Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih ulazio u to ko je pisao Predlog zakona, ali činjenica je da je Predlog zakona u brojnim odredbama nedorečen a pojedine odredbe su kontradiktorne jedna drugoj.
Pre svega, gospodine ministre, nemoguće je da udruženje građana može da osnuje pravno lice. To je protivrečno samoj suštini zakona. Vi ste čak ovde u polemici sa gospodinom Velimirom Ilićem upotrebili jednu neverovatnu sintagmu – maloletno fizičko i pravno lice. Pravno lice ne može da bude maloletno. Vi ste dobar pravnik, to vam je verovatno bila omaška u žaru političke borbe.
Ono što zaista ne valja u Predlogu zakona, između ostalog, jeste i to što ste u član 25. stavili nešto što ne treba da stoji u zakonu. Mi od 2002. godine, ako se ne varam, od raznih DOS-ovskih ministara slušamo o tzv. deregulaciji, da u Srbiji bude manje propisa nego što ih je sada; evo, i danas, ovih dana na RTS vi najavljujete nekakvu seču propisa, a onda u članu 25. napišete nešto što apsolutno nije zakonska materija. Šta se tiče zakonodavca kako će udruženje da nadoknadi štetu koju mu pričine članovi udruženja? To je materija statuta. Dakle, to treba da bude apsolutno autonomno pravo udruženja, da svojim statutom predvidi način na koji će se regulisati nadoknada štete.
Osim toga, vi ste rekli da su, naravno citirali ste odgovarajuću ustavnu normu, zabranjena tajna i paravojna udruženja – to je tačno, to tako i treba da bude – a onda u članu 4. napišete da je upis u registar udruženja dobrovoljan. Vi na taj način legalizujete tajna udruženja. Zabranjena su tajna udruženja, a udruženje može samo da proceni da li će da bude registrovano ili ne. Udruženje koje nije registrovano je tajno i to je po Ustavu zabranjeno.
Kod tih tajnih udruženja postavlja se jedno pitanje – imajući u vidu da je Ustavom i ovim predlogom zakona zabranjeno osnivanje tajnih udruženja, šta će biti sa ministrima za koje je javna tajna da su masoni? Mogu da vam poimenično, ako insistirate, navedem ljude, članove Vlade Srbije, za koje je javna tajna da su članovi određenih masonskih loža. U masonskim ložama vlada stroga hijerarhija i za onog ko je član masonske lože ne postoje ni Ustav, ni zakoni, već, pre svega, pravila masonerije. Istorija je pokazala da masoni nisu lojalni svojim državama, svom pravnom poretku, već pre svega svojoj masonskoj organizaciji.
Dakle, šta će biti sa ministrima koji su članovi masonskih loža, u svetlosti ustavne norme i zakonske norme da su tajna udruženja zabranjena? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 65. piše da se na strance zaposlene u predstavništvima stranih udruženja primenjuju samo propisi kojima se uređuje kretanje i boravak stranaca, a da se na državljane Republike Srbije koji su zaposleni u stranim predstavništvima primenjuju propisi Republike Srbije.
Kakav zaključak mi iz ovakve odredbe možemo da izvučemo? To znači da se na naše državljane koji rade u predstavništvima stranih udruženja primenjuju svi propisi Republike Srbije, od Ustava pa nadalje. Kada su u pitanju strani državljani, primenjuje se samo Zakon o kretanju i boravku stranaca. Takva regulativa apsolutno nije dovoljna. Da li to znači da su stranci koji rade u stranim predstavništvima imuni od krivičnopravnih propisa? Ili da su imuni od nekih drugih pravnih propisa?
Ovde je trebalo da stoji da se na strance primenjuju, pored propisa o kretanju i boravku stranaca, i svi drugi relevantni propisi. Recimo, na strance ne može da se primeni Zakon o izboru narodnih poslanika zato što strani državljani nemaju pravo glasa u Republici Srbiji, ali može da se primeni Krivični zakon Republike Srbije. Ako stranci ostvaruju neku profitabilnu delatnost u Republici Srbiji, mogu da se primene odgovarajući poreski propisi. Može da se primeni dobar deo pravnog poretka na strance koji rade u stranim predstavništvima.
Vi ste primenili samo jedan zakon, Zakon o kretanju i boravku stranaca. Praktično ste uveli neku vrstu imuniteta stranih državljana u odnosu na sve druge propise.
Da li to znači da stranci mogu da slobodno počine krivično delo u Republici Srbiji, da počine prekršaje ili neke druge radnje koje su apsolutno zabranjene domaćim državljanima, državljanima Republike Srbije?
Ova regulativa koju ste predvideli za strane državljane apsolutno je nedovoljna. Praktično, vi strancima dajete odrešene ruke da u Republici Srbiji mogu da rade sve što im je volja.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 50. i u nekim drugim članovima na više mesta se spominju „druge države članice EU“.
Ako ove reči protumačite u kontekstu člana 50, onda čovek može da stekne neki pogrešan utisak – da je Republika Srbija članica EU, a da pored nje postoje i neke druge države koje su takođe članice.
Naravno, vi znate, gospođo Dragutinović, da Republika Srbija nije članica EU i pitanje je da li će ikada i biti. To što vi iz dana u dan sejete lažna obećanja građanima Srbije da samo što nismo ušli u EU, to verovatno radite da biste promovisali sopstvenu političku stranku, ali i vi sami znate da to nije tačno i da sama EU jasno pokazuje ne samo da ne želi Republiku Srbiju u svom sastavu, već i da u samoj EU postoje snažni otpori prema tome da se EU dalje širi, imajući u vidu da je, recimo, Republika Irska odbila da ratifikuje Lisabonski ugovor.
Ono što je takođe zanimljivo, gospođo Dragutinović, ne znam da li ste vi ili neko iz Vlade Republike Srbije reagovali na činjenicu da je na zvaničnom sajtu ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu, dakle, Velike Britanije, objavljena karta Republike Srbije bez Kosova i Metohije.
Navedeno je da je sedište ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu i onda je objavljena karta Srbije bez Kosova i Metohije. Dakle, zvaničan stav Velike Britanije je da Kosovo i Metohija nije u sastavu Srbije. Sad samo možemo da očekujemo da za nekoliko meseci ili nekoliko godina, kada usvojite statut Vojvodine, na ovoj karti osvane Republika Srbija bez Vojvodine.
Pitam vas, do kada će trajati ovo komadanje Republike Srbije i do kada ćete vi ćutati o činjenici da se vaši navodni prijatelji iz EU uporno trude da Srbiju podele i da Srbija nestane sa političke, a ne samo geografske karte Evrope?
Inače, gospođo Dragutinović, ja sam do ovog sajta došao tako što sam na sajtu RTS-a 16. juna 2009. godine pročitao vest o tome da je u ambasadi Velike Britanije u Beogradu održan prijem povodom rođendana engleske kraljice. Tom prilikom gospodin Stiven Vordsvort, britanski ambasador, rekao je da je „ova zabava priređena za naše prijatelje iz Srbije. Ljudi koje smo pozvali da nam se danas pridruže u slavlju su tokom prethodnih 365 dana bili naši najvažniji partneri. Podjednako kao oni, i mi želimo da vidimo napredak, procvat i lepšu budućnost Srbije.“
Vidite, oni vide lepšu budućnost Srbije, procvat i napredak bez Kosova i Metohije, i ne stide se toga. Dakle, svako... To možete da učinite i vi kada bude počela pauza u zasedanju Narodne skupštine, dakle, idite na sajt, zvanični sajt ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu i videćete kartu Srbije bez Kosova i Metohije. A, ovako izgleda ta uvećana karta, da ne bi bilo nikakve dileme.
Zanimljivo je da čujete ko su bili gosti na ovom prijemu povodom rođendana engleske kraljice, koja noćima ne može da spava od brige za dobrobit Srbije i srpskog naroda. Dakle, prijemu su prisustvovali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ministarka pravde Snežana Malović, ministar odbrane Dragan Šutanovac, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žoze Ljoveras i lider SNS Tomislav Nikolić.
Dakle, ne znam šta još treba da se desi, gospođo Dragutinović, koji to deo Srbije treba da bude odvojen, koliko još Srba treba da bude proterano sa svojih ognjišta, koliko srpske imovine još treba da bude uništeno, pa da vi shvatite ono što su građani Srbije odavno shvatili – Evropska unija i NATO pakt nas ne žele. Nije stvar da li vi želite, vi verovatno želite, i vaša vlada, ali oni nas ne žele. Možda će nas poželeti u jednom trenutku, kada bude potpuno nevažno da li ćemo biti ili nećemo biti član EU. Ako nam otmu Kosovo i Metohiju, na šta vi pristajete, doduše prećutno, ali ko zna, možda ćete ga i formalno priznati uskoro; ako ćutite na činjenicu da iz Vojvodine stižu vrlo jasni signali da oni koji danas vode Vojvodinu ne samo da ne žele nikakvu AP, već vrlo jasno vam stavljaju do znanja da se neće smiriti dok Vojvodina ne postane nezavisna država i vi uporno ćutite...
Pitam vas, zašto uporno iz zakona u zakon spominjete standarde Evropske unije, Evropsku uniju? Čak je i jezički kontekst potpuno besmislen, kažete „druge države članice EU“. Koje druge? Mi nismo članica EU. Da ste napisali „države članice EU“, ja bih to u jezičkom smislu razumeo. Ovako ni jezički ovo što ste napisali nije tačno, a politički je skandalozno da celokupna Vlada Srbije ćuti na činjenicu, i čak odlazite na prijem kod čoveka koji predstavlja državu na čijem se zvaničnom sajtu nalazi mapa Srbije bez Kosova i Metohije.
Baš bih voleo da vidim da li bi neko došao na prijem kod srpskog ambasadora u Londonu da se, recimo, na zvaničnom sajtu srpske ambasade u Londonu pojavi mapa Velike Britanije bez severne Irske. Taj ambasador bi u roku od 24 sata bio proglašen personom non grata i prvim avionom vraćen za Beograd. Vi još idete na prijem kod čoveka koji otvoreno kaže – ljudi, za nas i za moju državu Kosovo i Metohija nije sastavi deo Srbije. O čemu se ovde radi?
Još nam kažete kako je zakon proevropski. Mogli smo da čujemo ovde od pojedinih poslanika vladajuće koalicije da je epohalno dostignuće ovog zakona što će premije osiguranja da budu priznate i u zemljama članicama EU. Mi smo do sada imali taj slučaj i bez ovog zakona. Ono što se nije desilo i pitam vas kada će se desiti, kada će premije osiguranja srpskih osiguravajućih društava biti priznavane u državama koje to sad ne čine, kao što su Rusija, Belorusija i Turska? Zašto ne probate da izađete na rusko tržište sa našim premijama osiguranja, nego se hvalite nekim dostignućima koja već sada postoje, čak i ako ne izglasate ovaj zakon?

Dame i gospodo narodni poslanici, ako analizirate član 82. videćete da je upravni odbor garantnog fonda u potpunosti u rukama Vlade. Naime, Vlada imenuje i razrešava predsednika i članove upravnog odbora. Kad pogledate dalje, vidite da se predsednik i članovi upravnog odbora garantnog fonda imenuju na predlog odgovarajućih državnih organa Vlade, Narodne banke, zatim na predlog udruženja društava za osiguranje i onda imate jednu zanimljivu odredbu – da predsednik i članovi upravnog odbora nisu zaposleni u garantnom fondu, ali da, s druge strane, ostvaruju naknadu za svoj rad u garantnom fondu.
Nažalost, mi smo u Republici Srbiji imali vrlo negativna iskustva sa zaradama u raznim upravnim odborima. Kao što znate, u jesen prošle godine podignuta je velika prašina oko toga. Malo toga je konkretno urađeno da se ovo pitanje reši. Sada se ponovo otvara ta mogućnost da predsednik i članovi upravnog odbora garantnog fonda imaju izuzetno visoka primanja. Realno je pretpostaviti da će ta primanja zaista biti izuzetno visoka, imajući u vidu činjenicu da se radi o oblasti osiguranja, gde inače ima mnogo novca.
U ime SRS postavljam pitanje – ako je upravni odbor već u rukama Vlade, zašto onda Predlogom zakona nije propisano da će predsednik i članovi upravnog odbora biti ljudi koji su u državnom aparatu?
Oni već primaju platu po osnovu toga što su ministri, državni sekretari, pomoćnici ministara itd., i ako je već garantni fond maltene državno telo, onda se postavlja pitanje zašto, ako je to već državno telo, u to državno telo niste imenovali ljude koji su sada državni službenici? Onda bi ljudi koji rade u tom garantnom fondu bili potpuno lišeni bilo kakvih naknada za svoj rad, zato što već primaju platu kao državni službenici, odnosno državni funkcioneri.
Ovako, vi ste formirali upravni odbor garantnog fonda; on je u rukama Vlade, ali će tu opet sedeti ljudi koji nisu državni službenici i nisu državni funkcioneri i realno se može pretpostaviti da će ubirati ogromne prihoda na ime članstva u upravnom odboru.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, obrazloženje Vlade koje je dato povodom ovog amandmana najbolje govori koliko su Predlog zakona i obrazloženje, odnosno mišljenje Vlade o predloženim amandmanima, traljavo urađeni.
Pogledajte, gospođo ministre, naslov iznad člana 100. glasi „Prekršaji“. U članu 100. stav 1. kaže se: „Novčanom kaznom od 10.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik - vlasnik prevoznog sredstva...“.
Hajde, sad na stranu što je raspon potpuno neracionalno određen, od 10.000 do 300.000 dinara, a u članu 100. stav 2. kaže se: „Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice - vlasnik prevoznog sredstva novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.“
Sada se ovde postavljaju najmanje dva pravna problema. U obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman vi kažete: „Kaznenom odredbom i njenom visinom želi se sprečiti privredni prestup od strane fizičkog lica - vlasnika prevoznog sredstva“, a u pitanju je prekršaj. U Predlogu zakona kažete da je ovo kazneno delo prekršaj, a u mišljenju o podnetom amandmanu kažete da je u pitanju privredni prestup!
Gospođo ministre, vi verovatno niste pravnik, ali vaši saradnici, verovatno neko od njih jeste. Privredni prestupi i prekršaji su dve potpuno različite vrste kaznenih dela. Ne možete sada vi to sve da poistovećujete. Nemoguće je da fizičko lice odgovara za privredni prestup. Za privredni prestup odgovaraju samo pravna lica, privredni subjekti. Ne može fizičko lice da bude odgovorno za privredni prestup. Postoji zakon o privrednim prestupima koje reguliše tu materiju.
S druge strane, kako ćete vi isto lice da kaznite dva puta? Da li ćete voditi dva postupka? U stavu 1. člana 100, kažnjavate fizičko lice kao...

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je velika politička ironija što ovaj predlog zakona dolazi od strane ove vlade.
Ne znam da li je neko u Vladi Srbije, koja je predložila ovaj zakon o zaštiti konkurencije, ozbiljno analizirao strukturu investicija u Republici Srbiji u proteklih nekoliko godina. Sve te investicije uglavnom se svode na otvaranje salona, na otvaranje nekih šoping molova ljudi koji su do svog kapitala došli uglavnom na vrlo sumnjiv način. Sada ova vlada, koja je praktično upropastila srpsku privredu i srpsko tržište, predlaže neki zakon o zaštiti konkurencije.
Ne znam da li ste videli, gospodine ministre, ovih dana po Beogradu, po Novom Sadu, u svim većim gradovima u Srbiji velike bilborde na kojima se reklamira hrvatsko primorje. Tamo piše: „Hrvatska, tako blizu, a tako lepa“.
Zanima me da li ste se raspitali kod svojih hrvatskih kolega u Zagrebu da li, recimo, u Zagrebu mogu da se vide bilbordi na kojima se reklamiraju prirodne lepote Srbije, recimo Kopaonik, Zlatibor, Tara itd? Ko god ulazi u Beograd sreće se sa velikim bilbordom na kojem piše „Pevec“. Pokažite mi neki bilbord u Zagrebu na kome piše, recimo, „Takovo“ ili naziv nekog drugog srpskog proizvođača.
Vodite li uopšte računa o jednom važnom principu koji se poštuje u međunarodnim odnosima, a to je princip reciprociteta?
Vodite li računa o činjenici da ste vi srpsko tržište gotovo u potpunosti pustili na milost i nemilost, ajde srpskim tajkunima, to još nekako možemo da prebolimo, ali hrvatskim ili slovenačkim tajkunima? Javna je tajna, gospodine ministre, da su vlasnici pojedinih krupnih hrvatskih kompanija (javni ili tajni vlasnici), recimo, pojedini hrvatski generali koji su aktivno učestvovali u operaciji „Oluja“, da oni poseduju kapital u tim kompanijama. Vi im na izvol'te pružate srpsko tržište. Ne znam zašto to radite, da li od toga vi lično i vaša vlada imate neku korist ili ste zaista slepi kod zdravih očiju i ne vidite ono što običan svet vidi?
Odakle vam pravo da, u vreme kada Hrvatska apsolutno ništa nije uradila da bi pospešila povratak Srba, na sva zvona reklamirate hrvatsko primorje? Šta je to tamo tako izuzetno što može da se vidi? More kao i svako drugo more. Zašto ne reklamirate Grčku, Bugarsku, bilo koju drugu državu, nego ste baš našli hrvatsku državu? Pre neki dan vam je neki, valjda savestan, građanin na onom bilbordu za Hrvatsku „Tako lepa, a tako blizu“, dopisao: „tako genocidna“. Vodite malo računa i o tome.
Nikakvo srpsko tržište na ovaj način nećete moći da zaštitite, prvo, zato što našeg autentičnog srpskog tržišta i naše autentične srpske privrede gotovo uopšte nema. Ovaj zakon, ako se izglasa, ni domaći ni strani tajkuni apsolutno neće da poštuju.
Vodite računa jedanput o tome kakve investicije predlažete i kakve investicije dovodite u Republiku Srbiju. U proteklih nekoliko godina ste isključivo insistirali na neproizvodnim investicijama, na otvaranju trgovačkih lanaca, domaćih i stranih, i na otvaranju auto-salona. Pitam vas, kolika je od tih investicija korist, koliku su korist imali domaći građani, koliko je ljudi zaposleno i kakva je to nova roba koja se tu prodaje? Proizvođači 90% robe su Hrvati i Slovenci. Ne znam kakvu korist Srbija ima od toga, sem što su se dosetili, pa su ovi u „Pevecu“ ekavizirali svoje reklame, a isto tako i ovi koji reklamiraju hrvatsko primorje. Ali, kada se sve sabere i oduzme, jedinu korist od toga imaće Hrvatska; Srbija i njeni građani će apsolutno biti oštećeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ova vlada nastavlja sa preteranim i zaista neracionalnim administriranjem. Prosto je neverovatno da vi do sada niste izvukli zaključak iz osnivanja raznih komisija, agencija, uprava, službi, kako ih već nazivate. Upravo su te institucije legla kriminala i korupcije. Vi uporno od 2001. godine insistirate na jednom bukvalno paralelnom državnom aparatu. Na jednoj strani imamo ministarstva, a na drugoj strani neke paradržavne organizacije i institucije koje, pre svega, Ustav ne poznaje; drugo, praksa je pokazala da su upravo te institucije poprište kriminala, korupcije, raznih nezakonitih radnji, mahinacija, malverzacija itd.
Sada čovek postavlja jedno logično pitanje – šta će nama ministarstva, ako mi za svaku društvenu pojavu moramo pored tog ministarstva da izmišljamo neku dodatnu, paralelnu instituciju?
Te institucije su, gospodine ministre, daleko od očiju građana. Mi imamo problem, kao Narodna skupština, da ministre umilostivimo da dođu u Narodnu skupštinu, pa onda oni šalju nekad pomoćnike, nekad savetnike. Zamislite kada je ova Narodna skupština videla nekog direktora agencije! Kažite mi, molim vas. Sumnjam da vi kao ministar u Vladi znate, da vas sada čovek pita, koliko agencija ima u Republici Srbiji. Teško da zna i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kome je to posao. Vi koji niste resorni ministar, tek vi ne znate.
Kada je ova Narodna skupština videla nekog direktora agencije? Kada je videla direktora neke uprave? Kada je videla direktora neke službe? Nikad, niti će ga videti. Rad tih institucija je potpuno van kontrole javnosti. Mi o tim institucijama znamo samo onoliko koliko nas vi ministri o tome obavestite ili kada u medije procuri neka afera, ali onda je već kasno, onda je narodni novac već bačen u vetar.
Dakle, ako ova vlada ima glomazan državni aparat i ako ste već rešili da taj glomazni državni birokratski aparat ne smanjujete, onda barem nemojte da ga povećavate, neka tih 20 i kusur ministara, koliko ih ima, malo rade svoj posao.
Zašto uvek odgovornost i posao prebacujete na neke komisije? To su radili oni sa čijom ste praksom vi, barem deklarativno i makar verbalno, završili. To se radilo u Brozovo vreme – kad god imate neki problem i neku društvenu promenu, obrazujete neku komisiju a rezultat rada te komisije je nikakav. Ali, zato su potrošene velike pare, neko udomljen, uhlebljen itd.
Tako radite iz zakona u zakon. Nemojte to da radite. Ili smanjujte broj ministarstava ili nemojte da povećavate ionako glomaznu državnu administraciju. Kad je ne smanjujete, nemojte dodatno da je povećavate. Kad god je neki novi predlog zakona, evo agencije, evo komisije, evo nekog regulatornog tela. Koji je učinak dosadašnjih agencija?
Evropska komisija, gospodine ministre, ako čitate njihove izveštaje o stepenu reformi u Srbiji, dala je negativno mišljenje baš o tim vašim agencijama. Ništa nisu radile, neke nisu ni zaživele, ali zato su zaposlile određeni broj kadrova, primaju velike plate, rezultati rada nikakvi.
Šta će nam u državi Srbiji ministri ukoliko se tim društvenim problemima bavi neko ko niti je ministar, niti je državni funkcioner, niti javnost ima neku kontrolu nad njegovim radom, ali je zato korisnik budžetskih sredstava?
Vratite se malo, gospodo iz Vlade, na neke klasične političke koncepte. Nemojte da mislite da ovih problema sa kojima se Srbija danas suočava nije bilo i pre sto i pre dvesta godina.
Kako se država tada borila protiv kriminala i korupcije i bez komisija i bez agencija? Postojala su ministarstva, postoje sudovi, postoje tužilaštva, postoji policija. To su državni organi koji treba da rade svoj posao, a ne da vi, pored legalnog i ustavnog državnog aparata, obrazujete neki potpuno novi. Još malo pa ćemo imati agenciju za policiju, agenciju za sudove, agenciju za agencije. Ko zna šta vam neće pasti na pamet. Neka državni organi koji su Ustavom obrazovani rade svoj posao, ali neka ga rade savesno, pošteno, po Ustavu i zakonu, i problem će biti rešen.
Ovako, dodatno povećavate državnu administraciju u Srbiji i pružate realnu šansu da kriminala i korupcije i u ovoj oblasti zaštite konkurencije bude više nego što je bilo do sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj raspravi pre podne smo utvrdili jednu činjenicu koju predstavnik Vlade nije demantovao, a to je da je srpska privreda apsolutno u neravnopravnom položaju kada je reč o stranim kompanijama koje, pre svega, dolaze iz Slovenije i Hrvatske.
Uprkos evropskoj retorici ove dve države, uprkos tome što tvrde kako im je roba konkurentna čak i na evropskom tržištu, to pre svega rade Slovenci koji su članovi EU od 2004. godine, činjenica je da te dve države najveći deo svojih proizvoda izvoze, i to pod krajnje nepovoljnim uslovima, u Srbiju, u našu državu. Dakle, malo ima slovenačkih, a pogotovo hrvatskih proizvoda u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, ali ih zato ima mnogo u Srbiji.
Takođe, što se tiče onoga što ste tvrdili od 2000. godine, a to je da imate, navodno, neke prijatelje na zapadu koji hoće da pomognu Srbiji, da daju neke velike pare, a ovih dana pominjete neke pretpristupne fondove od kojih će građani Srbije imati mnogo koristi, praksa je pokazala da to nije tako, da nemate nikakve prijatelje na zapadu, već da imate velike kompanije, korporacije koje na Srbiju gledaju samo kao na potencijalno tržište i ništa više.
Ono što je najgore u svemu jeste da ste srpsku privredu apsolutno podredili interesima slovenačkih i hrvatskih tajkuna, a da srpska privreda gotovo nema nikakvu mogućnost da izađe ni na slovenačko, ni na hrvatsko tržište. To radite uporno, sistematski. To radite do te meri upečatljivo i javno da to već počinje da vređa zdrav razum običnog čoveka u Srbiji.
Inače, ovo što ste napisali u članu 58...

Dame i gospodo narodni poslanici, pravni smisao donošenja ovog zakona jeste da legalizujete političku korupciju biračkog tela. Demokratska stranka je i do sada, u proteklim izborima kesama, paketima, kineskim patikama, mobilnim telefonima kupovala glasove, na predsedničkim izborima, parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim. Doduše, do sada ste to radili nelegalno i bez pravnog osnova, a sada će vam ovaj zakon, ako ga usvojite, dati legitimitet i legalitet za izbornu krađu, odnosno za korupciju biračkog tela.
Ako detaljno pročitate ovaj predlog zakona, videćete da se državna pomoć može davati isključivo u dobrima, odnosno proizvodima i robi. Sada se postavlja pitanje zašto se ne bi mogla davati i u novcu? Zato što vi biračko telo korumpirate raznim paketićima. Zato ste napisali da se državna pomoć može davati samo u robi, odnosno u proizvodima.
Ako detaljno čitate ovaj predlog zakona, videćete da su podaci o licima kojima je dodeljena državna pomoć tajni.
Znači, građani Srbije neće moći da vrše kontrolu ko je taj ko je dobio novac iz državnog budžeta, iz budžeta autonomne pokrajine ili iz budžeta jedince lokalne samouprave. Zato vi to radite. Zato ste vi predvideli samo dva slučaja kada se može davati državna pomoć, pri čemu je onaj prvi slučaj (individualnim potrošačima) praktično i najvažniji. Onda ćete imati pravni osnov da na sledećim izborima delite opet te vaše paketiće i da mislite da će vam ti paketići opet doneti vlast, kao što su vam doneli 2008. godine.
Sve te priče o tome kako je donošenje ovog zakona u skladu sa nekakvim zajedničkim evropskim pravom, kako je to važan korak u priključivanju Srbije Evropskoj uniji, padaju u vodu pred činjenicom da ćete na ovaj način dobiti odrešene ruke da na sledećim izborima pokušate ponovo da prevarite građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo mogli da čujemo od gospodina Mlađana Dinkića i od gospođe Verice Kalanović da je donošenje baš ovakvog zakona o regionalnom razvoju Republike Srbije jedan od uslova za brže približavanje Srbije EU.
Pošto Republika Srbije nije članica EU, a nije ni kandidat za to članstvo i pitanje je kada će to biti, a isti status ima i BiH, koja je, takođe, na tom putu, kao i vi, evroatlantskih integracija, zanima me kako to da za BiH regionalizacija nije uslov za brže približavanje EU? Naprotiv, čuli smo već nekoliko godina unazad, i od raznih visokih predstavnika u BiH, i od strane zvaničnika američke administracije, i od strane zvaničnika EU, da je neophodna unitarizacija BiH. Ovih dana se u Republici Srpskoj i, uopšte, u strukturama BiH, vodi prava hajka protiv Narodne skupštine Republike Srpske da povuče zaključke kojima se Republika Srpska izjasnila o prenosu nadležnosti sa entitetskog na nivo države BiH.
Samo me zanima – kako je moguće da jedan uslov važi za Srbiju, a neki sasvim drugi uslov važi za BiH? Kako to da je za Srbiju uslov da se regionalizuje, da je podelite, da je iscepkate na feude, a taj isti uslov ne postoji kada je u pitanju BiH? Tamo vidimo potpuno drugačiji scenario, da se BiH unitarizuje, da se potpuno uguše svi ustavni i politički kapaciteti Republike Srpske i da, praktično, BiH postane jedna unitarna država u kojoj će Republika Srpska samo formalno da egzistira.
Dakle, voleo bih da čujem od predstavnika Vlade da li je moguće da EU...
(Predsedavajući: Razumeli smo. Zahvaljujem.)
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo korektno da nam predstavnici Vlade odgovore na pitanja koja postavljamo. Mislim da su pitanja suštinska i, na kraju krajeva, prevazilaze značaj samo Predloga zakona, a tiču se interesa svih građana Republike Srbije. Mislim da bi bilo zaista suvislo i korektno da predstavnici Vlade odgovore na pitanja koja im postavljamo.
Još uvek nismo dobili odgovor na pitanje – kako je moguće da dvostruki standardi važe za države koje treba da postanu kandidati za članove EU? Naveo sam primer BiH. U BiH se insistira na unitarizaciji te države. U Republici Srbiji se primenjuje neki potpuno drugačiji koncept, traži se da se Srbija podeli na sedam regiona.
Vi tvrdite da su to samo statistički regioni, a mi tvrdimo da je to samo uslov, odnosno uvod u nešto mnogo drastičnije, to je podela Srbije na regione kao administrativne, teritorijalne i političke jedinice, a nije nemoguće da ti regioni jednoga dana postanu čak i federalne jedinice, jer statut Vojvodine, koji ponovo ovih dana pokušavate da reafirmišete i da najavite njegovo potvrđivanje u Skupštini Republike Srbije, ima čak i federalističkih obeležja u nekim svojim odredbama.
Bilo bi dobro da predstavnici Vlade odgovore na pitanje – kako je moguće da se, na jednoj strani, guši Republika Srpska, da visoki predstavnik u BiH insistira na tome da Narodna skupština Republike Srpske povuče zaključke u kojima se izjasnila o prenosu nadležnosti sa Republike Srpske na BiH i da nam se jedanput kaže kako to da Srbija samo podeljena može da uđe u EU, a da BiH, jedna potpuno veštački stvorena država, koja je stvorena zahvaljujući NATO-u, treba da bude jedinstvenija nego što je sada, iako je to suprotno ne samo volji srpskog naroda koji živi u Republici Srpskoj i BiH, nego, ubeđen sam, i hrvatskog naroda koji živi u BiH?

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, moram da konstatujem da ovo što je rekla gospođa Kalanović nije tačno. Vi ste se uporno trudili da kroz Predlog ovog zakona prećutkujete činjenicu da je u sastavu Republike Srbije, pored Vojvodine, i AP KiM.
Što se tiče dvostrukih standarda, vi ste, gospođo Kalanović, pokušali da na jedan vešt način izbegnete odgovor na moje pitanje.
Nisam tražio da mi odgovorite o regionalizaciji Republike Srpske, nego da li neko iz EU traži da se BiH regionalizuje. BiH je subjekt međunarodnog prava. BiH će možda jednog dana da uđe u EU, naravno, ako se ostane pri sadašnjim rešenjima da je BiH država, a da su Republika Srpska i Federacija BiH samo entiteti u sastavu te države. Dakle, o tome govorim.
Razumem da se od Republike Srpske traži mnogo toga. Znam da bi mnogi voleli, čak i neki u vladajućoj koaliciji, da Republike Srpske nema, znam da su neki izjavljivali 1990. godine da je Alija Izetbegović čovek koji ima pamučnu dušu, pa je posle, taj čovek s pamučnom dušom, pobio ko zna koliko hiljada Srba. Sve to razumem, ali objasnite da li neko iz EU insistira da se BiH podeli na te vaše regione. Nisam čuo za takav uslov.
Drugo, gospođo Kalanović, izgleda da vi i ja nismo čitali isti predlog zakona. U Predlogu zakona koji sam čitao i te kako se ovo navodi kao uslov za približavanje Srbije EU. Imate glavu 6 – Obrazloženje Predloga zakona, razloge za donošenje zakona po hitnom postupku: ''Veoma je bitno da u vreme svetske ekonomske krize Republika Srbija uspostavi pravni i institucionalni sistem'', institucionalni sistem, to je više nego što je statistički region po definiciji, ''u skladu sa standardima EU, koji bi bio spreman da efikasno odgovori na svetske izazove, a koji će se odraziti i na regionalni razvoj Republike Srbije''.
Dakle, koliko razumem, regionalizacija Srbije, i to institucionalna regionalizacija, to nisu statistički regioni, to nisu matematičke jedinice, to su subjekti koji imaju institucionalni karakter, jeste uslov, po vama, za približavanje Srbije EU.
Moje pitanje glasi: ako je za Srbiju uslov da se podeli na sedam feuda, zašto niko od BiH ne traži da je podelite na sedam, deset, petnaest ili ne znam koliko feuda?
Odgovorite na to pitanje, a za odgovor koji ste dali za KiM, već sam rekao da ne znam ni da li ga treba komentarisati. Apsolutno ste se trudili, na svaki mogući način, da prećutite činjenicu da se u Republici Srbiji, pored Vojvodine, nalazi i KiM. Da ste hteli to da kažete, onda biste to rekli u delu zakona koji se odnosi na Vojvodinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 20. se detaljno uređuje subjekt regionalnog razvoja, konkretno, AP Vojvodina. Već u članu 21. imate definiciju Glavnog grada kao subjekta regionalnog razvoja, u članu 22 – Agenciju za privredne registre, u članu 23 – Fond za razvoj Republike Srbije itd. Zanimljivo je da se nigde ne definiše da je AP KiM, takođe, subjekt regionalnog razvoja, što ide u prilog našoj tvrdnji da ste vi  KiM istisnuli, ne samo iz ovog predloga zakona, nego, praktično, iz pravnog sistema Republike Srbije uopšte, da to planski radite i da verovatno hoćete na taj način da legalizujete otimanje KiM-a od Srbije.
Postavlja se ovde jedno zanimljivo pitanje. Vi AP Vojvodinu u ovom predlogu zakona definišete kao region. Međutim, AP Vojvodina je po Ustavu Republike Srbije i autonomna pokrajina, ima taj status. Na koju Vojvodinu mislite kada upotrebljavate taj naziv u Predlogu zakona? Da li mislite na Vojvodinu kao autonomnu pokrajinu, ili Vojvodinu kao region?
Napisali ste u ovom predlogu zakona da Vojvodina ima dvostruku pravnu prirodu, dvostruki pravni status. Malo je pokrajina, malo je region. Pitam vas – kako ćemo znati na koju od te dve Vojvodine se odnosi član zakona, kada se odnosi na Vojvodinu kao pokrajinu, a kada na Vojvodinu kao region?
U članu 20. ste napisali – AP Vojvodina preko svojih organa donosi Strategiju regionalnog razvoja za teritoriju AP Vojvodine, u skladu sa Nacionalnim planom, i obavlja druge poslove u oblasti regionalnog razvoja, u skladu sa ovim zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem na ovo izlaganje koleginice Papuge.
Vi iz G 17 plus ste dočekali da su Ligaši veći Srbi od vas i da oni vide ono što vi nećete da primetite, a to je da ste svesno izbrisali jednu autonomnu pokrajinu, KiM, iz sastava Srbije. Ko nam garantuje da sutra, ili za nekoliko godina, to isto nećete da učinite i sa Vojvodinom? Postavlja se pitanje gde su za vas stvarne granice Srbije i u kom momentu taj proces razbijanja Srbije treba da se zaustavi?
Inače, moram ponovo da se osvrnem na svoje malopređašnje izlaganje. Vi ste napisali u članu 17. stav 4. ovog predloga zakona da organi Autonomne pokrajine Vojvodine daju mišljenje na program finansiranja razvoja regiona Vojvodine. Time ste, praktično, Vojvodini dali ekskluzivno pravo, koje nema nijedan drugi region u Srbiji, da daje mišljenje na program finansiranja razvoja regiona Vojvodine. Sad se postavlja jedno logično pitanje – šta će biti sa programom finansiranja ako Autonomna pokrajina Vojvodina da, recimo, negativno mišljenje? Da li će onda biti zaustavljen taj program finansiranja?
U članu 25. Predloga zakona napisali ste da je presednik Izvršnog veća AP Vojvodina ujedno i predstavnik regiona Vojvodine u Nacionalnom savetu. Ukoliko usvojite onaj protivustavni statut Vojvodine, onda će taj vaš predsednik Izvršnog veća biti predsednik vlade i moraćete da menjate vrlo brzo ovaj predlog zakona, odnosno zakon, pošto ćete ga verovatno izglasati, jer funkcija predsednika Izvršnog veća Vojvodine više neće postojati; Vojvodina će imati svoju vladu, a predstavljaće je predsednik vlade. Zamislite sad takav nonses da su nacionalnom ...

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojvodinu će u Nacionalnom savetu da predstavlja predsednik Izvršnog veća Vojvodine. Sutra, kad usvojite statut, on će biti predsednik vlade, pa ćete vrlo brzo morati da menjate ovaj zakon o regionalnom razvoju, ali se sad ovde postavlja jedno drugo pitanje.
Vi ste napisali da predsednik Izvršnog veća Vojvodine, kao predstavnik Vojvodine kao autonomne pokrajine, predstavlja region Vojvodine u Nacionalnom savetu.
Ako ova vlada nema ozbiljnu nameru da da neki vid pseudodržavnosti Vojvodini, onda se postavlja logično pitanje – zašto Vojvodinu kao region ne predstavlja direktor ili član neke regionalne agencije iz Vojvodine? Zašto bi Vojvodinu kao region, kao statističku jedinicu, ne kao političku jedinicu, trebalo da predstavlja neko ko je par ekselans politička ličnost?
Složićete se sa mnom, ako je neko predsednik vlade, makar i vojvođanske, on je, pre svega, politička ličnost. Ako Vojvodinu tretirate isključivo kao statistički region, kao statističku jedinicu, bez namere da joj date bilo kakve atribute državnosti ili federalne jedinice, zašto Vojvodinu u Nacionalnom savetu ne predstavlja neko ko se zaista bavi regionalnim razvojem, nego je predstavlja predsednik Izvršnog veća, a za koji dan predstavljaće je predsednik vlade?
Sad zamislite, sve druge regione u Srbiji predstavljaće ljudi koji se bave regionalnim razvojem regiona kao statističkih jedinica, samo će Vojvodinu da predstavlja predsednik vlade Vojvodine, i to ne samo kao region, nego kao jednu izuzetno definisanu jedinicu, političku jedinicu, koja će imati i neke karakteristike federalne jedinice, pa, čak, i potpuno suverene države.
Vi ste napisali u statutu Vojvodine da Vojvodina ima svoju vladu...