sorti koje su sada nedostupne.
Gospodine ministre, pogledajte koliko mi imamo sorti iz drugih država. Namerno sam okrenuo da ih ne reklamiram. Nije tačno da su nedostupne, sve su nam dostupne. Ali, ne da mi se da ćutim, moram da kažem. Zar je jedan KVS nemački, zar je jedan LG francuski, zar je jedan Siđento, zar je jedan Pionir američki, zar treba toliko da je zastupljeno na našem tržištu, da se pokušaju naši da se unište?
Vodite računa kada ovaj zakon usvojite. Tačno je da ćemo mi tada moći da izađemo možda više u EU, jer vi želite tamo i to brzo hoćete, čekate taj 9. decembar, ali mi ne želimo ovako kako oni žele. Mi ne možemo da uđemo bez KiM, ne možemo da uđemo jer smo svesni da i tamo treba ljudima davati sorte, prodavati sorte koje su posebno stvarane u državi čija je KiM sastavni deo država. To je država Srbija. I tu morate voditi računa. Znači, brdsko-planinski, pa imamo ravničarski deo, sve to sorte nose svoje neke osobine.
Ali, gospodine ministre, ima nešto što bi građani Srbije i, hajde da kažemo paori Srbije, znaju. Vidite ovaj jedan interesantan, u samom početku zakona vašeg obrazloženja ili vaših pomoćnika, kaže se - članom 1. predviđeno je da se definicija reprodukcionog materijala iz člana 2. tačke 2) Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, u daljem tekstu zakon, briše, a na osnovu komentara Saveta UPOV.
Opet se vraćamo samo malo unazad. Opet jedan od ultimatuma, da bismo mi polako krenuli nekom stranputicom. To je moje mišljenje i mišljenje poslaničke grupe SRS i uopštenoSRS i dobar deo kako je to doneto svojevremeno, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ali, nas brine nešto drugo gospodine ministre. Lično i mene brine da ulaskom, jer nismo članovi, ni članice UPOV i STO, pun naziv – Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti UPOV i Svetske trgovinske organizacije, daju jedan novi uslov.
Danas ste videli u 9,30 časova predaju 35 hiljada potpisa kako bi eventualno glasio budući zakon o GMO. Tačno je da smo doneli ovde 2009. godine zabranu i tada je ministar poljoprivrede pretrpeo jednu dobru kritiku, jer je ambasada SAD iz Beograda u Vašington poslala 6. jula 2009. godine i to je poprilično razbesnelo novi Zakon o GMO, koji je 29. maja 2009. godine usvojila Skupština Srbije. Ovim zakonom po prvi put u Srbiji na eksplicitan način zabranjeno je uzgajanje genetski modifikovane hrane i trgovine proizvodima koje sadrži genetski modifikovanu hranu u Srbiji.
Plašim se da kod usvajanja ovog zakona ne bude preteča novog zakona, gde ćemo dozvoliti ulazak genetski modifikovanih organizama u Srbiju.
Zašto ovo kažem? Iz prostog razloga da je to čak i Vikiliks objavio da STO, odnosno SAD traže od Srbije da dozvolite ulazak genetski modifikovanih organizama. Svi dobro znate ko je tu nosilac u svetu. To je Monsanto. Monsanto je glavni. On je tu kucao na vrata i tu je, već se kod nas nalazi. Nemojte to dozvolite, ministre, jer ako je jedna Bugarska, članica EU, donela zakon da ne mogu genetski modifikovani organizmi da uđu u Bugarsku, zašto to ne bi uradila Srbija koja još nije članica EU?
Znate li šta znači GMO? Prva koja je to uradila kao ministar je bila Ivana Dulić-Marković. Tada je još prvi put dozvolila uvoz 200 hiljada tona genetski modifikovane sojine sačme. Javno se zna, Argentina, jedna od najvećih proizvođača genetski modifikovane soje, 100%, mi i dalje uvozimo, nismo možda uvezli soju, ali smo uvozili sojinu sačmu. Onda, tu su Amerika, pa Brazil.
U nekim izveštajima, koje ovde posedujem, mogu da se samo još ponovo vratim i da vam samo kažem recimo mišljenje oko ove izmene i dopune zakona.
Kaže dalje – mislim da su mnoge formulacije veoma nejasne i neprecizne, često i neodgovarajuće. Navešću samo tri primera, a ima ih bezbroj. Na početku ću, u članovima 7, 8. i 9. napisano je, citiram – sorta iz stava 1. ovog člana smatra se novom iako je raspolaganje tom sortom od strane oplemenjivača rezultat predstavljanja te sorte na izložbama koje su zvanično priznate u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama, zaključene čak 22. novembra 1928. godine u Parizu. Komentar – šta ovo znači? Ovo je potpuno nejasno.
Citiram drugi primer – sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno ujednačena u izražavanju osobina koje su uključene u ispitivanje različitosti, s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja. Onda komentar – sorta ne izražava osobine, ona ih poseduje. Ako ste konsultovali oplemenjivače, ljude iz struke, oni moraju da znaju. Nisu svi bili, nego je to upola, da kažem tako, naredila i tako je rekla da morate da pravite.
Zatim, treći primer, citiram – sorta se smatra stabilnom, obratite pažnju, ako njene osobine koje su bile predmet ispitivanja različitosti ostaju nepromenjene i posle promenjenog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja posle svakog takvog ciklusa. Komentar – prvo, da bi se nešto priznalo kao sorta, ono mora da ima stabilne osobine. Da li sam u pravu? Jesam.
Da li postoji nestabilna sorta? To ne znam. Znači, ne treba definisati kada se sorta smatra stabilnom, to je suviše nepotrebno. Sve drugo je rezultat greške. Na primer, u nekoj NN sorti pšenice javljaju se klasovi brkulje, ako je ona golica i neki nazovi stručnjaci kažu da nije stabilizovana, ne bi trebalo da objašnjavam šta je brkulja, šta je golica. Mislim da vam je to jasno.
Gospodo, takva sorta nije mogla ni biti priznata ako je nestabilna. Znači, napravljena je greška u ispitivanju državne Komisije za priznavanje što nije odbijena. Takvu sortu nije trebalo ni priznati. Ovakvih primera je puno u tekstu zakona, ima takvih primera, morate priznati.
Zbog svega toga, mnogi članovi zakona su nejasni i neprecizni, a mnoge formulacije, kao što sam već rekao, nepotrebne su.
Ponavljam, mislim da ste vi morali da date više vremena ili da vam EU tj. UPOV I STO, Svetska trgovinska organizacija, daje više vremena, kada ste izvršili izmenu i dopunu Zakona o oplemenjivanju biljnih sorti. Morali su da vam daju više vremena, i da vi dozvolite našim vrhunskim stručnjacima, da ponovo ne ponavljam, za pšenicu - Denčića, Jockovića za kukuruz i sve ono, ovo nije nikome reklama, ali moram da kažem da imamo vrhunske stručnjake. Škorića sam spomenuo za suncokret.
Namerno sam napravio jednu gradaciju, ali vas ponovo sada ja pitam – gospodo, kako bar naše sorte da stignu na KiM ako mi nemamo prolaz, dostup, to je deo države Srbije, kako pomoći njima tamo, ako naše sorte nisu u mogućnosti da stignu? To je vaša politika koju morate vi da rešavate, to će dotaći i vas, gospodine ministre. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije. Tamo se ljudi bave poljoprivredom i uglavnom od te poljoprivrede i žive. Samo im treba poslati našu sortu i omogućiti da sa našim sortama mogu da rade ono što su im vekovima preci radili, a to je poljoprivreda.
S obzirom da sam skoro iskoristio vreme, ostavio bih još nekih tri minuta da se posle mojih kolega javim. Hvala.