Ovo je najeklatantniji primer kršenja Ustava u postupku donošenja ovog predloga zakona. Moram podsetiti i vas, narodne poslanike, a i građane Srbije, da je članom 97. Ustava Republike Srbije jasno određeno da isključiva nadležnost u oblasti nauke i tehnološkog razvoja pripada Republici Srbiji. Samim tim, nije imalo nikakvog osnova da se na pokrajinske organe prenosi ovoliki broj značajnih nadležnosti u oblasti nauke i naučno-istraživačkog rada.
Jednostavno, ovim članom se želi ozakoniti nešto što je već ustanovljeno, a to je, pre svega, osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Ona je osnovana još 2003. godine i upravo mi amandmanom želimo da se tačka 9, gde se navodi da je neophodno obezbediti u budžetu Vojvodine finansijska sredstva za rad Vojvođanske akademije.
Smatramo da je to nešto što je i protivustavno i protivzakonito, pre svega protiv Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti Republike Srbije. Jer, ako nema novčanih sredstava, onda nema ni akademije.
Sa žaljenjem možemo konstatovati da predlagač, znači Vlada Republike Srbije, nije uzela apsolutno u obzir ni mišljenje Srpske akademije nauka i umetnosti, ni mišljenje drugih uglednih naučno-istraživačkih radnika iz Republike Srbije, niti ste vi ovde u postupku rasprave oko ovog predloga zakona apsolutno uzeli u obzir mišljenje predstavnika opozicije da treba da se izvrše korekcije u ovom članu.
Mi ostajemo na stanovištu da treba brisati ovu tačku 9.

Ispred naše poslaničke grupe smo hteli da osporimo pravo AP i organima AP da donosi strategiju razvoja poljoprivrede samo za područje Vojvodine, kao i mere agrarne politike i mere ruralnog razvoja.
To je u članu 34. statuta, o kome smo juče raspravljali, to je tačka 5, jasno stoji - donosi strategiju razvoja poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, privrede i drugih oblasti iz nadležnosti AP Vojvodine.
Upravo na temelju onoga za šta se zalažu, koliko vidim, i poslanici DS, da nešto što je regulisano republičkim zakonima treba da važi za celo područje Republike Srbije, podsetiću vas sve da smo upravo krajem maja, početkom juna usvojili Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i upravo tim zakonom je regulisano donošenje strategije razvoja poljoprivrede u Republici Srbiji, nacionalnog programa za poljoprivredu i nacionalnog programa za ruralni razvoj.
Upravo zbog građana ću pročitati šta podrazumeva poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike. Obuhvata mere i aktivnosti koje preduzimaju nadležni organi u cilju jačanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na tržištu, obezbeđivanje kvalitetne zdravstveno ispravne hrane, obezbeđivanje podrške životnom standardu za poljoprivrednike koji ne mogu svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstanak na tržištu, obezbeđivanje podrške ruralnom razvoju, zaštite životne sredine od negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje.
Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije sprovodi se realizacijom strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, nacionalnog programa za poljoprivredu, nacionalnog programa za ruralni razvoj.
Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, to je u članu 4. navedenog zakona, određuju se dugoročni pravci razvoja poljoprivrede i to uspostavljanje tržišne ekonomije, povećanje profitabilnosti poljoprivrede Republike Srbije i briga o razvoju ruralnih oblasti.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije usklađuje se sa strateškim dokumentima Republike Srbije. Strategiju donosi Vlada na predlog ministarstva na period od najmanje deset godina.
Gospodo, ako smo pre par meseci ovakav zakon utvrdili, gde je jasno definisano šta podrazumeva strategiju razvoja poljoprivrede, da se odnosi na celo područje Republike Srbije, koji je smisao da sada organima AP se daje pravo da donose nekakvu svoju strategiju?
Da li možete reći šta u toj strategiji može biti i kojih elemenata više nego što je ovde definisano u okviru poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za celo područje Republike Srbije ili elemenata koji su definisani za strategiju razvoja poljoprivrede?
Ne, nema ništa nego jednostavno se udovoljava nekim političkim strukturama i zahtevima da se uspostavi ponovo nekakva specifičnost i osobenost poljoprivredne proizvodnje u AP Vojvodini.
Gospodo, ne postoji nikakva specifičnost i osobenost. Tamo poljoprivredni proizvođači izuzetno teško žive, izuzetno teško privređuju i imaju iste probleme kao i poljoprivredni proizvođači u drugom delu Republike Srbije.
Posebno je apsurdno, molio bih da bilo ko od vas ovde prisutnih detaljnije obrazloži tačku 7. ovog člana koja glasi: "Organi AP predlažu nadležnom ministarstvu uslove izvoza i uvoza određenih poljoprivrednih proizvoda".
Objasnite mi šta to znači, da li će da znači da će organi AP da zabrane nekome da uveze nešto ili da izveze neki poljoprivredni proizvod ako proceni iz ne znam kojih razloga da li je suficit ili deficit na tržištu ili neki privredni moćnik, vlasnik neke mlekare ili klanice, ili ne znam ni ja, želi da uveze nešto, a sa druge strane može se narušiti sistem ukupne poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji.
Ovo je apsurdno i upravo smo predložili da se tačka 1. i tačka 7. ovog člana brišu, jer niti su u skladu sa ustavnim odredbama člana 183. o prenosu nadležnosti u oblasti poljoprivrede, niti su dobronamerne, niti su potrebne poljoprivrednim proizvođačima u AP Vojvodini. Hvala.

Gospođa Kolundžija ne sluša šta pričam. Rekao sam jasno da je statutom o kojem smo juče raspravljali određeno kao nadležnost Skupštine AP da donosi strategiju razvoja poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, privrede i drugih oblasti. U tom kontekstu sam govorio i smatram da tačka 1. nema smisla, ako imamo jednu strategiju razvoja poljoprivrede za celu državu onda je to dovoljno.
Da li vi sada to hoćete da čujete i prihvatite, vi dalje insistirate na svojoj percepciji i čitanju i, sa druge strane, isto tako je smešno to što obrazlažete, ovo što piše u tački 7 - predlaže, pa da li će da predloži ili neće.
Ako mislite da je dilema onda nemojte ni da predlažete da stoji tako, nego neka se izbriše ili nađite neku primereniju. Jasno stavite onda da ćete da tražite da ima pravo da direktno utiče. Ako mislite da je to bolje ili ako mislite da ne treba da stoji, onda brišite, onako kako smo predložili.

Uz svo izvinjenje gospođi Kolundžiji, moram da kažem da stvarno nemušto brani nešto što se ne može odbraniti.
Gospođo Kolundžija, raspravljamo o zakonu o prenosu nadležnosti. U tački 1. članu 13. stoji - donosi, sprovodi i nadzire mere agrarne politike ruralnog razvoja. Znači, donosi, sprovodi mere iz Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Pročitao sam šta podrazumevaju i donete su za celo područje RS.
Sada kažete da statutom se donosi nekakva strategija razvoja samo za oblasti iz nadležnosti AP Vojvodine. Upravo što piše u tački 1, gde smo predložili da se briše, jer smatramo da ne treba ni da donosi, ni da sprovodi, ni da nadzire, jer imamo jedinstvenu agrarnu politiku i strategiju razvoja za celu državu usvojenu 2005. godine.

Želim da ukažem na apsurdnost razmatranja i amandmana koji dajemo i obrazloženja koja predstavnici Vlade, tj. ovlašćenog predlagača daju.
Ovaj amandman je imao za smisao samo da se briše reč „veterinarstvo“ a da apsolutno ne dira u suštinu onoga što je definisano ovim članom.
Da budem konkretan do kraja, ja sam predložio ovaj amandman, pre svega, kao diplomirani veterinar i doktor veterinarskih nauka, predsednik Odbora za poljoprivredu koji, valjda ćete razumeti, zna i Zakon o veterinarstvu.
Žao mi je što ovde nema kolege Miše Marinkovića, mog kolege iz Demokratske stranke, da barem potvrdi da li sam u pravu u vezi onoga što je navedeno u okviru obrazloženja ovog amandmana, da u ovih osam tačaka, pobrojanih u ovom članu 15, nema ništa iz oblasti veterinarstva i ne vidim onda smisao da treba da stoji iznad člana 15 „Stočarstvo i veterinarstvo“, nego treba da stoji samo „Stočarstvo“. Ovo upravo i zbog veterinara i stočara.
U okviru vremena koje imam, pokušaću najbrže da pročitam, pa da upravo ta javnost proceni da li sam u pravu ili ne. Znači, ovde stoji da AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti stočarstva i veterinarstva, u skladu sa zakonom, donosi dugoročni program mera za sprovođenje odgajivačkog programa za teritoriju AP Vojvodine, u skladu sa jedinstvenim programom Republike Srbije.
Odredba iz Zakona o stočarstvu: „Obrazuje naučno-stručni savet za stočarstvo“. Odredba iz Zakona o stočarstvu: „Donosi godišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa“. Odredba iz Zakona o stočarstvu: „Daje saglasnost za korišćenje u reprodukciji kvalitetne priplodne stoke i … za teritoriju AP“.
Odredba iz Zakona o stočarstvu: „Utvrđuje ispunjenost uslova rada na selekciji stoke na teritoriji AP“.
Odredba iz Zakona o stočarstvu: „Određuje ovlašćenu odgajivačku organizaciju na teritoriji AP Vojvodine za vođenje selekcije u stočarstvu“. Valjda je i to odredba iz Zakona o stočarstvu: „Daje saglasnost ovlašćenim odgajivačkim organizacijama o poveravanju kontrole nad proizvodnjom u stočarstvu. Poslednja tačka, osam: „Prima i obrađuje dokumentaciju za dodelu podsticajnih i drugih sredstava iz budžeta u oblasti stočarstva“.
Da li ima osnova ovaj amandman, da li ima osnova i da se prihvati? Predlagač daje obrazloženje – amandman se ne prihvata jer su rešenja u Predlogu zakona preciznija i celishodnija u skladu sa Ustavom i sistemskim rešenjima u predmetnoj oblasti. Zdrav razum nam vređate i zdravu pamet, ako je bilo osnova šta da se prihvati, onda je bilo osnova da se prihvati ova tehnička ispravka. Ni to niste spremni da prihvatite.

Svrha amandmana je da osporimo pravo i mogućnost da AP  Vojvodina preko svojih organa vrši inspekcijski nadzor u oblasti šumarstva, jer svim donetim zakonima u ovoj godini iz oblasti poljoprivrede jasno je precizirano da inspekcijski nadzori po svim tim zakonima pripadaju republičkog poljoprivrednoj inspekciji ili drugim inspekcijama iz republičkog nivoa, iz različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje, tako da predlagač ovog zakona je to poverio kao povereni posao, prenosi se autonomnoj pokrajini kao povereni posao.
Smatramo da inspekcijski nadzor mora biti centralizovan. To je gotovo u svim zemljama i EU i šire.
Iskustava iz perioda kada je AP Vojvodina bila uređena po Ustavu iz 1974. godine i kada je imala svoje inspekcijske organe jesu da je postojao vrlo često sukob nadležnosti i nije na pravi, valjan način obavljan taj inspekcijski nadzor. Bojimo se da će se sve to ponoviti, jer upravo ovim predloga zakona, ne samo u oblasti šumarstva, nego i u oblasti vodoprivrede, a i lovstva i ribarstva, prenose se inspekcijski nadzori na organe autonomne pokrajine i naša bojazan postoji da takva inspekcija neće funkcionisati na pravi način.
Formiranjem ove Vlade, izmenama zakona o ministarstvima, u okviru Ministarstva poljoprivrede formiran je Generalni inspektorat koji nadzire kompletno celokupan inspekcijski sistem. Unutar tog ministarstva ovakvim donošenjem zakona u suštini deo te inspekcije se izmešta iz Generalnog inspektorata, pa me živo zanima kod budžeta kakva će se budžetska projekcija predvideti za Generalni inspektorat unutar Ministarstva poljoprivrede.
Mišljenja smo da je predlagač trebao da prihvati da se briše tačka 3) kojom se predviđa da poslove inspekcijskog nadzora u oblasti šumarstva preuzimaju organi AP Vojvodina.

Upravo ovim amandmanom smo hteli predlagaču da ukažemo da utvrđuje određene mere ovim zakonom, a da zakon o lovstvu je u procesu procedure donošenja i pre neki dan smo imali informaciju da je Vlada tek usvojila taj novi predlog zakona i on još nije ušao u skupštinsku proceduru. Mislim da onda nije korektno stavljati neke odredbe u Predlog ovog zakona a da mi, narodni poslanici, ne znamo sadržaj zakona i načina na koji će se ova oblast kroz novi zakon regulisati.
Drugi deo amandmana se takođe odnosi na inspekcijski nadzor, jer smatramo da u oblasti lovstva ne treba da se povere poslovi pokrajinskim organima nego da unutar inspekcijskog nadzora na nivou Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije bude i nadležnost inspekcije u oblasti lovstva i lovne privrede.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, upravo i kod ovog člana mi iz Poslaničke grupe Napred Srbijo smatramo da pre svega organima AP Vojvodine ne treba da se prenesu sredstva ubrana od naknade za korišćenje ribarskih područja na teritoriji AP Vojvodine, nego da ta sredstva treba samo delimično da pripadaju, kako je i Zakonom o ribarstvu u krajnjem određeno.
Imamo primedbe na poveravanje poslova u tački 4) ovog zakona, gde se inspekcijski nadzor u oblasti zaštite, održivo korišćenje ribljeg fonda i prometa riba, takođe u potpunosti ustupa organima AP Vojvodine.
Nadležnost u pogledu nadzora u oblasti zdravstvene zaštite i prometa riba isključivo je u nadležnosti veterinarske inspekcije.
Ovde u ovom predlogu zakona nigde nije određena ta inspekcija, tako da je ovo prilično i nedorečeno ko će u smislu poveravanja posla nadzirati, ovaj deo poslova, u oblasti zaštite zdravlja riba i prometa riba na teritoriji AP Vojvodine i iz tih razloga mi smo i predložili da se ove tačke 3) i 4) ovog člana brišu, jer mislimo da će napraviti problema upravo u regulisanu ove značajne oblasti kao što je ribarstvo, proizvodnja riba, zaštita zdravlja i prometa riba.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih hteo da kažem, pre svega zbog građana u AP Vojvodini, zbog naših simpatizera, da se SNS ne protivi donošenju statuta Vojvodine, ni zakona o prenosu nadležnosti.
Naprotiv, zalažemo se i smatramo da su to dokumenti koji su u skladu sa postojećim Ustavom i da je trebalo da budu već doneti. Međutim, protivimo se donošenju ovih akata sa elementima i stavovima koji nisu u skladu sa Ustavom i koji predstavljaju elemente državnosti AP Vojvodine.
Gotovo 30 godina živim u AP Vojvodini i sećam se perioda kada je AP bila ustrojena po zakonima iz Ustava 1974. godine, tih osamdesetih godina, a takođe sveža su i sećanja nakon promene jednog, pa drugog Ustava, kako je ta pokrajina funkcionisala. Zato s punim pravom i ja i sve moje kolege koje dolaze iz AP Vojvodine imamo prava da kritikujemo, da sugerišemo da dokumenta koja donosi ovaj parlament budu upravo u skladu sa važećim Ustavom i da budu od pravog interesa za građane i Republike Srbije, ali i građane u AP Vojvodini. Obzirom da sam već u načelnoj raspravi oko zakona o prenosu nadležnosti govorio duže, ceneći vreme koje ime na raspolaganju naša poslanička grupa, ponovo ću pokušati samo neke elemente da apostrofiram, koji se nalaze u Predlogu statuta, a koji po nama nisu u skladu sa Ustavom i nisu od interesa ni građana Srbije, ni građana u samoj AP Vojvodini.
Radi se o članovima ovog statuta kojima se reguliše donošenje određenih strategija razvoja, pre svega strategije razvoja poljoprivrede, nauke, donošenja strateških planova privrednog i društvenog razvoja. U svakoj ozbiljnoj zemlji strategije se donose na nacionalnom nivou. One u biti imaju dugoročni karakter. U ozbiljnim državama donose strategije parlamenti, tako da se takve strategije, takvi dokumenti teže menjaju. Nažalost, praksa je u našoj zemlji, pogotovo od 2000. godine, da strategije razvoja gotovo svih privrednih i društvenih oblasti donosi Vlada, pa samim tim to i nisu baš previše ozbiljna dokumenta. Istine radi, statutom se predviđa, i to članom 34, da većinu strategija koje u AP Vojvodini treba da se donose, treba da donosi parlament Vojvodine tj. Skupština, a znači na republičkom nivou donose se strategije odlukom Vlade. Upravo, može se desiti, sutra kada se implementiraju sva ova dokumenta da neko iz AP Vojvodine kaže - naša strategija ima jaču snagu, jer je doneta u parlamentu, od strategije koja je doneta na republičkom ili nacionalnom nivou.
Zato smo mišljenja da takva dokumenta apsolutno treba da ostanu u nadležnosti republičkih organa, ako prihvate naše predloge vlasti ove države, u narednom periodu te strategije treba da se donose u parlamentu i da se kroz njih u potpunosti sagleda privredni razvoj naše zemlje, razvoj poljoprivrede, razvoj nauke, razvoj svih drugih oblasti, društvene delatnosti, jer složićete se sa mnom da nikakve posebne specifičnosti poljoprivrednih u AP Vojvodini nema, i ne živi ili i sutra neće živeti bolje nego što je živeo do sada od poljoprivrednika u ovom, kako često kažemo, centralnom delu Republike Srbije.
Uzeo sam samo primer poljoprivrede. Slična je stvar što se tiče nauke i u toj društvenoj oblasti, kao i u poljoprivredi, ova država treba da obezbedi mnogo veća sredstva i da omogući neke druge pogodnosti, pre svega za razvoj poljoprivrede, ali i za razvoj i unapređenje naučnoistraživačkog rada.
Moram pohvaliti i određene predloge koji se iznose u statutu, pa i u Predlogu zakona o prenosu nadležnosti, recimo po pitanju nauke, da će Pokrajina osnovati određene fondove kojima će pomagati naučnoistraživačke i obrazovne institucije, pre svega obezbeđivati deo materijalnih troškova, zatim, servisiranje opreme naučnoistraživačke, finansiranje čak i određenih projekata.
Ali, kao strateška grana od društvenog interesa i od nacionalnog interesa, finansiranje i razvoj nauke mora biti na republičkom nivou.
Kao uostalom i poljoprivreda, jer po nama je nedopustivo da inspekcijski nadzori ponovo se vraćaju u Pokrajinu u dobrom delu privredne i društvene delatnosti, a upravo iz toga perioda one prethodne pokrajinske vlasti, kada su ti subjekti bili u takođe nadležnosti Vojvodine, relativno su sveža sećanja da je bilo često sukoba nadležnosti u inspekcijskim kontrolama.
Ono što prelazi preko granice, gde treba da kontroliše državna inspekcija ili ranije savezna i unutar same pokrajine da sad treba da kontroliše neka pokrajinska inspekcija, tako da je bilo često preklapanja nadležnosti, često i nerazumevanja i raznih vrsta sukoba. Mislim da je to krajnje nepotrebno.
Dalje, želim ponovo da ukažem na nepotrebnost osnivanja Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. O tome sam pre dva dana opširno govorio. Ovde su neki juče pokušali da objasne i da kažu da i u nekim drugim državama postoje neke regionalne akademije i da se takav pandan može i kod nas uspostaviti.
Da, postoje akademije u mnogim državama, postoji i kod nas veliki broj akademija, samo ću na neke podsetiti. Postoji medicinska akademija, postoji veterinarska akademija, postoji inženjerska akademija, postoji pilotska akademija, postoji vojna akademija, znači, postoji sijaset strukovnih akademija u kojima su uključeni svakako i određeni naučnostraživački radnici.
I u drugim državama postoje slične i strukovne akademije ili strukovno-naučne, ali u svakoj državi postoji jedna nacionalna naučna akademija koja je kreator razvoja naučnoistraživačkog, obrazovnog rada.
Ti ljudi upravo učestvuju u izradama strategije, projekata od nacionalnog značaja.
I ne može se nikako pravdati time da postoje neke akademije strukovnog tipa u nekim državama ili strukovno-naučnog tipa, da se takav pandan treba da uspostavi i kod nas i da se osnuje jedna akademija koja ima, pre svega, određen politički karakter i želju određenih političara i određenih političkih garnitura da se ponovo vrati akademija nauka i umetnosti Vojvodine, jer je ona bila u nekom narednom periodu.
Mi imamo Srpsku akademiju nauka i umetnosti, kao uglednu naučnu instituciju koja je stekla reputaciju širom sveta, imamo odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, znači u Vojvodini, i svi ljudi koji se bave naučnoistraživačkim radom i ispunjavaju uslove da budu birani za redovne ili dopisne članove akademije nauka treba da ostvare upravo kroz Srpsku akademiju nauka, pre svega, treba da dostave ljudi istraživači iz Vojvodine.
I mislim da je to i ostvarivo, i ponovo sve ono koji zagovaraju osnivanje te institucije upozoravamo da je to nepotrebno i da nije od interesa ni za građane Republike Srbije, ni za građane Pokrajine Vojvodine, jer neće ništa bitno unaprediti ni naučnoistraživački, ni obrazovni rad u Pokrajini. Dalje, mi se protivimo osnivanju razvojne banke Vojvodine. Mislimo da je to nepotrebno da se stavljaju druge regije i drugi regioni u neravnopravan položaj. Kao stranka se zalažemo za osnivanje razvojne poljoprivredne ili agrarne banke koja će služiti, pre svega, za finansiranje i razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvode, kao jedne od najznačajnijih privrednih grana u našoj zemlji.
Ova vlast bi, u tom smislu, trebalo ozbiljno te naše predloge da razmotri i da i sama to osnuje, ali budite sigurni da mi, ako dobijemo poverenje građana i dođemo na vlast u ovoj državi, da ćemo među prvima osnovati upravo poljoprivrednu razvojnu banku, koja će, pre svega, finansirati razvoj poljoprivredne proizvodnje. Dalje, protivimo se da se Pokrajina samostalno zadužuje, naplaćuje poreze i da ima učešća u prihodima javnih preduzeća i ustanova koje su osnovane, znači da deo one dobiti ostvarene se preliva u pokrajinski budžet. Te nadležnosti su protivustavne i one bi trebalo da ostanu u nadležnosti Republike Srbije, kao što su i bile i kao što je u većini drugih država.
Prema tome, u odnosu na vreme koje imamo na raspolaganju, ponovo sam izneo samo nekoliko stvari koje se nalaze u statutu Vojvodine, koje su, po nama, protivustavne i nepotrebne. U okviru rasprave o amandmanima o Predlogu zakona o prenošenju nadležnosti i konkretnije ćemo objasniti i nadam se razumevanju predlagača Predloga zakona o prenosu nadležnosti, da će dobar deo naših amandmana usvojiti. U suštini, taj ključni akt, jer se zakonom o prenosu nadležnosti u suštini se implementira ovaj statut i stavlja u funkciju, znači, da će se ti amandmani prihvatiti i da će se ovi dokumenti urediti u skladu sa Ustavom.
Istine radi, ovaj dokument, Predlog statuta je izmenjen značajno u odnosu na neke prethodne verzije, ali mislim da ima još dosta elemenata, još mogućnosti da se iskoriguje i da stvarno bude opšteprihvatljiv za sve građane, za pripadnike svih naroda i narodnosti koji žive na području Vojvodine i, u krajnjem, da bude prihvatljiv i za većinu stranaka koje politički deluju na području i Vojvodine i Republike Srbije.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Napred Srbijo je podnela amandman na član 2, i to da se stav 2. briše, a u stavu 2. stoji da u postupku donošenja zakona vodiće se računa o dostignutom nivou prava građana na pokrajinsku autonomiju.
Ako u istom članu u stavu 1. stoji da AP Vojvodina. u skladu sa Ustavom RS i statutom. uređuje nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osniva, onda mislimo da je ovo potpuno nedopustivo i da je stav 2. jednostavno višak, jer ako on ostane može predstavljati smetnju eventualno neke buduće izmene ovog zakona.
Može se neko pozvati da se neke odredbe ovog zakona, kada on bude u potpunosti implementiran, a proceni se da je i protivustavan i da u krajnjem izaziva štetu građanima RS, da se ne dozvoli i da se kaže da je to neki dostignuti nivo prava građana. Znači, od neke buduće pokrajinske vlasti da bude osporavana izmena zakona. Mislimo da nema potrebe ni da stoji u ovoj fazi donošenja ovog zakona, te molimo predlagača da razmisli o našem amandmanu i da proceni svrsishodnost prihvatanje našeg predloga.

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću pre svega o neustavnom prenošenju nadležnosti državne uprave na organe AP Vojvodine, inače nadležnosti koje kod nas, a i svugde u svetu, u suštini obavljaju ministarstva kao državni organi. Krenuću pre svega od poljoprivrede, a govoriću i o oblasti visokog obrazovanja i nauke i tehnološkog razvoja.
Istine radi, što se tiče poljoprivrede, u članu 183. Ustava stoji da autonomne pokrajine, u skaldu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja i to u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova i ribolova.
To u suštini ne bi trebalo da bude sporno, međutim sporno je ono što se ovim predlogom zakona daje ili poverava pokrajinskim organima u oblasti poljoprivrede.
Krenuću prvo od oblasti same poljoprivrede i to u tački 1) u članu 13. stoji da organi autonomne pokrajine donose, sprovode i nadziru mere agrarne politike i mere ruralnog razvoja.
Mere agrarne politike i mere ruralnog razvoja u ovoj državi je donosila država i tako je određeno i Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji smo u ovoj Narodnoj skupštini doneli pre par meseci, i normalno je da u svakoj državi postoji jedna strategija razvoja poljoprivrede, a u okviru razvoja poljoprivrede, svakako i razvoja na tim ruralnim ili marginalnim područjima.
Međutim, predlogom ovog zakona daje se u suštini nadležnost pokrajinskim organima da oni sami donose i utvrđuju mere agrarne politike. Mislim da to nije od interesa za poljoprivredu u Republici Srbiji, a ni u samoj AP Vojvodini.
Posebno ono što je krajnje i nesuvislo, moram tu grubu reč upotrebiti, to je ono što je u tački 7) ovog člana 13. regulisano. Kaže - autonomna pokrajina preko svojih organa predlaže nadležnom ministarstvu uslove izvoza i uvoza određenih poljoprivrednih proizvoda.
Da li to znači da određeni ili ne znam koji poljoprivredni proizvodi se iz ove države ne mogu izvoziti ili uvoziti ako organi Pokrajine ne daju određene saglasnosti ili izvrše procenu uslova za izvoz ili uvoz.
Mislim da je to krajnje nepotrebno u ovom zakonu i da to nije u okviru ovih ustavnih nadležnosti koje su regulisane. Ono što je takođe zabrinjavajuće, to je inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede.
Dosad je inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede bio isključivo u republičkoj nadležnosti i to je svuda u svetu da državna inspekcija kontroliše tako značajan privredni resor ili privredni subjekt kakva je poljoprivreda.
Ovim predlogom zakona u suštini inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede, zatim stočarstva kao grane poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova i ribolova prenosi se na pokrajinske organe. Pitam i Vladu, i ministra poljoprivrede, i vas iz vladajuće većine – šta će Generalni inspektorat koji postoji u okviru Ministarstva poljoprivrede nadzirati u AP Vojvodini, ako se sve ove nadležnosti u okviru inspekcijskih poslova prenose na AP?
Ubiranje sredstava iz određenih poljoprivrednih oblasti takođe se u potpunosti prenosi AP, a to su naknade za korišćenje i upotrebu voda, zatim ribarskih područja i poljoprivrednog zemljišta. Prema postojećim zakonima, deo ostvarenih prihoda iz ovih oblasti je fakat pripadao Vojvodini, ali veći deo je pripadao i ulazio u budžet Republike Srbije. Sada se u potpunosti to usmerava u AP Vojvodinu.
Mislim da su samo ovih nekoliko činjenica dovoljni da se može utvrditi da se ovim zakonima u oblasti poljoprivrede prenose određene nadležnosti koje nisu u skladu ni sa Ustavom, ni u skladu sa postojećim zakonima, i na kraju, sa jednom pravnom i civilizovanom praksom svugde u svetu.
Želim nešto da kažem oko visokog obrazovanja. Žao mi je što nema ministra Obradovića, kao nadležnog ministra, da ga pitam kakve će njegove nadležnosti ubuduće biti u oblasti visokog obrazovanja u AP Vojvodini, kada se AP Vojvodini preko njenih organa daje ovlašćenje da izdaje dozvole za rad u visokoškolskim ustanovama na teritoriji Vojvodine, zatim da vrši samostalno osnivanje visokoškolskih ustanova, svakako da donosi odluku i o ukidanju visokoškolskih ustanova čiji je osnivač.
I ono što takođe nije do sada nikako bila praksa i što mislim da takođe nema smisla, da donosi odluku o broju studenata za upis u prvu godinu studija iz studijskih programa koji se finansiraju iz budžeta?
Istine radi, stoji da ustanove treba da pribave mišljenje visokoškolske ustanove, ne znam samo koje, i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, najkasnije dva meseca pre raspisivanja konkursa.
Sve u svemu, najveći deo nadležnosti u oblasti visokog obrazovanja u potpunosti se prenosi na organe AP i Ministarstvo prosvete u suštini, po meni, nema gotovo nikakvih nadležnosti, jer bukvalno od osnivanja do kompletno nadziranja svih visokoškolskih ustanova, pa čak upisne politike, prenosi se na pokrajinske organe.
Dalje, ono što je najdrastičnije kršenje Ustava, to je u oblasti nauke i tehnološkog razvoja. Našim Ustavom, članom 97, isključiva ustavna nadležnost je precizirana u tački 12, u oblasti nauke i tehnološkog razvoja, ona pripada Republici Srbiji.
Međutim, ovde u Predlogu zakona u članu 64. utvrđene su određene nadležnosti AP upravo u oblasti nauke i tehnološkog razvoja. U tački 1) stoji da organi AP donose strategiju tehnološkog razvoja za AP Vojvodinu. U svakoj normalnoj državi, strategija tehnološkog razvoja se donosi na nivou države i ona je jedinstvena i za sve pokrajine i za sve lokalne samouprave koje imaju interesa za razvoj određenih, da kažem, tehnoloških inovacija ili nekih drugih poslova u oblasti ovog sektora. Ovde se daju, iako je to potpuno neustavno, ovlašćenja organima AP.
Ono što je posebno takođe neosnovano i nedopustivo, a što je u krajnjem već ostvarena stvarnost u AP, to je da se u tački 9) člana 64. ovog predloga zakona određuje da Vojvođanska akademija nauka i umetnosti faktički postoji kao takva institucija i da se u budžetu AP Vojvodine obezbeđuju finansijska sredstva za njen rad.
Istine radi, zbog javnosti, još nekoliko minuta ću posvetiti upravo ovoj VANU, malo pažnje i izneti šta ta akademija danas predstavlja, šta je čini, šta je njen program rada i kakvu delatnost i uticaj je ona u proteklom periodu ostvarila. Uz sva uvažavanja i uz prethodno izvinjenje pojedinim članovima te akademije, koje lično poznajem i o kojima imam dobro mišljenje kao univerzitetskim nastavnicima, ali prosto zbog činjenice da je to akademija koja je osnovana, pre svega, kao politička institucija i kao želja i opredeljenje određene političke garniture, a s druge strane imamo SANU kao nacionalnu naučnoistraživačku instituciju, prosto moram javnosti radi neke stvari da kažem.
Pre svega, želim da kažem da je ta akademija osnovana 23. oktobra 2003. godine, da je Skupština svojim aktom osnovala, a u to vreme je predsednik Pokrajinske skupštine bio gospodin Nenad Čanak. Od osnivanja te akademije, SANU više puta se oglašavala i osporavala i iznosila činjenice da je nepotrebno postojanje i osnivanje takve institucije. Međutim, nadležne institucije u Republici Srbiji su se oglušavale u pogledu stava SANU i samo ću podsetiti da je još negde u novembru prošle godine predsednik SANU, gospodin Nikola Hajdin, izjavio da je formiranje još jedne akademije na tlu Republike Srbije potpuno nepotrebno i da svugde u svetu akademija nauka i umetnosti se osniva kao nacionalna ustanova i uobičajeno je da svaka država ima jednu nacionalnu državnu ili kraljevsku akademiju, a da se akademije prevashodno osnivaju kao naučne ustanove i da je mogu osnovati samo državni organi koji raspolažu nadležnošću u oblasti nauke. Već sam rekao da nadležnost u oblasti nauke upravo ima Republika.
Trenutno VANU ima 17 članova, od toga tri redovna, 14 dopisnih i jednog počasnog, u stvari 18 članova.
Ima dva odeljenja, Odeljenja društvenih nauka i umetnosti, koja imaju šest članova, i to sekretara i pet članova, i Odeljenje prirodnih i tehničkih nauka, koje ima 11 članova, i to sekretara i 10 članova.
Program rada Vojvođanske akademije nauka i umetnosti je to, kaže – Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, kao regionalna akademija sa ambicijama da se ostvari kao srednjeevropska, a orijentiše se prema sistemu vrednosti prostora i okruženja u kome deluje, polazeći od sledećih osnovnih principa: Vojvodina ima specifičnosti koje traži da se naučno opišu i objasne i umetnički izraze, ali je ona istovremeno prostor koji korespondira sa drugim heterogenim evropskim i svetskim regijama; pa rezultat Vojvođanske akademije nauka i umetnosti pruža mostove za povezivanje Vojvodine i Srbije sa svetom, nasušno potrebnim, nakon zbivanja u poslednjoj deceniji na ovom i širem području.
Nauka i umetnost ne smeju da budu sluškinje politike, već treba da izučavaju prirodne i društvene, privredne, stručne, kulturne, naučne probleme u sredini u kojoj deluju i da pomognu politici i političarima da bolje uočavaju i rešavaju probleme društvene zajednice.
Vojvođanska akademija nauka i umetnosti će u prvom četvorogodišnjem periodu koordinirati sa proširenim naučnim timovima i realizovati strateški projekat od značaja za Vojvodinu pod zajedničkim naslovom „Prirodni i duhovni resursi Vojvodine“. Taj strateški projekat grana se u nekoliko potprojekata, koje koordiniraju odeljenja društvenih nauka i umetnosti, odeljenja prirodnih i tehničkih nauka. To su izvodi iz programa Vojvođanske akademije. U 2008. godini iz godišnjaka Vojvođanska akademija je imala prvenstveni zadatak u potpunom afirmisanju akademije kao regionalne akademije nauka i umetnosti vezane za prostore Vojvodine, a to je značilo ulazak VANU u statut Vojvodine i u budžet Vojvodine.
Dalje, razrada dugoročnih podataka vezanih za prirodne i ljudske resurse Vojvodine, jedan od takvih projekata je Enciklopedija Vojvodine.
Realizacija potpisanih ugovora o međunarodnoj saradnji sa Austrijom, Slovačkom, Mađarskom, kao i sklapanjem novih ugovora sa akademijama u okruženju, te omogućavanje učestvovanja u međunarodnim projektima.
Dalje, dobra intenzivna i proširena saradnja sa pokrajinskim institucijama, pre svega Sekretarijatom za nauku i kulturu, te proširenje saradnje sa Novosadskim univerzitetom i njegovim fakultetima, kao i proširenje sadašnje individualne saradnje sa Maticom srpskom i odeljenjem SANU u Novom Sadu na institucionalnu saradnju.
Za sada ili u ovom proteklom periodu postojala je samo individualna saradnja članova akademije sa Maticom srpskom ili pojedinim ljudima i iz odeljenja SANU.
Posebno je interesantna ostvarena međunarodna saradnja akademije. U 2008. godini Akademija nauka i umetnosti nastavila je da proširuje svoju saradnju sa akademijama, inostranim naučnim institutima i u protekloj godini realizovana je saradnja sa sledećim institucijama: Austrijska akademija nauka, Slovačka akademija nauka, Dukljanska akademija nauka i umetnosti, Naučnoistraživački institut za vodoprivredu iz Bratislave, Mađarska akademija nauka, javno telo Mađarska sekcija evropskog udruženja društava za podsticanje korišćenja biomase, Katedra za međunarodno javno pravo Instituta za državne i pravne nauke Pravnog fakulteta i Univerziteta u Miškolcu, regionalno odeljenje Mađarske akademije nauka u Segedinu itd.
Gospodo, iz ovoga samo kratko što sam izneo može se videti šta je osnov delovanja ove akademije, koliko ona unapređuje naučnoistraživački ili je unapređivala i kroz program rada koliko će unaprediti naučnoistraživački rad u Vojvodini, koliko će poboljšati obrazovni rad.
Mislim da postoje svi preduslovi da se učini sve od strane republičkih vlasti da se ta akademija ugasi, da se ljudi koji su birani tamo, koji zaslužuju i imaju sve ono što je potrebno prevedu ili, da kažem, budu izabrani u SANU i da tamo ostvare svoje delovanje.
Mislim da će nam se svet smejati da u jednoj ovako maloj državi imamo dve akademije nauka, a sredstva za nauku su na nivou manjem nego što izdvaja i Albanija, kao jedna od najnerazvijenijih zemalja na području Balkana. Evo, toliko.

Hteo bih da repliciram. Istina je što je gospodin Čanak rekao  da je u nekom periodu u Republici Srbiji bilo tri akademije nauka, bila je Kosovska i bila je Vojvođanska akademija, svakako i Kosovska akademija nauka i Vojvođanska su bile produkt Ustava iz 1974. godine, Ustava koji je doneo velike probleme i veliku propast Republici Srbiji.
Na sreću, promenama Ustava ugašene su bile te akademije, međutim, istine radi, i te akademije, naročito Kosovska akademija, bila je izvor i jezgro separatizma u toj pokrajini, koji je kulminirao i oružanom borbom i doveo do onoga što imamo trenutno u toj pokrajini. Svakako, moja stranka i ja ne odričemo se KiM, nikada se nećemo odreći. Smatramo to integralnim delom Republike Srbije.
Neću da budem zlonameran, ni u podsvesti, da Vojvođanska akademija nauka može biti jezgro nečega što je bila Kosovska akademija, ali želim samo i vas i neke druge da podsetim na ono što je rekao akademik Matija Bećković, kao cenjeni i ugledni akademik, a to je - kada akademija dobije mlađu sestru u svojoj pokrajini, možda će i država da dobije sestru u istoj toj pokrajini.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine Vukmiroviću, poštovani narodni poslanici, moram na početku da izrazim nezadovoljstvo time što već više od pola sata radimo a  ovlašćeni predstavnik Vlade se još nije pojavio. To je flagrantno kršenje Poslovnika i to se ponavlja, maltene, redovno svake nedelje, na svakoj sednici, a u isto vreme predsedništvo ove skupštine ne preduzima adekvatne mere, jer predstavnici Vlade ovde moraju da budu kada raspravljamo o zakonima u načelu.

Gospođo Čomić, moram da vam se zahvalim, jer se vi permanentno ponašate siledžijski u Parlamentu i treba da prestanete s tim. Ne kršim Poslovnik, jednostavno, imam pravo, kao narodni poslanik, da ukažem na propuste. Na kraju, svaka kamera može da snimi da ovde nema ministra trenutno, a da treba da bude. Prema tome, vaša objašnjenja ne mogu više da prihvatam, a svakako nemate pravo da mi oduzimate vreme. Oduzeli ste mi gotovo minut, više ste govorili vi nego ja, prema tome dozvolite mi da nastavim ...
(Isključen mikrofon)

I za ovu vašu dobrotu ne mogu da zahvalim, za ta dva minuta. Nastaviću dalje.
Nadam se da ćete promeniti politiku vašeg ponašanja, ili, bolje rečeno, način vašeg ophođenja prema narodnim poslanicima, ali to je u vašoj ličnosti i, nažalost, ne mogu to ispraviti, jer, koliko vidim, i starije kolege, koje su duže u ovom parlamentu s vama, nisu to uspele, ali, o tom potom.
Danas raspravljamo o nekoliko zakona. Govoriću o dva zakona i o njihovom značaju, pre svega, o zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova i o popisu poljoprivrede.
Ti zakoni su solidno koncipirani i treba da pomognu kvalitetnom sprovođenju popisa stanovništva i popisa poljoprivrede i zadovoljenju nekih kriterijuma koji su propisani i međunarodnim propisima, ali se i u ovakvim predlozima zakona mogu naći određeni propusti.
Samo ću kratko ukazati na njih. Prvo, što se tiče Predloga zakona o popisu poljoprivrede, u članu 3, gde su iznošene definicije značenja pojedinih izraza, kao što su poljoprivredna proizvodnja, poljoprivredna gazdinstva, porodično poljoprivredno gazdinstvo itd., mislim da je ovde trebalo da se koriste termini koji su utvrđeni u Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovaj parlament je doneo jedan takav zakon, gde su jasno definisane upravo ove stvari i mislim da ne bi trebalo da se u svakom zakonu koji spominje određene oblasti one na poseban način, pogotovo kada se radi o definicijama, definišu, ili da se na drugačiji način definišu.
Ono na šta mi u SNS-u imamo primedbu jeste, pre svega, novčani iznos koji se ovim zakonima planira da se izdvoji i potroši za popis stanovništva. Mislim da je on izuzetno visok i neprimeren ekonomskoj situaciji u našoj zemlji i projekcijama ekonomske situacije koje se prave i za sledeće godine.
Moram podsetiti i građane i sve vas da su, prema podacima do kojih sam došao, troškovi popisa stanovništva u 2002. godini bili 2,25 evra po stanovniku. Troškovi koje planirate, ili sredstva koja planirate da potrošite za sprovođenje ovih popisa i poslova koji prate te popise u 2010, 2011. i 2012. godini su u ukupnom iznosu od 4.395.008.446 dinara; za popis stanovništva je 2.896.327.900 dinara, a za popis poljoprivrede –1.498.680.000 dinara. Kada se ove sume saberu i podele s brojem stanovnika kojim raspolaže RZS, onda ispada da će građane ove države popis stanovništva i popis poljoprivrede koštati 6,3 evra po stanovniku. To je gotovo tri puta više nego što je bilo 2002. godine.
Mislim da nema nikakvog opravdanja za tako značajno uvećanje tog iznosa za posao koji treba da se obavi, koji je, svakako, značajan. Cenimo da je značajno za svaku državu sprovođenje popisa stanovništva, kao i popisa poljoprivrede, jer on, faktički, od 1960. godine nije sprovođen organizovano, nego su u prethodnim popisima, uz popis stanovništva, evidentirani i poljoprivredni proizvođači, zemljište, broj stoke itd.
Kroz te podatke se može mnogo toga sagledati, ali svaka država ima i redovno praćenje određenih statističkih parametara. Spomenuću i elaborirati ono što mislim da može da zabrine naš narod i sve dobronamerne ljude u našoj državi u odnosu na te statističke parametre do kojih dolazimo kroz godišnje statističke podatke, a što se tiče određenih kretanja u našoj zemlji.
Pre svega, želim da govorim o praćenju kretanja demografskih promena, koje ukazuju da naša država izuzetno brzo stari i da se ubrajamo među najstarije narode, te da smo po prosečnoj starosti na dnu te lestvice. Samo za period od 2001. do 2006. godine, broj stanovnika se smanjio za 131 hiljadu. Kakvi će rezultati biti 2011. godine, to ćemo videti.
U ovom obrazlaganju koristiću se upravo podacima koje je gospodin Dragan Vukmirović, kao direktor Zavoda, dao jednim novinama. Te novine su prenele da je broj živorođenih u periodu 1990. do 2005. godine opao za 20%, da je broj umrlih, u odnosu na broj rođenih, porastao gotovo za 24,9%, tako da godišnje imamo manje stanovnika za jedan grad veličine Petrovca na Mlavi ili Ćuprije. Znači, 2005. godine je više umrlo nego što je rođeno 34.591 osoba.
To su alarmantni podaci i prirodni priraštaj u našoj zemlji je u permanentnom padu. Prisutna je depopulacija naše države, tako da je prirodni priraštaj minus 3,5 indeksnih poena. Kao zemlja, imamo značajan pad i depopulaciju. Za neku utehu je, mada to ne može biti prava uteha, da ima u okruženju nekih država koje imaju još niži indeks priraštaja nego mi. Pre svega, mislim na Mađarsku i Bugarsku, jer je u Bugarskoj taj priraštaj minus 4,8%.
Kao narod i građani, pogotovo predstavnici naroda i naša vlada moraju da brinu o našoj populacionoj politici i da učine sve da se ta regresija zaustavi, jer ako se ne zaustavi, procene su da ćemo 2032. godine imati za oko milion ljudi manje nego 2005. godine, što svakog dobronamernog mora zabrinuti.
Izuzetno je katastrofalna situacija u seoskim, tzv. ruralnim i marginalnim sredinama, gde imamo 4.600 sela, a procene su da će u narednih 15 godina biti 1.200 sela manje, 25% manje. Dalje, u više od 200 sela nema stanovnika mlađeg od 20 godina, u 190 sela nema nijednog stanovnika. U suštini, u 86% srpskih sela opada broj stanovnika, a samo u oko 14% raste.
Istraživanja pokazuju da u srpskim selima ima oko 260.000 neoženjenih muškaraca starosnog doba do 50 godina. Ako bi se učinilo da ti ljudi formiraju porodice, ožene se i da se u toj porodici rodi samo jedno dete, naša država bi imala 500.000 stanovnika više.
Podatke koje sam izneo su sigurno sve aktuelne vlasti u prethodnom periodu imale na uvid, ali, nažalost, ništa nisu učinile da se ovaj negativni trend depopulacije naše zemlje, pogotovo srpskog stanovništva, zaustavi.
Ono na šta želim još da ukažem jeste stanje u stočarstvu. Do mnogo preciznijih podataka će se doći primenom ovog zakona i popisom poljoprivredne proizvodnje, između ostalog, i stočarstva, ali u stočarskoj proizvodnji imamo permanentnu regresiju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od 1991. do 2002. godine, broj konja je opao za 50%, broj goveda za 30 do 35%, broj ovaca – za 30 do 35%, broj svinja – između 25 i 30%, živine – od 10 do 15%. Ove brojke su još niže u odnosu na ovaj period od 2002. godine i politika koja se sprovodi u agraru, a ukazujemo da je ona loša, govori da se ne vodi briga o poljoprivrednim proizvođačima i da je naročito pogođena stočarska proizvodnja.
Ove godine je iznet podatak u Privrednoj komori Srbije da je zaklano 60.000 krava muzara. To je za govedarsku proizvodnju u svakoj državi ozbiljan problem. Međutim, kod nas se to prećutkuje i prolazi mimo toga.
Mnogo toga bi se još moglo govoriti. Sve u svemu, nadamo se da će se do relevantnih podataka doći, da će ti podaci biti objavljeni u javnosti, da ćemo ih moći svi koristiti. Ono na šta, na kraju, želim da apelujem, jeste da ljudi koji će sprovoditi popis, nadležna ministarstva i …