Hvala gospodine Arsiću.
Gospođa Čomić me je pitala, odnosno rekla mi je da su pare tamo gde sam ih ja potrošio. Srpska napredna stranka nije potrošila ni jednog jedinog dinara ni iz „Razvojne banke Vojvodine“ ni iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, ni iz Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Te pare je opljačkala Demokratska stranka.
Ja vas pitam – da nije bilo te pljačke koja se nije desila ja mislim ni u jednoj dobro uređenoj državi, vi koji pitate odakle ministru Gašiću informacija da je jednom bolesnom detetu iz Novog Pazara ugrožen život, zapitajte se koliko helikoptera, koliko aviona, koliko bi borbenih sredstava, sredstava za spasavanje ljudi, moglo biti kupljeno u Republici Srbiji da se Bojan Pajtić i vaša družina nisu bezočno koristili tuđim sredstvima, tuđim parama i da nisu pljačkali, i da nisu krali, od 2000. godine, a bogami, u Vojvodini, evo, i u 2015. godini. Gumenih čamaca Srbija nije imala zato što ih je vaš ministar prodao. Šta će nam gumeni čamci? Šta će nam bilo šta? Koliko ste tenkova spalili u smederevskoj „Železari“? I sad ste vi nevinašca, vi ni za šta niste krivi. Ja treba da odgovorim na pitanje gde su pare, umesto da vi sami sebe zapitate.
Da niste toliko krali koliko ste krali, Srbija bi mogla da ima najbolju vojsku u Evropi. I ničiji život u Srbiji ne bi bio ugrožen. I ne bi nam helikopteri bili stari 20, 30 ili ko zna koliko godina. Pitajte vaše šefove iz Novog Sada koliko stanova imaju u Novom Sadu? Koliko posađenih vinograda u Erdeviku? Koliko stanova u Beču i ko zna gde u belom svetu? Od čijih para? Od naših? Iz Srpske napredne stranke? Od mojih?

Ne. Ode para građana Srbije i para građana Vojvodine.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja sam danas pažljivo slušao izlaganja poslanika DS i do sada se nisam javljao za reč, ali ono što želim da istaknem je da je Vlada potpuno u pravu što nije prihvatila ovaj amandman.
Uz svu buku i bes poslanika DS da pokušaju da objasne građanima Srbije kako je ovo neki strašan zakon, iza koga se kriju neke strašne namere SNS da izvrši korupciju, da se neko obogati, da se omoguće nekim tajkunima neka prava koja im ne pripadaju, oni u tome, naravno, nisu uspeli.
Ono u čemu takođe nisu uspeli, to je da objasne amandman na član 10. stav 3. Gospodin Jovan Marković je nevešto pokušao da izbegne obrazlaganje ovog amandmana, pa se ponovo vratio na član 8. Vi ga, gospodine predsedavajući, niste opomenuli, ali nije bitno.
Ovde se radi o jednom suštinskom nepoznavanju ove materije u čisto pravničkom smislu. Ja ne znam koliko pravnika ima u poslaničkoj grupi DS. Ne sumnjam da su kvalitetni, ali me onda čudi zašto nisu objasnili gospodinu Markoviću da je ovaj postupak konverzije, odnosno, srpski rečeno, pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine poseban upravni postupak.
Ako pogledate, ako se ne varam član 3. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, tamo lepo piše - na sve ono što nije regulisano zakonima kojima se regulišu posebni upravni postupci primenjuju se norme iz Zakona o opštem upravnom postupku. Ovo je norma iz Zakona o opštem upravnom postupku. Dakle, nadležni organ rešava po zahtevu, a ne rešava sam zahtev. Dakle niste u pravu ni pravnički posmatrano, a ni jezički.
Dakle, rešava se povodom zahteva ili po zahtevu. Tako da je Vlada potpuno u pravu kada je odbila ovaj vaš amandman. Amandman pravnički nije dobar i čini mi se da ovde, sem, naravno, jeftine dnevne politike, nema suštinskog poznavanja ove materije u pravničkom smislu.
Vi ste ovde do beskraja ponavljali kako neko pokušava da izvrši korupciju, kako je Milan Beko pisao ovaj zakon itd. Vi ne poznajete zakone koji važe u Republici Srbiji, to odgovorno tvrdim, sem pokušaja da diskreditujete Vladu Republike Srbije i njene pokušaje da izvuče Srbiju iz krize u koju ste je vi uveli. Vi apsolutno niste dubinski ušli u problematiku ovog zakona i ove materije.
Kamo lepe sreće da možda ovaj zakon nije ni morao da ulazi u skupštinsku proceduru, da je Srbija bila pravno uređena država od 2000. godine, države, dobro uređene države se sa ovim problemom uglavnom nisu suočavale. Mi jesmo i mi sada pokušavamo da ovaj problem rešimo. Mi pokušavamo da rešimo jedan problem koji se zove - Ustav kaže da postoji pravo svojine na građevinskom zemljištu, ali u praksi imamo slučajeve da to pravo ne može da se iskoristi. To je ustavno pravo.
Vlada je sad predložila model po kome se omogućava subjektima da iskoriste pravo koje im daje Ustav. To je suština ovog zakona. Sve drugo je pokušaj DS koja je uvela Srbiju u krizu, koja nije rešila ne samo ovaj problem, nego nijedan problem sa kojim se Srbija suočava unazad 15 ili 20 godina, da kaže – za to je kriva Vlada Republike Srbije i za to je kriva SNS.
Ja sam danas slušao izlaganja kolega iz bivšeg režima kako je Aleksandar Vučić kriv i SNS što nismo rešili problem u sportskim društvima ili u sportskim klubovima.

Dakle, vraćam se na amandman.
Vlada Republike Srbije je ponudila rešenja koja su zasnovana na Ustavu i koja su zasnovana na drugim zakonima koji važe u Republici Srbiji.
Ja se danas nisam javljao za reč kada su neki poslanici bivšeg režima tvrdili da Vlada nije u pravu kada kaže da se ovim odredbama zakona, odnosno odredbama ovog zakona ne mogu menjati odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. I vi se danas uporno pozivate na odluku Ustavnog suda iz 2013. godine, koju ja duboko poštujem, ali ta odluka ni na koji način ne tangira nijedan od članova predloženog zakona.
Ali, imate jednu drugu odluku Ustavnog suda, koja kaže da se mora voditi računa o koherentnosti pravnog sistema u Republici Srbiji, a to znači da zakoni moraju sadržavati rešenja koja su međusobno usklađena i Vlada je lepo rekla - u pitanju je tzv. leks specijalis, dakle poseban zakon. Opšti zakon, krovni zakon je Zakon o planiranju i izgradnji. Ovo je poseban zakon, dakle, poseban zakon.
Ne možemo dozvoliti da se ono što je uređeno sistemski na jedan način derogira zakonom, koji u stvari samo pokušava da omogući ono što je Ustavom definisano, Ustavom koji važi u Republici Srbiji od 2006. godine.
Dakle, ovde je sa pravne tačke gledišta sve jasno. Sad, druga je stvar što vi pokušavate da izigravate neke stranke u nekim drugim državama, pa ste od stranke liberalno-kapitalističke orijentacije preko noći postali stranka levičarske orijentacije ili bar vi sebe tako doživljavate, ali naravno, građani Srbije znaju o čemu se radi.

Dakle, ovde je stvar potpuno jasna i Vlada Republike Srbije je potpuno u pravu što je ovaj amandman odbila.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SNS želim da postavim pitanje, pre svega, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali i Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, zato što smatramo da u ovome ima i elemenata kriminala, odnosno elemenata krivičnog dela.
Naime, za danas je zakazana sednica Skupštine APV, 45. sednica, i kao 2. tačka dnevnog reda navedeno je da treba da se usvoji Predlog pokrajinske skupštinske odluke o osnivanju javne ustanove vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture.
Želim da podsetim narodne poslanike i građane Republike Srbije da je Skupština APV u oktobru 2003. godine donela odluku o tzv. vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti i da je ta odluka kasnije pala pred Ustavom sudom Republike Srbije, odnosno proglašena je neustavnom.
Režim Bojana Pajtića i režim Demokratske stranke kome se, da kažem, u političkom smislu približavaju poslednji dani, odlučio je da za današnju sednicu Skupštine Vojvodine predloži osnivanje vojvođanske akademije nauka, umetnosti i kulture, što je direktno suprotno Ustavu Republike Srbije i statutu APV.
Podsetiću vas da prema članu 9. Statuta AP Vojvodine, AP Vojvodina u oblasti prosvete, sporta i kulture, ima sledeće nadležnosti – neću ih čitati sve, ali prosto da bi građani videli da tzv. vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture nema nikakve veze sa onim što je definisano Statutom Vojvodine. Dakle – uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti obrazovanja odraslih, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti učeničkog i studentskog standarda, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u obezbeđivanju ostvarivanja prava na obrazovanje na maternjem jeziku pripadnika nacionalnih manjina, odnosno nacionalnih zajednica, osniva ustanove predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja na teritoriji AP Vojvodine, itd.
Dakle, ni u jednom članu Statuta AP Vojvodine ne predviđa se kao mogućnost i kao pravo Skupštine AP Vojvodine da osniva tzv. vojvođansku akademiju nauka i umetnosti.
Po mišljenju SNS, ovo što se danas dešava u Skupštini AP Vojvodine nema nikakve veze ni sa naukom, ni sa umetnošću. Ovo je manifestacija jedne, po nama, veoma opasne i avanturističke političke volje, a to je da se nastavi sa rastakanjem državnog jedinstva Republike Srbije i da se u ovim poslednjim danima i mesecima režima Bojana Pajtića učini sve kako bi se produbio jaz između AP Vojvodine i Republike Srbije.
Nigde u svetu akademije nauka i umetnosti nemaju regionalni karakter. Svuda u svetu akademije nauka i umetnosti su institucije koje imaju nacionalni karakter i nacionalni značaj. Tako je u Francuskoj, tako je u Nemačkoj, tako je u Velikoj Britaniji. Na kraju krajeva, tako je i kod nas. U Srbiji postoji Srpska akademija nauka i umetnosti od 1886. godine. Članovi, da li kao redovni ili kao dopisni članovi SANU su istaknuti naučnici, umetnici, koji žive na teritoriji AP Vojvodine i po mišljenju SNS ne postoji apsolutno nijedan, ni pravni, a pogotovo ne naučni, umetnički ili kulturni razlog zašto bi trebalo osnivati tzv. vojvođansku akademiju nauka i umetnosti.
Mi smatramo da se iza ovoga krije jedan veoma opasan projekat, a to je da se Vojvodina i građani koji žive u Vojvodini prikažu kao nešto što je suštinski drugačije od ostatka Srbije. Da li to znači da je sledeći korak da ćemo imati vojvođanski jezik, pa onda vojvođansku naciju, itd?

Dakle, pitamo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje mere će da preduzme u slučaju da se ovakva odluka danas usvoji?

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao moj uvaženi kolega Zoran Babić, SNS neće podržati ove amandmane iz više razloga. Pored toga što su neiskreni, pored toga što su licemerni, ja želim da istaknem nekoliko činjenica.
Prvo, gospođo Gojković, gospodin Janko Veselinović nije registrovao politički stranku, nego je registrovao…

Dakle, gospodin Janko Veselinović je 10. juna 2015. godine dobio rešenje od Agencije za privredne registre, koje glasi: usvaja se jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i registracije…

Povezaću, pričaću o amandmanu.

Pa, čekajte, gospođo Gojković, Janko Veselinović je pričao o nekim tajkunima koji finansiraju SNS, o nekim konobarima koji vode javna preduzeća, o jajima, o mleku itd…

Niste ga prekidali. Dozvolite mi da odgovorim na neistine koje su izrečene na račun SNS.
Dakle, gospodin Janko Veselinović je registrovao u registru udruženja Pokret za PREOKRET, oblik organizovanja, udruženje, skraćeni naziv Preokret, sedište i adresa Mutapova 48, Vračar, Srbija, oblast ostvarivanja ciljeva, aktivizam u svim društvenim oblastima od značaja za život građana u Srbiji itd.
Dakle, nije politička stranka, nego udruženje građana. Između političke stranke i udruženja građana postoji velika razlika, a ovo je rešenje od 10. juna 2015. godine Agencije za privredne registre, koje svako od vas može preko internet prezentacije ove Agencije da dobije.
Što se tiče konobara koji vode neka javna preduzeća, gospodine Veselinoviću, bili ste član DS…
(Janko Veselinović, s mesta: Ovo nije moj amandman.)
Dolazite iz Novog Sada, vi znate i gospođa Gojković…

Dobro, evo obraćam se vama. Gospođo Gojković, vi dolazite iz Novog Sada. Ovde je bilo u argumentaciji zašto treba prihvatiti amandman, reči o tome kako je neki kadar SNS po zanimanju konobar. Ako se ne varam, predsednik Izvršnog odbora pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu je Dušan Elezović, koji je takođe konobar, a završio je, ako se ne varam, ili treba da završi, Fakultet za menadžment u turizmu i ugostiteljstvo. Čudi me kako to da gospodi nije smetalo da ih vodi konobar u DS, a sada im smeta ko je navodno konobar koji vodi „Kolubaru“. To su dvostruki standardi i to su dvostruki aršini.
Ali, nešto što je mnogo važnije. Prvo, ovo što radi Vlada Srbije je mera zbog koje niko nije srećan i zbog koje niko nije radostan. Da li je ova mera nužna? Jeste. Ova mera će doprineti konsolidaciji javnih finansija. Ja zaista ne razumem poslanike bivšeg režima koji tvrde da ovo neće doprineti konsolidaciji javnih finansija. Naravno da hoće.
Ono što je takođe bitno da se naglasi, akciza, kao javni prihod, kao pojam u javnim finansijama, postoji dugi niz godina i u Republici Srbiji i u mnogim drugim evropskim i svetskim državama. Dakle, akciza nije neki novi prihod. Akciza postoji već u našem finansijskom sistemu.
Akciza je javni prihod iz koga se puni budžet. Akcizama se ne pune džepovi političkih funkcionera, ne pune se džepovi političkih stranaka. Puni se budžet. Iz tog budžeta se, naravno, pored toga što se finansira država, pored toga što se jednim delom finansiraju jedinice lokalne samouprave, pa valjda se finansiraju i građani, između ostalog i oni građani koji su socijalno ugroženi.
Ove pare ne idu u budžet neke druge države. Idu u budžet naše države, idu u budžet Republike Srbije. Ne znam zašto bi neko imao nešto protiv toga.
Konsolidacija javnih finansija je bitna zato što nam stvara preduslove, a o tome je i premijer Vučić više puta govorio, da razmišljamo o tome da do kraja godine, ako se nastave ovi pozitivni ekonomski i finansijski trendovi, možemo da razmišljamo o povećavanju plata i penzija. Da li će do toga doći ili ne zavisi i od toga da li ćemo biti istrajni u ekonomskim reformama koje je ova Vlada počela.
Gospoda iz bivšeg režima su zaboravili da je Vlada koju vodi Aleksandar Vučić prva Vlada u modernoj istoriji koja je bukvalno naterala javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija da dobit uplaćuju u budžet Republike Srbije. Niko nije znao kuda ide novac javnih preduzeća dok je ovu državu vodila DS. Sada je praksa potpuno drugačija. Svi prihodi, sva dobit ide u budžet. To, takođe, doprinosi konsolidaciji javnih finansija.
Oni koji nam danas drže lekcije o tome kako ćemo da ojadimo građane, kako se oni brinu o njihovom socijalnom položaju, pa, lepo je rekao kolega Babić – zašto se o tome nisu brinuli kada su povećavali cenu električne energije od 2000. do 2012. godine ko zna koliko puta? Povećavali su je. Da li je iko znao kuda ide taj novac? Nije znao. Da li je taj novac korišćen za finansiranje DS i drugih stranaka koje su bile na vlasti? Korišćen je.
Ovde se priča o nekim partijskim kadrovima. Hajde, kažite mi vi iz bivšeg režima kojeg direktora javnog preduzeća ste vi izabrali na nekom javnom konkursu i da je taj direktor pokazao rezultate u vođenju javnog preduzeća kojem stoji na čelu? Ja, koliko znam, ni jednog jedinog.
Vlada Srbije je preuzela teške mere, ali za razliku od drugih vlada u okruženju, ove mere smo preduzeli sami i ovde se ne radi o tome da nas neko tera, ni MMF, ni EU, da mi sada povećavamo, odnosno uvodimo akcizu na električnu energiju. Mi sami hoćemo da spasemo državu od teške ekonomske situacije u kojoj se ona nalazila kada ju je vodila DS.
Pre dva dana je kolega Babić izneo činjenicu koju su poslanici bivšeg režima izgleda zaboravili. U leto 2012. godine Vlada Srbije je nasledila budžet iz kojeg su mogli da se servisiraju rashodi u narednih 15 dana. Posle tih 15 dana sledio nam je bankrot. Grčka danas mora da preduzima teške ekonomske mere zato što su joj bukvalno postavili ultimatum. Naterali su Grke da štede. Nas niko ne tera. Sami preduzimamo mere da ne bi došli u situaciju u kojoj se danas nalazi Grčka. O tome se radi.
Ovde se priča o tome kako Srbija nije ni Italija, ni Francuska, ni Španija. Pa, nije. Nažalost nije. Vi nama 2012. godine i niste ostavili u nasleđe državu kakva je Italija, Španija, Norveška ili neka druga dobro uređena država. Ostavili ste nam ruinu od države, neuređene javne finansije, pljačku, kriminal, korupciju, budžetsku rupu koja je bila takva da je za 15 dana pretio bankrot. Vlada Srbije je za kratko vreme uspela sve te probleme da reši. Naravno da ima još problema u Srbiji koji treba da se reše, ali nemojte vi koji ste doveli Srbiju u ovakvu situaciju da nam držite lekcije o tome kako treba brinuti o interesima građana.
Na kraju krajeva imate primer AP Vojvodine. Brinite tamo malo o interesima građana. Što ne brinete o interesima građana kad uzimate novac iz Fonda za kapitalno ulaganje? Što ne brinete o interesima građana kad uzimate novac iz Razvojnog fonda Vojvodine? Što ne brinete o interesima građana kad uzimate novac iz pokrajinskih sekretarijata i za nauku i tehnološki razvoj i iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu itd.
Pričate ovde o interesima građana koji nešto treba da plate. Pa, građani Vojvodine plaćaju „Vojvodina Šumama“, „Vojvodina Vodama“ razne takse, između ostalog, taksu za čišćenje kanalske mreže u Vojvodini. Godine 2014. imali smo u pojedinim delovima Vojvodine poplavu, zato što „Vojvodina Vode“ javno preduzeće koje vode kadrovi iz DS nisu dobro radili svoj posao. Građani su platili taksu, ali kanali nisu čišćeni. Umesto očišćenih kanala imali ste deponije. Ko je za to odgovoran? Oni koji upravljaju Vojvodinom 15 godina.
Dakle, sve ovo je u vezi sa ovim amandmanom i sa prethodnim amandmanima. Mera je teška. Mera je bolna. Teška je mera i smanjivanje jednog dela penzija, teška je mera i smanjivanje jednog dela plata u javnom sektoru. Biće teška mera i eventualno otpuštanje jednog dela zaposlenih koji rade u državnoj administraciji. To su teške mere, ali to su lekovite mere. To su mere koje su jedini način da se ozdravi srpska privreda.
Ovde se govori o nekim jeftinim političkim poenima. Da smo hteli da postižemo jeftine političke poene, mogli smo da vodimo istu politiku kakvu je vodio bivši režim – zadužujemo se, ništa ne diramo, sve ostavljamo kako jeste, a za dve godine šta nam Bog da. Ali, vodili smo računa o interesima budućih generacija. Ovu državu želimo nekome da ostavimo u nasleđe, ali da je ostavimo u boljem stanju nego što smo je mi zatekli. O tome se radi. Biće još teških mera i biće još bolnih mera.
Sad razumem bivši režim, on se sad upinje da se predstavi da je on jedini zastupnik interesa građana, ali svi izbori od 2014. godine pa na ovamo vas demantuju. Građani razumeju politiku Vlade Republike Srbije. Građani razumeju teške mere koje preduzimamo. Moramo da preduzimamo, jer nema drugog načina da ozdravimo javne finansije i da ozdravimo srpsku privredu. Da postoji drugi način, naravno da bi Vlada Srbije tom drugom načinu pribegla, ali drugog načina nema. Ovaj način se pokazao kao dobar, daje rezultate. Svako od nas bi voleo da su rezultati i veći i bolji, ali nažalost država je bila do te mere zapuštena da se više od ovoga objektivno nije moglo uraditi.
Za ovakve stvari potrebna je hrabrost. Mnogo je lakše podići cenu struje na telefonskoj sednici Vlade, nego doći u Narodnu skupštinu, pred narodne poslanike, dovesti ministra finansija i pred građanima Srbije pokazati kako se vi navodno brinete za interese građana. Mnogo je lakše to uraditi na telefonskoj sednici, ali mi to ne radimo. Sve što radimo radimo javno, radimo transparentno. Ono što takođe radimo, obaveze koje preuzmemo, obećanja koja dajemo – ispunjavamo. Ispunjavamo zato što želimo da budemo ozbiljna država, država za respekt, država koju će druge države i međunarodne organizacije da poštuju.
Ova mera je preduzeta upravo zbog toga. Teška je, bolna je, ali istovremeno niko ne može da kaže da ova Vlada intenzivno ne radi na privlačenju domaćih i stranih investitora. Svuda u Srbiji otvaraju se nova postrojenja, nove fabrike i Vlade Srbije vodi aktivnu ekonomsku politiku.
Dakle, nije tačno da je Vlada koju vodi Aleksandar Vučić, a to nam zagovaraju naši politički protivnici, koji su preko noći postali komunisti i levičari, navodno neka neoliberalna Vlada. Nije tačno. Neoliberalna Vlada se ne meša u privredu. Vlada Republike Srbije pokušava da reši nagomilane ekonomske probleme, sa jedne strane, preduzimamo teške fiskalne mere, ali i sa druge strane, vodimo aktivnu ekonomsku politiku, pomažemo na svaki mogući način od privlačenja domaćih i stranih investitora, i to vide građani Srbije. To se vidi u svakoj opštini. Gotovo svakog dana se otvori neka nova fabrika, neki novi pogon, neko novo postrojenje, neko dobije posao. Pokušavamo da izvučemo iz krize preduzeća koja su bila godinama u fazi restrukturiranja i o kojima niko nije brinuo.
To je teška politika. To je politika za koju treba imati hrabrosti. Vlada Srbije za ovakve stvari ima hrabrosti i mi ovakvu politiku podržavamo i mi se ovakve politike ne stidimo i mi ćemo da je branimo, da je branimo od onih koji su nas praktično doveli u situaciju da ovakve teške mere ne moramo da preduzimamo. Da li bismo morali da povećavamo, odnosno da uvodimo akcizu na električnu energiju, da smanjujemo jedan deo plata, da smanjujemo jedan deo penzija, da nije bilo Razvojne banke Vojvodine, Agrobanke, da nije bilo raznih pljačkaških privatizacija, da nije bilo hiljade stvari koje se nisu desile ni u jednoj drugoj evropskoj državi? Bivši režim je ušao u političku istoriju po tome što je uspeo da razori sopstvenu državu. Pored pljačkaških privatizacija, imali smo jedan oblik privatizacije koji se u političkoj teoriji smatra za najgoru moguću…

… Mi smo imali privatnu državu …

Zbog toga što smo imali privatnu državu…