Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, svako ima pravo da u svom životu izabere neke svoje idole, ali koliko gospodin Milivojević iskreno žali za gospodinom Zoranom Đinđićem najbolje govori činjenica da on o smrti Zorana Đinđića govori u kontekstu izbora u Vrnjačkoj Banji. Kakve to veze ima jedno s drugim zaista ne znam.
Nisam tvrdio da je presuda protiv ubica ili ljudi koji su okrivljeni za to ubistvo pogrešna, samo sam rekao da ste ubice uhvatili, ako su zaista ubice, pošto se zaista, složićete se sa mnom, gospodine Milivojeviću, brojne kontraverze otvaraju oko tog procesa, ali da ne ulazimo sada u to, ali da država apsolutno ništa nije uradila da se pronađu ubice Pavla Bulatovića, apsolutno ništa, iako je u pitanju čovek koji je zaista časno obavljao svoju funkciju i, za razliku od vaših sadašnjih i ondašnjih prijatelja iz Crne Gore tipa Mila Đukanovića, bio zaista posvećen očuvanju SRJ.
Uzgred, ova presuda protiv ubica Zorana Đinđića još uvek nije pravnosnažna i sa formalmo-pravne strane još se uvek ne zna definitivno ko je zaista to ubistvo izvršio.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas formalno treba da donesemo odluku o razrešenju i imenovanju predsednika, članova i zamenika članova Republičke izborne komisije. Skupštinska većina za donošenje ovakve odluke verovatno postoji i to nije sporno.
Ono što je mnogo važnije od ove formalne odluke koju ćete danas doneti jeste nekoliko stvari: prvo, u kakvoj atmosferi se održavaju izbori u Republici Srbiji, izbori na svim nivoima, od predsednika Republike do lokalnih izbora; kakvi su danas odnosi političkih stranaka međusobno i prema biračkom telu, i ono što je kuriozitet kada je u pitanju izborni proces u Republici Srbiji, to je jedna pojava koja verovatno ne postoji ni u jednoj drugoj državi na svetu, ni u jednoj državi članici Evropske unije, u koju svi vi složno hrlite, a to je pojava koja bi mogla da se nazove ''korupcijom'' biračkog tela.
Ono što je, takođe, važno i što će Srpska radikalna stranka da potencira u svojoj diskusiji jesu najave koje dolaze od strane predstavnika vladajuće koalicije, pre svega DS, da će se Republička izborna komisija ovakva kakva sada postoji izmeniti u smislu da će se obrazovati nekakva ''državna izborna komisija'', u koju predstavnici opozicionih stranaka neće moći da uđu.
– To će biti jedno telo koje će nametnuti skupštinska većina ili Vlada Republike Srbije!
I, onda, dragi građani i dame i gospodo narodni poslanici, u tom slučaju, zaboravite na bilo kakvu demokratsku kontrolu izbora u Republici Srbiji. Kad kažem – izbora, mislim na izbore na svim nivoima.
U kakvoj atmosferi su se održavali izbori u Republici Srbiji u proteklih nekoliko godina, a to je dostiglo svoju kulminaciju u maju mesecu prošle godine, kada smo imali izbore za narodne poslanike, izbore za pokrajinske poslanike u Skupštini Vojvodine i lokalne izbore, i nešto ranije, u januaru mesecu prošle godine, kada smo birali predsednika Republike. Takva atmosfera nije zabeležena apsolutno nigde u svetu.
Nošenje paketića građanima, kupovanje glasova za gotov novac, to su pojave koje ne postoje apsolutno ni u jednoj demokratskoj zemlji! I kada vi iz vladajuće opozicije optužujete ovog ili onog da je kriv što Republika Srbija nije član Evropske unije, onda vi u stvari obmanjujete javnost.
Nisu Ratko Mladić, Goran Hadžić, Srpska radikalna stranka smetnja da uđete u Evropsku uniju. To vi obmanjujete građane. Najlakše vam je da kažete: građani Srbije su taoci Ratka Mladića ili Srpske radikalne stranke. Ne, građani Srbije su taoci vas iz vladajuće koalicije, jer to što vi radite na izborima toga nema ni u jednoj zemlji Evropske unije. Kada su ljudi iz Evropske unije čuli kakvim se podlostima služite ne bi li osvojili vlast – ko bi vas primio u jednu zajednicu koja makar formalno slovi za demokratsku, dobro uređenu, pravnu itd.
Pre nekoliko nedelja imali ste izveštaj Evropske komisije, a to je bilo objavljeno i u zvaničnim publikacijama EU, doduše državni mediji i mediji pod kontrolom vladajućih stranaka u Republici Srbiji su nekako uspeli da zabašure tu informaciju, stvar je u tome što je Evropska komisija rekla da Srbija ne može da računa na neki brzi ulazak u EU, zato što smo jedno od najkorumpiranijih društava u Evropi. Kada kažem – korumpirano društvo onda ne mislim na korupciju samo u klasičnom smislu te reči, na korupciju sudija, na korupciju ministara, državnih činovnika itd. Tu mislim na jedan specifičan oblik korupcije, a to je ''korupcija biračkog tela''. Izvorno, etimološki posmatrano, nekog korumpirati znači kvariti. Korupcija znači kvarenje.
Vi, gospodo, iz vladajuće koalicije nekoliko godina unazad sistematski kvarite narod, tačnije rečeno, biračko telo. Vi ste potpuno poremetili moralne vrednosti koje postoje u srpskom društvu. Izbori u Republici Srbiji više nisu utakmica stranke sa strankom. Ovde više nema sukoba ideja, sukoba mišljenja, različitih pogleda na svet. Ovde, danas u Republici Srbiji, na početku 21. veka, ako nekim slučajem niste deo vladajuće koalicije onda znači da vi ne učestvujete na utakmici sa svojim političkim konkurentima, nego znači da se borite protiv jedne ogromne finansijske mašinerije, državne, tajkunske, mafijaške, da se borite protiv bogatih sponzora vladajuće koalicije i zemalja EU.
Ko može u toj konkurenciji da pobedi? Teško ko. Onaj ko danas ima u rukama državnu blagajnu, on može da pobedi na izborima, ne zato što mu je politički program dobar, ne zato što su mu kandidati dobri, nego zato što narod, zato što građani Srbije teško žive. Vi na toj činjenici gradite svoj izborni uspeh. Vi znate da je najveći broj građana Srbije doveden do prosjačkog štapa. Privatizovali ste mnoga društvena i državna preduzeća u Srbiji, šećerane u Vojvodini, za koje se toliko bori jedan deo vaše vladajuće koalicije, privatizovane su za tri evra.
Danas je paritet između kilograma pšenice i veštačkog đubriva 1:3, odnosno 1:5, što ne postoji nigde u svetu. Danas je seljak u Srbiji prinuđen da prodaje svoju pšenicu za 9 dinara. To znači da po hektaru ima gubitak od najmanje 5.000 do 6.000 dinara. Dakle, ne da ne može da ostvari zaradu, nego je na čistom gubitku.
Danas su ljudi u Srbiji prinuđeni da sebi odsecaju prste i druge vitalne organe na telu, ne bi li ih država pogledala, ne bi li se neki ministar smilovao da dođe u njihovu firmu koja je pred bankrotom i da ih pita – a, šta se to dešava u vašem preduzeću.
U takvoj atmosferi kada se sprovode izbori, onda od demokratije, onda od jedne pravične i fer izborne utakmice apsolutno nema ništa. Vi znate da građani u Srbiji teško žive i vi namerno idete od kuće do kuće i delite paketiće u kojima se nalazi ulje, šećer, brašno, kineske patike, kineski mobilni telefoni, asfaltirate ulice dva dana uoči izbora, pa put traje sedam dana; to što će put da propadne za sedam dana ili za mesec dana vas baš briga. Bitno je da put izdrži dok se ne zatvore biračka mesta. Kada se zatvore biračka mesta – šta me briga da li građani mogu da se prevoze tim putevima ili ne mogu. Vi ionako tim putevima nećete ići do sledeće izborne kampanje.
Konkretno, na teritoriji AP Vojvodine prošle godine kada smo imali izbore za pokrajinske poslanike i lokalne izbore onda su aktivisti DS kupovali za gotov novac glasove građana Vojvodine. To su činjenice. To danas priznaju i sami vaši aktivisti. To više nije nikakva tajna da ste prošle godine za pet, deset, dvadeset ili pedeset evra mogli da kupite koliko hoćete glasova. Zahvaljujući toj činjenici danas je DS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, apsolutni gospodar u Vojvodini. Ne zato što vas građani Vojvodine jako vole i ne zato što podržavaju Statut Vojvodine koji ste izglasali u oktobru mesecu prošle godine, nego zato što ste uspeli da ih prevarite, zato što ste uspeli da iskoristite tešku muku u kojoj se građani nalaze zahvaljujući vama, odnosno vašom krivicom, i na bazi te kupovine glasova, koja, ponavljam, ne postoji nigde u svetu, vi ste uspeli da pobedite na pokrajinskim izborima i da osvojite vlast u većini opština u Vojvodini i u ostalim delovima Srbije.
Šta ste radili u opštinama u kojima niste uspeli da pobedite? Naravno, vi ste dali sve od sebe da pobedite u svakoj opštini. Na vašu žalost, uprkos paketićima, uprkos gotovom novcu, uprkos bagerima i kamionima, u nekim opštinama je SRS osvojila većinu. Imali smo zaključene koalicione sporazume ili sa DSS ili sa koalicijom oko SPS. Vi ste posebno u Vojvodini, a i u ostalim delovima Srbije, krenuli u jedan pravi politički građanski rat. Vi ste doneli odluku da na svim nivoima vlasti mora da bude DS, od predsednika Republike do mesne zajednice.
U opštinama gde niste uspeli da konstituišete na legalan način skupštinsku većinu, vi ste počeli da kidnapujete ljude, da im odvodite decu, da ih ucenjujete, da ih otpuštate s posla, da im pretite sudskim procesima, jer će vaše sudije da završe posao. Počeli ste da kupujete pojedine odbornike.
U pojedinim opštinama prošle godine i ove godine umalo da nije bilo krvavih obračuna između pripadnika različitih političkih stranaka. Sve zarad toga da bi DS mogla da bude na vlasti, ne voljom građana, nego, bukvalno, što bi rekao narod, na silu Boga.
Vama vlast ne treba da biste radili nešto u interesu građana. Vam vlast treba iz dve stvari, da prikrijete afere koje ste imali iz ranijeg perioda i da nastavite sa ponašanjem na kakvo ste navikli, da nastavite sa pljačkom, da nastavite sa otimačinom, da nastavite sa ličnim bogaćenjem. Vi vlast ne doživljavate kao sredstvo da se uradi nešto za narod. Vi vlast doživljavate kao sredstvo da se uradi nešto za vas lično.
Vi kojima su bila puna usta Vojvodine, njenih interesa, građana Vojvodine, ''di su naši novci, ne damo mi naše žito'' itd, na šta ste spali. Spali ste, recimo, na to da je danas gospodin Čanak narodni poslanik i istovremeno predsednik Upravnog odbora, ako se ne varam, ''Vojvodinašuma''. Pitajte gospodina Čanka kolike su nadoknade članovima upravnih odbora čiji je osnivač AP Vojvodina. Vozni park IV Vojvodine je veći nego vozni park Vlade Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, a posebno vi koji ne možete noćima da spavate od brige za građane Vojvodine, najveća investicija danas u Vojvodini jeste renoviranje Skupštine AP Vojvodine. Nema nikakvih radnih mesta, nema nikakvih fabrika, nema nikakvih investicija, nema ničega. Vaši predsednici opština, vaši predsednici skupština opština kada im se postavi pitanje – a gde su te silne investicije koje ste obećavali, gde su ta silna radna mesta, gde je taj prosperitet građana, kažu: pa, znate, Vlada nam je uskratila transferna sredstva?!
Pa to vi vidite sa svojom vladom. Šta to briga građane. Vlada je znala, dobili ste izjavu, i to možete da proverite ovde u zapisniku, kada smo usvajali budžet za 2009. godinu šta je rekla gospođa Diana Dragutinović, finansijska kriza se pojavila na svetskom tržištu u leto 2007. godine. Vi ste znali šta će da zadesi sve države na svetu. Znali ste da to neće da mimoiđe ni Republiku Srbiju. I uprkos tome davali ste građanima lažna obećanja.
Davali ste im lažna obećanja i prošle godine kada ste birali sve državne institucije, od predsednika Republike do odbornika u skupštinama opština i onda kada su se zatvorila biračka mesta, onda je vaš predsednik Republike rekao: "Građani, čuvajte svoja radna mesta. Novih radnih mesta nema, ali čuvajte postojeća". Pa, što to niste rekli u izbornoj kampanji, da mladi ljudi ne završavaju škole i fakultete? Što da se deca muče? U narednih pet godina nema otvaranja radnih mesta. Što da završavaju škole, što da završavaju fakultete, što da im roditelji finansiraju astronomske školarine? Ionako neće imati gde da rade. Neće imati gde da rade, to je činjenica!
Obećali ste građanima – zaposlićete 10 hiljada pripravnika. Pitajte vaše tajkune kako ide taj posao oko zapošljavanja pripravnika. Ne ide nikako! I tamo gde su ljudi zaposleni, zahvaljujući raznim vezama i vezicama, radiće godinu dana i posle godinu dana naći će se na ulici. I šta onda? Onda ćete se dosetiti neke nove krađe, neke nove prevare. Dakle, to je atmosfera u kojoj se održavaju izbori. I, zahvaljujući siromaštvu građana Srbije, zahvaljujući njihovoj muci i nevolji DS je zajedno sa svojim javnim i tajnim koalicionim partnerima uspela da formira vlast u Republici Srbiji.
Onda vam nije bilo dosta to što ste u maju mesecu radili to što ste radili, onda nije bilo dosta to što su ministri, što su pokrajinski sekretari u crnim limuzinama obilazili kuću po kuću i delili paketiće, novac, obećanja, negde pretili, negde ucenjivali, sve vam to nije bilo dosta.
Onda ste odlučili, pored svih problema u kojima se nalazi država Srbija, pored bede, nemaštine, pored pokušaja zapadnih sila da nam otmu Kosovo i Metohiju, pored pokušaja i nekih zapadnih sila i nekih stranaka ovde, koje samostalno kada bi izišli na izbore ne bi mogle da pređu cenzus, da nam otmu Vojvodinu, u takvoj atmosferi vi ste smatrali da je najpreči državni zadatak da se razbije Srpska radikalna stranka.
Nije vam bilo dovoljno to što ste izvršili izbornu krađu 2008. godine u maju mesecu, u septembru mesecu ste se dosetili da otmete mandate Srpskoj radikalnoj strani. Nigde u svetu nema, dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste kandidati za ulazak u EU, vi koji se grlite i rukujete sa Oli Renom, da se otmu mandati stranci koja je regularno učestvovala na parlamentarnim izborima i da se nakon odluke o potvrđivanju mandata u Skupštini nađu neki poslanici partije koja u vreme kada su održavani poslednji parlamentarni izbori ne da nije učestvovala, nego, nije ni postojala.
Takvih primera nema nigde od SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Španije do Japana i Australije. Ali vi ste smatrali, po nalogu vaših zapadnih mentora, da je najpreče razbiti Srpsku radikalnu stranku, da je najpreče ubiti Vojislava Šešelja, da je najpreče sprečiti Vojislava Šešelja da se vrati u Srbiju, ne samo svojoj stranci, nego pre svega svojoj porodici, od koje je odvojen od 2003. godine zahvaljujući vama, jer optužnica protiv Vojislava Šešelja pisana je ovde u Beogradu.
Vi ste filovali i danas filujete Tužilaštvo Haškog tribunala i lažne svedoke potpuno netačnim, neproverenim, nepouzdanim informacijama koji navodno treba da svedoče o krivici Vojislava Šešelja. Onda ste mogli da vidite šta se dešava u Haškom tribunalu.
Pola onih koji su dovedeni kao svedoci Tužilaštva preko noći, za jedan sat, pretvorili su se u svedoke odbrane. Niko od njih nije mogao da kaže apsolutno ni jednu jedinu reč protiv Vojislava Šešelja.
Vojislav Šešelj više ozbiljno čak i ne doživljava Haški tribunal. Videli ste kako se ismeva tužiocima. Kaže: "Vi kažete da sam se ja ugojio i da zbog toga imam problema sa krvnom slikom. Evo, neka ustane tužilac, on ima veći stomak od mene". Pa, kaže: "Gledam ovog čuvara ispred moje ćelije, već nekoliko dana nosi istu uniformu. Nemate para da mu kupite novu uniformu. Odakle ćete meni da obezbedite tolike pare za štetu koju ste mi naneli? Znate li koliko to košta?"
Dakle, kada ste videli šta se dešava u Haškom tribunalu, kada vam je bilo jasno da je Vojislav Šešelj i pre izlaska iz Haškog tribunal pobedio Haški tribunal...

Može, zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, ja sam se javio na osnovu replike.

Kako nije bio osnov za repliku?

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da kažem nešto što su činjenice.
Ne znam šta treba gospodinu Veroljub Arsiću da se bavi SRS. Manite se više SRS. Imate svoju stranku u koju ste prešli, budite poslanik zahvaljujući DS i G17 plus, oni su glasali za to da vam se zadrže mandati. Ako ste nervozni, a vidim da jeste, zamolite da vam se obezbedi prijem kod Oli Rena, neka vas malo potapše po glavi i ramenu, možda vas to malo smiri, možda posle toga shvatite šta ste rekli.
Ovde nam se drže lekcije o moralu ljudi koji su počinili krivična dela, koji u Skupštini i van Skupštine, bukvalno, sablažnjavaju svoje kolege nemoralnim ponašanjem. Ovde nam se drže moralne lekcije, soli nam se pamet, a evo, pogledajte, šta je stiglo iz poslaničke grupe kojoj pripada gospodin Arsić.
Razrešava se Marina Đukanović, zamenik člana RIK, a imenuje se za člana Vladimir Đukanović. Majka podnela ostavku, a onda sina imenuju umesto nje. Sada je to moralno, sada je to fer, sada je to pravično, sada je to fensi, sada je to ovako ili onako.
Tako je, gospodine Arsiću. Manite se SRS, gledajte svoja posla. Ako ste mnogo nervozni, ako imate nekih ličnih ili političkih problema, ja mislim da nema, da vam se obezbedi prijem, doduše ne kod Olija Rena, nego bi mogao da vas primi njegov vozač, pa neka vam on pomogne da se malo smirite. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nastaviti tamo gde sam prekinut, dakle, izbori u Republici Srbiji, već nekoliko godina, a posebno 2008. godine, pa naovamo apsolutno nisu regularni zato što se održavaju u potpuno neregularnoj atmosferi.
Danas se u izbore, tu pre svega mislim na vladajuće stranke, ne ide programom, ne ide se ideologijom, ne ide se srcem, ne ide se nekim pogledom na svet, već se ide parama. Onaj ko ima pare – pobediće na izborima! Onaj ko nema pare, može da ima ne znam ni ja kakav politički program, mogu da budu kandidati ne znam ni ja koliko pametni i moralni, ne vredi – pobediće onaj ko ima para da kupi glasove građana Srbije koji su ojađeni, koji su prevareni i koji su prosto prinuđeni da svoj glas na izborima prodaju onome ko ima novac, ne bi li na taj način preživeli narednih sedam dana, naredne dve nedelje ili narednih mesec dana!
To je tužna slika koja danas kruži po Srbiji. To su tužne činjenice, ali su činjenice, i tim činjenicama treba pogledati u oči. Koji je jedan od načina da se spreči jedno ponižavanje građana Srbije kupovinom njihovih glasova? Očekivao sam i SRS je smatrala da će vladajuća koalicija da predloži izmene odgovarajućih zakona – da se u kampanju više ne sme ići sa paketićima, sa mobilnim telefonima, sa patikama, sa bagerima i sa kamionima, nego programom i ideologijom.
Držite tribine, održavajte mitinge, obilazite svoje članove i simpatizere, građane, propagirajte svoje političke ideje, ali bez džakova, bez novčanika, bez kesa i bez torbi, jer ovo više u Srbiji nisu izbori, već je ovo postalo više političko torbarenje! Srbija je postala poslednja zemlja u svetu po tome na koji se način održavaju izbori. Nikada se u Srbiji nisu održavali ovakvi izbori, u ovakvoj atmosferi u kakvoj se danas održavaju!
Ima nekih intelektualaca ili kvaziintelektualaca koji kažu da je srpska demokratija mlada. Ako gledamo period od 1990. godine, jeste, ali Srbija ima malo duži politički i državni kontinuitet nego što je 1990. godine. Bilo je demokratije u Srbiji i krajem 19. veka i početkom 20. veka, i između dva svetska rata, pa se nisu dešavale ovakve stvari.
Dakle, zaustavite jedanput ponižavanje građana Srbije, pa zar vam nije dosta što ste ih ostavili bez radnih mesta, to što ste seljake pustili na milost i nemilost vašim tajkunima, ne samo domaćim nego i hrvatskim, nego vam sada treba da ponižavate građane na dan izbora. Prekinite već jednom sa tim!
Predložite izmenu zakona – nema više korupcije biračkog tela, nema više kvarenja moralnih vrednosti kod naroda! Nemojte više da kvarite građane Srbije, jer građani su shvatili da svaka stranka treba da nešto da im ponudi. Glasaće za onu koja im ponudi više! Tu više nema utakmice političkih ideja, tu više nema fer političke borbe, već tu sada ima kupovine i prodaje!
Ako se demokratija pretvori u kupovinu i prodaju, onda će Srbija da prođe kao što su prošle pojedine grčke državice u antičko vreme ili stari Rim! Propali su zbog nemorala koji se pojavio bukvalno u svim oblastima društvenog života. Evo, vi ga sada promovišete i u oblasti izbora.
Dakle, neka stranke na izbore idu sa svojim programom, sa svojom ideologijom i neka posle toga odgovaraju građanima za to da li su sproveli taj program ili ne. A, pobeđivati zahvaljujući hiljadama evra, pobeđivati zahvaljujući plavo-žutim paketićima, koji su napunjeni parama istog tog opljačkanog naroda, pobeđivati zahvaljujući mafijaškim i tajkunskim bagerima i kamionima, to je nešto što zaista srozava dostojanstvo svako građanina u Republici Srbiji.
Bacio sam pogled malo na imena ljudi za koje ćete danas da glasate, za oko mi je zapao kandidat za predsednika RIK. Čovek je iz Zrenjanina, iz grada čiji je gradonačelnik pre nekoliko nedelja uhapšen zbog raznih krivičnih dela koje je vršio na toj funkciji.
Inače, Goran Knežević dok je bio u milosti Borisa Tadića i Bojana Pajtića bio je najbolji gradonačelnik na svetu, najuspešniji, najpošteniji, dobijao je plakete i nagrade, bio je predsednik Pokrajinskog odbora DS i onda se valjda nekom zamerio ili su se posvađali oko podele plene i čovek je završio u zatvoru, vodi se istražni postupak protiv njega. Kažu zli jezici, kada je uhapšen Goran Knežević istovremeno je uhapšen i direktor "Vojvodinavoda" pa su ga na putu za Beograd vratili nazad u Vojvodinu, jer je neko rekao – ljudi, taj čovek nam je finansirao kampanju za pokrajinske izbore, da nije bilo stotina hiljada evra koje smo dobili iz njegove kase teško da bi DS imala toliki broj pokrajinskih poslanika.
Šta onda kaže Goran Knežević, pred istražnim sudijom specijalnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu? Kakve trice i kučine o nekim firmama iz Pirota, iz Crne Trave, iz Kikinde, iz Lebana koje su davale 10, 15 ili 50.000 dinara za kampanju DS – kampanja DS se plaćala iz budžeta AP Vojvodine i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine; džakovi novca su odlazili u Beograd, u Novi Sad i odatle su se plaćali ljudi u biračkim odborima, kupovali su se paketići, asfaltirale se ulice, kupovali se glasovi za gotov novac! To je rekao Goran Knežević.
A vi koji meni dobacujete da lažem proverite u zapisniku kod istražnog sudije šta je rekao Goran Knežević, to nisam rekao ja. Ja za to ne bih mogao ni da znam da on, čovek, nije o tome govorio. Mi smo samo mogli da naslućujemo da je nemoguće da jedna stranka na legalan način ima toliko para. Nemoguće! Ne dobijate vi toliko para po Zakonu o finansiranju političkih stranaka. Nemoguće je da imate da kupujete na stotine hiljada paketića, na hiljade mobilnih telefona, na stotine hiljade pari patika. Nemoguće je da imate tolike bagere i kamione! Neko je to morao da finansira, pored para koje dobijate iz budžeta. O tome je progovorio Goran Knežević. Ne kažem ni da je istina ni da nije istina, kažem samo ono što je čovek rekao.
Bićete u velikom problemu da dokažete da to što on priča nije istina. Uostalom, zaista je simptomatično da vam je kandidat za predsednika RIK čovek iz Zrenjanina, čovek za koga se otvoreno priča po Zrenjaninu, po Vojvodini, da je na dan izbora dobio preko 200.000 evra da bi sa tim novcem kupovao glasove na lokalnim, pokrajinskim i republičkim izborima koji su održani u maju mesecu prošle godine. I sad takvog čoveka kandidujete da bude predsednik RIK, smenjujete jednog predsednika za koga postoji sumnja da je eventualno nešto radio što je suprotno zakonu i sad postavljate drugog koji je još gori umesto ovog kojeg ćete smeniti. To su činjenice. Vas te činjenice mogu da bole, možete da kažete da sam lažov, ali to su činjenice.
Postavlja se pitanje kako se finansiraju političke stranke danas u Republici Srbiji? Kako je moguće da neko ko dobija manje novca iz državnog budžeta, nego, recimo, SRS, u izborima ima deset puta više para? Kako je to moguće?
Demokratska stranka je objavila na svom zvaničnom sajtu, ako se ne varam, spisak od 44 preduzeća i preduzetnika koji su navodno finansirali izbornu kampanju DS i kada saberete cifre vidite da to ni izbliza nije taj novac koji je DS potrošila na izborima, recimo, u maju mesecu prošle godine. Ali, nije to bilo samo u maju mesecu, tako je bilo i na ponovljenim lokalnim izborima koji su održani u novembru mesecu prošle godine. DS je namerno izazvala krizu u četiri opštine u Srbiji, da bi napakostila SRS. I to su činjenice.
Na teritoriji opštine Ruma 9. novembra 2008. godine pokrajinskih sekretara je bilo više u Rumi nego u Novom Sadu, svi se sjatili, nosili paketiće, nosili telefone, nosili pare, obećavali kule i gradove: i silna radna mesta, i pomoć prilikom zapošljavanja, prilikom školovanja dece, prilikom lečenja, nema šta nisu obećavali. Gde nisu pomagala obećanja tu su ucenjivali – ostaćete bez posla, pretili članovima porodica, nema šta nisu radili! Dakle, to se ponavlja iz izbora u izbore.
Postavlja se pitanje načina na koji se finansiraju pojedine političke stranke u Republici Srbiji. Možete vi da uhapsite nekog lekara koji je uzeo 300 evra ili nekog profesora koji je pustio đaka da ne ponavlja razred za 200 evra, ali šta ćete sa glavom te hobotnice koja sedi u Beogradu i u Novom Sadu, koja krčmi milione evra narodnog novca? Kada će ti ljudi da se pozovu pred lice pravde? Mi treba da čekamo da se neko iz vladajućih partija posvađa sa svojim rukovodstvom da bi došao pred lice pravde. Dok je lojalan svojoj partiji, dok je lojalan tajkunima koji ga finansiraju ni dlaka sa glave neće mu pasti, a kada se sa njima posvađa onda postoji realna opasnost da se taj čovek privede, da se sasluša i da onda on progovori neku svoju istinu o tome šta se dešavalo u vreme kada je on bio državni, pokrajinski ili stranački funkcioner.
Inače, gospođo Đukić-Dejanović, obavešten sam da izgleda nema prenosa, pa, ako biste mogli to da proverite.

Dobio sam informaciju da prenosa jedno vreme nije bilo, drago mi je ako ga ima i mislim da je ovo jedinstvena prilika da građani Srbije čuju i onu drugu stranu koja u medijima ne može da progovori, drugu stranu koja je proskribovana, koja je stavljena na stub srama i koja se okrivljuje za sve nedaće koje su danas zadesile Srbiju, srpski narod i građane Srbije.
Ovde se postavlja još jedno pitanje: očigledno je da vladajuća koalicija namerava da prekomponuje RIK. Projekat se zove – formiranje državne izborne komisije. Predstavnici političkih stranaka, pre svega opozicionih političkih stranaka, više neće imati članove i zamenike članova u tome što vi nazivate državnom izbornom komisijom. Više niko neće moći da kontroliše izborni proces u Republici Srbiji, tačnije hoće – CESID, organizacije koje su bliske vladajućem režimu, ali političke stranke koje učestvuju na izborima više neće biti u mogućnosti da kontrolišu zakonitost izbornog procesa.
Naravno, kontrolisaće i dalje političke stranke, ali vladajuće, stranke koje se u momentu raspisivanja izbora nađu u opoziciji neće moći da vrše bilo kakvu kontrolu izbornog procesa!
Zanimljivo je da ta ideja o formiranju državne izborne komisije dolazi od strane predstavnika političkih partija koje su skoro četiri meseca protestovale u Beogradu i širom Srbije zbog izborne krađe koja se desila 1996. godine. Sećate se kako su počeli protesti koalicije ''Zajedno'', SPO i DS i tada Građanskog saveza Srbije. Umešao se čak i Felipe Gonzales, umešali su se najviši evropski zvaničnici da pokušaju da povrate kredibilitet rezultata izbora koji su bili u novembru mesecu 1996. godine. Neki ljudi su čak i poginuli na tim demonstracijama, neki su čak i povređeni. Neki demonstranti su nosili zastave država koje su nas tri godine kasnije bombardovale.
Ali, vi sada izgleda hoćete da vratite to vreme izbornih krađa, izbornih prevara i mahinacija. Izgleda da više ne verujete da ćete gotovim novcem uspeti da obezbedite izbornu pobedu. Uspeli ste 2008. godine, ali građani su izgleda počeli da otvaraju oči i postali su svesni onoga što radite. Najveći broj građana Srbije je postao svestan da sa tih 10, 20, ili 50 evra, ili sa tim jednim paketićem ne mogu dugo da prežive, ne mogu dugo i na duži period da regulišu svoje egzistencijalne probleme. Onda ste se dosetili, pošto ste pretpostavili da vam ta vrsta izbornih malverzacija neće dati očekivani rezultat, da formirate nekakvu državnu izbornu komisiju, navodno, vanstranačku, objektivnu, demokratsku, koja će da poštuje zakon itd.
Plašite građane Srbije sa političkim strankama. Šta će nam političke stranke u RIK? Šta će nam višestranački sistem? Šta će nam demokratija? Neka Vlada Srbije, naka skupštinska većina delegira lojalne ljude u državnu izbornu komisiju? I, onda ćemo imati garanciju da će izbori biti fer, demokratski i da će biti zakoniti.
Potpuno zaboravljate, recimo, član 5. Ustava Republike Srbije koji garantuje da su političke stranke temelj demokratije u Srbiji. Taj član Ustava ste pogazili i onih dana kada ste glasali za to da se oduzmu mandati SRS. Setili ste se neke teorije da je poslanik vlasnik mandata.
Nasledio od tate i dede poslanički mandat, pa može sa njim da radi šta hoće! To je bila vaša teorija. (Aplauz.)
I zahvaljujući toj teoriji, sada imamo nelegalan sastav Parlamenta. Pogažen je Ustav, pogažen Zakon o izboru narodnih poslanika, pogažena Odluka o potvrđivanju mandata narodnih poslanika.
Sada ubeđujete nekoga da će ta vaša državna izborna komisija da spreči sve ove pojave o kojima smo danas govorili. Neće da spreči! Ona čak i nema zadatak da ih spreči. Ona ima zadatak da obezbedi novu pobedu Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera. Da li će izbora biti ove godine, naredne godine ili za dve-tri godine, ali će ih biti. Za te izbore ste počeli da se pripremate tako što polako stvarate atmosferu u javnosti da RIK i njen sastav nisu dobri, da ne treba političke stranke da imaju predstavnike u RIK-u, zato što političke stranke tobože nisu objektivne, one su pristrasne, subjektivne su, gledaju samo svoje interese.
Imenovaćete neke ljude koji su supermeni, koji su imuni od bilo kakvih političkih pritisaka, nezavisni, i koji će da rade isključivo po svojoj savesti, po Ustavu i zakonu. Neće, i vi dobro znate da se to neće desiti. Vama treba novi sastav izborne komisije da bi vam taj novi sastav izborne komisije omogućio novu pobedu na nekim novim izborima.
Teško da ćete sa paketićima i gotovim novcem postići očekivane rezultate. Sada ste krenuli u drugu etapu, u prekomponovanje RIK-a.
Izbacićete članove Izborne komisije Republike Srbije iz reda opozicionih partija. Više niko neće moći da vas kontroliše i onda će građani Srbije u vreme izbora da dođu u situaciju da ''koza čuva kupus''. Onda će džakovi nekih fiktivnih glasova biti donošeni u tu državnu izbornu komisiju i onda ćete slavodobitno da kažete – eto, građani Srbije nas podržavaju. Imamo legitimitet.
Građani Srbije to hoće. Građani Srbije hoće da ih mi pljačkamo, da ne mogu da rade, da ne mogu da se leče, da ne mogu da školuju svoju decu?! Građani Srbije hoće, prosto izgaraju od te želje, da sebi seku prste ne bi li ih neki ministar pogledao.?! To je priča koju ovih dana pričate i to je priča koju ponovo treba da pričate posle novih izbora.
Zaklanjate se iza rezultata izbora, naravno, kada vam treba. Kada vam treba, poštujete rezultate izbora, kažete – pa, možete da nas kritikujete koliko hoćete, ali narod je tako glasao. Narod je glasao da Boris Tadić bude predsednik Republike. Narod je navodno glasao da Mlađan Dinkić i Božidar Đelić, koji je u tetkinom kauču našao 11 miliona evra, budu potpredsednici Vlade?! To je bila volja naroda?!
Kada SRS postavi pitanje – a, gde je volja onog naroda koji je glasao za SRS, onda kažete da to nije bitno. Bitni su pojedinačni poslanici. Bitno je to što su oni vlasnici mandata. Bitno je što taj mandat mogu da kupe i prodaju. Eto, tako se vi odnosite prema izbornoj volji građana.
Postavlja se pitanje – dokle mislite sa tom praksom da nastavite? Umesto da se ozbiljno bavite državnim, političkim i ekonomskim problemima, vi gledate kako ćete na neustavan, nelegalan način, da obezbedite neku novu izbornu pobedu na nekim novim izborima.
Ovih dana građani u Srbiji traktorima gaze maline zbog skandalozno niskih otkupnih cena. U Vojvodini prošle godine seljacima se više isplatilo da lože kukuruz nego da ga prodaju. Danas je otkupna cena pšenice devet dinara. Vaši tajkuni kažu – evo, smilovaćemo se seljacima, daćemo im dvanaest i trinaest dinara.
– Paritet između pšenice i veštačkog đubriva je 1:3 ili 1:5. Za kilo veštačkog đubriva treba da date pet kila pšenice. Pa gde to ima? Gde ima da ono što služi za ishranu ljudi manje vredi nego ono čime se đubre oranice po Srbiji?! Gde to ima u svetu? Toga ima samo u Srbiji!
Što ne kažete tim vašim tajkunima i mafijašima – smanjite malo te vaše prohteve. Pa, nemojte da zarađujete na seljacima, da imate profit od 200 ili 300 posto! Dovoljno vam je 20, 30, 50%.
– Što se malo ne ugledate na premijera Ruske Federacije, Vladimira Putina, koji je rekao trgovcima – smanjite marže, ekonomska je kriza. Hajde da svi podjednako podnesemo teret te krize. Nemojte da zarađujete na narodnoj muci i nevolji.
Pa, što ne kažete ovim vašima koji su kupili šećerane, silose, fabrike za preradu veštačkog đubriva – imajte malo obzira prema ovoj sirotinji! Jeste da su vas oni finansirali, jeste da bez njihovih para ne biste mogli da sedite u foteljama u kojima sedite, ali pokažite malo političke mudrosti, političke hrabrosti. Pokažite da su i ti bogati ljudi u Srbiji, neki su se obogatili na legalan, neki na nelegalan način, u funkciji naroda i u funkciji države, a ne da su država i narod u njihovoj funkciji. Pa, nije preči njihov novčanik, njihove limuzine, jahte i vile od miliona građana Srbije!
Sutra, ne daj bože da vas neko napadne, kažete da nema više opasnosti da nas bilo ko napadne, okruženi smo prijateljima. To ste tvrdili i '99…
(Isključen mikrofon.)
Predsedavajuća (Gordana Čomić): Narodni poslaniče, molim vas da maline, paritete i ekonomsku situaciju, o kojoj govorite već pet minuta, na osnovu člana 103. stav 1, dovedete u vezu sa tačkom dnevnog reda – izbor članova Izborne komisije.
Upozoravam vas na obavezu poštovanja Poslovnika i obaveze da poslanik govori o dnevnom redu.

Zaista se trudim, gospođo Čomić, da temu dnevnog reda pokušam da protumačim onako kako ja mislim da treba i da se vi u pitanje mog stila izlaganja ne bi trebalo da mešate.
Predsedavajuća: Narodni poslaniče, nisam govorila o stilu. Govorila sam vrlo precizno o pet minuta u kojima govorite o malini, paritetu, žitaricama, pšenici, tajkunima, predsednicima vlada drugih država i zamolila sam vas uz upozorenje da poštujete član 103. stav 1. i da sve to što govorite dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, a to je izbor članova RIK.
Ako budem imala primedbe na stil ili budem smatrala da kršite neki drugi član Poslovnika, ja ću vas upozoriti na to.
Sada vas upozoravam da se vratite temi dnevnog reda, odnosno da deo izlaganja koji ste posvetili drugim temama povežete sa izborom članova Izborne komisije.

Dakle, gospođo Čomić, ako se ne varam, neki su, neću im pominjati imena, izbore dobili na priči o 500.000 radnih mesta. To je bilo u januaru mesecu 2008. godine kada smo birali predsednika Republike. U maju mesecu taj broj radnih mesta je smanjen na 200.000.
Nekoliko meseci kasnije je rečeno da nema nijednog novog radnog mesta, nego da građani treba da čuvaju postojeća radna mesta?! Na tim pričama se dobijaju ili gube izbore. Ne možete promenu sastava RIK posmatrati odvojeno od političkih dešavanja u društvu.
Danas ne biramo dopisne članove Srpske akademije nauka i umetnosti ili Srpskog hemijskog društva, nego biramo članove i zamenike članova RIK. Valjda reč ''izbori'' ima veze sa rečima Republička izborna komisija. Mislim da ima, a ako vi mislite da nema, pokušajte da me ubedite, ali nemojte me ubeđivati silom i pretnjama i mogućnošću opomena, nego argumentima.
Pričam o onome što ima veze sa izborima. Pričam o činjenici da se građani Srbije iz jednog u drugi izborni ciklus bezočno lažu i bezočno obmanjuju, dobijaju se izbori na pričama koje se posle apsolutno ne ostvaruju.
Građani veruju u te priče zato što su prinuđeni da veruju, zato što gladan čovek mora u nešto da veruje. Ko ne bi verovao da će sutra da se zaposli? Ko ne bi verovao da će sutra moći da školuje svoje dete ili da leči sebe ili svoje bolesne roditelje? Svaki normalan čovek na svetu u to veruje, ne zato što mu to obećava ova ili ona politička stranka, nego zato što veruje u državu. Svaka dobro uređena država garantuje ta prava svojim građanima.
Da li ste čuli nekad za neku dobro uređenu državu, stabilnu, uglednu državu koja ne garantuje ova prava svojim građanima? Ima li jedne stabilne države a da ne garantuje svojim građanima – kad se razbolite, moći ćete da se lečite.
Ima li jedne države koja ne garantuje svojim građanima – moći ćete da školujete svoju decu? Ima li jedne države koja ne garantuje mladim ljudima kada završe škole i fakultete da će moći da rade? Takve države nema. Nažalost, Srbija je danas takva država.
U izbornim kampanjama ima svega: ima radnih mesta, ima besplatnog školovanja, ima besplatnog i stručnog lečenja, nema narkomanije, nema korupcije, ima penzija koje su 70% od prosečne zarade u Republici Srbiji, ima besplatnih akcija, svega toga ima u izbornim kampanjama, ali kada se zatvore biračka mesta, ta čarolija prestaje i građani se suočavaju sa svojom poražavajućom svakidašnjicom koja je teška, čemerna, bolna.
Neko o tome mora da priča. Građani o tome govore. Bolje da mi pričamo o tome ovde u Parlamentu i da pokušamo da svi zajedno dođemo do rešenja problema, nego da građani o tome progovore na ulicama. Kad gladan čovek izađe na ulicu, koga ćete poslati pred tog gladnog čoveka? Polugladnu vojsku i polugladnu policiju? Šta je sledeće? Građanski rat?! Još nam se samo to nije desilo!
Možete vi da zapušite usta meni, to je najmanji problem, elektronika je na vašoj strani, ali stotinama hiljada ljudi nećete moći da isključite dugme. (Aplauz.)
Bolje je da o tim problemima govorimo ovde u Parlamentu, nego da se o tome govori na ulicama i trgovima u Srbiji.
Imali smo bolna i tragična iskustva sa raznim protestnim skupovima i protestnim mitinzima, od 9. marta 1991. godine do onog mitinga koji smo organizovali protiv hapšenja Radovana Karadžića. Padale su ljudske glave. Svaka ljudska glava ima ogromnu cenu. Nema cene koja može da se plati za jedan ljudski živo!. Zašto ljudi koji su besni, koji su ojađeni, koji ne znaju kako svojim članovima porodice da izađu na oči, zašto da o tim problemima građana Srbije ne raspravljamo ovde danas u parlamentu? Ko je taj koji ima savršen hirurški nož u svojim rukama, koji će da kaže – dovde može da se priča o ovome, a odavde dovde može da se priča o ovome. Sve je ovo život. Vi ste, gospodo iz vladajuće koalicije, tvrdili da ''život ne može da čeka'', da ''život nema cenu''. I šta sad? Sad može sve da čeka, sad imamo vremena, sad malo građani treba da se strpe. Svi problemi će biti rešeni kad uđemo u EU!
A kada ćemo ući u EU? Ima li neko od vas preciznu agendu – ulazimo tog i tog dana, te i te godine, u toliko i toliko časova! Ako nam kažete te magične reči možda se građani Srbije i strpe, ali ljudi koji su dovedeni do prosjačkog štapa, do ruba socijalne egzistencije, više ne mogu da čekaju. Te vaše priče o ''belim vizama'' više ne piju vodu. Gde će da putuju građani Srbije? Čak i da im se obezbede bele šengenske vize, onaj ko ima novca, on može i danas da kupuje, i da kupuje i da prodaje i da putuje. Oni koji imaju pare ne stoje u redovima ispred američke, kanadske, talijanske, francuske ili nemačke ambasade. Za njih se vize obezbeđuju preko reda. Običan čovek stoji danas u redovima ispred ambasada i čeka da pobegne negde u beli svet od ove lepote u kojoj živi u Srbiji.
Dakle, ta priča više ne pije vodu i hajde onda da pričamo o načinima kako može realno da se pomogne.
Pošto vidim da je prisutna nervoza kod predstavnika vladajuće koalicije, kako mislite da rešavamo probleme tih građana ako ponovo u RIK imenujete ljude za koje već sada kruže priče da su umešani u kriminal, u korupciju, u razne vrste zloupotreba. Ko može da garantuje da će sledeći izbori biti regularni? Šta još može da nas sačeka? Oteli ste mandate SRS. Oteli! Možete vi to da uvijate u ovakvu ili onakvu formu, možete da pronalazite hiljadu i jedan razlog, možete iz malog mozga da iskopavate pravne teorije kojima legitimizujete taj vaš čin, ali ste mandate oteli i to je činjenica. Sledeća etapa je da opozicione stranke, pre svega SRS, ne treba da imaju predstavnike u Republičkoj, odnosno u državnoj izbornoj komisiji, da biste vi mogli da radite ono što mislite da treba da se uradi, a što bi vam donelo pobedu na izborima.
Šta je sledeća etapa? Ne sumnjam da ćete vi za nekoliko meseci izaći sa idejom da ni u biračkim odborima ne treba da sede predstavnici političkih stranaka, nego opet neki navodni supermeni, nezavisni, samostalni, objektivni, koji neće trpeti bilo kakve uticaje i pritiske.
Šta je sledeće, to samo dragi Bog može da nasluti. Ukinite onda i političke stranke, ukinite izbore. Ionako neki od vas, a sede čak ovde u Parlamentu, potiču iz onog ideološkog šinjela koji je tvrdio da je demokratija obmanjivanje građana, da je to skupo.
Šta će nam političke stranke?! Šta će nam izborne utakmice?! Znamo da smo najbolji na svetu. Jeste da dobar deo naroda u to nije ubeđen, ali ubedićemo ga pričama, poklonima, obećanjima, ucenama, pretnjama, ali ćemo ga ubediti! I šta će onda biti sa demokratijom u Srbiji? Apsolutno neće biti ništa. Više neće biti nikakve alternative. Neće biti više nikoga ko može da se suprotstavi bezumlju vladajućeg režima.
Setite se samo šta ste obećavali građanima Srbije, šta ste obećavali građanima SRJ. Peti oktobar 2000. godine nije bio tako daleko. Obećali ste da ćete uz pomoć vaših zapadnih prijatelja sačuvati Kosovo i Metohiju, jer Kosovo i Metohija po vama nije nacionalno nego demokratsko pitanje. Albanci se ne bune protiv Srba i protiv Srbije, nego protiv Slobodana Miloševića. To ste pričali. To ste tvrdili čak i u vreme NATO intervencije, koju ste izbegavali da nazivate bombardovanjem nego vazdušnom kampanjom, intervencijom. Humanitarnom intervencijom?! Neki od vas su sedeli u državama koje su nas bombardovanje, pozivali čak da se intenzivira bombardovanje, tvrdili su, što bude intenzivnije bombardovanje pre će pasti režim Slobodana Milošića.
Pao Slobodan Milošević, vi ga uhapsili, pa ga isporučili u Haški tribunal, pa ga ubili u Haškom tribunalu! I, šta je bilo sa Kosovom i Metohijom?
Sada vaši ministri koji su sedeli u šiptarskoj vladi na Kosovu i Metohiji ne smeju da uđu na Kosovo i Metohiju. Da li ste to obećavali 5. oktobra? Da li ste obećavali – sa našim prijateljem Milom Đukanovićem mi ćemo sačuvati Saveznu Republiku Jugoslaviju? Milo Đukanović stavljen na poternicu italijanske države, pa ne sme više nigde da putuju u inostranstvo, eventualno ode do Zagreba...

Gospođo Čomić, veza bi otprilike mogla da bude sledeća: izbornim mahinacijama se baš u velikoj meri služio Milo Đukanović. On je...

Gospođo Čomić, ubeđen sam da imate iste informacije koje imam i ja, a to je da su se u Crnoj Gori, u državi koja je nekada bila članica SRJ, u kojoj smo svi zajedno živeli i za koju ste vi iz DS obećali građanima da ćete je sačuvati, zato što i Crna Gora, kao ni KiM nisu nacionalno nego demokratsko pitanje, dakle, taj Milo Đukanović, koji je, uzgred budi rečeno, priznao nezavisno Kosovo i Metohiju, na mnogo načina je pokrao izbornu volju građana Crne Gore, a poslednji put, ako se ne varam...

 Evo, gospođo  Čomić, zaista ću pokušati da dam neki argument za ono o čemu govorim. U pravu postoji jedan metod koji se zove komparativni metod ili uporedno pravni. Da biste shvatili suštinu jednog pravnog fenomena, nekad morate da se poslužite i komparacijom sa istim takvim koji postoje u drugim državama. Studenti na pravnom fakultetu, a to se uči na prvoj godini, u Novom Sadu, Beogradu, na svim državnim fakultetima, a za ove privatne ne znam šta se uči, na državnim fakultetima se uči sigurno na prvoj godini, da su metodi u pravu istorijski, dogmatski, a između ostalog, i uporedno pravni.
Sad pokušavam, možda se to vama čini nestručno, loše itd, ne kažem, sa mojom skromnom pameću ne umem bolje, da vam objasnim na uporedni način kakve veze imaju izbori u Crnoj Gori i izborne mahinacije u Crnoj Gori sa izbornim mahinacijama u Srbiji, zato što su se dešavale manje-više po istom scenariju, po istoj metodologiji i postoji realna opasnost, imajući u vidu pojedine kandidate za koje ćete danas da glasate, da će se sa tim izbornim mahinacijama nastaviti i dalje.
Crna Gora nije toliko daleko od Srbije. Možda bi neki hteli da ona bude još dalje, ali nije. To je najbliža država Srbiji, ma koliko da je režim u Crnoj Gori antisrpski, ljudi koji žive u Crnoj Gori, građani Crne Gore su po svom poreklu u najvećoj meri Srbi. Dozvolite, imam pravo da govorim o komparativnim fenomenima u dve srpske države, Srbiji i Crnoj Gori. (Aplauz.)
Dakle, ono što bi htela SRS, to je da svi sledeći izbori budu fer, da budu demokratski i da budu zaista odraz izborne volje građana. Nikad SRS nije tvrdila da će svet propasti ili da će Srbija propasti ako SRS ne bude na vlasti. Nikada nismo ukrali nijedan glas ni na jednom biračkom mestu u Srbiji. Nikada niko nije prešao iz neke druge političke partije u SRS, a da je sa sobom poneo svoj odbornički ili poslanički mandat.
SRS ima moralni i politički kredibilitet da zahteva od vas iz vladajuće koalicije da obezbedite fer i demokratske izbore. SRS se ne plaši izbora kao takvih. Mi se plašimo zloupotreba na tim izborima. Plašimo se činjenice da će građani da glasaju za SRS, a da će posle ti glasovi da se preliju u tabor neke druge političke stranke. Toga se plašimo. I zato govorimo o ovim temama. Ove teme su bolne. Bio bih najsrećniji čovek na svetu da o ovome danas ne moram da govorim, da ne moram da govorim o bruci, o gaženju dostojanstva građana Srbije. Pa, pogledajte ljudima u oči.
Nema većeg poniženja nego kada građaninu na dan izbora doneste plavo-žutu kesu i kažete – mi smo iz izbornog štaba te i te stranke, glasajte za tu i tu političku stranku. Oko tog čoveka ili oko te žene gomila male dece, kuća samo što se nije porušila, blato i ne mogu ljudi da izvezu traktor iz dvorišta. Nemojte zloupotrebljavati narodnu muku i nevolju! Hajde, pokušajte da te probleme rešimo.
Paketićima se problemi ne rešavaju. Reši se za dan, dva ili sedam dana. A kada se pojedu te vaše paštete, kada se pojedu ti vaši pekmezi, kada se upotrebi pirinač i brašno, čovek ostaje gladan kakav je bio i pre toga.
Dakle, prekinite sa tom praksom, ne zbog SRS, prekinite zbog građana. Prekinite zbog vaših komšija, zbog vaših rođaka i prijatelja koje, takođe, ponižavate. Nema potrebe to da radite.
Mediji su u vašim rukama! Novac je u vašim rukama! Imate svaku moguću logističku podršku sa svih mogućih strana. Ako vam to nije dovoljno da pobedite na regularan način na izborima, nemojte da se bavite politikom. Onda pustite nekog ko ima malo više političkog talenta, ko ima malo više političke hrabrosti.
U demokratskoj državi nije strašno biti opozicija. Niste na vlasti, ali možete da živite pristojno kao i svaki drugi građanin. Ne preti vam se i niko vas ne ucenjuje, ne preti se članovima vaših porodica; žene i muževi se ne otpuštaju sa posla zato što su im bračni drugovi članovi SRS. Toga danas, nažalost, ima u Srbiji. Toga neće biti kada SRS bude na vlasti. Radikali su bili na vlasti i krajem 19. i početkom 20. veka. Bili smo na vlasti i od 1998. do 2000. godine.
Kažite vi koji ste sada pripadnici vladajućeg režima, da li je nekome falila dlaka sa glave od bilo kog srpskog radikala u period od te dve godine?! Da li smo nekome dirali u porodicu, da li smo nekome vređali njegovo elementarno ljudsko dostojanstvo, nacionalno, versko, rasno, politička ubeđenja? Nismo! Trudili smo se da vršimo vlast u teškim uslovima, u vreme kada smo vodili borbu protiv šiptarskih terorista na KiM i kada smo branili zemlju od NATO intervencije. Možda je i bilo grešaka, bilo je sigurno. Možda smo poverenje ukazali tada nekim ljudima kojima danas, iz ove perspektive, ne bismo ukazali poverenje, ali kao što je rekao Vojislav Šešelj u jednoj svojoj knjizi –radikali se nisu obrukali. I to je činjenica.
Pošto više ne želim da ljutim gospođu Čomić, prekinuću sa svojim izlaganjem i zamoliću moje kolege da nastave. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite, gospođo Čomić, u kakvoj sam sada situaciji, tri glasnogovornika Olija Rena su pomenula moje ime u jednom vrlo lošem kontekstu, a ja imam pravo samo na jednu repliku. (Aplauz.)
Što se tiče ovog prvog glasnogovornika Olija Rena, gospodina Veroljuba Arsića, mnogo toga sam rekao o prirodi otimanja tih mandata na sednicama Administrativnog odbora i sada je deplasirano da celu tu priču ponavljam. Samo želim da podsetim, uvaženog gospodina Arsića, na činjenicu da Ustav Republike Srbije, na neki način, vlasništvo nad mandatom poslanika poverava političkoj stranci i da se kada poslanik stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci ta ostavka više ne može povući. To ne kaže Aleksandar Martinović, to ne kaže SRS, tako piše u Ustavu Republike Srbije.
Što se tiče ovog drugog glasnogovornika, gospodina Milivojevića, malo je deplasirano da ja o njemu govorim, nisam baš nadležan za taj tip političkog fenomena, ali ću da kažem nešto gospodinu Nenadu Čanku.
Tačno je da se SRS programski i ideološki zalaže za unitarnu državu. Naše je mišljenje da je najefikasnija država unitarna u kojoj će postojati državna vlast i u kojoj će postojati razvijena lokalna samouprava, bez bilo kakvih regiona, bez bilo kakvih autonomnih pokrajina.
S druge strane, SRS je 2006. godine učestvovala u jednom velikom državnom poslu koji se zove izrada Ustava Republike Srbije. Mi smo pristali kao stranka na to da Vojvodina i dalje ima status autonomne pokrajine, jer nismo hteli dodatno da usijavamo političku atmosferu u Srbiji u vreme kada se Srbija borila, i danas se bori, za očuvanje svog teritorijalnog integriteta na KiM. Da nas pitate isključivo kao političare, mi bismo rekli – da, mi smo protiv toga da Vojvodina ili bilo koji deo Srbije ima status autonomne pokrajine. Ako nas pitate kao odgovorne državnike, mi kažemo – jeste, Vojvodina zasad jeste AP, ali ne treba da bude država. Problem je u tome što oni koji se zalažu za vojvođansku autonomiju, u stvari, na mala vrata hoće da od Vojvodine naprave suverenu državu.
Žao mi je što gospodin Čanak nije ovde. On je izgleda zaboravio istoriju. U 19. veku najveći zagovornici vojvođanske autonomije bili su radikali Jaše Tomića, ali tada je Vojvodina bila u sastavu tuđinske države, Habzburške monarhije. Radikali su rekli – ako živimo već u tuđoj državi koja hoće da nas pokatoliči, koja hoće da nam uništi nacionalni identitet, hajde da na tom prostoru napravimo neki region u kojem ćemo imati neka autonomna prava. Kad je došlo vreme...

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je ovde prisutna gospođa Snežana Malović kao ministar pravde. Samo želim da konstatujem da je Ustavni sud Srbije pre nekoliko dana proglasio neustavnim odredbe pravosudnih zakona kojima se predviđa obavezan reizbor svih sudija do kraja ove godine. Time je potvrđeno ono što je Srpska radikalna stranka tvrdila od samog početka, ono što su tvrdili ugledni teoretičari ustavnog prava, ono što su vam rekli iz društva evropskih sudija – da je takva norma direktno protivna i Ustavu Srbije, ali da je direktno protivna i tim vašim, kako vi volite da kažete, evropskim standardima u oblasti pravosuđa.
Što se tiče ovog predloga zakona, moje kolege su već istakle brojne anomalije koje ovaj predlog zakona sadrži. Prinudu i represiju u jednoj državi mogu da koriste samo državni organi, i to pre svega policija; državna policija u mirnodopskim uslovima i vojska u ratnim uslovima. Niko drugi. Ne postoje ustavne mogućnosti da se formira bilo kakva komunalna policija, komunalna vojska, komunalni sudovi, komunalna tužilaštva ili bilo šta slično. U dobro uređenoj pravnoj državi mere prinude, silu prema građanima može da koristi samo nadležni državni organ, i to ne svi državni organi, nego pre svega policija, odnosno MUP. To je prva zamerka koju imamo na ovaj predlog zakona.
Druga zamerka – čak i da je komunalna policija ustavno dopuštena, čak i da lokalne samouprave imaju dovoljno sredstava da obezbede rad komunalne policije, a nemaju, ali čak i da je imaju, vi ste, gospodo iz Vlade, diskriminisali građane Srbije.
Dovoljno je samo da pogledate početak ovog zakona, član 1. koji govori čime treba da se bavi komunalna policija – treba da obavlja poslove u pitanjima komunalnih delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara i da obezbeđuje zaštitu i da održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i da obezbeđuje nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti grada.
Kažite mi kako je moguće da se poslovi, odnosno problemi u oblasti komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara, održavanja reda u korišćenju zemljišta, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata itd. pojavljuje samo u gradovima, a ne pojavljuje se u opštinama?
Svi znamo da se podjednako pojavljuju i u opštinama i u gradovima i u gradu Beogradu. Zašto bi građani koji žive u gradovima i u gradu Beogradu trebalo da imaju zaštitu komunalne policije, a ljudi koji žive, recimo, u opštinama, ne bi trebalo da imaju zaštitu komunalne policije? Problemi se javljaju kako u opštinama tako i u gradovima.
Dakle, kako je moguće da ste na taj način napravili diskriminaciju i omalovažavanje građana Srbije? Napravili ste direktnu razliku između građana koji žive u gradovima i građana koji žive u opštinama.
Kada su u pitanju oni koji žive u gradovima, njihovi problemi u ovim oblastima koje sam citirao treba da se rešavaju od strane komunalne policije, a onima koji žive u lokalnim samoupravama koje nemaju status grada ne treba komunalna policija. Kako je to moguće? Svi znamo da takvih problema ima u svim jedinicama lokalne samouprave.
Konačno, u obrazloženju Vlade Srbije zašto ne prihvata pojedine amandmane narodnih poslanika iz SRS pročitao sam da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave. Sa tom tezom prvi put sam se susreo pre nekoliko meseci, kada je ministar za lokalnu samoupravu gospodin Milan Marković na sednici Odbora za lokalnu samoupravu (koji nije imao kvorum zato što poslanici iz vladajuće koalicije nisu hteli da dođu, a raspravljalo se o problemu raspuštanja Skupštine opštine Zemun) izrekao jednu konstataciju koja je meni bila neverovatna tad i ostala mi je neverovatna i danas, a to je da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave.
Ako gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave, onda se postavlja pitanje šta su? Ne možete da kažete da nešto nije, nego morate tome nečemu što postoji da date i neku pozitivnu odrednicu, da kažete šta jeste. Dakle, šta su gradske opštine, šta je Zemun, Stari grad, Palilula, Rakovica, Voždovac? Da li su to jedinice lokalne samouprave? Ako nisu, kako je moguće da se na te fantomske političke subjekte primenjuje Zakon o lokalnim izborima, koji se primenjuje na jedinice lokalne samouprave; kako se primenjuje Zakon o finansiranju jedinica lokalne samouprave, kako se primenjuju brojni drugi zakoni koji se inače primenjuju na opštine i gradove u Srbiji?
Ponovo se susrećemo sa obrazloženjem Vlade da gradske opštine, navodno po Ustavu iz 2006. godine, nisu jedinice lokalne samouprave, a Ustav lepo kaže – jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd.
Dame i gospodo iz Vlade, valjda je i gradska opština opština? Ne znam šta je tu sporno? Da biste objasnili zašto ni u gradskim opštinama ne treba da postoji komunalna policija, onda pribegavate onom krajnje nesuvislom objašnjenju da gradska opština nije jedinica lokalne samouprave.
Voleo bih da čujem – to me zanima ne samo kao narodnog poslanika, zanima me kao pravnika – šta je gradska opština, kakva je njena pravna priroda, kakav je njen pravni status, kako se definiše, šta je gradska opština, šta je predsednik gradske opštine, šta su odbornici koji sede u skupštinama gradskih opština, šta su članovi opštinskog veća u gradskim opštinama, koji se to zakoni na njih primenjuju, postoji li u Republici Srbiji neko paralelno zakonodavstvo koje važi za gradske opštine? Nisam čuo da takvo zakonodavstvo postoji, ali ako mi date neku validnu argumentaciju, možda ću i da poverujem u to.
Dakle, Predlog zakona koji ste nam uputili je loš, kako god da pogledate. Neustavan je, finansijskih sredstava nema ni u republičkom budžetu, a nema ih ni u većini jedinica lokalne samouprave.
Gradske opštine jesu opštine, gospođo ministre, to bi trebalo da znate i trebalo bi da vi kao pravnik skrenete pažnju na to vašim kolegama iz Vlade, da kada pišu ova obrazloženja vode računa šta stavljaju na hartiju.
Konačno, ovaj predlog zakona uređuje nešto čega nema ni u jednoj dobro uređenoj pravnoj državi. Vi mere represije i sredstva prinude stavljate u ruke nedržavnim subjektima. Šta je sledeće? Da osnujete komunalne sudove? Hoćemo li imati neke preke sudove u gradovima i u gradu Beogradu? Sama reč policija vezuje se za državu. Niko u državi ne može da ima pravo da koristi prinudu nad građanima, sem nadležnog državnog organa, Ministarstva unutrašnjih poslova, a vi ovde predviđate gumene palice, lisice, ko zna šta. Sutra ćete predložiti i borna kola.
Ko će sve to da finansira? Kažete – znate, komunalna policija je neophodna gradovima i gradu Beogradu, a vi se u gradovima snalazite kako znate i umete. Pa će oni koji imaju para imati komunalnu policiju, a ovi koji nemaju para neće imati komunalnu policiju. To nije sistem, gospođo Malović. Sistem je nešto što je jednoobrazno uređeno u celoj Srbiji.
Znači, ili će svi imati komunalnu policiju ili je neće imati niko. Grad Beograd će, verovatno, zato što je bogat imati komunalnu policiju, a Niš je, recimo, neće imati. Ali, onda to nije sistem. Za to vam ne treba zakon, to ste mogli da regulišete odlukama skupština gradova, pa da im ostavite na volju – ko ima para, neka osnuje komunalnu policiju, ko nema para, neka je ne osniva.
Ovako, vi ste hteli navodno ovim predlogom zakona da osnujete neki sistem u Srbiji. Niste ga obrazovali zato što je očigledno da ga veći deo gradova u Srbiji neće moći primenjivati zbog nedostatka para, i to ne samo u ovoj godini, nego i u sledećoj, a verovatno i u narednih nekoliko godina.
Vi ste diskriminisali građane Srbije jer direktno i jasno kažete – komunalni problemi ljudi koji žive u gradovima treba da budu rešavani od strane komunalne policije; vi koji živite u opštinama, ko vam je kriv što tu živite, što ne živite u jedinicama lokalne samouprave koje su gradovi, da živite u gradovima i o vašim komunalnim problemima bi se starala komunalna policija.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka komunikacija putem elektronske pošte podrazumeva određenog operatora, odnosno informatičkim jezikom to bi se reklo – odgovarajućeg provajdera. U Predlogu zakona nije definisano ko je operator kada je reč o dostavljanju elektronskih dokumenata između organa vlasti.
Ovim amandmanom smo hteli da preciziramo odredbu člana 11. Predloga zakona i ponudili smo jednu mnogo kvalitetniju i precizniju formulaciju po kojoj će dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti da se obavlja putem elektronske pošte ili drugim elektronskim putem, i to preko javnog poštanskog operatora.
Predložili smo da elektronska komunikacija i elektronsko dostavljanje između organa vlasti ide preko pošte. Smatramo da je takvo rešenje najprikladnije i da se na taj način izbegavaju sve moguće zloupotrebe kada je reč o elektronskom dostavljanju. Naravno, zloupotrebe su i te kako moguće, njih već sada ima. Smatramo da se ovakvim rešenjem svaka takva zloupotreba unapred sprečava i unapred se definiše da kada je reč o elektronskoj komunikaciji između organa vlasti u Republici Srbiji operator mora da bude pošta. Mislimo da je takvo rešenje najlogičnije.
Potpuno je nejasno zašto je Vlada odbila ovaj amandman. U obrazloženju kažu da se amandman ne prihvata iz razloga što odredba člana 11. Predloga zakona obuhvata mogućnost dostavljanja elektronskih dokumenata putem elektronske pošte ili drugim elektronskim putem u skladu sa posebnim propisom, što se odnosi i na Zakon o poštanskim uslugama.
Ovakvo obrazloženje ne znači ništa. Poseban propis može da bude i Zakon o vinu i rakiji, može da bude svaki mogući zakon koji postoji u Republici Srbiji. Otkud možemo da znamo da se to odnosi baš na Zakon o poštanskim uslugama?
Ako ste hteli da operator u elektronskoj komunikaciji između organa vlasti bude pošta, onda je trebalo da prihvatite naš amandman. Ne, vi ste odbili amandman, navodno nije dobar, ali ste u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman potvrdili da je tačno ono što piše u amandmanu, jer ste jasno stavili do znanja da je taj poseban propis kojim će da bude regulisano ko je operator u elektronskoj komunikaciji između organa vlasti Zakon o poštanskim uslugama. Iz vašeg obrazloženja proističe nedvosmislen zaključak da će javni poštanski operator u stvari biti provajder kada je reč o elektronskoj komunikaciji između organa vlasti.
Amandman apsolutno ima smisla i on samo precizira ono što ste hteli da kažete, verovatno, u članu 11, ali niste rekli, ne znam iz kojih razloga; valjda ste smatrali da je bolje ne reći, da bi zakon bio kraći nego što jeste. U ovom kontekstu, apsolutno je imalo smisla da se navede da je provajder, kada je reč o elektronskoj komunikaciji između organa vlasti, javni poštanski operator.
Inače, mogli ste da čujete, gospođo ministre, mnogo toga novog od mog uvaženog kolege Jeremića, što verujem da ni vi sami niste znali. Bilo bi dobro da se uključite u verbalnu komunikaciju sa narodnim poslanicima i da nam verbalno objasnite zbog čega naši amandmani nemaju smisla i zbog čega ih je valjalo sve odbiti.
Inače, ovaj zakon će ostati mrtvo slovo na hartiji sve dok ne izmenite, između ostalog, Zakon o opštem upravnom postupku. Vama je verovatno poznato, kao što je poznato i meni i većini građana Srbije, da je još u jesen 2004. godine završen nacrt novog zakona o opštem upravnom postupku.
Taj nacrt zakona je zajedno sa setom drugih nacrta zakona iz oblasti državne uprave promovisan na jednoj konferenciji u hotelu „Hajat“ u Beogradu, u novembru 2004. godine. Zakon je urađen pod pokroviteljstvom misije OEBS-a u Srbiji i uz finansijsku podršku UNDP-a. Postavlja se pitanje zbog čega taj nacrt zakona od 2004. godine stoji u nečijoj fioci i zbog čega nije stavljen u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije?
Sve dok ne donesete novi zakon o opštem upravnom postupku ovaj zakon koji ćete ovih dana izglasati neće moći da bude primenjen. Mi ponovo imamo situaciju da zakonska rešenja nisu međusobno kompatibilna, da se međusobno isključuju, a sve te vaše priče kako su novi zakoni u skladu sa evropskim standardima padaju u vodu pred činjenicom da neće moći da budu primenjeni u praksi.
Dakle, sve dok ne donesete novi zakon o opštem upravnom postupku ovaj zakon neće moći da pomogne građanima u ostvarivanju njihovih elementarnih ljudskih prava, kada je reč o postupcima pred opštinskom, odnosno gradskom upravom, odnosno pred nadležnim državnim organima uprave.
Ovih dana se pojedine opštinske vlasti u Srbiji u kojima vlast čini DS hvale time kako su građanima omogućile da ostvaruju svoja prava elektronskim putem. U najvećem broju slučajeva, kao što je to istakao kolega Jeremić, to se odnosi samo na izdavanje pojedinih javnih dokumenata kao što su izvodi iz matičnih knjiga. U svim ostalim slučajevima postupci traju od nekoliko meseci do nekoliko godina. Građani su opet prinuđeni da obijaju šaltere, da idu od jednog do drugog.
Od svega onog što je 2004. godine najavljeno kao sveobuhvatna reforma državne uprave za sada apsolutno nema ničeg. Postupci pred državnom upravom, i pred opštinskim, odnosno gradskim upravama, i dalje traju nedopustivo dugo. Imamo i dalje glomaznu administraciju, a posebno na državnom nivou. Ukoliko usvojite ovaj statut Vojvodine, kakav je predložen od Skupštine AP Vojvodine, onda računajte sa tim da će pokrajinska administracija u Novom Sadu da bude višestruko veća nego što je sada.
Da rezimiram, amandman koji smo podneli na član 11. apsolutno ima smisla. Da je to tako, sami ste priznali u obrazloženju zašto amandman ne prihvatate.