Dame i gospodo narodni poslanici, imam, pre svega, jednu sugestiju za vas, gospodine predsedavajući. Vi danas, tokom čitavog radnog dana, ne radite svoj posao kako valja; verovatno u nameri da dobijete u vremenu, ne izgovarate celokupne rečenice.
Praksa je, kada se vodi rasprava o amandmanima, da se kaže da je na član taj i taj amandman podneo narodni poslanik taj i taj i dužni ste da obavestite Narodnu skupštinu kakav je stav resornog odbora i kakav je stav Vlade.
Ne, vi tokom celog dana govorite – amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović, izvolite, ko se javlja za reč. Dakle, dužni ste da saopštite Narodnoj skupštini kakvo je mišljenje o podnetom amandmanu resornog odbora i kakvo je mišljenje Vlade. To je praksa koja postoji dugi niz godina u Narodnoj skupštini i ne znam što je vi danas ne poštujete.
Što se tiče samog predloga zakona, potpuno je jasno, evo, ceo dan danas gospođa ministar odbija da nam odgovori na pitanje – ko je taj ko, izgleda, svesno istiskuje KiM iz sastava Republike Srbije.
Vi to, očigledno, ne radite slučajno. Vrlo je verovatno da će ili ova, ili neka buduća koncentraciona, ili neka druga vlada priznati i formalno i faktički nezavisnost KiM-a. Zato je vama verovatno neprijatno da u Predlog zakona ubacite termin da postoji KiM, odnosno da razvojne projekte i razvojne programe planirate i na teritoriji AP KiM.
Inače, da je vama kao Vladi zaista stalo do regionalnog razvoja i do neke socijalne politike, onda bi ova vlada prodala razne vile, rezidencije, odmarališta, koje ima u svom vlasništvu...

Gospodo narodni poslanici, da je ovoj vladi zaista stalo do ravnomernog regionalnog razvoja i do socijalne pravde, onda bi, kao što sam rekao u prethodnom izlaganju, ova vlada prodala brojna odmarališta, vile, rezidencije itd. i deo tih sredstava uložila, recimo, u poljoprivredu, odnosno u rešavanje nekih nagomilanih socijalnih problema. Međutim, vi se ponašate sasvim suprotno od toga.
Nedavno je Izvršno veće Vojvodine rekonstruisalo, odnosno renoviralo nekakav centar za privredno-tehnološki razvoj Vojvodine na Fruškoj Gori. U pitanju je hotel koji ima 50 luksuznih apartmana i nekoliko sala. Rekonstrukcija je koštala oko 270 miliona dinara, iako su radovi trajali dva puta duže nego što je bilo planirano, iako je konačna cena bila višestruko veća od one koja je bila u početku planirana.
Naravno, i ovde su svi radovi izvedeni bez bilo kakvog tendera, što je, inače, praksa unazad nekoliko godina u Vojvodini, pa možemo da zaključimo da je Zakon o javnim nabavkama obavezujući samo južno od Save i Dunava na teritoriji AP Vojvodine. DS i G17 plus rade sve ono što im je volja, naravno, bez bilo kakvog tendera.
U ovoj godini velika afera drma pokrajinsku administraciju, a to je renoviranje sale Skupštine AP Vojvodine. Inače, zanimljivo je da su upravo poslanici G17 plus optužili svoje koalicione partnere iz Demokratske stranke da su u ovaj posao utrošili 118 miliona dinara, iako su prikazani troškovi bili 10 puta manji, tako da je šef Poslaničke grupe SRS-a u Skupštini Vojvodine, Milorad Mirčić, sasvim dobro primetio da je rekonstrukcija sale Skupštine AP Vojvodine bila najveća investicija u ovoj godini.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao moj kolega Dragan Stevanović, za SRS je ovaj predlog zakona neprihvatljiv, iz nacionalno-političkih i ekonomskih razloga.
Pre svega, jasno je, ma koliko se Mlađan Dinkić trudio da naglasi svu benignost ovog zakona, da je ovaj zakon samo uvod u nešto mnogo delikatnije što čeka Srbiju i građane Srbije, a to je njena podela na neke jedinice koje ne bi bile samo statistički regioni, kao što on to kaže, nego bi bile administrativno-teritorijalne i političke jedinice sa pravnim subjektivitetom. Drugim rečima, ovaj predlog zakona, ako ga izglasate, ostvariće uvod u celovitu promenu ustavnog, političkog i pravnog uređenja Srbije.
Ovaj predlog zakona je, sa stanovišta važećeg ustava Republike Srbije, potpuno neustavan, dakle, Ustav Republike Srbije ne poznaje bilo kakve regione, u bilo kom smislu, ni kao statističke, ni kao adminstrativno-teritorijalne, odnosno političke. Kada Ustav govori o regionalnom razvoju, onda samo hoće da kaže da svaki deo Republike Srbije, svaka opština, svaki grad, svaka oblast, ali u geografskom smislu, treba da bude ujednačeno ekonomski razvijen.
Što se tiče ekonomskih nedostataka ovog predloga zakona, dovoljno je samo da pogledate da se Vojvodina tretira kao jedan region.
Svako ko živi u Vojvodini, a složićete se sigurno sa mnom, gospođo Čomić, zna da nije svaki deo Vojvodine podjednako razvijen i da nema svaki deo Vojvodine iste probleme. Potpuno je drugačija situacija u opštinama u Sremu, koje gravitiraju Beogradu i, recimo, opština u srednjem Banatu, na severu Bačke itd.
Potpuno je nesuvislo, u ekonomskom smislu, celokupnu teritoriju AP Vojvodine tretirati kao jedan statistički region, kada svako zna da su razne oblasti u Vojvodini, Srem, Banat i Bačka, različito ekonomski razvijene, pa čak i da u okviru jedne oblasti imate različite stepene ekonomskog razvoja. Idite u opštinu Žitište ili u neke druge opštine u Vojvodine i videćete pravu pustoš, a Vojvodina se tretira kao jedan region. Ali, vi Vojvodinu ne tretirate kao jedan region slučajno, nego zato što Vojvodina treba sutra da postane nešto mnogo više od statističkog regiona, treba da postane jedinica koja treba da dobije status u okviru Republike Srbije.
Da je vama stalo da Vojvodina bude statistički region i da se svi delovi Vojvodine podjednako razvijaju, onda biste, dame i gospodo, podelili Vojvodinu na najmanje tri statistička regiona – na Srem, Banat i Bačku. Da ste zaista ozbiljno nameravali da se posvetite ekonomskom razvoju svakog dela Vojvodine, onda biste, recimo, i Banat mogli da podelite – na južni Banat, srednji Banat i na severni Banat. Bačku biste mogli da podelite na severnu Bačku, zapadnu Bačku, južnu Bačku. Srem biste, isto tako, mogli da podelite na dva dela – na istočni Srem i na zapadni Srem. Nisu podjednako razvijeni danas opština Šid, koja je na granici sa Hrvatskom, i, recimo, opština Pećinci.
Vi celokupnu Vojvodinu tretirate kao statistički region zato da biste sutra imali osnov da kažete – sada Vojvodina više nije samo obična autonomna pokrajina u sastavu Srbije, dobiće statut, a statut je drugo ime za ustav buduće Republike Vojvodine. To vaš koalicioni partner LSV i ne krije. Godine 2003, gospodin Nenad Čanak je u javnost izašao s jednim dokumentom koji se zove Nacrt osnovnog zakona Vojvodine. Čovek ne krije da je njegov krajnji cilj da Vojvodina dobije ustav, ne statut. Osnovni zakon je naziv koji se u Saveznoj Republici Nemačkoj koristi za ustav. Dakle, taj statut, koji se ovde najavljuje da će da uđe u skupštinsku proceduru Skupštine Srbije, jeste, u stvari, mini ustav nekakve poludržave Vojvodine, ali ko nam garantuje da sutra ili prekosutra vi nećete tu poludržavu da pretvorite u istinsku državu.
Već postojećim predlogom statuta, koji je prošao proceduru Skupštine Vojvodine, imate rešenja koja ne postoje nigde u Evropi, da jedna AP ima svoju Vladu, pa da onda ta vlada može da zaključuje ugovore, pa da Skupština Vojvodine može da ratifikuje međunarodne ugovore, pa da Skupština Vojvodine donosi nekakve odluke koje na teritoriji imaju snagu zakona.
Nađite mi jednu državu koja je regionalno uređena u Evropi a koja ima takva rešenja. Pronađite neki primer. Evo, u Italiji, u Španiji, u Belgiji, gde to ima da statut, kao normativni akt jedne autonomne pokrajine, ima preambulu, uvod, istorijski i politički uvod u normativni deo teksta? Pa, to ima samo u Ustavu. Samo onaj ko ne želi da vidi, ne vidi da iza svega ovoga stoji krajnja namera da se Srbija podeli, da Srbije više nema, da se pretvori u skup regiona i da onda, vremenom, veze između regiona slabe i da Srbije za nekih 50 ili 100 godina uopšte ne bude na političkoj karti Evrope.
Pošto volite da spočitavate SRS-u nekakvu teoriju zavere, nekakvu šizofreniju i paranoju, samo želim da vas podsetim na neke istorijske činjenice.
Plan lorda Karingtona iz 1991. godine, koji je usvojen na Haškoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji u jesen 1991. godine, imao je dva aneksa. Jedan aneks se odnosio na KiM, a drugi aneks se odnosio na Vojvodinu. Ako pogledate razvoj događaja na prostorima bivše Jugoslavije od 1991. godine pa do danas, možete da dođete do prostog zaključka – da li to SRS i Vojislav Šešelj izmišljaju kada kažu da Zapad zaista želi da upropasti i podeli Srbiju, ili je to jedna bolna, tužna, tragična i neprijatna, ali činjenica, istorijska činjenica?
Kako je moguće da 2006. godine niko nije govorio o tome da u Ustavu Srbije treba da stoje regioni, da Srbija treba da se podeli na sedam regiona? Kako to da nikom 2006. godine nije palo na pamet da regioni treba da budu ne samo statističke, nego i administrativno-političke jedinice, i onda, tri godine posle donošenja Ustava, vi izmislite rupu na saksiji i kažete – pa znate, to je dostignuće EU.
Ako je to dostignuće EU, valjda ste za to dostignuće znali i 2006. godine. Kada ste saznali da je regionalizacija i podela Srbije na sedam regiona uslov za ulazak Srbije u EU? Jeste li saznali pre dva meseca, tri meseca, šest meseci? Kada ste saznali da Srbija treba da se podeli na sedam regiona i da bez te podele nema ulaska Srbije u EU?
Ono što je kod vas smešno, kao vladajuće koalicije, jeste jedna prosta stvar. Svaki dan izmišljate neke nove uslove koji su neophodni da bi Srbija ušla u EU. Kako osvane neki novi dan, Srbija treba da uradi još nešto da bi ušla u EU, a nećete da priznate prostu stvar – vi ste prepreka za bilo kakve integracije na međunarodnom nivou, i sa EU i sa Rusijom. Neće vas, zato što vas znaju.
Pre nekoliko dana imali ste zvanično saopštenje Saveta ministara EU i Evropske komisije da Srbija ne može u dogledno vreme da računa na ulazak u EU, zato što je izuzetno visok stepen produkcije u svim državnim strukturama i da po stepenu korupcije Srbija zauzima jedno od najviših mesta u Evropi, te dok ne rešite pitanje korupcije, nemojte da razmišljate o bilo kakvom ulasku u EU.
Vi to nećete da priznate. Kažete – Srbija je talac Ratka Mladića, Srbija je talac Gorana Hadžića, Srbija je talac SRS-a. Ne, Srbija je talac vas koji vršite vlast u Srbiji, u raznim vidovima, u raznim varijantama, od 2000. godine.
Krenuli ste potpuno naopakim putem. Umesto da napravite snažnu, institucionalno jaku državu, pravno uređenu, u kojoj neće biti kriminala i korupcije, u kojoj neće biti slučajeva da su pune novine raznih afera u koje su upetljani ministri iz stranke koja nam predlaže ovaj zakon, u kojoj neće biti moguće da kad ste na vlasti pričate jedno, a kad vas uhapse zbog kriminala, onda pričate nešto sasvim drugo. Goran Knežević, dok je bio predsednik opštine Zrenjanin, dok je bio visoki funkcioner DS-a, sve je bilo sjajno u DS-u, pošteni, sposobni, zalažu se za evropske vrednosti. Kada je čovek dopao zatvora, sve suprotno priča.
Kaže, kakve firme iz Crne Trave pomagale kampanju Borisa Tadića? Kakvi privatnici dali 15.000 i 20.000 dinara? NIS i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, kada je trebalo, u džakovima se izvlačile pare. Kaže – u sefu kod Borisa Tadića stoji gotov novac. Kome treba? Jel treba da se kupi neki odbornik u Srbiji? Hajde da ga kupimo? Da li treba neko da se kidnapuje u Srbiji da bi DS došla na vlast? Hajde da ga kidnapujemo. Da li treba neko da se podmaže?

Ja se trudim, gospođo Čomić, ja sam čovek skromne pameti, ne umem bolje i ne umem drugačije. Shvatio sam da ovaj predlog zakona i te kako ima veze sa stanjem stvari u Srbiji, i to ne samo s regionalnim razvojem, nego i sa stepenom kriminala, korupcije, pridržavanjem važećih propisa, Ustavom Srbije itd.
Pokušavam da ukažem na stav SRS da nema bilo kakvog ekonomskog razvoja Srbije u situaciji kada imate pojedine ministre koji otvoreno pljačkaju svoj narod, kada imate situaciju da vam jedan visoki funkcioner DS-a kaže da je i te kako bilo kriminala i korupcije u svim prethodnim izborim kampanjama DS-a, koji, izgleda, ima tapiju na uvođenje Srbije u EU. Niko ne može Srbiju da uvede u EU nego DS i G 17 plus.
Govorim vam o tome kako stvari stoje na terenu i šta kažu vaši ljudi o tome kako se ponašate, ne mislim na vas, gospođo Čomić, koji imate, navodno, neki monopol na to da ste samo vi bogom dani za nekakve integracije na međunarodnom nivou, a to nije tačno. Srbija najpre treba da postane država u onom najelementarnijem smislu, da se zakoni primenjuju jednako na sve.
Država Srbija nije takva država. Danas se zakoni primenjuju u zavisnosti od toga da li pripadate ovoj ili onoj političkoj partiji.
Ako ste član neke vladajuće partije, za vas nema zakona, možete da radite što vam je volja, možete da uzimate novac iz državnog ili pokrajinskog budžeta, možete da asfaltirate ulice i puteve, kao što se to danas u Vojvodini radi, bez tendera, može direktno Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine da prebacuje pare direktno izvođaču radova, sve može, ali samo ako ste na vlasti. Ako ste, eventualno, član neke opozicione stranke, ne daj bože SRS-a, onda ne možete ništa, onda nemate elementarna prava koja vam daje Ustav. O tome se radi.
Ko vama da veruje da možete s ovim predlogom zakona da budete korak bliže EU? Ja ne mogu da vam verujem, ako ni zbog čega drugog, onda zbog onoga što sam čuo od tog istog Gorana Kneževića. Zaprepastio sam se na koji način je taj fond za kapitalna ulaganja Vojvodine upotrebljavan u korist DS-a i G 17 plus.

Gospođo Čomić, ja sam uvek bio pobornik vašeg načina vođenja ovih sednica i siguran sam da ćete razumeti da ovo što govorim i te kako ima veze s Predlogom zakona.
Po ovom predlogu zakona, jedan od tih statističkih regiona jeste i AP Vojvodina. Pokušao sam da objasnim da nije realno da se Vojvodina tretira kao jedan statistički region, u uslovima kada u okviru Vojvodine imate najmanje tri geografske i istorijske oblasti i kada svako ko živi u Vojvodini zna da nije svaki deo Vojvodine podjednako razvijen.
Govorio sam o Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine samo iz jednog razloga. Od kako je osnovan, 2006. godine, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine ničemu drugom nije služio nego da duva u jedra DS-a i G17 plus uoči izbora.
Imate slučajeve da se u Vojvodini asfaltiraju ulice i putevi po temperaturama ispod nule, po blatu. Naravno, asfaltiranje bez tendera, bez bilo kakve konkurencije, to je već opštepoznati stav. Imate slučajeve da se ulice i putevi asfaltiraju na dan izbora i onda, kada se završe izbori, put propadne za sedam dana zato što je traljavo urađen. Imate situaciju da su funkcioneri DS-a u Vojvodini, praktično, gospodari Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Imate situaciju da se pare iz tog fonda daju u zavisnosti od toga da li su ''naši'' ljudi ili ''njihovi'' ljudi, naravno, ovo govorim pežorativno, na vlasti u ovoj ili onoj vojvođanskoj opštini, pa ako su naši ljudi na vlasti, za tu opštinu ima para, ako naši ljudi nisu na vlasti u toj opštini, tim ljudima ne treba ništa.

Dobro, gospođo Čomić, nemojte mi ovo uzeti za zlo i nemojte mi zameriti, ali imam utisak da je vas neko naljutio, tako da ću sada da prekinem svoje izlaganje, pa ću nastaviti nešto kasnije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista žao što je ovo moje izlaganje izazvalo ovoliko nervoze u redovima vladajuće koalicije.
Gospođo Kolundžija, zaista nisam imao nikakvu nameru da vređam vas lično ili stranku kojoj pripadate. Samo sam izneo činjenice, odnosno reprodukovao ono što je pred istražnim sudijom izjavio bivši predsednik opštine Zrenjanin, čovek koji je za vas do pre nekoliko meseci bio najuspešniji predsednik opštine u Srbiji, kome ste dodeljivali razne plakete i nagrade, a koji je sada najveći kriminalac u Srbiji. Dakle, ako nije tačno ono što sam rekao, onda nisam kriv ja, nego, izgleda, da gospodin Knežević nije dao tačnu i adekvatnu izjavu. Lično, mislim da to jeste tačno i da to u velikoj meri baca senku na vaše izjave da imate najbolje namere kada je u pitanju ovaj predlog zakona.
Što se tiče predsedničkih izbora i kandidata za predsednika države, nama, srpskim radikalima, desilo se s tim predsedničkim izborima ono što se desilo Kraljevini Jugoslaviji 1941. godine. Tada je Jugoslavija imala Nemačku ispred sebe i Nemačku iza sebe.
Ispada, evo sada je vreme pokazalo, da je Demokratska stranka i 2004. i 2008. godine imala dva kandidata za predsednika Republike Srbije. Ali, vaša sugestija je dobra, prihvatam je, ubuduće će kandidat SRS-a za predsednika Republike Srbije najverovatnije biti prkosni srpski junak, dr Vojislav Šešelj, pobednik Haškog tribunala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da zahvalim gospodinu Tomislavu Nikoliću na lepim rečima koje mi je uputio i zaista moram da izrazim čuđenje kako to da ono što sam rekao nije istina a on se u tome prepoznao. Govorio sam o dva kandidata DS-a na izborima za predsednika Republike. Koliko znam, i 2004. i 2008. godine, učestvovalo je više od dva kandidata za predsednika države.
Prosto mi nije jasno, ako su moje reči neistinite, zašto se gospodin Tomislav Nikolić našao prozvan?

Dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak, gospođo Kalanović, da vi i ja ne pričamo o istom predlogu zakona.
U Predlogu zakona koji sam čitao, u članu 5. stoji ovako: "Za potrebe podsticanja regionalnog razvoja određuju se sledeći regioni: 1) region Vojvodine". Stav 2. glasi: "Vlada, na predlog organa nadležnog za poslove statistike, određuje oblasti koje čine regione iz stava 1. ovog člana".
Nisam govorio o oblastima, nego o tome da je Vojvodina jedan region. To ste vi napisali, odnosno Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, u članu 5. Predloga zakona. Nisam rekao ništa osim onoga što piše u Predlogu zakona.
Vi ste sada, gospođo Kalanović, upotrebili jednu reč koja, verujte, meni deluje prilično zastrašujuće. Upotrebili ste reč "mape". Vi ste, gospođo Kalanović, stariji od mene.
Pa, jel vi znate kako je počelo zlo na prostorima bivše Jugoslavije? Tako što su se neka deca u Ljubljani, navodno deca, navodno igrala s mapama po kojima treba da se razbije bivša Jugoslavija. Zlo je krenulo kada su počele da se puštaju u opticaj razne mape. Sada vi krećete ponovo s tom pričom – mape. Dokle?
Ima jedan aforističar koji je šezdesetih godina prošlog veka napisao jedan aforizam koji je, nažalost, sada se ispostavilo, živa istina – koliko Srbija treba da bude mala da ne bila velika.
Ljudi, podelili ste Srbiju na sedam regiona. Sada kažete – to su statistički regioni, ali očigledno je, kada upotrebljavate reči – mape, granice, jedinice, da imate nameru da idete dalje, da ovo nije kraj. Podelili ste Srbiju na sedam regiona. Možda vi toga niste svesni, gospođo Kalanović. Ubeđen sam da imate najbolje namere, ubeđen sam da ste i vi patriota, kao i ja, ali znate, i ''put u pakao je popločan najboljim željama''. Zapad, neki krugovi u EU i neki krugovi u Stejt dipartmentu igraju na našu tradicionalnu srpsku slabost, a to je da smo skloni deobama.
Vi ste na ovaj način otvorili Pandorinu kutiju. Znate šta će sada da se desi? Sada će svaki region da počne da vuče na svoju stranu. Sada će onaj ko živi u Kikindi da kaže – šta me briga kako živi onaj u Nišu, daj da meni u Kikindi bude lepo, pa će se otići dalje. Onaj koji živi u Kikindi, kazaće – šta me briga kako je onom u Pančevu, daj da meni samo u Kikindi bude lepo. Neće više biti ništa od Srbije, neće biti snage da se vodi jedna šira nacionalna i državna politika. Svako će da se ograniči na granice svog tora, koji vi nazivate regionom.

Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kalanović, nadam se da je vama jasna jedna činjenica, a to je da EU nikako ne tretira Srbiju kao sve ostale države u Evropi.
Kažite mi, ima li jedna država u Evropi koja je pre nego što je postala članica EU bila izložena bombardovanju od strane NATO pakta? Ima li jedna država sadašnja članica EU kojoj su pre nego što je postala član EU nametnuli najgore moguće sankcije koje su uvedene u istoriji čovečanstva? Konačno, postoji li ijedna sadašnja članica EU kojoj su, pre nego što je postala član EU, otimali deo njene državne teritorije i slali joj vrlo jasne signale da je jedan od ključnih uslova za uključivanje u EU, direktno ili indirektno, formalno ili faktičko, priznanje nezavisnosti jednog dela njene teritorije?
Razumem da niko to nije tražio do Slovenije, Mađarske, Češke, Slovačke, Litvanije, Letonije, Estonije, Poljske, Bugarske, Rumunije itd., ali, od Srbije traže. Gospođo Kalanović, Srbija je u očima Zapada nešto specifično.
Tačno je da u Sloveniji i Mađarskoj statistički regioni nisu mogli da postanu osnov za bilo kakvu podelu države, ali, nažalost, EU prema nama vodi drugačiju politiku, o tome se radi. Zar je slučajno Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, rekao da je usvajanje statuta, odnosno potvrđivanje statuta Vojvodine u Skupštini Srbije test demokratičnosti vlasti u Beogradu.
Jeste li čuli da je bilo koji evropski zvaničnik sličnu izjavu dao kada je u pitanju neki region u Sloveniji, Mađarskog itd.? Nije.
Očigledno je da Zapad Srbiju tretira izolovano do svih ostalih bivših komunističkih država koje su ušle u EU, ili koje tek treba da uđu.
Ponavljam ponovo, ne tvrdim da vi, gospođo Kalanović, lično hoćete da podelite Srbiju. Vi potičete, koliko znam, iz onog centralnog dela Srbije, ustaničkog, slobodarskog itd. Plašim se da ovaj zakon, ako se ovako usvoji, može da posluži kao osnov za nešto mnogo gore nego što je uvođenje statističkih regiona.
Ni 1974. godine, kada je donet onaj nesrećni ustav, je li neko mogao da sanja da će posle 20 godina da teče krv po republikama bivše Jugoslavije, pa se to desilo? Radi se o tome da...
(Predsedavajuća: Tri minuta, vreme za repliku je iskorišćeno.)
...završavam. Radi se o tome da vi, na ovaj način, uvodite na mala vrata nešto što može da razbije državno i teritorijalno jedinstvo Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, rekao sam na početku mog izlaganja o amandmanima, odnosno ukazao sam na jednu činjenicu, a to je da je Srbija jedna, nažalost, od najkorumpiranijih država u Evropi. Dok se ne reši problem korupcije u najvišim državnim strukturama, teško da Srbija može da računa na bilo kakav ekonomski razvoj.
Dok ova vlada ne krene jedinim pravim putem, a to je da od Srbije napravi institucionalno jaku državu, pravno uređenu državu, državu u kojoj će propisi da važe za sve pravne subjekte, bez obzira na njihovu naciju, veru, rasu, političku pripadnost, imovinsko stanje, socijalni status, jezik, poreklo, stepen obrazovanja itd., građani Srbije ne mogu da računaju na bilo kakav viši stepen ekonomskog razvoja i prosperiteta.
Korupcija u ovoj državi, bukvalno, jede ekonomsku supstancu Srbije. Dok se to pitanje ne reši, sva priča o ravnomernom regionalnom razvoju, o nekakvim pretpristupnim fondovima je besmislena. Ogroman kapital u ovoj državi pojede se od strane jednog monstruma koji se zove korupcija i na tom planu apsolutno ništa nije urađeno. Koliko god da se vladajuća koalicija trudi da ubedi građane Srbije kako su Haški tribunal ili nešto drugo uslov za priključivanje Srbije EU, u stvari, najveća prepreka na tom putu jeste stepen korupcije i kriminala, i to u najvišim državnim strukturama.
Vi danas nemate gotovo nijedan medij u Srbiji koji je koliko-toliko samostalan u odnosu na izvršnu vlast a da nije pun raznih afera, u koje su, nažalost, umešani i najviši državni funkcioneri – Luka "Beograd", Poslovni centar "Ušće", da ne nabrajam dalje.
Od sumnjive i potpuno štetne privatizacije "Železare" u Smederevu, pa do danas, Srbija je poprište raznih korupcionaških afera. Stoga, sve te dobre želje koje, možda, i postoje u jedom delu Vlade, vezane za regionalni razvoj, odnosno ujednačen ekonomski razvoj svih delova Srbije, neće moći da budu ostvarene dok se ne reši osnovni problem koji postoji u ovoj državi, a to je kriminal i korupcija u najvišem državnom vrhu. Dok se to pitanje jedanput zasvagda ne reši, ništa građani dobro neće videti od tih pretpristupnih fondova.
Hteo bih da naglasim jednu činjenicu koja, prosto, pada u oči čim letimično pogledate ovaj zakon.
Izgleda da Vlada Srbije misli da se ravnomeran regionalni razvoj postiže dodatnim administriranjem. Umesto da smanjujete birokratiju u Srbiji, vi je dodatno uvećavate. Sada ćete, ako usvojite ovaj zakon, imati čitav niz novih tela, koja će i te kako da koštaju poreske obveznike u Srbiji.
Imaćete Nacionalni savet za regionalni razvoj, pa ćete imati u svakoj regiji nekakvu regionalnu agenciju za ekonomski razvoj, pa ćete imati Nacionalnu agenciju za ekonomski razvoj, pa ćete imati regionalne savete.
Sada se postavlja pitanje – ko će to sve da plati? Ispada da će najveći deo novca koji će Srbija da dobije, ili koji će možda dobiti od pretpristupnih fondova EU, u stvari, pojesti taj birokratski aparat.
Dakle, ovo je poduhvat koji je unapred osuđen na neuspeh. Pogledajte samo koliki broj članova ste predvideli u ovim agencijama i u ovim savetima. To su glomazna tela, ovaj nacionalni savet za regionalni razvoj ima, ako se ne varam, 19 članova.
Čemu toliki broj ljudi, ako u Srbiji imate sedam regiona? Valjda je dovoljno da od svakog regiona bude po jedan, pa da imate sedam članova. Ne znam što duplirate broj članova po regionu, što uvećavate ionako glomaznu državnu administraciju?
Stav Evropske komisije, koja nekoliko godina prati proces pridruživanja Srbije EU, odnosno proces implementacije tog komunitarnog prava, kako ga vi nazivate, jasan je – jedna od važnijih prepreka na tom evropskom putu Srbije jeste preglomazna državna administracija.
Umesto da je smanjite, vi je dodatno uvećavate. Naravno to ne činite slučajno. Ne mogu da se otmem utisku da će ovaj zakon, pre svega, da služi samo jednoj stranci, stranci G17 plus. Verovatno će svi tokovi novca, kao i inače finansijski tokovi u Srbiji, da idu preko gospodina Mlađana Dinkića i stranke G17 plus. On će biti taj koji će, preko svojih ljudi u nacionalnim telima i u ovim regionalnim telima, da usmerava tokove novca.
Mi se već sada suočavamo s jednom poražavajućom činjenicom, da se novcem poreskih obveznika, novcem koji se sliva u državni budžet Srbije, odnosno pokrajinski budžet Vojvodine, na potpuno nelegalan način finansira kampanja pojedinih političkih stranaka. SRS je uplašena da će i od tih para, koje eventualno stignu od pretpristupnih fondova EU, opet koristi imati samo političke elite vladajućih partija. Tu, pre svega, mislim na DS i na G17 plus, a da građani, zbog kojih navodno donosite ovaj zakon, apsolutno nikakvu korist od ovog zakona neće videti.
Drugo, mislim da Vlada Srbije nije svesna jedne činjenice, a to je da su regioni, ili delovi Srbije, ekonomski različito razvijeni. Nije svaki region u Srbiji, nažalost, ekonomski samoodrživ.
Možda bi, u nekom smislu, Vojvodina mogla da bude ekonomski samoodrživa, i grad Beograd, ali jug Srbije, ono što vi zovete ''istočni region'', nema teorijske šanse da opstane bez pomoći centralnih državnih organa. O tome se radi.
Vi uporno insistirate na priči, pogrešnoj priči, lažnoj priči, da je ovaj zakon, u stvari, neki vid decentralizacije u Srbiji. Nije. Ovaj zakon će samo doprineti dodatnom administriranju. Ništa neće biti od ekonomskog razvoja. Imaćemo samo dodatnu birokratiju, a ne daj bože da se ti regioni, od statističkih, promene u administrativno-teritorijalne i političke jedinice.
Vi, već sada u javnosti imate priče, koje se tendenciozno puštaju kroz medije, da će buduće promene Ustava Srbije, između ostalog, značiti ne samo teritorijalnu regionalizaciju Srbije, nego i stvaranje dvodome Narodne skupštine, pa ćete imati dva doma, Dom građana i, verovatno, nešto što će se zvati Dom regiona. To se u stručnim krugovima već otvoreno komentariše.
Ako regioni postanu ne samo statističke, nego administrativne-teritorijalne i političke jedinice s određenim oblikom samouprave, onda računajte s tim da će svaki od tih sedam regiona imati, verovatno, neke svoje organe vlasti. Imaće skupštinu, imaće organe uprave, možda će imati još nešto, ko zna.
Čovek mora da postavi jedno elementarno pitanje ekonomske prirode – ljudi, odakle ćete vi to sve da finansirate? Koliko košta taj vaš koncept decentralizacije?
Ko će to sve da plati, iz čijih džepova će da se plaća vaš pokušaj da, navodno, decentralizujete Srbiju?
Iz činjenice da nije svaki region podjednako razvijen i da ne može svaki region samostalno ekonomski da opstane, jasno proizilazi jedan zaključak – regioni koji su ekonomski nerazvijeni, a, nažalost, takvih je većina u Srbiji, neće moći da opstanu bez pomoći Vlade, bez pomoći ministarstava, bez pomoći centralnih državnih organa.
Onda se postavlja pitanje, kakva je to decentralizacija?
U odnosu na neke regione, to će možda biti decentralizacija, tamo gde ne treba velika intervencija države, ali tamo gde treba intervencija države, tamo gde bi regioni propali bez pomoći centralne vlasti, to nije nikakva decentralizacija. To je totalna centralizacija, pa ni u tom smislu ovaj vaš predlog zakona nije utemeljen.
Potpuno smo svesni činjenice da nije svaki deo Srbije ravnomerno regionski razvijen i tačno je da je to nasleđe nekih prošlih vremena, ne samo iz 90-ih godina; to traje vekovima, to traje decenijama. Ali, put da se s tim jedanput prekine nije da podelite Srbiju. Ljudi, vi narodski rečeno, "koljete vola zbog kile mesa".
Da biste pospešili ekonomski razvoj svakog dela Srbije, nije potrebno da razbijete državu Srbiju, nego da je ojačate institucionalno, ekonomski, socijalno, kulturno, duhovno, naučno-tehnološki. Put da razvijete nerazvijene opštine i gradove jeste, kroz mere odgovarajuće fiskalne politike, da veći stepen ubranih poreza ostavite opštinama i gradovima, ali razvijajte opštine i gradove. To je ono na čemu insistira SRS, da imamo bogate opštine i gradove, bogate građane, a ne bogate regionalne birokratije. To je koncept za koji se zalaže SRS – jaka i unitarna država Srbija, s ekonomski razvijenim gradovima i opštinama.
Istorija je pokazala da je ovo najefikasniji i ekonomski najracionalniji oblik državnog uređenja. Ako je tako uređena jedna Francuska, ako je po sličnom obrascu uređena jedna Velika Britanija, šta je to što vas sprečava da primenite ono što vekovima donosi dobre rezultate u nekim drugim državama.
Dakle, jedinstvena Srbija, snažna Srbija, ali sa jakim opštinama i gradovima. Nikakvi međunivoi vlasti nisu potrebni. To će samo dovesti do stvaranja novih regionalnih birokratija. To će samo poskupeti finansiranje i funkcionisanje ionako glomaznog državnog aparata i građane će, na kraju svih krajeva, umesto da budu bogatiji, biti mnogo siromašniji nego što su sada. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću u nekoliko rečenica da dokažem koliko je vaš koncept regionalizacije Srbije ekonomski štetan i neprihvatljiv za same građane.
Do 2002. godine, u Vojvodini je bilo sedam pokrajinskih sekretarijata. Danas ih ima dva puta više, odnosno više od dva puta, ima ih 17. Sad se postavlja pitanje šta će biti ako Skupština Srbije potvrdi Predlog statuta Vojvodine, koji je usvojen u oktobru prošle godine u Skupštini AP Vojvodine? Koliko će to dodatno, imajući u vidu prenos nadležnosti i sve ono što Vojvodina po tom, u najvećoj meri, protivustavnom statutu treba da radi, da poveća pokrajinsku birokratiju u Novom Sadu?
Da li mislite da građani Sremske Mitrovice, Pančeva, Sombora, Subotice, Kikinde, Zrenjanina, lepše žive u Vojvodini danas kad imaju 17 pokrajinskih sekretarijata, ili 2002. godine, kada ih je bilo sedam? Objektivno, danas žive teže.
Moj kolega Milorad Krstin je izneo probleme s kojima se susreću poljoprivrednici u celoj Srbiji. Imajući u vidu da je Vojvodina žitnica Srbije, taj problem s otkupom pšenice i, uopšte, poljoprivrednih proizvoda, najizraženiji je u Vojvodini. Ništa bolje građanima Vojvodine nije ni kad imaju sedam, ni kad imaju 17, ni sutra, kada će biti 30 pokrajinskih sekretarijata, imajući u vidu sve one nadležnosti koje ste stavili da rade organi Autonomne pokrajine Vojvodina.
Onda se postavlja logično pitanje – iz kojih para mislite da sve to finansirate? Koliko to građanima Srbije treba da bude dobro, pa da onda iz svojih poreza, iz raznih taksa koje plaćaju državnim, pokrajinskim i lokalnim organima, mogu da isfinansiraju toliku birokratiju i toliku administraciju.
Čak i da nema kriminala i korupcije, a ima ih, i vi dobro znate da je jedan od glavnih centara korupcije u Vojvodini upravo Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, odakle se pare bukvalno u džakovima iznose, to su neke sumnjive investicije, krajnje sumnjive izborne investicije.
Putevi i ulice se asfaltiraju sedam dana pred izbore i na dan izbora, noću, pod temperaturama ispod nule, po blatu. Putevi traju po sedam dana, deset dana, mesec dana, i onda propadnu, pa je onda tim putem teže ići kad se on, navodno, asfaltira, nego do tada. To je činjenica koju će vam priznati i ovi poslanici koji dolaze iz Vojvodine, a koji su iz vladajućih stranaka. Druga je stvar što oni zbog partijske discipline o tome moraju da ćute.
Dakle, to što tvrdite da će ovo što vi nazivate decentralizacijom, pa i u odnosu na Vojvodinu, da donese dobrobit građanima, apsolutno nije tačno. To će samo dodatno da osiromaši građane, jer decentralizacija, po vama, znači uvećavanje lokalnih, regionalnih i pokrajinskih birokratija. Vi tako zamišljate decentralizaciju, ne kao pravo građanina da učestvuje u vršenju poslova od zajedničkog i opšteg interesa, nego kao stvaranje raznih lokalnih i regionalnih aparata vlasti, u koje ćete, pre svega, da ubacujete vaše partijske kadrove. Zato osnivate ove agencije, zato osnivate ove savete, da udomite vaše partijske kadrove, koji su, u najvećoj meri, nesposobni, nestručni, ali koji očekuju da im se revanširate za sve ono što su oni radili u izborima.
Znate, nije mala stvar kad vi na dan izbora dođete čoveku na vrata i donesete mu paketić. Zaista morate da pogazite svoje lično dostojanstvo i da smognete veliki stepen hrabrosti da to uradite.
Sad, kad ste to uradili, kad ste na osnovu paketića, na osnovu gotovog novca, na osnovu kineskih patika, mobilnih telefona, dobili majske izbore prošle godine, došlo je vreme da se izravnaju računi i da vaše partijske aktiviste negde udomite, inače, oni to za vas neće da rade. Gde ćete da ih udomite, nego ovako – malo ćemo da osnivamo nacionalne agencije, malo nacionalne savete, malo regionalne agencije, malo regionalne savete, kao ogromna tela koja imaju po 19 ili 25 članova, pa će onda ti članovi, verovatno, da imaju neke zamenike članova itd. Eto prilike da zadovoljimo makar deo onih koji su za nas u izborima nešto uradili. Zato vi donosite ovaj zakon i to je prava istina.
Kakvu korist će građani Zaječara imati od tih vaših agencija i od vaših saveta, kad ste sve upropastili što je moglo da se upropasti? Privatizovali ste šećerane u Vojvodini po tri evra. Da ste cigle prodavali iz te šećerane, više biste dobili. Železara ''Smederevo'' je otišla po nekoliko puta nižoj ceni nego što je bila tržišna cena.
Šta ste uradili s Lukom ''Beograd'', s Poslovnim centrom ''Ušće''? Afera do afere i sad su ljudi koji su uzročnici tih afera, ljudi protiv kojih se vode sudski postupci, ljudi za koje se iz aviona vidi da su umešani u razne nezakonite radnje, navodno oni koji će da uvedu Srbiju u EU, pa i na ovaj način, tako što će da zemlju podele na feude, pa ćemo onda imati razne regionalne feudalce, pa će biti kao što je bilo za vreme, odnosno posle smrti cara Dušana, kad je Njegoš sjajno rekao – velikaši, proklete im duše, na komade razdrobiše carstvo. Tako će biti i sada.
Umesto da ujedinjujete Srbiju, da ona bude jača nego što je sada, vi je činite slabijom. Vi mislite da je uslov za ulazak u EU da uništite Srbiju.
Ko će da uđe u tu EU ako nema države koja se zove Srbija? Ko da uđe? Vojvodina? Mačva? Pomoravlje? Ako ćemo kao po ešalonima da ulazimo u EU, kako vi zamišljate taj put Srbije u EU? Preko leša države koja se nekad zvala Srbija? Šta će nam onda EU?
Drugo, ta priča o pretpristupnim fondovima je smešna. Vi znate kako zapadni ekonomisti kažu – na Zapadu nema besplatnog ručka. Gde ste vi to čuli da će EU, eto, tek tako, dati, mnogo voli naše regione, pa će davati pare kapom i šakom?
Pitajte naše susede Mađare, pitajte Poljake, Čehe, kakva iskustva su imali sa pretpristupnim fondovima EU. Idite sad u Češku, prosečna plata je 200 evra. Da li je bolje građanima Češke zato što su u EU? Skoro 70% građana Mađarske je spremno da traži da Mađarska istupi iz EU zbog životnog standarda u koji su dovedeni posle 2004. godine, kada je Mađarska ušla u EU.
Ljudi, kad dobijete pare iz pretpristupnih fondova, vas EU obavezuje da te pare vraćate nazad u određenom vremenskom intervalu i nikakve pare ne možete da dobijete na lepe oči.
Dobićete sad izvesna sredstva, možda, ali to što će deo sredstava da ode u džepove raznih stranačkih funkcionera, to je druga stvar. Možda deo para dobijete, ali ćemo mi kao država te pare morati da vraćamo. Mi smo ionako prezaduženi. Ne znam odakle mislite da vraćamo te pare iz pretpristupnih fondova, ali valjda vam je jasno šta se dešava u EU. Evroskepticizam raste iz dana u dan. Ovi izbori za Evropski parlament su to najbolje pokazali. Ljudi počinju da gledaju svoje lične interese, nacionalne interese. Što bi sad Nemci, Francuzi, Španci, Englezi, davali pare našim regionima? Imaju oni svojih problema, i njih drma svetska ekonomska kriza.
Ne znam kako to povlačite znak jednakosti – evo, sada ćemo da regionalizujemo Srbiju i dobićemo neke silne pare. To je sve na dugačkom štapu. To je sve, što bi rekao naš narod, "ne lipši magarče do zelene trave". Dakle, vi ćete da podelite Srbiju, da je iskomadate na feude i onda kažete – tako podeljeni feudi će lakše da uđu u EU.
Vreme feudalizma je prošlo, Nemačka se ujedinila, najpre u 19 veku, pod Bizmarkom, pa 90-te godine, pod Helmutom Kolom, ali se ujedinila. Ne, vi ćete da razbijate Srbiju, vi mislite – živećemo bolje kad ne bude bilo Srbije, a onda nam džaba sve.
Dakle, zaustavite se dok je vreme. Zaustavite kriminal i korupciju. Ojačajte opštine i gradove i radite na institucionalnom jačanju države Srbije. To je put da građanima Srbije bude bolje, sve ostalo je put u propast.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. se navodi da je jedan od regiona i region Vojvodine. Region Vojvodine je, zajedno sa regionom KiM-a i regionom Beograda, jedan od regiona za koji se koriste odgovarajući istorijski nazivi, odnosno nazivi iz Ustava Srbije.
Mogli smo da čujemo ovih dana od predstavnika vladajuće koalicije da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona i činjenica da je Republika Srbija trenutno asimetrično uređena i da ta asimetrija treba da se ispravi, time što bi određeni status trebalo da dobiju i drugi delovi Srbije, a ne samo AP Vojvodina.
Međutim, ako usvojite ovaj zakon kao što ste ga napisali, onda ispada da opet određeni delovi Srbije neće imati sve one nadležnosti i sve institucije koje ima AP Vojvodina. To znači da će Vojvodina imati i dalje svoje izvršno veće, svoju izvršnu skupštinu i svoje pokrajinske sekretarijate, plus, imaće sve ono što predlažete da će imati ostali regioni, ali ostali regioni neće imati ni izvršno veće, ni skupštinu, ni svoju administraciju.
Da je tačno ono što tvrdi SRS, da vi na ovaj način, na mala vrata, uvodite regionalizaciju Srbije u smislu njene deobe na regione kao administrativno-teritorijalne i političke jedinice, govori upravo ova činjenica.
Posle ovog zakona, određeni delovi Srbije van Vojvodine i van KiM-a neće imati autonoman status u smislu autonomnih pokrajina i potpuno je jasno da ćete posle ovoga verovatno doneti neki novi zakon, ili ćete pristupiti ustavnim promenama kako bi…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Zahvaljujem.

Gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde sam stao prošli put. Jasno je da ni posle donošenja ovog zakona, ako ga usvojite onako kao što je predložen, delovi Srbije van teritorije AP Vojvodine neće imati sve one organe koje ima Vojvodina. Možemo da očekujemo da ćemo posle ovog zakona, verovatno, dobiti neke nove propise, moguće je i amandmane na Ustav Srbije, a moguće je i potpuno novi ustav, ko zna, gde ćete regione pretvoriti ne samo u statističke, nego i u administrativno-teritorijalne i političke jedinice. Onda ćete moći da kažete da Srbija više nije asimetrično uređena, da su svi njeni delovi uređeni po istom obrascu i da svi uživaju isti stepen nekakve autonomije, ili nekakve samouprave.
Takav koncept decentralizacije, za koji se vi zalažete, građani Srbije i privreda Srbije, koja, na kraju krajeva, sve ovo mora da plati da bi se obezbedila neophodna finansijska sredstva, neće moći da izdrže.
Ako vam je zaista bilo stalo do ekonomskog razvoja svakog dela Srbije, onda ste morali da krenete potpuno drugačijem putem. Morali ste da ojačate srpsku ekonomiju, da ojačate naš finansijski sistem, morali ste da omogućite pravosudnim organima, nadležnim državnim organima i državnim organima uopšte da sprovedu do kraja borbu protiv kriminala i korupcije. To su osnovni preduslovi da bi Srbija, uopšte, počela ekonomski da se razvija.
Krenuli ste potpuno drugačijem putem. Krenuli ste da podelite Srbiju, da je isparcelišete na veći broj feuda i onda mislite da će samo po sebi to da reši probleme. Nažalost, neće, to će stvoriti neke nove probleme i onda ćemo ući u lanac problema. Jedan problem će da rađa drugi, još veći.
Onda se postavlja pitanje, šta će, na kraju krajeva, biti s našom državom, kako će ona da funkcioniše, po kojim parametrima?