Iako je Odbor za poljoprivredu preformulisao ovaj amandman, i podržavam i tu formulaciju Odbora za poljoprivredu, javnosti radi ipak bih želeo da obrazložim i ovaj amandman iniciran iz poslaničke grupe SRS. Suština našeg predloga je da se iza člana 60. doda novi član 60a, a ovo poglavlje se odnosi na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, gde mi predlažemo da se određeno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje bez plaćanja naknade, i to, pre svega, obrazovnim ustanovama, školama, stručnim poljoprivrednim službama i socijalnim ustanovama, kao i visokoobrazovnim ustanovama, fakultetima, naučnim institutima čiji je osnivač država i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.
Predložio sam da ti posedi budu 200 ha, odnosno 2.000 ha. Uz zajedničke konsultacije u Odboru za poljoprivredu usaglasili smo se da se te površine smanje na 100 ha ili 1.000 ha. Predlagač je prihvatio, Odbor je takođe prihvatio, tako da u suštini prihvatam taj amandman i glasaću za njega.

Želeo bih da apsolutno dam podršku ovom amandmanu, jer mislim da će on u suštini u ovo vreme tranzicije naše poljoprivrede pomoći onim poljoprivrednim kombinatima koji su prošli ovu golgotu kroz koju je naša država prolazila od raspada, od 90-tih godina do danas. To su kombinati koji su proizvodili tržišne viškove poljoprivrednih proizvoda.
Zatim, to su kombinati koji imaju zaokruženu poljoprivrednu proizvodnju, pored zemljišta koje je nažalost njihovo, većim delom u njihovoj svojini, manjim delom u društvenoj svojini, ali to su u isto vreme veliki stočarski proizvođači, imaju zaokruženu preradu, razvijenu prehrambenu industriju.
Otvoreno govoreći, tu mislimo na PKB kao glavnog snabdevača poljoprivrednim proizvodima grada Beograda i PIK Bečej koji je na području Vojvodine i danas je najorganizovaniji i najbolji poljoprivredni proizvođač. Svakako, prihvatanjem ovog amandmana odnosilo bi se to i na neke druge kombinate koji još egzistiraju na području Republike Srbije kao uspešni kombinati.
Prihvatanjem ovog amandmana, u suštini, sprečilo bi se da državno poljoprivredno zemljište, a ono kod ova dva kombinata iznosi preko 30.000 hektara, ode na javnu prodaju i da uzimanjem u zakup... To jest, ne javnu prodaju bukvalno, nego javni zakup, jer već smo čuli da je Vlada prihvatila da ne bude prodaje državnog zemljišta, državno zemljište isključivo će se davati u zakup.
Znači, prema predlogu ovog zakona državno zemljište će se davati u zakup tako što će lokalne samouprave oglašavati zakup tog zemljišta, a cena tog zakupa može biti najmanje 70% od tržišne cene na teritoriji te lokalne samouprave.
Ako bi pod tim uslovima i ova dva kombinata uzimala u zakup državnu zemlju, na PKB je 20.000 hektara, a PIK Bečej je 11.000 hektara, bojim se da bi to dovelo u veliki problem te kombinate, a pogotovo radnike i ljude koji rade u tim kombinatima i izdržavaju svoje porodice. To je negde preko 6.000 radnika.
Davanjem u zakup pod tim tržišnim uslovima, gde ti kombinati ne bi mogli uzeti celokupnu površinu zemlje koja se ovde ovim amandmanom predlaže da se daje u zakup, nego da neko drugi uzme u zakup, došlo bi u opasnost održavanje stočnog fonda kojim raspolažu ti kombinati i faktički do urušavanja stočarske proizvodnje, tj. klanja prvo tovnih životinja, a onda i priplodnih, i u značajnoj meri urušavanja ukupne vrednosti tih poljoprivrednih kombinata.
Ovim amandmanom ne spori se osnovna ideja predlagača zakona da se državno zemljište daje u zakup. Ovde se predlaže da se kod ovih kombinata koji su sadašnji korisnici zemljišta uzima celokupna površina zemljišta u zakup, s tim da cenu zakupa poljoprivrednog zemljišta određuje nadležno ministarstvo na predlog lokalne samouprave.
Znači, u najvećem delu predlagači ovog amandmana su ispoštovali i osnovne norme ovog zakona da se to državno zemljište daje u zakup, da ti kombinati u svakom slučaju treba da plaćaju zakupninu, jedino se ne predlaže da to bude komercijalna cena tog zakupa, jer, objektivno, najverovatnije bi te kombinate to uvelo u veliku dubiozu.
Zato smatramo da u odnosu na sadašnje stanje razvoja naše poljoprivredne proizvodnje, a sa druge strane na činjenicu da su pojedini biznismeni koji su se bavili drugom proizvodnjom došli do para i da su već uzeli značajne zemljišne posede u zakup, pre svega državne zemlje, kupili neke poljoprivredne kombinate, da se ti isti mogu pojaviti i kao potencijalni zakupci državnog zemljišta kod ova dva kombinata i samim tim značajno urušiti ukupnu proizvodnju tih poljoprivrednih kombinata, značajno uticati na socijalnu sigurnost radnika koji rade u tim kombinatima i svakako značajno umanjiti cenu vrednosti tih poljoprivrednih kombinata koji bi sa resursima koje sada imaju sigurno mogli postići značajno veću cenu.
Mislim da treba da bude interes države, Vlade i Ministarstva poljoprivrede da sačuva takve kombinate, da na neki način kroz ovakvu jednu zakonsku normu pomogne, a da u nekom kasnijem periodu treba uvesti potpune tržišne uslove.
Ovako, sva obrazloženja koja su data od strane tadašnjeg ministra gospođe Dulić, da ovakva jedna norma ide naruku tim novim agrobiznismenima, ne stoje, jer bi ipak Ministarstvo imalo kontrolu u davanju u zakup tog zemljišta i lokalna samouprava, koja inače zakonom ima to kao pravo.
Pogotovo ne stoji ovo obrazloženje koje je dato u jednoj rečenici od strane Vlade – da se amandman ne prihvata iz razloga što je to u suprotnosti sa zalaganjem za uspostavljanje tržišta zakupa poljoprivrednog zemljišta.
Znači, ovde se apsolutno prenebregavaju sve te činjenice koje su u fazi javne rasprave iznete predlagaču ovog zakona i ja sa žaljenjem moram konstatovati da je određeni broj poslanika DSS-a u fazi javne rasprave podržavao zahteve ovih kombinata, a sada se ne oglašavaju, nego predstavnici SPS-a i SRS-a u suštini pokušavaju da ubede predlagača ovog zakona, Ministarstvo poljoprivrede i Vladu, da je opšta dobrobit za državu, za te kombinate, za ljude koji rade u tim kombinatima, da se na ovakav način reši njihov status i pitanje gazdovanja državnom zemljom.
Pogotovo ako se uvaže i činjenice koje su za ovom govornicom iznete, jer se dešavalo svašta sa državnom zemljom u Mađarskoj, u drugim zemljama u okruženju, stvarno ne vidim zašto mi srljamo u nešto po svaku cenu da učinimo tržište liberalnim i slobodnim i da neko ko ima pare dođe do kapitala i da nešto što je godinama egzistiralo i postojalo kao vredno bude uništeno i urušeno.
Da ne kažem koji problem i koji značaj, odnosno koji problemi će nastati, a koji značaj su ovi kombinati imali u proizvodnji semena bilja gde je nužno obezbediti tu prostornu izolovanost. Jer, sutra kada to bude dato na javni zakup, sa najvećom cenom zakupa, pitanje je da li će taj ko uzme tu zemlju imati interesa da proizvode seme biljaka i hoćemo li postati uvozno zavisni, odnosno da li ćemo zavisiti od stranih kompanija što se tiče semena bilja.
Još jednom molim predlagača, isto tako molim i predstavnike SPS-a, jer oni će značajno odlučivati u donošenju ovog zakona, kao što su insistirali na odredbama oko prodaje zemljišta, da insistiraju i na usvajanju ovog amandmana.
Ako ništa drugo, biće im zahvalno najmanje tih 6.000 ljudi, još ako se računaju i porodice tih radnika koji rade u samo ova dva kombinata, da smo zajednički učinili jedno dobro delo, a mislim da suštinska izmena u konceptu zakona neće nastati ako bi se prihvatio ovaj amandman.

Izvinjavam se, ali moram da dam kratak osvrt na diskusiju o ovom amandmanu i na ovde iznete ocene o postupcima tih novih agrobiznismena, neću ih nazivati tajkunima, mada je i to postao uobičajeni naziv. Sa žaljenjem moram da konstatujem da i sama Vlada, pa i Ministarstvo poljoprivrede je u nekim situacijama pomagalo da ti i takvi novi zemljoposednici dođu do tih poljoprivrednih kombinata i do imovine, pa i društvene i državne zemlje.
Pre dve nedelje smo ovde mogli čuti, na kraju tu je i prisutan gospodin Smiljanić, kako je "Jedinstvo" iz Apatina prodato, ko je bio predsednik tenderske komisije, da je to bio gospodin Goran Živkov, sadašnji ministar poljoprivrede, da je svojom odlukom presudio da se taj poljoprivredni kombinat proda gospodinu Miškoviću. Takođe smo mogli čuti kako je gospodin Mišković postupio prema radnicima tog kombinata, koliko je vrlo brzo otpustio i kako se tamo odvija proces proizvodnje.
Kao desničarska stranka svakako imamo i socijalni program. Ovde je neko spočitao da je moja diskusija otprilike bila levičarski opredeljena.
(Predsedavajući: Gospodine Mašiću, kome replicirate?) Repliciram nekolicini poslanika koji su govorili ovde.
(Predsedavajući: Imate pravo da se javite za repliku nekome, ako je stranka pomenuta, ili po Poslovniku, a imate dva minuta vremena koje niste malopre iskoristili.)
Onda ću koristiti poslovničko pravo, jer nisam u potpunosti tumačen onako kako sam govorio. Zahvaljujem vam se i nadam se da ćete i vi i ostali prisutni narodni poslanici imati strpljenja. Onda sam se javio po Poslovniku. Izvinjavam se što sam to prekvalifikovao posle dva i po minuta.
Znači, naša zalaganja oko prihvatanja ovog amandmana su sa ciljem da se sačuvaju ti kombinati kao značajni poljoprivredni resursi, da se sačuvaju kapaciteti, posebno, mogu odgovorno da kažem kao veterinar, da se sačuva stočarska proizvodnja koja egzistira u tim kombinatima. Jer, uzimanjem u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta iz tih kombinata neminovno mora slediti, i to ubrzanim postupkom, rasprodaja i pokolj priplodne i tovne stoke tih poljoprivrednih kombinata; dalje, prehrambeni kapaciteti koje imaju ti kombinati neće imati sirovine, neće imati šta prerađivati, ostaće zapušteni i ukupna cena i vrednost tih kombinata će se strahovito urušiti.
Mislim da treba da bude interes države da se to sačuva, da je ovo ipak, složićemo se, prelazni period u tranziciji i pristupanju EU i u oblasti poljoprivrede možemo napraviti modifikacije. Ne mislim da će se usvajanjem ovog amandmana apriori staviti u isti položaj i ovi koji su sada kupili poljoprivredne kombinate, nego odlukom Ministarstva i lokalne samouprave će se selektirati i u nekom periodu izaći u susret tim kombinatima dok se ne reši njihovo statusno pitanje.
(Predsedavajući: Vreme.)
I sada su vlasnici agrobiznismeni koji su kupili poljoprivredne kombinate, državnu zemlju uzeli u zakup, ali je plaćaju po trostruko nižoj ceni nego što je tržišna. Tu niko ne pravi problem i nikome to ne smeta.

Znam da je prihvaćen, želim da iznesem kritiku na račun usvajanja izmene teksta Predloga zakona, jer u Predlogu zakona stoji da se prihod od davanja zemljišta u zakup deli tako što 60% ostvarenog prihoda ide u budžet Republike Srbije, a 40% ide u budžet lokalne samouprave.
Međutim, Pokrajinska skupština podnela je amandman koji je predlagač ovog zakona prihvatio, pa se menja član 70. i sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, odnosno poljoprivrednih objekata u državnoj svojini u visini od 30% su prihod budžeta Republike Srbije, u visini od 30% su prihod budžeta AP Vojvodine, a 40% su prihod budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi poljoprivredno zemljišta u državnoj svojini.
Uvažavajući pravnički autoritet i mišljenje koje je ovde gospodin Krasić izneo mislim da je ovo u suštini neustavno prenošenje nadležnosti ovim zakonom na određene samouprave.
Isto tako, smatram da nema osnova i potrebe da se ovim zakonom ostvaruju izvorni prihodi budžeta AP Vojvodine, bez obzira što se radi o ubiranju sredstava državnog zemljišta sa područja Vojvodine. Obrazloženje koje je dato od strane Vlade je za nas iz SRS neprihvatljivo.
Zalažemo se za ono što je u osnovnom predlogu zakona i dato, da ostvareni prihod od zakupa državne zemlje sa 60% ide u budžet Republike Srbije, a 40% u budžet lokalne samouprave. Iz budžeta Republike Srbije finansiraće se sve nadležnosti AP Vojvodine, kao što se i do sada finansiraju. Mi ne vidimo nikakav razlog da se ovde opet izlazi u susret jednom, po nama, autonomaškom zahtevu. Zašto je Vlada prihvatila to, ona mora objašnjavati građanima na sledećim izborima. Hvala.

Moram se javiti, gospodine predsedavajući, jer se radi o otuđenju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Mi smo kao poslanička grupa kategorički takođe bili protiv, kao i poslanička grupa SPS, da se na bilo koji način otuđuje državno zemljište. U skladu sa tim gospodin Deđanski i ja smo podneli amandmane na članove 71. i 72, gde prelažemo da se oni brišu i da se ne dozvoli prodaja državnog zemljišta. S obzirom da na Odboru predlagač nije prihvatio, ali ovde imamo javno data obećanja da će se prihvatiti amandman istovetnog sadržaja, samo dat od SPS-a, mi i to podržavamo, jer je to u duhu našeg opredeljenja, kao stranke, da se državna zemlja ne otuđuje. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dozvolite mi na početku ovog mog izlaganja, upravo da mi se ne bi zamerila kompetentnost za ovu oblast o kojoj ću danas govoriti, javnosti radi želim da kažem da sam profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, naučni savetnik u Naučnom institutu za veterinarstvo i dugogodišnji direktor tog instituta, da sam predsednik Odbora za poljoprivredu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da sam kroz to mogao aktivno da pratim rad Ministarstva za poljoprivredu u proteklom periodu.

Smatram da će ono danas što ću izneti i pred vama i pred javnošću biti argumenti koje sam već prošle nedelje, kada smo razgovarali o Predlogu zakona o poljoprivrednom zemljištu, izneo i tada sugerisao gospođi Dulić, da je krajnje vreme da odstupi sa tog mesta ministra poljoprivrede.

U javnosti je bilo najave da će biti kandidovana za potpredsednika, to je još viša funkcija nego ministra, ali predsednik Vlade, da bi ova vlada opstala, bio je najverovatnije prinuđen da prihvati ova rešenja koja su ponuđena od G17 i da predloži gospođu dr Ivanu Dulić-Marković za potpredsednika Vlade i gospodina Gorana Živkova za ministra.

Upravo bih želeo da krenem i od toga kakvo je obrazloženje dato za ova dva kandidata.

Mislim da je nedopustivo za jednu vladu, i to je uvreda za nas poslanike, da ovako opskurnu biografiju, sa ovako opskurnim podacima, da nam se za tako važne funkcije daju za ova dva kandidata.

Neću da budem maliciozan i da kažem da je ovo samo što su oni u svom radnom veku i životu uradili, ali stvarno je nedopustivo da se sa ovako samo par detalja da obrazloženje i pogotovo daju neke stvari koje i ne stoje.

Krenuću upravo od biografije gospođe Dulić. U njenom delu koji se odnosi na radno iskustvo stoji od 1985. godine Institut za istraživanje u poljoprivredi, Srbija, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak, i stoji naučni saradnik.

Gospođa Dulić je počela tamo da radi upravo 1985. godine, zvanje naučni saradnik se stiče doktoratom nauka i izborom u to zvanje. Gospođa Dulić je doktorirala 1999. godine, prema tome ona je mogla biti naučni saradnik eventualno krajem 1999. godine ili 2000. godine, ne nikako kako ovde stoji 1985. godine, jer to je iz okvira njenog radnog iskustva apostrofirano.

Upravo to govori kakvi su eksperti u G17, ako se pogleda kada je rođena, kada je doktorirala, znači do doktorata je došla sa svojih 38 godina.

Možda to za naše prilike i nije tako loše, ali opet da ne bude da je proziva neko ko je gori od nje, reći ću da sam magistrirao sa 27 godina i doktorirao sa 33 godine, sa 45 godina sam već bio naučni savetnik.

No, svakako ovim ne želim da se ovde javno promovišem i kandidujem kao budući ministar, o tome će odlučiti moja stranka, a ja sam vrlo zahvalan SRS da samo u njenim redovima i da mogu ispred SRS i nastupam u ovom parlamentu.

Što se tiče drugog kandidata, kandidata za budućeg ministra, gospodina Živkova, mislim da je ova biografija i ovaj predlog uvreda za veliki broj poljoprivrednih stručnjaka u našoj zemlji, koji su bili i dali veliki doprinos u oblasti poljoprivrede i poljoprivredne nauke, da neko sa ovakvom biografijom, sa ovakvim radnim iskustvom bude ministar poljoprivrede.

Praksa u ovoj našoj državi je bila, barem što se tiče tog resora, da su ministri poljoprivrede bili ili ugledni direktori poljoprivrednih kombinata, ili doktori nauka iz oblasti poljoprivrede.

Spomenuću samo nekoliko imena, svakako to su sve ljudi koji nisu pripadali SRS, najvećim delom su pripadali SPS-u, a od 2000. godine normalno DOS-u.

Gospodin Veljko Simin, doktor Jan Kišgeci, Ivko Đonović, direktor PIK "Takovo", gospodin doktor Jovan Babović, takođe profesor i sa doktoratom, gospodin Živan Radovančev, direktor mlekare u Zrenjaninu, i od uspostavljanja DOS-ovske vlasti, doktor Veselinov, i doktor Stojan Jevtić, i svakako gospođa doktor Ivana Dulić.

Sad se menja neka praksa, kandiduje se neko ko je završio poljoprivredni fakultet koji traje četiri godine, završio ga je za šest godina, ima radno iskustvo u sektoru za biljne i životinjske genetičke resurse od 1998. do 2001. godine, onda je malo bio nekakav predstavnik u FAO-u i rukovodio sa neka tri-četiri projekta, mada ovde stoji da je on imao savetničku funkciju, konsultantsku u stvari, ali imam i neku drugu biografiju koju je on predao u Ministarstvo, iz čega se može videti šta je on u tom FAO-u radio i onda je pomoćnik ministra za poljoprivredu od 2004. godine.

Gospodo, vi koji kandidujete ovakvog stručnjaka iz oblasti poljoprivrede, treba stvarno duboko da se zamislite da li vređate, da li prvo u svojim redovima, iako ste ekspertska stranka, nemate boljeg kandidata i da li ovakvim predlogom vređate mogu slobodno reći na hiljadu stručnjaka sa doktoratima, magisterijuma ili specijalizacijama ili ljude koji imaju veliko iskustvo u oblasti poljoprivredne proizvodnje. Da li ste vi stvarno iskreno ubeđeni da će ovakav čovek, sa ovakvim radnim iskustvom, ovakvim njegovim stručnim obrazovanjem biti uspešan i kvalitetan ministar ovako jedne značajne privredne oblasti kakva je poljoprivreda.

Mi iz SRS apsolutno nismo tog mišljenja i smatramo da je upravo ovo uvreda za sve poljoprivredne stručnjake. Neshvatljivo je da kod gospođe Dulić se ne navodi ni jedna referenca, šta je ona iz oblasti svog naučno-istraživačkog i stručnog rada objavila tokom svog perioda. Ona ima zvanje docenta na Poljoprivrednom fakultetu u Banjaluci, a već normalno nije ni za očekivati za gospodina Živkova da se navode nekakve reference, izuzev ovoga što je navedeno u biografiji.

Tako da ako samo pođemo od ovoga, apsolutno može biti jasno svim građanima Republike Srbije da ovi kandidati, pogotovo kandidat za budućeg ministra poljoprivrede, nema nikakav značajan prerogativ i kvalifikativ, izuzev da ima završen poljoprivredni fakultet smera - ratarstvo i povrtarstvo.

Sada bih rekao sa par reči kako je od uspostavljanja ove vlasti, tj. stavljanja u funkciji Ministarstva poljoprivrede, koje je u potpunosti preuzeto od G17 plus, upravo od dolaska ministra i njenih saradnika, a uzgred koliko znam samo gospodin Krnjajić ima doktorat nauka, ostali su tamo uglavnom bez doktorata, izuzimajući gospođu Dulić, ali su svi kvalifikovani kao vrhunski stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, svakako ubrajajući i gospodina Živkova.

I odmah su delili saradnike, koji su tu već radili i koji godinama rade, na naše i njihove, a oni iz ranijih vremena i ranijih perioda su otpuštani, tako da prema ličnim saznanjima negde oko 60 radnika iz Ministarstva i iz uprava koji egzistiraju u okviru Ministarstva je za ovih proteklih dve i po godine otpušteno, a u isto vreme su primani ljudi isključivo po stranačkoj pripadnosti.

Dalje, vrlo je nejasno i pomalo je i smešno da od početka formiranja ovog ministarstva i useljenja u Nemanjinu 24, na deveti sprat, da gospođa bivši ministar, Ivana Dulić, i gospodin Živkov su u jednom kabinetu bili, iako kad se uđe sa desne strane je uvek bio kabinet ministra, sa leve strane prvog pomoćnika.

Oni valjda, da bi mnogo operativnije radili, od početka su bili u istom kabinetu, čelo u čelo stola i tu dogovarali, pošto je gospodin Živkov bio svakako glavni kreator i ideolog Ministarstva poljoprivrede, jer je najviše radio na dugoročnoj strategiji razvoja poljoprivrede.

Tako je prezentirano u svoj javnoj raspravi koja je vođena oko toga.

Tako da mislim da u istoriji ministarstava tako nešto nije bilo da ministar sa pomoćnikom deli isti kabinet, iako hvala bogu na tom devetom spratu ima mnogo kabineta, gde se mogu normalno smestiti i gde su smešteni i drugi saradnici.

Dalje ono što želim da apostrofiram upravo to je odnos kako prema saradnicima unutar Ministarstva, tako i prema saradnicima, tj. naučnoistraživačkim radnicima ili ljudima iz oblasti nauke i obrazovanja u agraru. Odnos ministra i Ministarstva je krajnje nipodaštavajući bio.

Za gospođu Dulić i za gospodina Živkova, i za druge saradnike, većina profesora sa poljoprivrednih fakulteta, kako iz Zemuna, tako i iz Novog Sada, Čačka itd. su nepodobni stručnjaci, stručnjaci zastarelih shvatanja, ili da ne kažem, ljudi iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada ili Zemun Polja ovde iz Zemuna, većina tih ljudi koji su se bavili i bave se naukom iz oblasti agrara, bila je stručno i naučno nepodobna, nego samo sa nekolicinom onih koji su promovisali njih, njihovu politiku, imali su dobre odnose i podržavali ih.

Tako da takav odnos i takva politika kao ministra, ne može ništa dalje da se očekuje da može drugačiji odnos imati sada kao potpredsednik vlade, sa još većom funkcijom, prema tako važnim ljudima koji imaju visoko obrazovanje, doktorate nauka iz oblasti agrara, sada kada bude na poziciji potpredsednika Vlade.

Mislim da to može biti samo šteta za našu poljoprivredu, nikako korist, imenovanje gospođe Dulić za potpredsednika Vlade ili u krajnjem gospodina Živkova, koji je školovan uz gospođu Dulić i koji će najverovatnije nastaviti takvu politiku i takav odnos upravo prema najvećem broju naših naučnih i obrazovnih institucija i ljudi iz te oblasti. Biće podobni samo oni koji će ih hvaliti i promovisati.

Da se vratim na ono šta su oni tokom proteklog perioda svog mandata, znači ministra i pomoćnika, uradili u oblasti agrara. Da krenemo od dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, koja je usvojena na Vladi prošle godine u avgustu. Iako je dugo trajala javna rasprava, i dat je veliki broj primedbi i sugestija na taj tekst koji je bio u javnoj raspravi, veći deo naučne i stručne javnosti, izuzev onih koji su otvarali sajt Ministarstva, nije se mogla obavestiti o tom konačnom tekstu, ali niko, ni mi poslanici, ni najveći broj građana, jer nigde nije to odštampano da se vidi.

Ali, elem, tom dugoročnom strategijom je planirano da u ovoj našoj državi, u mandatu ovog ministarstva poljoprivrede bude doneto, precizno ću reći jer sam pogledao taj dokument, 35 zakona iz oblasti poljoprivrede i 34 različita druga akta, podzakonskih akata, odluka, osnivanja agencija itd.

Prošle godine je planirano, to sam već rekao i moji prethodnici su ponovili, donošenje 14 zakona, doneta su tri zakona. Ove godine je planirano 15 zakona, od toga u prvom kvartalu šest zakona. I planirano je donošenje 28 uredbi, jer ovo ministarstvo poljoprivrede u suštini vlada uredbama i time opredeljuje i sprovodi zakone, pošto zakona nema i uredbama reformiše našu poljoprivredu, što nigde u svetu tako nešto ne postoji, nego donose se novi savremeni zakoni, kroz to reformišu određene oblasti, pa i oblast poljoprivrede.

Sa ove govornice sam više puta spomenuo i ponoviću dogod budu spominjani ljudi iz ovog ministarstva, da nisu ništa uradili u oblasti zakonodavstva u poljoprivredi i ako ništa, samo zbog toga ima razloga da cela garnitura, Vlada, predsednik Vlade imao je osnova da te ljude ne drži, nego da ih razreši funkcija, a pogotovo da ih ne imenuje na neke nove ili više funkcije. Ali, elem, u našoj zemlji svašta je moguće.

Ono što je urađeno relativno dobro i čime se diči ova vlada, pogotovo Ministarstvo poljoprivrede, to su podsticajna sredstva koja su izdvajana u budžetu Republike u poslednje dve godine. I ovog puta ponavljam da to nije isključiva zasluga Ministarstva poljoprivrede, pogotovo G17, nego svih stranaka koje su glasale ili podržavale predlog budžeta, kako na odborima, tako i ovde u Narodnoj skupštini.

To su sredstva građana Republike Srbije i ona su budžetom opredeljivana za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Ono što mi iz SRS najžešće zameramo, to je upravo potpuna netransparentnost u dodeli tih sredstava. I više puta argumentovano, sa papirima, dokazivali smo ko su ti ljudi koji su dobijali ta podsticajna sredstva, mislim pre svega na dugoročna. Kratkoročna sredstva su dobijali primarno oni koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva, uz obavezu da za godinu dana vrate.

Svakako ne tvrdimo da su značajnu prednost imali oni koji pripadaju G17, ali dugoročna sredstva su ona koja su značajno veća, koja su značajnija i koja su davana u iznosu od pet hiljada evra do 200 hiljada evra, imamo sijaset argumenata da su u velikom broju dobili ljudi koji pripadaju G17 ili koji ih podržavaju i promovišu.

Tu je pomenuta ova nazoviasocijacija poljoprivrednih proizvođača, ili kako oni kažu - paora 100 P+, opet sa predznakom plus, gde je spomenuto ime gospodina Maleševa, koji to vodi, gospodina Dragiše Borića i njegovog brata, gospodin Vučić je o tome govorio, tu je ime gospodina Miroslava Ivkovića iz Žednika, koji je takođe dobio oko stotinak hiljada evra, i koji gde god stignu na neku od lokalnih televizija ili se okupe i te kako žestoko promovišu gospođu Dulić i Ministarstvo poljoprivrede.

Gospodine Novakoviću, biće prilike da izađete ovde za govornicu, pa da me javno demantujete, nemojte dobacivati, pristojnost i vaše godine ne zaslužuju tako nešto. Molim vas da budete korektni.

Ministarstvo poljoprivrede promoviše i kroz ovaj predlog zakona o poljoprivrednom zemljištu borbu protiv tajkuna, a obilato pomaže ih i najdirektnije utiče da upravo ti novi agro-biznismeni dođu do državnog zemljišta, do preradnih kapaciteta.

Prošli put sam govorio upravo o vezi sa gospodinom Miškovićem i direktnoj pomoći gospodina Živkova, kao predsednika tenderske komisije za prodaju 7.000 hektara "Jedinstva" iz Apatina upravo kompaniji "Delta".

Izneću najnoviji podatak, koji je iz "Službenog glasnika" od 5. juna, gde se u zakup daje 2.139 hektara zemlje ravanice iz Bajmoka, koja uzgredno se daje u zakup, po ceni od 7.487.986 dinara, gospodinu Matijeviću takođe, vlasniku Mesne industrije iz Novog Sada i jednom novom agro-biznismenu; cena zakupa, ako se preračuna broj hektara i ovaj iznos, izlazi oko 3.000 i nepunih 100 dinara. To je, svakako, ispod cene realnog koštanja zakupa.

Tako da zakon koji razmatramo na sednici Skupštine koja je u toku upravo treba da odredi način i postupke davanja u zakup državnog zemljišta. Tamo je jasno rečeno da najniža cena zakupa ne može biti niža od 70% cene zakupa u lokalu. Ovo što je platio gospodin Matijević, što je platio gospodin Borić, to je značajno ispod cene koštanja zakupa državnog zemljišta u tim opštinama.

Ovo ministarstvo, to jest ključni ljudi idu direktno u korist, odnosno pomažu upravo onima koje zvanično napadaju i zovu ih tajkunima ili tim novim agrobiznismenima.

Da ne kažem kako se postupalo oko davanja tih budžetskih sredstava, tj. koje banke su imale ekskluzivno pravo da daju državna sredstva za podsticaj poljoprivrede. Pre svega, to su banke koje su najdirektnije vezane za G17, kao što je Nacionalna štedionica, koja je ubedljivo najviše dala kratkoročnih kredita, Komercijalna banka, Delta banka, Vojvođanska banka. Banke preko kojih su davani dugoročni krediti, to je Komercijalna banka, opet Nacionalna štedionica i Vojvođanska banka. Mislim da građani Srbije znaju ko stoji iza tih banaka i koje isključivo ili ekskluzivno pravo su imale ili trebalo da imaju te banke, jer i tu postoje određene stranačke veze i interesi.

Sledeća stvar koju želim da kažem, to je odnos Ministarstva poljoprivrede prema proizvodnji određenih kultura koje su predstavljale tradiciju gajenja na našim prostorima, pre svega je to pšenica. Upravo vođenjem propagande iz vrha Ministarstva protiv gajenja pšenice, ove godine smo došli u situaciju da ćemo imati ili imamo najmanje zasejane i verovatno najmanji rod, i zbog ovih kiša, poplava i svega, i može da se desi da Vlada i Ministarstvo finansija moraju obezbeđivati već do kraja ove godine dodatna sredstva za uvoz pšenice, jer se od strane stručnjaka koji se bave ovim poslom stavlja ozbiljna sumnja da ćemo prvi put kao država doći u situaciju da nećemo imati dovoljno pšenice da prehranimo svoje stanovništvo.

Prethodne godine je barem odvojeno u budžetu oko milijardu dinara za skladištenje pšenice i kroz to se pomoglo poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine je za te namene opredeljeno samo 200 miliona dinara.

Znači, Ministarstvo poljoprivrede neće ni kroz ovu meru plaćanja skladištenja pšenice onima koji će imati šta da ovrše ove godine pomoći da se ta pšenica uskladišti, nego će, ako je ne budu prodali, najverovatnije morati plaćati svojim sopstvenim sredstvima skladištenje.

Što se tiče subvencioniranja i premiranja u oblasti poljoprivredne proizvodnje, premira se mleko sa cenom koja se već dve godine unazad ne menja: četiri dinara za brdsko područje, tri dinara za ravničarsko. Možemo pitati svi skupa proizvođače mleka kako se redovno isplaćuju premije i koliko ti koji se bave tom proizvodnjom dobijaju, ali postoji premija i to je za sada tako. U krajnjem, mi to pozdravljamo, jer time se koriguje ta neadekvatna cena po kojoj mlekare kupuju, a znamo ko je otkupio mlekare i ko je vlasnik tih mlekara, za šta je takođe kriva ona prethodna vlast, a i vi ste dobrim delom to nasledili.

Ono što se subvencionira od poljoprivrednih kultura u ovoj godini, to je uljana repica, koja je svakako značajna industrijska biljka i biće značajna za naredni period za proizvodnju biodizela, ali je ukupan iznos kojim se to premira nedovoljan da bi se stimulisali ti koji bi proizvodili ovu kulturu. Dalje, premira se hmelj, zatim duvan, iako je kompletno duvanska industrija nacionalizovana, i uljane tikve.

Da se osvrnem i na ono čime se bavim, a to je unapređenje stočarske proizvodnje. Zamisao je bila da se stočarstvo značajnije unapredi u ovom proteklom periodu. Međutim, najveći deo podsticajnih sredstava koja su izdvojena prošle godine, upravo je izdvojeno najviše za unapređenje stočarstva. Oni koji se bave tom oblašću mogu sami da procene koliko je unapređeno, upravo zato što su se mnogi ovajdili na tom poslu, dobili su podsticajna sredstva da uvoze, iako se ne bave stočarskom proizvodnjom, nego da uvoze i da preprodaju ili priplodne junice, ili suprasne nazimice, ili da uvoze spermu kvalitetnih bikova ili nerastova.

Faktički su to preprodavali i na tim sredstvima koja su dobili od države oni su dodatno zarađivali. Ukupna sredstva koja su izdvojena za te namene su nedovoljna da bi se ozbiljnije moglo govoriti da se sa tim sredstvima može unaprediti stočarska proizvodnja.

Ove godine je za ukupno regresiranje priplodne stoke izdvojeno 452 miliona, a za selekcijske mere u stočarstvu, koje su jedne od najznačajnijih za unapređenje, svega 120 miliona. To je apsolutno nedovoljno da bi se značajnije unapredila stočarska proizvodnja.

Ono što pogotovo u ovoj našoj državi imamo neregulisano, to je nestabilnost tržišta, tako da svi oni koji se bave svinjogojskom proizvodnjom, pogotovo na privatnom sektoru, imaju ozbiljnih problema, jer je cena pala ispod svakog nivoa. Problem je kome prodati to svinjsko meso i kada naplatiti.

U suštini, vrlo malo stočarskih proizvoda se izvozi. Kvalitet naše stoke i stočarskih proizvoda je na niskom nivou, između ostalog i zato što nisu doneti zakoni koji su trebalo da budu doneti, recimo, zakon o bezbednosti hrane, kojim je trebalo da se uspostave upravo te norme kvaliteta i zdravstvene bezbednosti, kakve ima Evropa i taj savremeni svet.

Da ne kažem koji je problem u veterinarskoj struci nakon donošenja novog zakona, gde je trebalo da se izvrši privatizacija i transformacija i da se donesu nova podzakonska akta, da ništa značajno nije urađeno i da je ta državna služba gotovo u potpunosti urušena.

Što se tiče unapređenja života na selu ili podrška ruralnom razvoju sela, a ona podrazumeva unapređenje proizvodnje i plasmana, jačanje seoske infrastrukture i razvoj ruralnih oblasti i zaštita životne sredine, za sve te namene je ukupno u ovoj godini u budžetu planirano oko 700 miliona dinara.

Bilo bi dobro kada bi se ta sredstva u potpunosti realizovala, ali u odnosu na iskustva iz prethodnih godina, ali zna se da je rebalansom budžeta, koji je uglavnom bio u julu, ili nekim drugim preusmerenjima, upravo u ovaj ruralni razvoj sela mnogo manje izdvojeno, tako da naša sela stare iz godinu u godinu, sve manje mladih ljudi ostaje tamo i sve veći problem će biti sa obradom tog poljoprivrednog zemljišta i gajenjem stoke, pre svega, što je bila tradicija naših seljaka, naših zemljoradnika. Na ovom planu je trebalo mnogo više da se uradi.

Na kraju, još samo par minuta, da kažem da smo mi i prošle, a naročito ove godine imali velikih šteta od poplava. Ministarstvo poljoprivrede, zajedno sa nekim drugim ministarstvima, takođe je vrlo neadekvatno i nije na pravi način pomoglo i obeštetilo te poljoprivredne proizvođače koji su postradali od poplava i izlivenih reka. Nekima na području Banata ni dan-danas nisu isplaćene te štete. Oni koji su dobili sredstva, jednostavno, ne znaju da li su dobili po osnovu uništene letine, po osnovu stradale stoke ili porušenih stočarskih objekata.

Ono što meni posebno nije jasno, to je da u budžetu Republike Srbije ništa nije ni ove godine, ni prošle godine izdvojeno više sredstava upravo za zaštitu od poplava, tako da, objektivno, nama stoji pretnja sledeće godine još većih šteta, još veće poplave nego što smo imali tokom ove, prošle i nekih prethodnih godina.

Uvaženi poslanici, uvaženi građani Srbije, mislim da je ovo što sam u ovom vremenu mogao izneti dovoljno da svi mogu proceniti koliko je ovo ministarstvo poljoprivrede, na čelu sa gospođom Dulić i gospodinom Živkovim kao pomoćnikom, uradilo za oblast i interes poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji.

Naše mišljenje kao SRS je da su to ljudi koji ne zaslužuju nikakve državne funkcije i da jednostavno tu oblast treba da preuzmu neki koji će mnogo odgovornije i ozbiljnije raditi. Moj je predlog, gospodine predsedniče Vlade, da ozbiljno razmislite o ovom predlogu i da ga povučete.

 

Pozivam se na Poslovnik, član 104. Mislim da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Gospodin Novaković je ovde uvredio mene, ali neću mu uzvraćati istom merom. Građani sami mogu da procene i proceniće.
Biću spreman, kao što sam ovde javno iznosio, i javno se izviniti upravo tim ljudima za koje tvrdite da nisu članovi G17, ali to što ti ljudi rade, koje vi tako zdušno hvalite, 100 P plus, oni isključivo promovišu G17 plus, isključivo promovišu politiku Ministarstva poljoprivrede, isključivo promovišu gospođu Ivanu Dulić kao ministra, i ti ljudi su bili upravo u Bečeju 2. juna na sastanku, okupljeni po zadatku od strane gospođe Ivane Dulić, pred kojima je rekla da ako ne prođe zakon o poljoprivrednom zemljištu kako ga je ona predložila, da će podneti ostavku na mesto ministra poljoprivrede.
Podnela je da bi otišla na višu funkciju i žalosno je što je podnela da ode na višu funkciju, trebalo je da bude smenjena sa mesta ministra poljoprivrede.
Prema tome, ta grupacija 100 P plus, to su novi arendaši, kako ih zemljoradnici zovu, to su ljudi koji su dobili, upravo stranačkom pripadnošću i simpatijama izraženim javno prema G17 plus, podsticajna sredstva, kupili mehanizaciju, odvojili malo para da uzimaju zemlju u arendu i na tim državnim parama, parama naših građana, oni se bogate, a u isto vreme vas promovišu.
Rekao sam prošli put i ponavljam sada, svi ti kojima ste dali pare i onima kojima niste dali, znači ti naši zemljoradnici glasaće na sledećim izborima za SRS, a to će vreme pokazati.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da nam je pružena prilika da danas govorimo o jednom vrlo važnom zakonu iz oblasti poljoprivrede.
Takođe, neobično mi je drago da se danas osvrnemo i nešto kažemo i o radu Ministarstva za poljoprivredu u proteklom periodu tokom kojeg oni obavljaju funkciju u tom ministarstvu.
Iskreno se nadam da ovo što ćemo moje kolege narodni poslanici i ja danas reći neće biti nov povod za pokretanje jedne besomučne kampanje za zabranu Srpske radikalne stranke.
Trudiću se da argumentima ubedim i vas i javnost u Republici Srbiji šta je loše u ovom ponuđenom zakonu, a takođe trudiću se da sa činjenicama pokažem šta je i kako Ministarstvo za poljoprivredu u protekom periodu radilo i koliko je uradilo za interes svih poljoprivrednih proizvođača, pogotovo što se ministar, a i ostali saradnici u Ministarstvu poljoprivrede diče ocenama o pozitivnom radu, a to ističu svakako i predstavnici iz poslaničke grupe, o visokim ocenama rada Ministarstva poljoprivrede u proteklom periodu i reformama koje su sprovedene u proteklom periodu.
Pa, da prvo krenemo upravo od toga. Reforme, pretpostavljam da ćemo se složiti, podrazumevaju donošenje zakonskih propisa iz oblasti poljoprivrede.
Ova vlada i ovo ministarstvo do sada su iz oblasti poljoprivrede u ovoj skupštini prezentirali četiri zakonska predloga, od kojih su tri usvojena, to je Zakon o sadnom materijalu, Zakon o biljnom semenu i Zakon o veterinarstvu, a Predlog zakona o veterinarskim, sanitarnim i fitosanitarnim laboratorijama je povučen iz procedure.
Danas raspravljamo o dva zakona. Jedan od ova dva upravo je zakon o poljoprivrednom zemljištu, i to je zakon koji je trebalo da bude donet odmah posle njihovog dolaska na vlast, a ako ne pre toga, onda nakon donošenja dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, jer upravo tim dokumentom su oni sebi stavili u zadatak da će taj zakon doneti. On treba da reguliše gazdovanje jednim od najznačajnijih resursa u ovoj državi, a to je zemljište, svakako i državnim zemljištem. A evo, javnost, poljoprivredni proizvođači su svedoci kada upravo o tom zakonu raspravljamo.
Imam jedan dopis ovde, koji je stigao 20. jula prošle godine meni kao predsedniku Odbora za poljoprivredu, u kome me gospođa Dulić obaveštava da je u završnoj fazi javna rasprava o tom zakonu i da će taj zakon s jeseni doći u parlament i biti usvojen. To nije prvi put da je Odbor za poljoprivredu, a i u krajnjem poljoprivredna javnost dezavuisana, da se zakonska regulativa iz oblasti poljoprivrede samo obećava, a da se u suštini na njoj ništa ne radi.
Gospođa Dulić je 2. juna na jednom sastanku u Bečeju izjavila da će podneti ostavku ako se ovaj zakon ne usvoji, jer smatra da je ovaj zakon toliko bitan.
Izjavila je to pred skupom koji je organizovan upravo ispred G17 plus i asocijacije tih poljoprivrednih proizvođača koji podržavaju ministra i politiku Ministarstva poljoprivrede; to su pre svega bili poljoprivredni proizvođači koji su u proteklom periodu dobili značajna podsticajna sredstva za razvoj poljoprivrede.
Svakako ću o tome reći poimenično koji su to ljudi, koliko su sredstava dobili, jer mislim da je krajnje vreme da se o tome otvoreno govori, ne može se više to prikrivati.
Po meni, krajnje je neprimereno da ministar u vreme kada je zakon ušao u proceduru, kada je uvršten u dnevni red, ucenjuje i narodne poslanike i javnost da će abdicirati ako se ne usvoji zakon koji je predložen, a uzgred, taj zakon se čeka gotovo dve godine, ako ne i više. Tako nešto je nedopustivo i neprimereno.
Moje kolege i ja ćemo danas pokušati da našim poljoprivrednicima i našoj javnosti upravo ukažemo da je stvarno krajnje vreme da se gospođa Dulić i Ministarstvo poljoprivrede promene, jer mislim da ništa značajno i kapitalno nisu uradili za oblast poljoprivrede.
Već sam spomenuo zakonsku regulativu koja je apsolutno zatajila i na temelju toga ne mogu govoriti o nekim značajnim reformama, da su ih sproveli, jer ne znam šta su sproveli, na temelju čega su sprovodili.
Ono što su uradili pozitivno za poljoprivredne proizvođače, samo donekle pozitivno, jesu podsticajna sredstva koja su u proteklom periodu obezbeđena u republičkom budžetu. Međutim, ono što im se zamera i ono što je u nekoliko navrata i na Odboru za poljoprivredu zamereno i traženo od Ministarstva poljoprivrede i ministra, to je informacija o namenskom trošenju tih sredstava i informacija o tome ko su ti poljoprivredni proizvođači koji su dobili ta podsticajna sredstva.
Odbor za poljoprivredu nije dobio takve informacije; dobila su samo tri člana Odbora; oni su imali pravo uvida u spisak i evidentirali su imena petnaestak lica koja bi trebalo da obiđu u narednom periodu i da vide da li su ta sredstva koja su ti poljoprivredni proizvođači dobili namenski utrošena. Uredba kojom je regulisano upravo korišćenje i trošenje tih sredstava apsolutno podrazumeva da ministarstva poljoprivrede i finansija, pošto preko njih ide, izvrše nadzor i uvid namenskog trošenja tih sredstava i da informišu javnost.
(Glasovi iz sale: Reci nešto o zakonu.)
Reći ću i o zakonu. Molim eksperte da se strpe, da imaju toliko tolerancije. Biće vam pružena prilika da izađete za govornicu. Sve je ovo vezano za ovaj zakon.
Upravo sada želim da kažem koliko je ta netransparentnost u dodeljivanju sredstava omogućila pojedincima da dobiju sredstva. U petak ste mogli dobiti informaciju da je gospodin Vitošević, koji je bio savetnik gospodina Miroljuba Labusa za poljoprivredu, dobio kredit 2004. godine u iznosu od 13.470.000 dinara, kredit koji je iskorišćen da kupi junice, kao priplodni materijal, i da ih gaji, da unapređuje poljoprivrednu proizvodnju.
Međutim, te junice koje su uvezene imale su određene bolesti koje su nedopustive u našoj zemlji; bile su zaražene leukozom i infektivnom bovinom dijarejom, i o tome je ovaj parlament obavešten. Ono što je posebno nedopustivo jeste da su sredstva koja se daju za podsticaj u suštini iskorišćena da bi se te junice posle preprodale i na budžetskim sredstvima zaradilo.
Upravo oni koji čine asocijaciju poljoprivrednih proizvođača "105 plus", znači, 100 paora i opet nešto plus... Recimo, gospodin Malešev, koji je predsednik toga i koji zdušno podržava politiku ministarstva i gospođu Dulić, dobio je 200.000 evra da bi kupio mehanizaciju i da bi uzimao zemlju u arendu i obrađivao i radio usluge drugima. Svakako, ovaj gospodin pripada grupaciji G17 plus.
Gospodin Dragiša Borić iz Lukićeva uzeo je u zakup iz zadruge iz Jakšićeva 1.200 hektara po ceni od 2.400 dinara, a dobio je podsticajna sredstva da kupuje mehanizaciju i da obrađuje tu zemlju, znači, nije imao svoju zemlju, nego je uzeo zemlju u zakup, da kupuje mehanizaciju i da koristi i za to zarađuje pare. Dalje, gospodin Miroslav Ivković iz Žednika dobio je oko 100.000 evra, takođe član G17 plus.
Sve su to lica koja se predstavljaju kao paori od strane ministra i njenih saradnika, da su to poljoprivredni proizvođači i da oni unapređuju poljoprivrednu proizvodnju, a u suštini oni koriste ili su koristili ta sredstva da bi nabavili mehanizaciju i neke druge pogodnosti i da bi zarađivali na sredstvima svih građana.
To je politika G17 plus, to je politika unapređenja poljoprivredne proizvodnje.
(Glasovi iz sale: Šta kaže zakon?)
Čućete šta kaže zakon. Ono što još želim da kažem, a što je politika Ministarstva poljoprivrede, što svakako ima veze sa zakonom, jeste da Ministarstvo poljoprivrede i ministar gospođa Dulić apsolutno ne uvažava našu naučnu i stručnu javnost, ne pojavljuje se na skupovima koje organizuju značajne institucije kao što je Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji održava svake godine veliki skup na Zlatiboru, gde se razrađuju razne teme, ali stiže da ode na skup paora, nazovipaora, da u isto vreme finansijski pomogne sa dva miliona dinara jedan skup koji je održan u Banji Vrujci, jer su to glasači G17 plus, jer su to ljudi koji podržavaju gospođu ministra. To nije politika koja treba da se vodi za interes poljoprivredne proizvodnje.
Politikom koju je Ministarstvo vodilo doći ćemo ove godine u situaciju da ćemo uvoziti pšenicu, jer je politika bila da je pšenica nekurentna proizvodna biljka i da je ne treba sejati, treba se opredeljivati za neke druge kulture. Ove godine najmanje je, od rata naovamo, zasejano pod pšenicom, a još su, na nesreću, kiše, poplave uticale da će ove godine, po svim procenama naših vrhunskih stručnjaka koji se bave ovom žitaricom, prinosi biti ispod dva miliona tona, što će značajno ugroziti naš prehrambeni potencijal. Možemo doći u situaciju da pored svih resursa uvozimo i pšenicu.
Pitam i vas i naše poljoprivrednike da li je to politika koju treba podržavati, da li je to politika Ministarstva koja donosi dobro poljoprivrednim proizvođačima?
Ministar je prilikom obrazlaganja zakona, u toku javne rasprave, pa čak i na Odboru za poljoprivredu, rekla da se ona kroz ovaj predlog zakona bori protiv tajkuna i njihove zloupotrebe poljoprivrednog zemljišta. Samo ću vam na jednom primeru pokazati kako izgleda ta njihova borba.
Jedan od spominjanih je upravo gospodin Mišković i Kompanija "Delta". "Delta banka" je kao podsticajna sredstva 2004. godine, kao kratkoročne kredite poljoprivrednim proizvođačima dala 4.667 kredita u iznosu od 281.304.000 dinara. Dalje, prva javna rasprava o dugoročnoj strategiji razvoja poljoprivrede bila je u Kompaniji "Delta" 2004. godine.
Treća stvar, pre nekoliko meseci "Jedinstvo" iz Apatina je prodato kao poljoprivredni kombinat sa sedam hiljada hektara. Predsednik tenderske komisije je bio gospodin Živkov, koji se ovde kandiduje za budućeg ministra poljoprivrede. Njegov glas u tenderskoj komisiji je presudio, zato što je gospodin koji je ispred lokalne samouprave bio u bolnici i nije mogao da dođe. Znači, glas gospodina Živkova je presudio da tih sedam hiljada hektara i taj napredni poljoprivredni kombinat kupi upravo "Delta" kompanija. Neka iz ovih primera naša javnost proceni, i vi narodni poslanici, kako se Ministarstvo poljoprivrede bori protiv tajkuna i protiv novih veleposednika.
Na kraju želim da kažem – ovo je ipak politika koja je projektovana odranije. Nisam čovek koji prihvata teoriju zavere i koji veruje tome, ali neke stvari se moraju prihvatiti kao činjenice. U javnosti je već saopštavano da je gospođa ministar bila jedan od stipendista "Monsanta", najveće američke firme za proizvodnju genetski modifikovanih biljaka. U julu 2001. gospođa ministar je sa 20 naših stručnjaka predvodila delegaciju koja je bila gost američkog ministarstva poljoprivrede i "Monsanta", te čuvene američke firme. Bili su sedam dana u Vašingtonu, u ministarstvu poljoprivrede, a ostalih 14 dana su proveli u Ajovi i Sent Luisu, obilazeći njihove poljoprivredne institute, njihove zasade biljaka, svakako i genetski modifikovanih. U toj delegaciji je bio i gospodin Zaharije Trnavčević, koji i te kako promoviše Ministarstvo i gospođu Dulić svake nedelje na B92. Ako govorim neistinu, neka nadležne službe ove države provere sve što sam rekao.
Prema tome, to je politika koje je projektovana odnekud i koja se nameće i vodi kao agrarna politika naše zemlje. Ona ne može biti od interesa, ovakvo ministarstvo i ovakav rad ministra poljoprivrede ne može se tolerisati i ne može se braniti, čak ni vašom kampanjom da zabranite rad Srpske radikalne stranke.
Vrlo ste nestrpljivi. Govoriću u načelu, ja sam ovlašćeni predstavnik. Ne brinite, izneću vrlo temeljne argumente i za zakon. Ono što još želim da kažem, pre nego što pređem na zakon – postoji jedna nevladina organizacija koja se zove "Agromreža", koju takođe promoviše Ministarstvo i gospođa Dulić.
Ta nevladina organizacija, prema mojim saznanjima, dobila je oko deset miliona dolara iz SAD u proteklom periodu.
Samo se vi iščuđavajte i smejte, gospođo ministre, otkriće se sve to. Znači, moje pitanje za vas i za nadležne institucije – ko finansira tu nevladinu organizaciju i za čiji ona interes ona radi, da li isključivo radi za interes Ministarstva poljoprivrede i vaše politike ili je to stvarno institucija koja je od značaja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje?
Na kraju, što se tiče zakona, samo delimično da kažem, ovaj zakon ima za cilj da u potpunosti uništi naše poljoprivredne kombinate, a pre svega Kombinat PIK "Bečej" i Kombinat PKB. (Dobacivanje iz sale.)
Homan, vrlo ste duhoviti, slušao sam vas sinoć, niste znali da objasnite šta je Ministarstvo poljoprivrede uradilo u toku mandata. Sada ste imali prilike da čujete šta je uradilo. Prema tome, suzdržite se, biće prilika da izađete ovde i da kažete.
Prema tome, ovaj zakon ima za cilj da uništi poljoprivredne kombinate u potpunosti i upravo da omogući novoformiranim veleposednicima, tajkunima koji su i uz pomoć Ministarstva došli do kapitala i zemlje i da pomogne upravo ovim arendašima, kako seljaci zovu ove poljoprivredne proizvođače koji su dobili podsticajna sredstva i kupili mehanizaciju i sada uzimaju zemlju u zakup i obrađuju sa tom mehanizacijom zemlju. Znači, to će biti budući vlasnici ili zakupci tog državnog poljoprivrednog zemljišta. To nije politika koja treba da se podrži i najžešće ćemo se boriti. Svakako, u raspravi u načelu ću govoriti temeljnije o zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, nije u redu da se vređamo. Nijednog momenta vas nisam uvredio. Krajnje je nekorektno da mi kažete da nisam pročitao zakon. Pročitao sam ga možda više nego vi, a koliko znam vi na Odboru za poljoprivredu niste mogli da obrazložite zakon o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. To samo govori koliko ste ga puta pročitali, a i danas ste čitali taj zakon. Ovaj zakon iz oblasti poljoprivrednog zemljišta svakako nije nešto što je u domenu moje profesije, ali sam ga i te kako izučio i na kraju ćete videti kada budem govorio o njemu.
Ono što želim da iznesem i da kažem, vezano upravo za podsticajna sredstva kojima se ovo ministarstvo najviše diči i ističe to sa ponosom, da javnost sazna preko kojih banaka su ta sredstva uglavnom deljena, a javnost zna ko gazduje tim bankama. Govoriću za 2004. i 2005. godinu do oktobra meseca, kratkoročni krediti: Nacionalna štedionica je podelila 8.995 kredita u iznosu od 549.511.000 dinara; u 2005. godini Nacionalna štedionica je podelila 8.085 kratkoročnih kredita u iznosu od 496.884.000, što je ukupno 1.046.395.000. Komercijalna banka je kratkoročnih kredita u 2004. godini podelila 1.926 u iznosu od 118.110.000, u 2005. godini 6.778 kredita u iznosu od 424.080.000, ukupno 542.190.000; Delta banka u 2004. godini 4.667 u iznosu od 281.304.000 i Vojvođanska banka 2004. godine 3.342 u iznosu od 207.302.000, a u 2005. godini 5.228 kredita u iznosu od 332.920.
Sve banke su pod direktnim uticajem G17 plus. Što se tiče dugoročnih kredita, u 2005. godini do oktobra meseca Komercijalna banka je podelila 636 kredita u iznosu 653.324.795 dinara, Nacionalna štedionica 323 kredita u iznosu od 574.133.299 dinara i Vojvođanska banka 264 kredita u iznosu od 255.991.000.
Pitam vas da li takvom raspodelom državnih sredstava vi idete na ruku određenim bankama koje su pod vašom ingerencijom i direktorima koji su iz grupacije G17?
Ovde kategorički demantujem ono što je gospođa Dulić izjavila da, recimo, Voja Malešev nije član G17, a 2004. godine je sa gospodinom Labusom otvorio poljoprivredni sajam u Novom Sadu.
Prema tome, trudimo se da govorimo istinu građanima i prestanite da pričate o podršci, kako vi kažete, paora. Imate podršku samo onih paora kojima ste dali do sada podsticajna sredstva, kojima ste dali kredite, koji pripadaju vašoj grupaciji ili su bliski vašoj grupaciji, a najveći broj poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednika niti vas podržava, niti će ikada glasati za vas, niti smatra da ste kao ministarstvo vodili dobru i afirmativnu politiku u oblasti poljoprivredne proizvodnje.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na repliku. Kao narodni poslanici obavezni smo, i radi nas samih i radi javnosti, da iznosimo za ovom govornicom istinu. Gospodin Vitošević u svom izlaganju je izneo više neistina. Samo ću se na jednoj ili dve zadržati i na nekoliko konstatacija koje dezavuišu javnost i o kojima nisam u svojoj raspravi diskutovao.
Prvo da kažem, nemojte dezavuisati javnost po pitanju banki i našeg protivljenja da podsticajna sredstva za unapređenje poljoprivrede idu preko banaka.
Protiv toga nismo, kad dođemo na vlast tražićemo da banke još uviše učestvuju u kreditiranju poljoprivredne proizvodnje, ne samo sa 10%, koliko sada učestvuju; a 90% te banke o kojima govorite koriste naše državne pare, pare svih građana Republike Srbije, to su pare iz budžeta, a vi te pare usmeravate samo u nekoliko banaka.
Suština naše primedbe i kritike je to što te pare usmeravate samo u nekoliko banaka gde su direktori iz G17 plus ili su bliski.
To kritikujemo i ti direktori, pošto banke odobravaju, one primaju zahteve, odobravaju, a ministarstvo samo potvrđuje i zato se dešava i zato sumnjamo u dobronamernost te ideje postupanja banaka i imamo saznanja da upravo ljudi bliski vama, članovi G17 plus ili pristalice G17 plus, dobijaju ta podsticajna sredstva. U tome je suština. Nemojte zamagljivati i pričati o tome da se mi protivimo što ide preko banaka.
Druga stvar koju je gospodin Vitošević izneo, kaže, on se nije bavio trgovinom junicama. Gospodine Vitoševiću, prošle godine je upravo od strane Ministarstva poljoprivrede na moje poslaničko pitanje stigao odgovor koliko ste uvezli junica prošle godine. Pokazaću vam papir. To su dobili svi poslanici, da su te junice bile zaražene sa dve zarazne bolesti, leukoza i virusna dijareja; na kraju, i vi znate gde je rađena dijagnostika, a ja sam u tom institutu radio, sa dva izvora sam dobio tu informaciju. Prema tome, nemojte iznositi neistinu.
Još je gore ako se vi ne bavite stočarskom proizvodnjom, a uvozili ste i preprodavali junice, kupovali po jednoj, a prodavali po drugoj ceni. To je nešto što ne bi smeo niko da radi, a pogotovo vi koji ste bili savetnik, barem je tako bilo u javnosti, savetnik za poljoprivredu predsedniku G17 plus. Nisam ni znao da ste direktor, samo sam znao da ste suvlasnik te zadruge, poljoprivrednog preduzeća "Budućnost" iz Čuruga, i po toj osnovi su ta sredstva i dobijena krajem 2004. godine, a korišćena u 2005. godini.
Prema tome, nemojte iznositi neistine, nemojte zamagljivati stvari, nego priznajte ono što ste radili, tj. što ste zloupotrebili funkciju, poziciju člana G17 plus.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
S obzirom da je pomenuta Srpska radikalna stranka i od gospođe ministra i od gospodina Vitoševića, želim, radi javnosti a i vas prisutnih narodnih poslanika, da kažem da ako ste pažljivo slušali gospodina Smiljanića iz Apatina, on je podneo amandman kojim želi da se na jedan bolji, čvršći i transparentniji način reši u odnosu na sadašnje stanje naše poljoprivrede i našeg kombinata, da ne bi došlo do urušavanja i prodaje za male pare ovako vrednih kombinata koji imaju očuvanu poljoprivrednu proizvodnju.
Prema tome, ne treba iznositi neistinu koju je ovde gospodin Vitošević izneo – da smo mi kao amandman to dali. Svakako, podržavamo taj amandman i podržaćemo ga prilikom glasanja, jer smatramo da se takvi veliki sistemi sa zaokruženom proizvodnjom moraju očuvati i ne mogu se dati na postupanje prema ovom zakonu, da li kroz davanje državnog zemljišta u zakup, a tu vam je i PIK "Bečej", tu imate između 11 i 12 hiljada hektara, a u PKB-u preko 20 hiljada hektara, jer je istinito ovde ono što je izneto, da će tu zemlju u zakup, bez obzira što se ovde pokriva to, lokalna samouprava raspisuje javni tender, ona će odlučivati, ali konačan sud donosi Ministarstvo...
Nemamo poverenje u ovo ministarstvo i u ljude koji vode ovo ministarstvo poljoprivrede i postoji opravdana bojazan da se to može na nepravedan način otuđiti, odnosno dati nekome zemlja u zakup, a onda će se urušiti stočarska proizvodnja koja u "Bečeju" predstavlja sto hiljada tovljenika godišnje, gde je oko dve hiljade i nešto krava, radi 2.400 radnika, ili imate PIK "Bečej", gotovo duplo više svega toga, otprilike preko 3.400 radnika, znači ukupno oko 7.000 radnika i može vrlo brzo i lako doći do prosjačkog štapa.
Gospodin Smiljanić je upravo izneo primer ovakve privatizacije. Dakle, tu je preduzeće "Jedinstvo" iz Apatina, a vlasnik koji je kupio to preduzeće otpustio je vrlo brzo 200 radnika i doveo je ljude do problema.
Prema tome, zalažemo se za to da se amandmani koji popravljaju ovaj predlog zakona prihvate, a isto tako, nemilosrdno ćemo kritikovati i iznositi ovde ono što je konceptualno loše postavljeno.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi sada jedan kraći osvrt na tekst ova dva zakona o kojima danas raspravljamo, s obzirom da sam se u toku rasprave, kao ovlašćeni predstavnik, ipak malo dotakao ovog zakona.
Ono što je dobro u ovom zakonu mi ćemo apostrofirati i izneti, i svakako ono što smatramo da nije pravo ili nije najbolje rešenje ćemo da kritikujemo.
Da krenemo od planiranja zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, gde se faktički planira donošenje poljoprivrednih osnova, i to: poljoprivredne osnove Republike, koju će doneti Vlada, poljoprivredne osnove pokrajine, što treba da donese pokrajinska Skupština i poljoprivredne osnove lokalne samouprave.
Već smo zamerili da priprema ovog predloga zakona dugo traje i zato je neshvatljivo da se u prelaznim i završnim odredbama planira, vezano za poljoprivredne osnove, a to su strateški pravci kojim treba da se opredeljuje upravo zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, da se poljoprivredne osnove Republike donesu u roku od tri godine.
S obzirom na dužinu izrade ovog zakona logično je bilo da te poljoprivredne osnove Ministarstvo, tj. Vlada treba da donese u roku od godinu dana, jer je predugo rađeno na samom predlogu ovog zakona.
Na poljoprivredne osnove Republike treba da se naslanjaju poljoprivredne osnove autonomne pokrajine i lokalne samouprave, koje treba da se donesu u roku od pet godina nakon donošenja poljoprivredne osnove Republike.
Znači, u suštini trebaće još dosta vremena da se u pravom smislu stavi u funkciju ovaj zakon i ove bitne stvari koje se odnose na zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Istina, stoji da će se do donošenja poljoprivredne osnove zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta vršiti na osnovu godišnjih programa koji se donose u skladu sa ovim zakonom. Mislim da je, pre svega, period koji je dat za donošenje ovog dokumenta predug.
Svakako se neću ovde baviti time kako je planirano donošenje poljoprivrednih osnova, ko će biti ovlašćen, mada bi se moglo i to kritikovati. Ovim zakonom se predviđa da poljoprivrednu osnovu izrađuje privredno društvo, odnosno preduzeće, odnosno drugo pravno lice, koje je registrovano za obavljanje delatnosti poljoprivrede, koje ima najmanje dva zaposlena lica.
Malo je čudno za tako važne dokumente da se daje takvim pravnim subjektima, koji imaju dva zaposlena lica sa visokom školskom spremom i položenim stručnim ispitom, i to se uslovljava da se stručni ispit polaže pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede.
Svakako, ta poljoprivredna osnova treba da bude podvrgnuta stručnoj kontroli i data na javni uvid i nakon toga u suštini da bude verifikovana kao dokument.
Ovim zakonom reguliše se zaštita poljoprivrednog zemljišta. Svakako da je dobro i značajno da se na pravi način reguliše zaštita i poljoprivrednog zemljišta, i vodotokova, i odvodnih i dovodnih kanala od opasnih i štetnih materija, pogotovu što danas razgovaramo i o zakonu o organskoj proizvodnji, gde je za takvu proizvodnju neophodno da ti prirodni resursi, pre svega zemljište, apsolutno budu bez prisustva štetnih materija. U protivnom, ne može se govoriti o takvoj proizvodnji.
Ono što zameramo u smislu regulisanja ove oblasti jeste da ovim zakonom nije regulisano, nego će to biti podzakonskim aktom, koje institucije će se baviti kontrolom ili utvrđivanjem prisustva štetnih materija u zemljištu i vodama, šta treba da ispunjavaju, da to bude zakonom regulisano, i u tom smislu smo dali jedan amandman.
Međutim, Ministarstvo se opredelilo da se podzakonskim aktom bliže definišu uslovi koje moraju da ispune institucije koje će biti ovlašćene da vrše kontrolu prisustva štetnih materija u zemljištu i vodi.
S obzirom na te štetne materije, njihovu specifičnost, pre svega se tu radi o toksičnim metalima, olovu, živi, kadmijumu, arsenu ili pak raznim pesticidima, i to herbicidima, insekticidima itd, o vrlo specifičnim hemijskim materijama, smatramo da ta stručna lica koja vrše ispitivanja moraju biti visoko edukovana, institucija mora imati kvalitetnu opremu. Ta stručna lica po nama bi trebalo da imaju i naučna zvanja, da mogu kompetentno dati mišljenje o utvrđenim štetnim materijama i preporuke kako se takvo zemljište ili voda eventualno mogu koristiti ako se utvrde štetne materije. Nažalost, Ministarstvo taj amandman nije prihvatilo, nego je objašnjeno da će se podzakonskim aktom to regulisati.
Da se odmah osvrnem i na taj deo, na član 80, gde se planira da se donese 12 podzakonskih akata koji treba da budu potpora ovom predlogu zakona. Tih 12 podzakonskih akata treba da se donesu u roku od dve godine. Znači, čekali smo dve-tri godine da dođe ovaj zakon i sada, da bi se u potpunosti stavio u funkciju ovaj zakon, treba čekati još dve godine, toliko se daje rok Ministarstvu da izradi te podzakonske akte, a tu je pobrojano nekih 12. Za nas je to nedopustivo, dosta neozbiljno i neodgovorno; trebalo je paralelno raditi ono što se može raditi, jer, hvala bogu, u Ministarstvu poljoprivrede ima dosta ljudi, nadamo se stručnih i kompetentnih, koji bi mogli svestranije da rade.
Dalje, u ovom zakonu se reguliše uređenje poljoprivrednog zemljišta, i ovo poglavlje i uopšte ovo što se reguliše podržavamo, pre svega komasaciju, kao jedan značajan akt ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta, jer je naše poljoprivredno zemljište sa sitnim posedima i komasacijom to treba da se grupiše na pravi način.
Takođe, podrazumevamo i preporuku dobrovoljnog grupisanja zemljišta uz saglasnost onih vlasnika koji to žele. Takođe, uređenje poljoprivrednog zemljišta i mere uređenja kako melioracijom, tako i izgradnjom i održavanjem sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, rekultivacijom poljoprivrednog zemljišta, melioracijom livada i pašnjaka, pretvaranje neobradivog poljoprivrednog zemljišta u obradivo i poboljšanje kvaliteta obradivog zemljišta, znači, sve su to mere koje mi kao predstavnici SRS podržavamo i u biti nemamo suštinskih primedbi. Naprotiv, smatramo da je to dobro regulisano.
Ono gde se debelo ne slažemo i gde najveće zamerke stavljamo, to je deo koji se odnosi na korišćenje poljoprivrednog zemljišta, iako i ovde određene stvari prihvatamo, pre svega obaveze vlasnika, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljišta, znači ono što je regulisano članom 59 – da neko ko je vlasnik ili korisnik poljoprivrednog zemljišta ima obavezu da ga obrađuje i primenjuje sve mere i pravila kodeksa dobre poljoprivredne prakse i da se ono koristi u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave.
Onim poljoprivrednim proizvođačima, znači vlasnicima ili korisnicima poljoprivrednog zemljišta, koji ne obrađuju to Ministarstvo upravnim postupkom može čak da to zemljište na neki način, uslovno govoreći, oduzme i da u zakup do tri godine nekom drugom poljoprivrednom proizvođaču. Normalno da taj čije je zemljište na taj način u upravnom postupku oduzeto ima naknadu za zakup, uz odbijanje tih troškova upravnog postupka.
Znači, to je prihvatljivo, jedino ne znamo kako će se to u praksi sprovesti i kakav odijum to može izazvati; prvo, kako će Ministarstvo saznati, možda preko poljoprivrednih inspektora, da neko ne obrađuje. Ali, u svakom slučaju, interes države i našeg naroda mora biti da obradivo poljoprivredno zemljište bude obrađeno i onaj ko gazduje sa njim mora ga na adekvatan način koristiti. Zato ovo podržavamo.
Dalje, raspolaganje i upravljanje poljoprivrednim zemljištem – smatramo da onim zemljištem koje je u državnoj svojini treba da raspolaže i upravlja Ministarstvo poljoprivrede, jedino što smo amandmanom kojim tražimo da se doda član 60a predložili da neki subjekti, pre svega državne institucije, a to su poljoprivredne škole, fakulteti, instituti, zatim kazneno-popravni domovi itd., imaju pravo gazdovanja, tj. korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez naknade.
Ministarstvo i Vlada su uslovno prihvatili amandman, da bude amandman Odbora; nadam se da ćemo se na Odboru saglasiti da će se ispravka ovog predloga zakona i napraviti, da upravo te državne institucije mogu koristiti državnu zemlju bez naknade, jer su oni budžetski korisnici i bilo bi nepotrebno da plaćaju državi zakup za to.
Dalje, ono sa čim se slažemo je davanje državne zemlje u zakup, ali ne sve onako kako je ovde članovima 63, 64. i 65. regulisano, jer smatramo da određene specifičnosti moraju postojati. Još jedanput ovde javno izjavljujem da podržavamo amandman SPS-a i gospodina Smiljanića da se zemljište koje je trenutno državno zemljište u vlasništvu kombinata mora dati u zakup.
Znači, nesporno je da treba i ono da se da u zakup poljoprivrednim kombinatima koji gazduju sa njim, ali ne po tržišnim uslovima, znači ne sa kriterijumom najbolje plaćene ponude, najveće cene, nego da Ministarstvo poljoprivrede utvrdi jednu pravičnu cenu tog državnog poljoprivrednog zemljišta i da ga tim poljoprivrednim kombinatima u celosti na dalje korišćenje, jer jedino tako ćemo očuvati te poljoprivredne kombinate, očuvati njihovu poljoprivrednu proizvodnju.
To su, pre svega, veliki proizvođači semenske robe, semena biljaka. Za takvu proizvodnju neophodna je prostorna izolacija. Ona se ne može obezbediti ako se planski ta zemlja ne bude davala u zakup ili ostala kod tih poljoprivrednih proizvođača.
Imali smo prilike, doduše, na lokalnoj TV stanici, u subotu i nedelju je prikazano kako izgleda farma u Donjem Bukovcu kod Valjeva, farma junadi koja je koštala 15 miliona maraka, koja je projektovana da se u njoj tovi 8.000 junadi.
Upravo zbog neplanskog otuđivanja zemlje faktički ta farma je zatvorena i uništena i ona je ruglo, a državu je to koštalo upravo ovih 15 miliona maraka.
Da se ne bi tako nešto desilo vrlo brzo i kod ovih velikih kombinata došlo do uništavanja priplodnog zapata i stočarstva, mislim da treba ozbiljno razmotriti i prihvatiti ovaj amandman koji je dat, da se za poljoprivredne kombinate utvrdi određena specifičnost.
Takođe, kad se radi o ugovoru o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, predložili smo, opet na temelju iskustava i opšte društvene situacije, da kod sklapanja ugovora o zakupu Ministarstvo uzme čvršće garancije od tog ko je uzeo u zakup zemljište da može izmiriti te obaveze zakupa.
Nažalost, Ministarstvo nije prihvatilo taj amandman i smatra da je ovo što je definisano u nekoliko tačaka u članu 65. sasvim dovoljno i da daje dovoljnu sigurnost da će taj zakupac zakupodavcu, znači državi, izmiriti obaveze u skladu sa tim kako se to reguliše ovim članom. Smatrali smo da treba dodatnim stavom tražiti čvršće garancije za naplatu tog zakupa.
Ono sa čime se apsolutno ne slažemo i čemu se protivimo, to je raspodela sredstava zakupa. U Predlogu zakona je regulisano da 60% bude za budžet Republike Srbije, a 40% budžet lokalne samouprave, i mi kao stranka smo na tom stanovištu.
Na opšte iznenađenje, po reakciji poslanika i vladajuće većine, ministar kao predstavnik Vlade je na Odboru za poljoprivredu prihvatio amandman Skupštine AP Vojvodine da se sredstva od zakupnine državnog poljoprivrednog zemljišta dele u proporciji 30% AP Vojvodini, 30% budžetu Republike Srbije i 40% lokalnoj samoupravi.
Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da AP Vojvodina ne treba da ima nikakve izvorne prihode i da nema osnova ni po ovome da polaže pravo, bez obzira što se radi o zemljištu na području AP Vojvodine, nego to treba da budu budžetska sredstva Republike Srbije, a zna se kako se budžet Vojvodine formira i servisira. Servisira se iz budžeta Republike Srbije.
Zašto podilaziti, a ovo po meni je čisto podilaženje, političko, pre svega autonomaškoj opciji i autonomašima u AP Vojvodini, a tu svakako ubrajam DS, Ligu socijaldemokrata Vojvodine i G17 plus, iako nije na vlasti, ali podržava na neki način i glasa za sve ono što je u pokrajinskoj skupštini.
Ono čemu se takođe protivimo jeste otuđenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, jer smatramo da naša država ne treba nijedan ar zemlje da otuđuje, da je to nacionalno dobro, nacionalno blago, kojim država treba da raspolaže i treba da daje u zakup i da uzima zakupninu koja će ići u budžet. Jer, ovde je projektovano, prema objašnjenju predlagača, čak preko milijardu dinara da će se vrlo brzo ubirati od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.
Pitam se zašto onda otuđivati poljoprivredno zemljište, a pogotovo ako se pogleda član 72. kojim se reguliše pravo prvenstva kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Ovde se apsolutno vidi da će pravo prvenstva kupovine upravo imati ovi koji su sada, koristeći nepostojanje ovog zakona i nekih drugih zakona, došli do poljoprivrednih kombinata, do poljoprivrednog zemljišta, jer u tački 1) stoji da pravo prvenstva kupovine poljoprivrednog zemljišta ima vlasnik sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je u upotrebi, višegodišnjeg zasada, oni koji imaju ribnjake i druge poljoprivredne objekte na poljoprivrednom zemljištu koje se otuđuje.
Znači, direktno se ide naruku upravo tim tajkunima koje smo spominjali, da sutra oni kupe, bez obzira što se ovde to reguliše, da Vlada utvrđuje javno nadmetanje na predlog Ministarstva i prodaja zemlje će doći u obzir kada se izvrši restitucija ili povraćaj zemlje vlasnicima od kojih je oduzeta.
Ako Ministarstvo poljoprivrede želi da što brže vrati tu zemlju bivšim vlasnicima, onda u prelaznim i završnim odredbama nije trebalo da reguliše to tako, i ta zemlja se može davati tri godine u zakup. Kada smo mi predložili, kao amandman, da zakup poljoprivrednog zemljišta bude od tri do 20 godina, onda je objašnjeno da treba to poljoprivredno zemljišta da se vrati vlasnicima, a sam predlagač u članu 92. upravo predlaže da se zemljište koje je predmet restitucije može davati u zakup do tri godine. Prema tome, ulazi u kontradiktornost.
Na kraju, protivimo se osnivanju uprave za poljoprivredno zemljište, jer smatramo da je krajnje bespotrebno uvećavati državnu i upravnu administraciju u ministarstvima. Za osnivanje ove uprave planira se zaposlenje 20 novih radnika u Ministarstvu, osnivanje ovu državu treba da košta 70 miliona dinara, a uprava treba da upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. Njega ima, prema popisu, 270.000 hektara. Restitucijom će se možda vratiti 100.000. Znači, ostaće 170.000 hektara koje će vrlo brzo rasprodati ako se usvoji ovaj zakon, a to je u tački 1) glavni posao uprave.
Dalje, uprava vrši inspekcijske i stručne poslove. Inspekcijske i stručne poslove vrše inspektori, ne treba da vrši uprava. Inspektori eventualno mogu biti u nekim upravama.
Dalje, uspostavlja i vodi informatički sistem o poljoprivrednom zemljištu; dodeljuje sredstva za izvođenje radova i prati realizaciju godišnjeg programa zaštite; ostvaruje međunarodnu saradnju; prati izradu poljoprivredne osnove Republike i njeno ostvarivanje.
Navedeni su neki poslovi samo da bi se moglo opravdati osnivanje ovakve paradržavne institucije, jer će to biti u okviru Ministarstva. Mi smo na stanovištu da taj deo posla oko tog zemljišta treba da obavlja Ministarstvo, da se reorganizuje i da budu ti poslovi pokriveni sa postojećom radnom snagom i stručnjacima koji rade u Ministarstvu.
Ceneći potrebu da i druge moje kolege kažu nešto o ovom zakonu, završavam. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče. Pozivam se na član 93. stav 2, kao izvestilac nadležnog odbora imam pravo, uz vaše odobrenje, da učestvujem u pretresu ako je od bitnog značaja.
Upravo želim da obavestim i vas kao predsednika, a i sve druge poslanike – Odbor za poljoprivredu je na poslednjoj sednici četiri amandmana utvrdio kao predlog Odbora i o tim amandmanima treba da se izjasni još jednom Odbor.
Mi od danas, kao poslanička grupa, imamo politički stav da više kao poslanici ne učestvujemo ni u jednom odboru Narodne skupštine, pa vas molim, kao predsednika, da obavestite zamenika predsednika Odbora i druge članove da se blagovremeno okupe i zauzmu stav.
Druga stvar koju sam želeo, ako sam produžio, ja vas uvažavam kao čoveka i pretpostavljam da imate obaveze, ali ne mogu da pređem preko ovoga što gospođa Ivana Dulić zloupotrebljava funkciju ministra, nadam se da neće još dugo trajati.
Ako neko seje mržnju, onda je vi sejete ovde među narodnim poslanicima, a rasplačete se vrlo brzo kada vam se neke stvari kažu u lice. Sramotno je za vas, kao damu, da se na taj način obraćate.
Mi nismo vređali nikakvog čika Zaharija, nego smo rekli da je to čovek koji promoviše vas kao ministra i politiku koju vodi vaše ministarstvo.
Smatramo da je to nedostojno njega i da nema potrebe, da vi tako dobro i uspešno vodite Ministarstvo i vodite poljoprivredu da će upravo ti poljoprivredni proizvođači i oni koji nisu dobili podsticajna sredstva, a i oni koji su dobili, na prvim narednim izborima glasati za SRS, a vi i ja ćemo se videti i posle tih izbora pa ćemo se pogledati u oči. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, zahvaljujem se na čašćavanju. Dame i gospodo narodni poslanici, svoju raspravu ću usmeriti na Predlog zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, s obzirom da je gospodin Milajić vrlo temeljno obrazlagao prethodni zakon. Nekoliko poslanika iz naše poslaničke grupe SRS takođe je dalo svoj argumentovan osvrt na Predlog ovog zakona o kom želim da kažem nekoliko reči i mislim da će ovo vreme koje je ostalo na raspolaganju biti dovoljno.

Pre svega, želim da konstatujem ono što je gospodin Poskurica rekao – iako je tendencija predlagača bila da poveća efikasnost u rešavanju ovog problema zaštite autorskih prava, sa rokovima koji su dati ovde i određenim uslovljavanjima i odlukama suda, mislim da se neće ta efikasnost postići i predlagač bi trebalo ozbiljno da porazmisli o tome i da eventualno napravi korekcije pre samog usvajanja ovog predloga zakona.

Ono na šta želim da se osvrnem, a što je karakteristika određenih zakona predloženih od strane Vlade Republike Srbije, to je da određenim zakonima koji regulišu više oblasti, koji tangiraju angažovanje i funkciju većeg broja ministarstava često ona ne budu na pravi način obuhvaćena. Prosto nema koordinacije između ministarstava i ministara koji su predlagači, ali pre svega ministarstava kao predlagača zakona, i prave se određeni propusti.

Mislim da je i kod ovog predloga zakona je napravljen jedan ozbiljan propust, pre svega se to odnosi na član 6. To su nadležni organi koji su definisani, a ovde su pobrojana tri ministarstva kao nadležna u sprovođenju zakonskih obaveza, i to: ministarstvo nadležno za poslove trgovine i turizma, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, kao i Republička radiodifuzna agencija.

Mi smo ispred naše poslaničke grupe amandmanima intervenisali i obrazložili da je trebalo u okviru nadležnih organa svakako apostrofirati Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine i Ministarstvo obrazovanja i sporta.

Želim takođe da dopunim ovo da bi ovde trebalo da bude u okviru nadležnih ministarstava definisano i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jer određeni, da tako kažem, proizvodi i u krajnjoj delatnosti koji potpadaju pod oblast poljoprivrede su veoma podložni uticaju zloupotrebe autorskih prava, patenata, žigova i svega ostalog, što pravi veoma veliku zabunu kod potrošača i može da pravi veoma velike probleme i u poljoprivrednoj proizvodnji. S obzirom na to da se radi o specifičnim proizvodima, kada je potrebno specifično stručno zvanje i znanje, mislim da ova definisana ministarstva ovde kao nadležna ne mogu sprovoditi to.

Nažalost, nismo intervenisali amandmanom, ali ako prihvatite moje obrazloženje, moja sugestija je da nadležni odbor, ako se usaglasi, predloži dopunu ovog člana 6. i da kao nadležni organ bude definisano i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Najkraće ću pokušati da obrazložim; da uzmemo kao primer samo hranu za životinje (u narodu je poznato i naziva se drugačije, odnosno to su koncentrati) – od raznih proizvođača imamo nekoliko renomiranih uvozničkih firmi, ali imamo i veliki broj malih proizvođača koji vrlo vešto falsifikuju etikete, pakovanja, uputstva za upotrebu itd.

Još je možda karakterističnije, vezano za prehrambene proizvode iz oblasti industrije mesa, industrije mleka, konditorske industrije ili proizvodnje alkoholnih pića i bezalkoholnih pića, gde su takođe prisutni veliki falsifikati i zloupotreba patenata, žiga ili autorskih prava.

Samo ću se kratko osvrnuti i spomenuti jedan međunarodni spor koji je nastao između Grčke i Francuske, kao zemalja Evropske unije, a slučaj je vezan za feta sir, kao zaštitno ime. Država koja je postojbina tog sira je Grčka i ona je tražila da se nijednoj državi ne dozvoli da proizvodi taj sir pod tim imenom. Jedna firma u Francuskoj koja je proizvodila taj sir treba velike pare da da. Uđite danas u bilo koju našu samoposlugu i videćete koliko imamo tog sira, i to od različitih proizvođača. Feta sir je karakterističan zato što se pravi od kozjeg i kravljeg mleka u određenom procentu, a naš feta sir je uglavnom od kravljeg mleka.

Dao sam vam samo jedan primer očiglednog falsifikata i da tržišna inspekcija ne vodi računa o jednom takvom proizvodu, čiji se naziv zloupotrebljava, a da ne odgovara u suštini onom proizvodu koji je pod tim imenom zaštićen.

Da ne spominjem, recimo, sredstva za zaštitu bilja i životinja, kakvih tu problema ima, šta se sve kao sredstvo za zaštitu biljaka ili prskanje zbog korova koristi, prodaje sa etiketom renomiranih proizvođača, a u stvari je "bogojavljenska vodica". Ili, veterinarski lekovi, koji su takođe specifični, gde ne može Ministarstvo zdravlja da to kontroliše, a ima zloupotreba. Da ne pominjem i seme biljaka i sadnog materijala, takođe se često pojavljuje sa etiketama renomiranih proizvođača, a apsolutno ne odgovara onome što jeste.

Proizvodi iz oblasti organske proizvodnje su takođe specifični proizvodi, koji jasno moraju biti deklarisani i tačno određeni i opredeljeni, gde takođe treba da bi postigli onu cenu da stvarno odgovaraju tome; ako se ne kontroliše na pravi način, ne poštuju autorska prava, patenti tih proizvođača koji moraju posebno da prijave, da registruju te proizvode, biće tu velikih problema.

Zato mislim da ovde u okviru nadležnosti mora biti apsolutno prisutno i Ministarstvo poljoprivrede sa svojim inspekcijskim organima, jer se radi o specifičnim proizvodima.

Predsedniče, izvinjavam se, još jedan minut i završiću, pošto vidim da mi ističe vreme, ali želim još nešto da kažem. Ovim zakonom nije regulisano, a mislim da je vrlo bitno i značajno u našoj zemlji, sa aspekta zaštite i vrednosti intelektualne svojine i patenata, kod privatizacije i prodaja kompanija gde se jednostavno ni iz daleka ne uzima u obzir cena i vrednost tih patenata i intelektualne svojine koja je stvorena u kompanijama, ako sutra uđemo u privatizaciju, dakle, određenih naučnih instituta gde imamo veliki broj registrovanih patenata i intelektualnih prava i svojine, a gde ne vodimo računa, odnosno tamo gde nema mehanizma da se to zaštiti i naplati na pravi način. Molim i predlagača zakona da se na pravi način reguliše taj problem.

Na kraju mi dozvolite samo još jednu stvar da kažem, javnosti radi da iskoristim ovu priliku, od pre dve nedelje otišla je informacija da je Vlada usvojila i pustila u skupštinsku proceduru zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je izazvao veliku pažnju i interesovanje poljoprivrednih proizvođača. Objavljena je kao informacija od strane ministra i na javnom servisu našem, znači na državnoj televiziji.

Pošto sam imao kontakata, veliki broj poljoprivrednih proizvođača se raspitivao o sadržaju tog zakona, moram, javnosti radi, da obavestim da taj zakon, iako ga je Vlada usvojila i objavljeno je da je ušao u proceduru, još nije stigao do Skupštine i da putuje 15 dana.

Koristim priliku da postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno ministru poljoprivrede i Vladi – šta je sa tim zakonom, jer je to bitan zakon, a otišlo je već u javnost da je ušao u proceduru, a on do nas poslanika nije stigao i nije stigao do ove zgrade.

Molim predsednika da učini napor i da što hitnije dobijemo informaciju, ili da se makar demantuje kroz medije da on još nije u skupštinskoj proceduri, da se ne bi pravila zabuna kod poljoprivrednih proizvođača. Izvinjavam se i vama prisutnima i predsedniku za prekoračenje vremena.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ipak želim da repliciram gospođi Plavšić, uz sva uvažavanja, u odnosu na nešto što je izrečeno za ovom govornicom, a odnosi se na oblast poljoprivrede. S obzirom na to da je pomenut Odbor za poljoprivredu, našao sam se prozvan, s obzirom na to da sam u funkciji predsednika Odbora za poljoprivredu.
Istine radi, prvo da krenem od strategije razvoja, dugoročne strategije razvoja poljoprivrede. Odbor za poljoprivredu je u nekoliko sednica raspravljao o tom dokumentu i mi smo usvojili u načelu taj dokument, uz priličan broj primedbi na koncept te strategije, uz obećanje i ministra i njegovih saradnika, koji su aktivno u to vreme učestvovali sa nama u raspravi, da će se izvršiti te ispravke i korekcije koje su pre svega date od članova Odbora i od određenih stručnih i naučnih radnika iz oblasti poljoprivrede.
Nažalost, moram da kažem da Odbor apsolutno nije izvešten o tome da li su razmatrane te primedbe koje su date u okviru rasprave od stručne i naučne javnosti i od toga što je Odbor kao svoje zaključke dao Ministarstvu u smislu izmene tog dokumenta, nego je taj dokument usvojen na Vladi, a ja kao predsednik Odbora, niti ijedan član Odbora nismo taj dokument in extenso dobili. Rečeno je da se nalazi na sajtu Ministarstva, pa uzmite pa pogledajte.
Ako je to dugoročna strategija, ako je to strateški dokument, mislimo da je trebalo da bude štampan u nekoliko stotina ili hiljada primeraka, podeljen poljoprivrednim proizvođačima, jer Ministarstvo već izdaje neke stručne publikacije, pa je mogao i to, a pogotovo da se dostavi nama narodnim poslanicima. To je prava istina, tu ima i članova Odbora, mogu potvrditi.
Sledeća stvar, što se tiče kredita, fakat, ja sam to i za ovom govornicom rekao, da je ova vlada učinila u smislu stimulisanja poljoprivredne proizvodnje kroz budžetske projekcije i da su odvajana značajna sredstva za kreditiranje. Međutim, imam i ličnih saznanja, a to ima i Odbor, da je ipak bilo određenih stranačkih privilegija, u najmanju ruku, kod dodeljivanja ili čak neke asocijacije poljoprivrednih proizvođača kao što je 105 plus, sve na neki način ima predznak ''plus''.
To je jedno udruženje poljoprivrednih proizvođača, osnovano u Bačkoj. Ne bih želeo, radi digniteta tih ljudi, da spominjem imena i kolike su iznose dobili, ali simptomatično je da su neki ljudi koji pripadaju članstvu G17 i koji su promoteri te asocijacije ili udruženja poljoprivrednih proizvođača dobili po 200.000 evra kredita. Problematično je u ovakvoj državi i sa ovakvim stepenom razvoja poljoprivrede da se iznos od 200.000 kredita da, ali ako treba reći ću ime i prezime jednoga, ne želim da stvarno govorim ime. Upravo, Odbor je zbog toga, izvinjavam se predsedniče, završavam, insistirao kod Ministarstva poljoprivrede da nam dostave spisak imena poljoprivrednih proizvođača, za koju namenu su dobili sredstva i iznose.
Ministarstvo poljoprivrede nije htelo da nam da tu informaciju i onda smo odredili grupu od tri člana Odbora za poljoprivredu da izvrši uvid, odabere desetak tih građana koji su dobili kredite i da izvršimo uvid u namensko trošenje tih sredstava i mogućnosti vraćanja, odnosno da li ti ljudi vraćaju kredite. To treba narednih dana da obavimo. Po nama, nije bilo razloga da nam se ne da precizna informacija o tome.
U odnosu na taj uvid u spisak, simptomatično je da su tu opet neki ljudi spominjani ovde, vlasnik ''Budućnosti'' iz Čuruga, gospodin, koji je inače savetnik za poljoprivredu gospodina Labusa, znači Vitošević, dobio je kredit od nekih 15 miliona dinara za unapređenje stočarstva. Taj gospodin je, to sam ovde već spominjao, uvozio junice i prodavao našim poljoprivrednim proizvođačima.
Prema tome, ako je neko dobijao pare i za te namene da uvozi i da preprodaje, onda to nije u pravom smislu stimulisanje poljoprivredne proizvodnje. Zato, da je uvažen naš predlog da se u pravom smislu napravi uvid i provera, inače Uredbom je predviđena obaveza da se izvrši provera namenskog trošenja tih para, ovako je dozvoljena sumnja koja će vući i davati povoda da kritikujemo to.
U svakom slučaju, budite sigurni i vi kao narodni poslanici, a i naša javnost, da ćemo obići tih desetak poljoprivrednih proizvođača, jedan predstavnik DSS, jedan G17 i jedan SRS, a nakon te provere izvestiti o svim nepravilnostima koje uočimo tamo. Toliko i hvala. Izvinjavam se za prekoračenje vremena.