Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman koji se odnosi na prelazne i završne odredbe, i to na član 92, gde stoji da će Republika Srbija obezbediti uslove za trajno odlaganje radioaktivnog otpada u roku od deset godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Suština mog amandmana, koji sam podneo ispred Poslaničke grupe Napred Srbijo, SNS-a, jeste da se taj rok skrati, da, umesto deset godina, to bude pet godina, jer smatramo da se, realno, za to vreme mogu stvoriti uslovi, obezbediti svi potrebni preduslovi i uslovi da se kod nas vrši trajno odlaganje radioaktivnog otpada.
U članu 64. ovog predloga zakona stoji da se Republika Srbija stara o privremenom skladištenju i trajnom odlaganju radioaktivnog otpada. U stavu 2. stoji da će se radioaktivni otpad, do uspostavljanja uslova za njegovo trajno odlaganje, privremeno skladištiti kod pravnog lica koje ima licencu za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada.
U članu 63. stoji da je nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti, dužan da radioaktivni otpad sakuplja, čuva, evidentira i skladišti na propisan način i po propisanim uslovima. Nosilac licence je dužan da obezbedi da objekti i prostorije u kojima se radioaktivni otpad sakuplja, čuva, evidentira i skladišti odgovaraju tehničkim, sigurnosnim i drugim propisanim uslovima koji obezbeđuju zaštitu ljudi i životne sredine od jonizujućih zračenja.
Produžiću još minut-dva, ako Poslanička grupa ima vremena. Znači, prema Predlogu ovog zakona, nosioci licence mogu do godinu dana skladištiti radioaktivni materijal, što je, ipak, nedovoljno u odnosu na količinu i potrebu trajnijeg odlaganja radioaktivnog otpada.
Mišljenje predlagača ovog zakona i Vlade je da se amandman ne prihvata zbog složene prirode i trajanja procesa lociranja trajnog odlagališta radioaktivnog otpada, koji podrazumeva neophodna prethodna istraživanja, u trajanju od pet do deset godina, a čiji rok nije moguće skratiti. Znači, sama vlada, u sagledavanju suštine ovog amandmana, iznosi da ocena podobnosti, mesta i uslova skladištenja treba da traje od pet do deset godina.
S obzirom na to da se u našoj zemlji koristi radioaktivni materijal i otpad koji postoji već godinama, pretpostavljam da i Vlada i predlagač ovog zakona već imaju neku ideju gde bi se potencijalno mogao skladištiti taj otpad, i to u smislu njegovog trajnijeg odlaganja. Mislimo da je dovoljan rok od pet godina da se stvore takvi uslovi, ceneći čak i ovu ekonomsku situaciju i krizu koja je prisutna, a, s druge strane, štetnost i moguće posledice neadekvatnog skladištenja i odlaganja tog otpada, te smatramo da je predlagač ovog zakona trebalo da prihvati ovaj amandman i, samim tim, sebe obaveže da se stvore preduslovi za skladištenje ovog radioaktivnog otpada u trajanju od pet godina, jer to i treba da bude interes naše države, a naroda sigurno. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre i saradnici Ministarstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, takođe se pridružujem mišljenju i ovde iznetim stavovima da ovakva rasprava, objedinjena s ovolikim brojem zakona i, na neki način, s heterogenim zakonima, a i obimnim po materiji, stvarno nema pravog smisla, niti može da na pravi način informiše javnost o tome šta mi u Narodnoj skupštini donosimo, šta je suština tih zakona, dok je za one koji pripremaju ovakav vid rasprave, znači, da govore u načelu o najbitnijim i najvažnijim stvarima iz ovih zakona, to, takođe, prilično teško.
Pokušaću kroz svoje izlaganje da dam analizu ključnih stvari iz ovih predloga zakona o kojima danas raspravljamo, upravo zbog javnosti, jer mislim da tokom ovog perioda kako raspravljamo nije u pravom smislu apostrofirano ono što je najbitnije.
Takođe, prinuđen sam, zbog vremena koje imam na raspolaganju, da čitam materijal koji sam pripremio, iako mi dosad to nije bila praksa, jer sam pokušavao, upravo, izlaganjem da obrazložim ono najbitnije; s obzirom na obimnost, prosto sam prinuđen na to. Izvinjavam se svima vama.
Prvo ću govoriti o ova dva zakona koja se dopunjuju, znači, Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, jer mislim da oni imaju nekakvu organsku vezu, a zatim o Predlogu zakona o zaštiti vazduha, Predlogu zakona o zaštiti prirode, Predlogu zakona o zaštiti od buke i, na kraju, Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
U Republici Srbiji, sistem zaštite životne sredine uređen je Zakonom o zaštiti životne sredine, koji sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine čini set propisa iz oblasti zaštite životne sredine, kao i podzakonskim aktima koji su doneti u skladu s ovim zakonom.
Razlozi za donošenje izmena Zakona o zaštiti životne sredine su: otklanjanje nedostataka uočenih tokom primene Zakona o zaštiti životne sredine, usklađivanje s drugim sistemskim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine, donošenje novog zakona o zaštiti vazduha, zaštiti prirode, zaštiti od buke i hemikalija. U suštini, odredbe koje su bile u Zakonu o zaštiti životne sredine prenete su na ove zakone, samim tim je logično da ovaj zakon, u tom smislu, bude izmenjen.
Izmene zakona su i u vezi s prenošenjem propisa EU u domaći pravni poredak, zatim, obezbeđenjem pravne sigurnosti svih privrednih subjekata koji obavljaju delatnost koja zagađuje životnu sredinu, i to tako da neće zagađivanje plaćati dva puta, znači, kroz naknadu, i pooštravanjem kaznene politike. Zakonom su utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koje se odnose na izradu strateških i planskih dokumenata, uspostavljanje i vođenje informacionog sistema.
Predložena rešenja u Predlogu izmena Zakona će uticati na privredu, odnosno operatere, postrojenja u kojima se obavljaju aktivnosti u kojima su prisutne određene količine opasnih materija, odnosno njihove obaveze obaveštavanja, planiranja i sprovođenja mera zaštite od hemijskog udesa.
Znači, ovim odredbama se povećava bezbednost rada tih postrojenja, čime se pozitivno utiče na smanjenje rizika od nastanka hemijskog udesa, odnosno na efikasnije sprovođenje mera sprečavanja njegovog širenja u slučaju nastanka.
Predložena rešenja će pozitivno uticati na privredu, odnosno korisnike prirodnih resursa i zagađivače, jer će naknadu za zagađivanje i naknadu za korišćenje prirodnih resursa izričito plaćati po osnovu članova 84. i 85. zakona.
Predloženim izmenama Zakona obezbeđuje se odgovornost subjekata zaštite životne sredine, s jedne strane, i nadležnih organa Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, s druge strane. Zatim, predloženim izmenama preciziraće se status Fonda za zaštitu životne sredine, kao i njegovi izvori finansiranja i korišćenja sredstava.
Fond za zaštitu životne sredine je osnovan Zakonom o zaštiti životne sredine, a postao je operativan 2005. godine. Iskustvo zemalja srednje Evrope, znači Poljske, Republike Češke i Slovačke, pokazuje da je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine omogućilo prikupljanje značajnijih sredstava i delovalo kao katalizator za bitna ulaganja, kroz odobravanje povoljnih kredita i bespovratnih sredstava za investiranje u zaštitu životne sredine.
Dosadašnja praksa je pokazala da je potrebno rešiti problem nenamenskog korišćenja sredstava, posebno u opštinama koje ostvaruju velike prihode od naknada po uredbi o vrstama zagađivanja, kriterijuma za obračun naknada za zagađivanje životne sredine obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade.
Izmenama člana 100. Zakona utvrđeno je da su autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave u obavezi da formiraju budžetski fond, u skladu s propisima kojima se uređuje budžetski sistem, koji će se finansirati iz ostvarenih naknada, a sredstva će biti korišćena u skladu sa programom koji donose nadležni organi jedinica lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.
Takođe, propisivanjem većih kazni za privredne prestupe i prekršaje i davanjem većih ovlašćenja inspektorima za zaštitu životne sredine na svim nivoima, omogućiće se efikasnije sprovođenje propisa koji regulišu oblast zaštite životne sredine. Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu uređena su pitanja koja se odnose na postupak donošenja i sprovođenja odluka koje se odnose na utvrđivanje direktnih i indirektnih uticaja na životnu sredinu, planiranih projekata, a sve u cilju praćenja, sprečavanja, ublažavanja i ograničavanja nepovoljnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Predmet procene su projekti promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta ili prestanak rada i uklanjanje postrojenja i opreme, koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. Predmet procene uticaja su projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili se koriste bez upotrebne dozvole.
Prema predlagaču zakona, razlog za izmene i dopune Zakona je i kvalitetnije uređenje sistema procene uticaja na životnu sredinu, uz neophodnost da se kvalitetnije urede uloge različitih aktera u postupku procene, njihova prava i obaveze, kao i njihovi međusobni odnosi.
Naime, izmenama zakona će se preciznije definisati uloga podnosilaca zahteva, u smislu njihove legitimacije pred nadležnim organima, kao i veza s institucijama koje se staraju o sprovođenju propisa iz oblasti planiranja prostora, urbanizma i izgradnje objekata.
Preciznije definisanje određenih odredaba postojećeg zakona omogućava nadležnom organu efikasniji rad, u smislu donošenja pravovremenih odluka u duhu regulative iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, što će na kraju rezultirati osetnim skraćenjem perioda za dobijanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Planirano je da se, po prijemu zahteva za izdavanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja, istovremeno formira, od strane nadležnog organa, tehnička komisija za pregled studije, što, takođe, doprinosi ubrzanju procedure, uzevši u obzir odredbe postojećeg zakona koje nalažu formiranje tehničke komisije tek po održavanju javnog uvida i javne prezentacije.
Takođe, daje se mogućnost nadležnom organu da, kroz rešenja o oslobađanju od izrade studije o proceni uticaja, odredi minimalne mere zaštite životne sredine. Ovim bi se izbegla mogućnost da se zbog dve-tri mere zaštite životne sredine nalaže izrada studije o proceni uticaja i na taj način povećavaju troškovi postupka i drastično produži vremenski rok do konačnog završetka procedure.
Donošenjem zakona o zaštiti vazduha uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere, način organizovanja i kontrole sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kao prirodne vrednosti od opšteg interesa.
Zakon o zaštiti vazduha ima za cilj uspostavljanje, održavanje i unapređenje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije; očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha kroz utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite, kako bi se sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu; izbegavanje, sprečavanje i smanjenje zagađenja koji utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene, zatim, praćenje, pribavljanje i procenjivanje odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu merenja i standardizovanih metoda; obezbeđenje dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha, izvršavanjem obaveza u skladu s potvrđenim međunarodnim ugovorima i, na kraju, međunarodnu saradnju u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha i osiguranje dostupnosti tih podataka javnosti.
Kakvo je stanje zagađenosti vazduha kod nas?
Prema izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji u 2007. godini, vazduh u Republici Srbiji tokom 2007. godine najčešće je bio zagađen 9,3%, a jako zagađen – 2,4%, i to, pre svega, zbog emisionih koncentracija čađi.
To je odlika većine urbanih sredina u Republici Srbiji, a 2007. godine najizrazitiji slučaj su bili Užice, Sevojno, Subotica, Beograd, pre svega, opština Vračar, i Pančevo.
Zagađen i jako zagađen vazduh zbog sumpor-dioksida je dominantna pojava za Bor, ali isto zagađenje prisutno je i u Beogradu i Kostolcu.
Zagađenje vazduha zbog azot-dioksida tokom 2007. godine bilo je prisutno u Beogradu i Čačku. Tokom 2007. godine, zabeležen je blagi porast koncentracije prizemnog ozona u odnosu na raniji period. Prizemni ozon jedan je od najviše proučavanih zagađivača, jer predstavlja najbolji indikator ukupnog zagađenja u urbanim sredinama, posebno u toplijem delu godine.
U cilju zaštite stratosferskog ozonskog sloja, u Republici Srbiji je 90-tih godina počela evidencija uvoza i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač.
Primetan i izražen je trend smanjenja potrošnje CFC-a, tj. hlorfluorougljenika, od 1996. godine, a naročito je smanjenje nastupilo u 2007. godini.
U devet gradova u Republici Srbiji redovno se prati koncentracija polenovih zrna u atmosferi i rezultati ukazuju da je u stalnom povećanju koncentracija polena biljaka.
Polen biljaka je za čoveka jedan od najznačajnijih alergena u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20% ljudske populacije izazivaju alergijske reakcije. Negativan uticaj na zdravlje ljudi koje izaziva polen pojedinih biljnih vrsta svrstava ove čestice u prirodne zagađivače vazduha.
Zakonom bi trebalo sprečiti dalje zagađivanje vazduha tamo gde je već zagađen i poboljšati njegov kvalitet preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite.
U područjima gde je vazduh relativno čist, takav kvalitet vazduha trebalo bi zadržati.
U tom cilju, neophodno je uspostavljanje jedinstvenog funkcionalnog sistema praćenja i kontrole nivoa zagađenosti vazduha i održavanje sveobuhvatne baze podataka, obavljanje odgovarajućih merenja zagađujućih materija, ocenjivanje kvaliteta vazduha i određivanje područja prema kvalitetu vazduha, kao i donošenje odgovarajućih planskih dokumenata, što obezbeđuje, pre svega, nadležni organ od Republike do jedinice lokalne samouprave.
Zagađivači vazduha imaju obavezu da preduzimaju preventivne i druge tehničko-tehnološke mere zaštite vazduha od zagađenja, da obezbede odgovarajuća merenja emisija, prate uticaj obavljanja delatnosti na kvalitet vazduha, kao i da vode evidenciju o zagađajućim materijama koje ispuštaju u vazduh ili koriste u obavljanju svoje delatnosti, zatim da vode evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduhu i mernih uređaja za kontinualna merenja i da te podatke dostavljaju na uvid nadležnim organima.
Predlagač zakona tvrdi da se vodilo računa o stanju privrede u Srbiji, pa je u članu u kom je propisano donošenje graničnih vrednosti emisije predviđeno da se za postojeće izvore zagađena vazduha mogu propisati dozvoljena prekoračenja graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija i odrediti rok u kome se te vrednosti moraju smanjiti na nivo graničnih vrednosti.
Još jedan pokazatelj uvažavanja stanja privrede je obaveza operatera da izradi plan operatera za smanjenje emisije i stacionarnih izvora zagađenja, u kom će operater sam predvideti mere i sredstva koja će uložiti u rekonstrukciju postrojenja, uključujući rokove u kojima će te mere preduzeti.
U prelaznim i završnim odredbama ovog predloga zakona, Vlada se obavezuje da će doneti prvu strategiju zaštite vazduha u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, prvi nacionalni program – u roku od godinu dana od dana utvrđivanja maksimalnih nacionalnih emisija na godišnjem nivou za Republiku Srbiju, prvi nacionalni plan za smanjenje emisije iz postojećih postrojenja za sagorevanje, takođe, u roku od godinu dana od dana utvrđivanja maksimalno dozvoljenih emisija. Prvo, ocenjivanje kvaliteta vazduha izvršiće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, a informacioni sistem kvaliteta vazduha uspostaviće se, takođe, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Predlog zakona o zaštiti prirode. Ovim zakonom treba da se ostvare sledeći ciljevi: zaštita, očuvanje i unapređenje biološke (genetičke, specijske i ekosistemske), geološke i predeone raznovrsnosti; usklađivanje ljudskih aktivnosti, ekonomskih i društvenih razvojnih planova, programa, osnova i projekata s održivim korišćenjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa i dugoročnim očuvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnoteže. Zatim, održivo korišćenje i upravljanje prirodnim resursima i dobrima, obezbeđivanje njihove funkcije, uz očuvanje prirodnih vrednosti i ravnoteže prirodnih ekosistema; blagovremeno sprečavanje ljudskih aktivnosti i delatnosti koje mogu dovesti do trajnog osiromašenja biološke, geološke i predeone raznovrsnosti; utvrđivanje i praćenje stanja u prirodi i unapređenje stanja narušenih delova prirode i predela.
Predlogom zakona određuju se mere zaštite prirode, a one se sprovode utvrđivanjem i procenom stanja, pojava i procesa u prirodi i predelu, uspostavljanjem i utvrđivanjem zaštićenih prirodnih dobara i sistema praćenja njihove zaštite, sprovođenjem mera zaštite prirode, utvrđivanjem uslova i mera zaštite prirode i zaštićenih prirodnih dobara, održivim korišćenjem prirodnih resursa, izradom izveštaja o stanju prirode, donošenjem i sprovođenjem strategija, programa, akcionih i sanacionih planova i planova upravljanja, ublažavanjem štetnih posledica koje su nastale aktivnostima u prirodi, povezivanjem i usklađivanjem nacionalnog sistema zaštite prirode sa međunarodnim sistemom zaštite prirode.
S obzirom na vreme koje imam na raspolaganju, molim predsedavajuću, nastaviću, pa će se umanjiti za toliko vreme, da se ne bih javljao posle u raspravi u načelu, tj. po spisku govornika.
Zaštićena prirodna dobra su, prema ovom predlogu zakona, zaštićena područja, zaštićene vrste i pokretna zaštićena prirodna dokumenta.
Zaštićena područja su strogi rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, nacionalni park, spomenik prirode, zaštićeno stanište, predeo izuzetnih odlika i park prirode. Zaštićene vrste su strogo zaštićena divlja vrsta i zaštićena divlja vrsta.
Nacionalni park proglašava Narodna skupština, zakonom, a strogi i specijalni rezervat, stanište, prirodno dobro koje se štiti na osnovu međunarodnih akata ili ima međunarodni značaj, predeo izuzetnih odlika u kome se nalazi kulturno dobro od izuzetnog značaja, kao i park prirode koji se celom površinom nalazi na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, proglašava Vlada, na predlog Ministarstva, po prethodno pribavljenom mišljenju nadležnih ministarstava.
Plan upravljanja zaštićenim područjem donosi upravljač, za period od deset godina. Pravna lica, preduzetnici i fizička lica su dužni da obavljaju delatnosti u zaštićenom području u skladu sa planom upravljanja. Pre isteka perioda na koji se plan donosi, analizira se njegovo sprovođenje i ostvareni rezultati, a ako je to potrebno, može se vršiti njegova revizija.
Zaštita i očuvanje divljih vrsta regulisani su, takođe, Predlogom ovog zakona i pod zaštitom očuvanja divljih vrsta podrazumeva se sprečavanje svih radnji koje utiču na narušavanje povoljnog stanja populacija divljih vrsta, uništavanje ili oštećenje njihovih staništa, legala, gnezda, ili narušavanje njihovog životnog ciklusa, odnosno povoljnog stanja.
U okviru zaštite očuvanja divljih vrsta, regulisano je osnivanje banke gena.
Banka gena, u suštini, treba da očuva genetičku raznovrsnost divljih biljaka, životinja i gljiva, a u bankama treba da se čuva biološki materijal nadzirane ili uzgajane populacije, delovi biljaka, životinja i gljiva, seme spora, polne ćelije i drugi biološki materijal koji se koristi radi očuvanja vrsta, odnosno njegovog genetičkog fonda.
Ja sam, kao predsednik Odbora, dobio od značajnih autoriteta naše zemlje jedan dopis koji se upravo odnosi na banku gena. Ovaj dopis je potpisao akademik prof. dr Dragan Škorić, zatim, profesor dr Vasilije Isajlo, predsednika Društva genetičara Srbije, dr Milutin Penčić, predsednik Udruženja ''Agrogenju'' i dr Stojan Jevtić, potpredsednik PKS, koji ukazuju da se u našoj zemlji krajnje nemarno odnosi prema banki gena i da nadležna ministarstva moraju učiniti konkretne korake. Oni ukazuju da je upravljanje nacionalnom kolekcijom biljnih genetičkih resursa neadekvatno, u nekim delovima je i zabrinjavajuće.
Nacionalna kolekcija je oformljena radom na potprojektu formiranja geno-fonda za potrebe banke biljnih gena Jugoslavije od 1992. godine. Od tog vremena do danas, vrste koje se čuvaju u semenu čuvaju se u uslovima od plus pet stepeni i oko 50% relativne vlage vazduha. Ti su uslovi predviđeni međunarodnim standardima za čuvanje najduže do 20 godina.
Budući da su uzorci od 1992. godine zaprimani iz kolekcije instituta i fakulteta gde su do tog vremena, takođe, čuvani, u takvim i u još nepovoljnijim sobnim uslovima, a ne vidi se da su uzorci obrađeni prema propisanim standardima, deskriptorima, da bi mogla da se oformi bazna kolekcija za čuvanje na rok preko 50 godina, a to je na minus 20 stepeni, postoji realna opasnost gubljenja nacionalne kolekcije, ili, u najmanju ruku, njeno potpuno obezvređivanje kao baze.
Stoga, oni predlažu da se hitno otvori svestrana rasprava o stanju genetičkih resursa Srbije, da se oformi nacionalno telo, savet, komisija i slično za genetičke resurse i da se hitno pristupi izradi nacionalnog programa, da se definiše status i stavi u funkciju banka gena na lokaciji Gornji Zemun i da se hitno preduzmu mere pripreme kadrova za rad na genetičkim resursima, zatim, da se otvori naučno-istraživački projekat koji bi se odnosio na korišćenje genetičkih resursa i da se oformi organ uprave za biljne i genetičke resurse, odnosno da se obezbede uslovi za ispunjavanje obaveza iz međunarodne saradnje.
Zbog toga molim i ministra Dulića, a svakako će ovo biti upućenu i gospodinu Draginu, ministru poljoprivrede, da se u narednom periodu ozbiljno poradi upravo na ovome i da se na pravi način reši formiranje, čuvanje i održavanje banke gena. S obzirom na to da mi je vreme već znatno isteklo, prinuđen sam da, faktički, ništa ne kažem o Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini. Nadam se da će o tome govoriti moje kolege iz poslaničke grupe.
Ja ću izneti još jedan kratak osvrt na Predlog zakona o zaštiti i korišćenju ribljeg fonda. Ovo što ću reći je na temelju komentara i dopisa stručne javnosti, ljudi koji se bave, pre svega, ribarstvom i proizvodnjom ribe, O ovim, da kažem, glavnim elementima prigovora ovih ljudi, izvešten je i gospodin ministar Dulić. Uvažavajući činjenicu da su se ti ljudi obratili meni, kao predsedniku Odbora za poljoprivredu i kao narodnom poslaniku, u obavezi sam da ipak to ovde javno iznesem.
Pre svega, prigovor se odnosi na to da Predlog zakona o ribarstvu treba da se donese u Narodnoj skupštini, na predlog Ministarstva poljoprivrede, jer u većini evropskih zemalja ribarska proizvodnja je regulisana zakonom i predlagač zakona je ministarstvo poljoprivrede. Dalje, Predlog zakona koji je nama dostavljen na raspravu najvećim delom je, da kažem, prepisan iz postojećeg zakona o ribarstvu i on, u suštini, najvećim delom, kroz odredbe govori o svim elementima ribarske proizvodnje, a ne o onom što je primarno nadležnost Ministarstva za zaštitu životne sredine – znači, zaštita biodiverziteta, pre svega, životinja u ekosistemu.
Ribarska proizvodnja je animalna proizvodnja, kao i svaka druga proizvodnja, odnosno riba se obezbeđuje kao namirnica, meso riba, a naša zemlja se ne može pohvaliti da je značajan proizvođač. Mi i dalje uvozimo značajne količine ribljeg mesa, a objektivno imamo resurse za kontrolisano gajenje ribe, znači, u ribnjacima. Takođe, u mnogo većem obimu bi se mogla izlovljavati riba iz rečnih tokova.
Na kraju, samo ću pročitati žaljenje što nisam imao vremena da iznesem sve što je u detaljima prigovoreno, odnosno imajući u vidu navedene činjenice, u cilju harmonizacije domaćih propisa i institucija Republike Srbije s propisima i stečenim iskustvima EU i ostalog razvijenog sveta, nesmetanog održivog razvoja ribarstva i unapređenja zaštite životne sredine, za koje su, svakako, primer zemlje iz okruženja: Češka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Poljska, BiH, Makedonija, jer imaju razvijeno ribarstvo, skoro slično podneblje, sa gotovo identičnim problemima u obe navedene oblasti.
Pri tome, treba da se ima u vidu sadržaj zakona o zaštiti riba, o održavanju i korišćenju ribljeg fonda u celom tekstu, što se isključivo odnosi na Zakon o ribarstvu i pitanja iz oblasti ribarstva, znači lov ribe, sportsko-rekreativni i privredni lov, ribolovni alati, promet ovom prehrambenom namirnicom, ribarska područja u kojima se nesporno nalazi odrednica zaštite riba. Svakako je neophodno donošenje novog zakona o ribarstvu, koji bi, kao i do sada, celovito rešavao sva pitanja u oblasti ribarstva i zaštite korišćenja riba, kao što je slučaj u ostalim državama.
U odnosu na sve ovo što je izneto u ovom dopisu, nažalost, koji ja nisam mogao u potpunosti da vam prenesem, i u odnosu na broj podnetih amandmana i mišljenja kompetentne i stručne javnosti iz oblasti ribarstva, predlaže se da se Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda povuče iz procedure, zbog neusklađenosti s regulativom EU, međunarodnim ugovorima i važećim propisima Republike Srbije, i da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede oformi radnu grupu za izradu novog predloga zakona o ribarstvu, u koju bi bili uključeni i predstavnici Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje.
Zahvaljujem na strpljenju i izvinjavam se za ovoliko prekoračenje vremena; naravno, ono je na štetu moje poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, hteo bih da postavim nekoliko pitanja vezano za statut Vojvodine. Jedan sam od onih koji misle da u statutu koji je usvojen u Pokrajinskoj skupštini ima odredaba koje su protivustavne. Pre svega, mislim da je jedna od tih protivustavnih odredaba ozvaničenje formiranja Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.
Ustavom je regulisano da je oblast nauke na nivou države Srbije i da se kao takva i finansira. Akademije nauka svuda u svetu su primarno naučnoistraživačke ustanove, u koje se biraju vrhunski naučnoistraživački radnici koji svojim znanjem i iskustvom pomažu u afirmaciji naučnoistraživačkog rada, školovanju mladih kadrova i čine naučnu elitu.
Vojvođanska akademija nauka nikako ne može imati taj atribut, jer je ona postojala jedno vreme, pa je ukinuta, pa je sada opet voljom pokrajinske autonomaške vlasti formirana i statutom se to želi ozvaničiti.
Žao mi je što nema ni ministra obrazovanja ni ministra nauke da ih pitam kakvo je njihovo mišljenje o tome koliko će postojanje takve akademije unaprediti naučnoistraživački rad u Vojvodini i koliko će unaprediti obrazovni proces. Ovde je ministar pravde, pa bih hteo da pitam, ako može da da svoje lično mišljenje, da li je formiranje Akademije nauka i umetnosti Vojvodine i njeno finansiranje u skladu sa Ustavom ili nije u skladu sa Ustavom. Drugo pitanje, da li je zakonom o prenošenju nadležnosti i data takva mogućnost, s obzirom da imamo jasan stav Srpske akademije nauka i umetnosti da se protivi tome, protivi se i veliki broj naučnoistraživačkih radnika i sa Univerziteta u Novom Sadu i sa drugih univerziteta u Srbiji.
Prema tome, bilo bi normalno, pogotovo u ovoj ekonomskoj krizi, da ne dupliramo institucije ako se zalažemo da se koncentrišu sredstva, da se odvoje veća sredstva za finansiranje Srpske akademije nauka i umetnosti, da se u većem obimu finansira naučnoistraživački rad u celoj državi Srbiji, samim tim i istraživači u Vojvodini, i da se nikako ne dozvoli formiranje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.
Zahvaljujem i nadam se da ću imati prilike da postavim dodatna pitanja.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sa žaljenjem moram da konstatujem, u odnosu na odgovor gospođe ministra, da ipak nisam razumeo šta je prihvaćeno od strane komisije koja je radila na zakonu o prenošenju nadležnosti. Sačekaćemo da dobijemo detaljan odgovor, ali računajte da će biti ozbiljne rasprave oko svega toga. Nadao sam se da ćete biti konkretniji. Pošto je došao gospodin Obradović, ministar prosvete, čovek koji radi na Univerzitetu, iskoristiću priliku da mu postavim direktno pitanje, s obzirom da nije bio tu malopre kada sam ga postavljao. Dakle, pitanje je da li je njegovo lično mišljenje da će formiranje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti unaprediti obrazovni proces na Novosadskom univerzitetu.
Na drugo pitanje koje želim da postavim tražim odgovor u pisanoj formi za sve narodne poslanike, a to je da se dostavi koliko je do sada izabrano redovnih članova Vojvođanske akademije, koliko dopisnih članova, koliko ima formiranih odeljenja u Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti i koje su nacionalnosti izabrani akademici. Mislim da će i to biti od značaja za raspravu koja će slediti, jer je mnogo toga u proteklom periodu rečeno u smislu nepotrebnog postojanja te akademije, poput toga da su mnogo blaži kriterijumi za izbor akademika u Vojvođansku akademiju nauka nego u Srpsku akademiju nauka.
Dalje, u Novom Sadu postoji Odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti. Znači, svi oni naučnoistraživački radnici, univerzitetski profesori ili istraživači sa instituta mogu biti ravnopravno kandidovani od Odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu i biti birani za akademike Srpske akademije. Isto tako, postojanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti neće ni u kom smislu unaprediti rad Matice srpske, koja je takođe jedna od vrhunskih institucija, i naučnih i kulturnih, sa ciljem negovanja pre svega osobenosti kulture srpskog naroda.
Tako da stvarno molim, ako je moguće, ako smo se ovde okupili i ostali, da čujemo što direktnije odgovore na postavljena pitanja. Ovo što sam tražio u pisanoj formi, nadam se da će dobiti svi poslanici.

Gospođo predsedavajuća, ja vam se zahvaljujem. Izvinjavam se što se treći put javljam, ali ipak sam na neki način direktno sada i prozvan.
Prvo bih želeo gospodinu Čipliću da kažem. Gospodine Čipliću, ja sam univerzitetski profesor, na Novosadskom univerzitetu, na Poljoprivrednom fakultetu, tako da dobro poznajem situaciju što se tiče naučnoistraživačkog i obrazovnog rada. Kada kažete da se Akademija osniva kao regionalna, onda bi bilo normalno da iz tog regiona ona bude i finansirana, znači da taj region ima neka izvorna sredstva koja će koristiti za finansiranje istraživačkog rada u toj akademiji.
To nije bilo do sada tako, a neće biti ni ubuduće tako. Ta akademija će biti finansirana od sredstava koja građani Srbije izdvajaju u budžet Republike Srbije i biće preneta AP Vojvodini. Vi ćete reći – tako se finansira i obrazovanje. Jeste, finansira se obrazovanje, ali obrazovanje postoji kao potreba i ne može se tretirati kao regionalno.
A u ovoj situaciji, pogotovu ako se zalažemo za racionalizaciju i štednju, onda bi trebalo da vi prvi budete ti koji će da kažu gospodi koja tamo egzistiraju u toj akademiji da sada nije vreme da se osniva, da sačekaju sa svojim aktivnostima, a da imamo jednu državnu, uglednu naučnu instituciju, koja afirmiše i nauku, i kulturu i istoriju srpskog naroda i svih drugih naroda koji egzistiraju u Republici Srbiji, kao što imamo i Maticu srpsku.
Prema tome, gospodine Čipliću, nemojte sa autonomaških pozicija braniti nešto što u ovoj situaciji ne može da se brani. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre i saradnici iz Ministarstva finansija...
(Predsednik: Zamolila bih vas da omogućite gospodinu Mašiću da se čuje i da govori.)
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega sam izašao da izrazim zahvalnost Ministarstvu finansija i Ministarstvu poljoprivrede, a takođe i zahvalnost predsedniku Odbora za finansije i svim članovima Odbora za finansije, da su na temelju moje rasprave u okviru načelne rasprave oko ovog predloga zakona, uočio sam jednu tehničku grešku, jedan tehnički propust, pre svega, ali bitan i suštinski, a odnosi se na carinske tarife za uvoz pilića tzv. roditeljskih jata, a isto tako i carinsku tarifu koja se odnosila na piliće...

Računam da raspravljamo o amandmanu na član 4, a ovde je u okviru člana 4.

Govorim o amandmanu na član 4.

Gospođo predsedavajuća, amandman koji je usvojilo Ministarstvo finansija tek se sada deli. Ne vidim potrebu da intervenišete, jer raspravljamo o članu 4, a amandman koji je Odbor za finansije faktički razmatrao i usvojio odnosi se na član 4, tako da ne znam zašto imate potrebu da me dekoncentrišete i moju dobru nameru i zahvalnost ispred poslaničke grupe SNS, jer smo želeli da izrazimo zahvalnost Vladi i vama kao vladajućoj koaliciji da ste uvažili naše zapažanje. Svakako ću nastaviti.
Zahvaljujem se još jedanput svima onima koje sam spomenuo i nadam se u danu za glasanje da će se ove izmene, koje su utvrđene na Odboru za finansije, faktički kao takve i prihvatiti i suštinski promeniti carinske tarife koje se odnose na živinarsku proizvodnju, gde će carinska tarifa za piliće tzv. dedovskih i roditeljskih jata, koje se inače u našoj zemlji ne gaje, nego se isključivo uvoze, smanjiti na 1%.
Jedna tarifa je podrazumevala carinu od 20%, sada se to vraća na 1%, jer, podvlačim, radi se o uvoznom repromaterijalu i ta proizvodnja je skupa, zato mi nemamo svoje matične zahvate, nego uvozimo već izležene piliće tzv. roditeljskih jata, a onda njih dalje ovde koristimo za reprodukciju.
S druge strane, opet u cilju punjenja budžeta, izvršeno je carinsko opterećenje i samim tim smanjena konkurencija našim proizvođačima za piliće koje mi proizvodimo u našoj zemlji, to su tzv. pilići koji kada odrastu nose jaja za konzum i, s druge strane, brojler pilići, koje normalno koristimo u našoj ishrani, koje takođe ovde gajimo. Oni su sada ovom izmenom u suštini ocarinjeni i time je na naki način zaštićena naša proizvodnja, a pre svega proizvođači, tj. uzgajivači roditeljskih jata.
Da ne bih previše vremena oduzimao, još jedanput zahvaljujem Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede i Odboru za finansije i molim vas iz vladajuće koalicije da u danu za glasanje izglasate ovako kako je Odbor za finansije predložio.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću uglavnom usmeriti na Predlog zakona o dopuni Zakona o carinskim tarifama.
Pre svega, žao mi je da je upravo sad ovog momenta ministar izašao, ali zamoliću vas, gospodine državni sekretaru, gospodine Iliću, da u okviru Ministarstva za finansije probate da napravite tehničke ispravke, jer su napravljene tehničke greške u Predlogu za izmenu ovog zakona, a odnosi se na carinske, to je član 4b, tarife u tarifnoj oznaci 0105111100 i u tarifnoj oznaci 0105111900.
Moram sa žaljenjem da konstatujem da sam nisam mogao da primetim ove tehničke greške u ovom članu, ali sam danas dobio od Poslovnog udruženja "Živinarstva" Zajednice živinara, koji me obaveštavaju o tehničkoj manjkavosti koja je ovde učinjena u okviru izmene ovog zakona, a odnosi se na živinarsku proizvodnju.
Obzirom da sam u funkciji predsednika Odbora za poljoprivredu, onda po toj osnovi je meni upućeno, ali jednostavno nije bilo vremena i prostora da se učini amandmanska izmena, a suština izmene koju ste vi predložili odnosi se da se uvedu carine na piliće koji se gaje kod nas.
S druge strane, suština izmene, koja je takođe predložena, jeste da se oslobode carina pilići takozvanih dedovskih i roditeljskih jata, znači onih koje mi ne gajimo u našoj zemlji. Međutim, ovde u obrazloženju je to dato da je suština toga, ali carinske tarife koje ste vi ponudili ne rešavaju to.
Tako da vas molim da u okviru ove rasprave pokušate, ako ste već imali volju da to menjate, da to formulišete tako - da jednostavno carinska tarifa 0105111100 i carinska tarifa 0105111900, znači da se tu smanji carina sa 20 na 1%, jer se radi o pilićima dedovskih i roditeljskih jata, znači onih koje mi ne proizvodimo, a da se carina uvede, jer je to takođe želja izmene zakona na carinske tarife, 0105119100 i 0105119990, jer se radi o pilićima takozvanih konzumnih nosilja, znači o pilićima koji kada odrastu nose jaja za konzum.
Radi se o takozvanim tovnim brojler pilićima, znači o pilićima koje koristimo kao meso pileće u ishrani ljudi, a to su životinje koje se gaje u našoj zemlji i po logici stvari bi trebalo da imaju carinsko opterećenje. (Predsednik zvonom upozorava poslanike)
Ako ima dobre volje bilo bi dobro, u cilju rešavanja problema koje ima udruženje živinara, pre svega onih koji uvoze piliće za roditeljska jata, jer mi dedovska jata i nemamo, nego samo roditeljska, ali uvozimo iz drugih zemalja, ovde gajimo roditelje i onda od tih roditelja dobijaju se dalje potomci koji se koriste ili za tov pilića ili za nošenje jaja za konzum.
Druga stvar o kojoj želim da govorim odnosi se upravo na oblast poljoprivredne proizvodnje jer je istina da jednostranim stupanjem ili uvođenjem u postupak ili stupanjem na snagu Trgovinskog sporazuma faktički u najvećem obimu će biti ugrožena poljoprivredna proizvodnja, jer najveći deo carinskih opterećenja, a s druge strane je stupanje na snagu oslobađanje carina u suštini za poljoprivredne proizvode.
Pre samo dve nedelje smo razgovarali ovde o agrarnom budžetu i utvrdili smo da je on značajno manji nego u prethodnim godinama i da se u 2009. godini umanjuje podsticaj za poljoprivrednu proizvodnju. Time će biti ugrožena naša poljoprivredna proizvodnja, a pogotovo stupanjem na snagu ovog privremenog sporazuma i smanjenjem carina pojaviće se u značajno većem obimu razni poljoprivredni proizvodi u našoj zemlji, koji su da kažem konkurentniji cenom nego naši poljoprivredni proizvodi, što može još više uticati i na cene tih poljoprivrednih proizvoda od naših poljoprivrednih proizvođača i na ukupan obim poljoprivredne proizvodnje.
Gospođo predsedavajuća, molio bih vas da u skladu sa članom 104. stav 3. i u skladu sa članom 106. učinite nešto, barem opomenete poslanike SRS. Smatram, kao univerzitetski profesor, ako ništa, dobro znate kako bi izgledalo da vam studenti za vreme predavanja lupaju.
Ja sam takođe vaš kolega, univerzitetski profesor. Kao što vidite, ne mogu da me dekoncentrišu. Najverovatnije ne bi ni vas, ali nije prijatno u ovakvom ambijentu govoriti. Vi se ne usuđujete, ne govorim ovde gluposti, već govorim nešto što je značajno za našu poljoprivrednu proizvodnju. Vi nećete ni zvonom da se oglasite.

Niste zvonili. Vi sa te pozicije vidite svakog momenta ko lupa ovde u klupe i nećete da izreknete nikome opomenu za svo ovo vreme. To nije korektno i nije u redu. Time nećete popraviti klimu u ovom parlamentu.

Ako smatrate da nam mandati nisu u redu, učinite sve šta možete da nam oduzmete, ali ovo je bruka i sramota ove skupštine i vas koji predsedavate da dozvoljavate već više od tri meseca da se ovako neki poslanici ponašaju.

Niste me utešili apsolutno, ali nema veze, nastaviću.
Znači, Sporazum o stabilizaciji u oblasti poljoprivrede definiše uzajamne koncesije EU i Srbije u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima kroz potpisivanje standarda i procedura u proizvodnji i trgovini.
Koncesije EU u suštini podrazumevaju da se u trgovini sa EU, što se tiče poljoprivrednih proizvoda, ukidaju gotovo sve carine i dažbine, koje imaju isto dejstvo na uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda poreklom iz Srbije, osim za sledeće grupe proizvoda - to je živa junad, juneće meso, a kvota je 8.700 tona; zatim šećer sa kvotom od 180.000 tona; zatim vino sa kvotom od 63.000 hektolitara, od toga 53.000 hektolitara u sudovima od dva litra i 10.000 hektolitara u sudovima iznad dva litra; zatim riba i proizvodi od ribe, i to pastrmka, živa, sveža, zamrznuta, sušena, gde je utvrđena kvota bescarinska od 15 tona godišnje, i šaran, živ, svež, zamrznut i sušen, gde je utvrđena bescarinska kvota od 60 tona godišnje. Znači, ove proizvode iz naše zemlje iz EU izvozićemo u ograničenim količinama - preko ovih kvota će se cariniti.
Što se tiče koncesija koje naša država daje, što je svakako značajnije, usaglašene su koncesije za 1.183 carinske pozicije, i to navedene u četiri grupe poljoprivrednih proizvoda. One su određene aneksima.
U aneksu dva, gde se uvodi potpuna liberalizacija stupanjem na snagu Sporazuma, ovaj aneks obuhvata 551 poziciju carinskih tarifa, a grupa proizvoda, uglavnom koji se ne proizvode u Republici Srbiji ili se proizvode u malim količinama, a to je - priplodna stoka i živina, konjsko i magareće sveže meso, guščija i pačija džigerica, specijalne vrste buđavih sireva, micelije za proizvodnju pečuraka, južno voće, sirova kafa, tvrda pšenica, maslinovo ulje, fruktoza itd.
Druga grupa proizvoda određena aneksom 3B podrazumeva progresivno ukidanje carina i prelevmana, sa ukidanjem istih na kraju perioda, sa stupanjem Sporazuma na snagu, i ona obuhvata 338 pozicija, a tu su najznačajniji proizvodi - živa junad od 80 do 160 kg, ovce, koze, pilići, kokoši, meso ovčije, kokošije i pileće, goveđe masnoće, mlaćenica i mlečni proizvodi, semenski kukuruz, brašno i prekrupa, zatim seme suncokreta, šećerne repa, krmnog bilja, povrća, sirovo ulje suncokreta, uljane repice i lana, melasa, živinski klanični proizvodi, pirei od voća i povrća, sojina sačma, voćne rakije itd.
Kao što vidite, to je veoma značajna grupa proizvoda koja se proizvodi u našoj zemlji, a u suštini stupanjem na snagu ovde se ukidaju carine u potpunosti.
Dalje, u aneksu 3 određeno je postepeno snižavanje carina, ali prelevmani se primenjuju tokom i nakon tranzicionog perioda. Tu spada devet carinskih tarifa, i to - voća i povrća, pre svega sveže grožđe, jabuke, šljive, višnje, jagode, slatka paprika i paradajz.
Izvinjavam se, koliko ima vremena naša grupa?
(Predsednik: Imate još dva minuta. Možete i da produžite, jer smo razgovarali, jedno minut.)
Hvala, da mogu da završim.
U aneksu 3-G podrazumeva se postepeno smanjivanje do određenog nivoa carine i prelevmana, uz ukidanje prelevmana na kraju tranzicionog perioda.
U ovu grupu je svrstano 275 carinskih pozicija i po okončanju tranzicionog perioda ostaju carine negde između 20% i 80% postojećeg nivoa carine.
Ovde su važniji proizvodi: živa junad, svinje za klanje, svinjsko i pileće meso, juneće meso, mlečni namaz, sirevi, med, sojino rafinisano ulje, brašno, grašak, testenina, sokovi, voće i povrće, suve šljive itd.
Zatim bescarinska kvota za uvoz u našu zemlju 25 hektolitara godišnje kvalitetnog penušavog vina u sudovima od dva litra, ribe i prerađevine od ribe, preko 60% ribe i proizvoda od ribe uvoziće se u Srbiju bez carine i prelevmana, a to su uglavnom oni proizvodi koji se ne proizvode u Srbiji ili se proizvode u ograničenim količinama.
Zatim, prerađeni proizvodi koji obuhvataju 325 pozicija, koje čine više faze prerade, razvrstane u tri grupe, i to: grupa 271 - tu su biljni voskovi, fruktoza, marcipan itd, hrana za decu, grupa 272 - ima progresivno smanjenje carina i po isteku tranzicionog perioda svođenje na nulu; to su konditorski proizvodi, kečapi, senfovi, sladoled, pivo, osvežavajuća pića, mineralne vode, žestoka alkoholna pića itd; grupa 273 - zadržava različiti nivo carine, i to duvan zadržava 100% postojećeg nivoa carine, a mlečni namazi i margarini zadržavaju 40% postojećeg nivoa carine i šljivovica i druge vrste rakija zadržavaju 30% postojećeg nivoa carina.
Koliko mi je vreme dozvolilo, a i zbog brzine, moguće da nisam bio dovoljno jasan, ali ovo je prava informacija za poljoprivredne proizvođače i za sve naše građane, koji poljoprivredni proizvodi će biti, stupanjem na snagu, gotovo oslobođeni carina, a koji će zadržati ili se sukcesivno oslobađati i koji će i nakon tranzicionog perioda od šest godina imati carinska opterećenja.
Nadam se da će biti prilike i u okviru amandmana da dopunim ono što nisam mogao reći. Zahvaljujem.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupaju o klupe.)

Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da podržim mišljenje Vlade. Mislim da sa razlogom nije prihvatila ovaj amandman, jer stvarno povećanje agrarnog budžeta koje se predlaže kroz ovaj amandman je toliko simbolično da u suštini ništa značajno ne bi doprinelo.
Obzirom na tok rasprave i najverovatnije takvu situaciju da poslanici SNS neće moći da obrazlože svoje amandmane koje su upravo podneli na agrarni budžet, želim da obavestim narodne poslanike, a pre svega građane Republike Srbije, kakav odnos je u suštini SRS u ovom postupku donošenja budžeta, pa samim tim i agrarnog budžeta, imala.
Kao predsednik Odbora za poljoprivredu mogu da kažem da u tom odboru većinu ima opozicija. Međutim, zbog nedolaska članova odbora iz SRS ispalo je da je odbor voljom poslanika poslaničke većine morao podržati agrarni budžet. Tako da, poštovani građani, sami procenite ko sarađuje sa pozicijom, pre svega DS i drugim strankama koje čine ovu vladu. Glasanjem je bilo šest za i pet protiv. Protiv su glasali poslanici SNS, DSS, NS, dok poslanici SRS nisu bili na toj sednici.
Ono što, upravo kao predsednik Odbora za poljoprivredu i čovek koji je i dok je bio u SRS je upravo bio predsednik Odbora za poljoprivredu i pratio je državnu politiku ove naše zemlje u oblasti agrara, mogu da iznesem i lično ubeđenje, a i mišljenje stručne javnosti, na kraju i većine poslanika, da agrarni budžet je drastično smanjen za 2009. godinu.
Ova vlada koja je predložila ovakav budžet Narodnoj skupštini najdirektnije podriva dalji razvoj ovako značajne privredne grane za našu zemlju kakva je poljoprivredna proizvodnja.
Prosto je nedopustivo da agrarni budžet, koji je u 2007. godini bio 26 milijardi i 95 miliona, u 2008. godini 27 milijardi i 163 miliona, a rebalansom budžeta koji je otprilike izvršen pre dva meseca, agrarni budžet je bio u visini 32 milijarde 895 miliona. Ako se samo to gleda, onda je stvarno apsolutno neprihvatljivo da agrarni budžet za 2009. godinu, koji je ponudila Vlada Republike Srbije, iznosi samo 25 milijardi i 607 miliona.
Svakako iz agrarnog budžeta najviše se izdvaja za subvencije u oblasti poljoprivredne proizvodnje, jer sve države koje su u procesu tranzicije su sopstvenim sredstvima revitalizovale svoju poljoprivrednu proizvodnju i unapređivale je, tako da je i u našoj zemlji počelo sa ozbiljnijim izdvajanjem u agrarni budžet negde oko 2004. godine, i od te godine je u odnosu na ukupna budžetska sredstva izdvojeno oko 22 milijarde 354 miliona, što je tada činilo 5,33% budžeta.
Predloženi budžet za 2009. godinu, u ovom iznosu od 25 milijardi i 607 miliona, predstavlja u suštini 3,66% budžeta. Ako se odbiju tih oko pet milijardi dinara sopstvenih sredstava Ministarstva za poljoprivredu, onda agrarni budžet, gledano na ukupnu veličinu budžeta, iznosi svega 2,92%.
Dalje, ono što čini značaj poljoprivredne proizvodnje, i ovakve kakva je u proteklim godinama bila u našoj zemlji, uz ovakav vid finansiranja koji je bio do ove godine, jeste da je u 2008. godini ostvaren izvoz poljoprivrednih proizvoda u visini od milijardu i 620 miliona dolara, u istom tom periodu uvezeno je za nekih milijardu i 200 miliona dolara.
Znači, ostvaren je spoljnotrgovinski suficit u iznosu od nekih 408 miliona dolara, što govori da ima osnova da se poljoprivredna proizvodnja bolje finansira, tj. u većem obimu finansira i da je ona ipak stekla konkurentnost na evropskom, pa i svetskom tržištu.
Učešće poljoprivrede u ukupnom izvozu koji je ostvaren tokom ove godine je negde na nivou 17%. Znači, to nije zanemarljivo. Siguran sam da poljoprivredni proizvođači, koji su saznali koliki je agrarni budžet planiran, ozbiljno razmišljaju da neće moći u tom obimu zasnovati svoju poljoprivrednu proizvodnju i da će sigurno ovo učešće u ukupnom izvozu naše zemlje biti manje, samim tim će se još više povećati taj spoljnotrgovinski deficit, koji je inače izuzetno izražen kod nas.
Iz budžeta se najviše izdvaja za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje i zahvaljujući tome održava se dobar deo te poljoprivredne proizvodnje.
No, obzirom na umanjenje i tih sredstava, u 2008. godini, sa budžetom od 27 milijardi i 163 miliona, subvencije su bile 16 milijardi i 220 miliona. Rebalansom budžeta koji je u suštini za 2008. godinu 32 milijarde i 895 miliona, gotovo 33 milijarde, subvencije su 22 milijarde i 545 miliona. U agrarnom budžetu od 25 milijardi i 607 miliona, subvencije su 17 milijardi i 285 miliona.
Ono što je Ministarstvo poljoprivrede i u toku rasprave na Odboru za poljoprivredu, kada je raspravljano o agrarnom budžetu, a i u izjavama ministra poljoprivrede, da tako kažem, umirivalo našu javnost, pre svega poljoprivredne proizvođače, to je obećanje da će se iz ovih sredstava moći isfinansirati plaćanje po hektaru obradive površine, čak oni planiraju i da se poveća taj iznos sa 10 hiljada na 12 hiljada, znači negde u iznosu od 150 evra.
Iskreno se nadam da će to i ostvariti. Međutim, poljoprivredni proizvođači znaju da iako je ovoliki agrarni budžet bio u 2008. godini, iako je ovoliko izdvojeno za subvencije, preko četiri milijarde dinara biće nepodmirenih subvencija koje treba preneti u 2009. godinu. Pitam odakle će i kako podmiriti ta dugovanja, jer i po osnovu obradivih površina, negde oko 500 miliona dinara nije isplaćeno poljoprivrednim proizvođačima.
Dalje, i subvencija se nadoknađuje, tj. premira proizvodnja mleka, ona je u ovoj 2008. godini već smanjena, a neće se povećati, jer neće biti jednostavno prostora ni u ovoj dolazećoj 2009. godini, a svedoci smo da su proizvođači mleka nezadovoljni postupanjem prerađivača i najavom da već od 1. januara u suštini će doći do smanjenja proizvođačke cene mleka, što može uticati svakako dalje na samu tu proizvodnju, s obzirom da je i ona skupa, a pogotovo što i dobar deo premija neće biti isplaćen u 2008. godini, nego će biti prenet u 2009. godinu.
Subvencionirao se proteklih godina i podsticao izvoz poljoprivredne proizvodnje, što će biti ugroženo. Zatim, podrška osiguranju poljoprivredne proizvodnje takođe je subvencionirana, onda mere unapređenja u stočarstvu, podsticaj tova junadi ili oko dvadeset hiljada još zahteva za naknadu po isporučenoj tovnoj junadi nije plaćena poljoprivrednim proizvođačima i ona će biti prebačena u narednu godinu.
Razvoj poljoprivredne proizvodnje u ruralnim oblastima takođe je subvencioniran iz agrarnog budžeta, međutim, već tokom ove godine je smanjen taj obim subvencioniranja, a sa ovakvim budžetom on će biti još teže ostvariv.
Iz agrarnog budžeta se regresira mnogo toga, pre svega regresira se priplodna stoka, zatim regresiraju se inputi u ratarsku proizvodnju, znači nafta, veštačko đubrivo, seme bilja, što će takođe, sa ovim budžetom agrarnim biti ugroženo i biće prosto neostvarivo.
Poseban je problem ukidanje kreditiranja poljoprivredne proizvodnje iz budžeta i ono je prebačeno na poslovne banke, u odnosu na ukupnu ekonomsku i finansijsku situaciju u svetu, povećanja kamata u našoj zemlji na kredite, doći će u ozbiljnu ugroženost kreditiranje poljoprivredne proizvodnje i subvencioniranje kamata, jer su od sredine 2008. godine kroz agrarni budžet subvencionirane samo kamate na date kredite, i to dugoročne, za nabavku mehanizacije, podizanje staklenika i plastenika, zalivnih sistema, nabavku priplodne stoke itd.
Posebno agrarnim budžetom je oštećena veterinarska struka i moje kolege veterinari su izuzetno nezadovoljno. Ima najave da već možda i sutra budu prisutni ovde upravo pred Narodnom skupštinom i izraze protest, jer preko 400 miliona dinara agrarni budžet duguje veterinarskim stanicama, specijalističkim veterinarskim i naučnim institutima, za posao koji je urađen u okviru sprovođenja programa mera zdravstvene zaštite životinja, a pogotovu ovako drastičnim smanjenjem subvencija za veterinarsku struku.
To nije klasično subvencioniranje, nego finansiranje sprovođenja programa mera zdravstvene zaštite. Sa milijardu i šesto miliona, koliko je bilo u 2008. godini, ili dve milijarde i 48 miliona nakon rebalansa, smanjeno je na svega 816 miliona dinara, čime će doći u veoma veliku ugroženost sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite životinja, što može imati direktnog uticaja na ukupno zdravlje životinja, ali i ljudi.
Zatim, može uticati na onemogućavanje izvoza proizvoda od životinja, od sirovog mesa preko drugih proizvoda, tako da sasvim imaju osnova i najave poljoprivrednih proizvođača i svih drugih subjekata koji su finansirani iz agrarnog budžeta da izraze u narednom periodu svoju zabrinutost, ali i nezadovoljstvo. Ministarstvo poljoprivrede i Vlada moraju biti spremni na te odgovore. Isto tako, apelujem da se, ako je moguće, prihvate amandmani koji su uloženi od narodnih poslanika.
Poslanička grupa SNS predložila je da se subvencije povećaju za 5,5 milijardi dinara, da se budžet veterinarske uprave poveća za 500 miliona i da se Direkciji za vode da negde oko 180 miliona dinara.
Nadam se da će biti razumevanja i da će se prihvatiti taj amandman. Ako ne bude usvojen budžet, onda kod rebalansa tj. kod nove rasprave o budžetu, da se ima u vidu i ovo što sam izneo, a i mnogo toga što će u međuvremenu doći do ministarstava finansija, poljoprivrede i Vlade.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da li ima osnova da gospodinu Krstinu repliciram, jer ste izneli takve nebuloze da prosto čovek ne može da razume šta je bilo pozivanje vaše na Poslovnik.
Priča da gospođa Sonja Liht vodi Odbor za poljoprivredu, uz svo uvažavanje te gospođe, ona koordinira ili je predsednik neke nevladine organizacije, koja se valjda bavi, između ostalog, smanjenjem siromaštva, i dostavlja Odboru za poljoprivredu, kao i drugim odborima, dopis o održavanju sastanaka.
Nisam bio ni na jednom skupu koji je organizovala Sonja Liht ni dok sam bio u SRS, ni u ovoj stranci. Tako da ona ne utiče na bilo koji način na rad i dnevni red Odbora za poljoprivredu.
Dalje, da li ćete prihvatiti da predsedavam ili ne, vi se apsolutno ne pitate za to, nego se pitaju svi narodni poslanici ove skupštine i poslanici koji su u Odboru za poljoprivredu, tako da su oni odlučivali o tome da li ću biti predsednik i dok sam bio u SRS, i sada dok sam u SNS. Prema tome, vaših pretnji se ne plašim.
Neće me iznenaditi da, u skladu sa vašim ponašanjem kao poslaničke grupe, dođete i pravite ekscese i na Odboru za poljoprivredu, kao što pravite ili ste pravili neke ekscese na nekim drugim odborima. Ali, to je do vas i vašeg poštovanja ove institucije i poštovanje ličnosti nas, članova odbora, da li poljoprivrede ili nekih drugih odbora.
Prema tome, vaših pretnji se ne plašim i one nisu ni na čemu utemeljene. Tako da bi bilo možda bolje da prestanete da dobacujete i sa mesta, a i da tako žučno reagujete, jer se ne plašim vas, pogotovo toga što vi znate u oblasti poljoprivrede, jer smo već četiri godine u Odboru. Barem, što se tiče toga, uz svo moje skromno znanje, mislim, a znajući koga imate u vašoj poslaničkoj grupi kao poznavaoca poljoprivredne proizvodnje, ne možete me ni na koji način ugroziti. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)