Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6954">Paja Momčilov</a>

Govori

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o setu zakona koji su se na jedan čudan način našli zajedno.
Ono što je interesantno, a već je neko opšte mišljenje ovde iskazano od nas poslanika SRS, jeste da ovi zakoni nisu prioritetni zakoni za ovu državu i ovaj parlament u sadašnjem političkom trenutku; da ne ponavljam koji zakoni je trebalo da budu na dnevnom redu ovog parlamenta, koji zadiru u ozbiljne interese kako naših građana, pa bogami, i ovog parlamenta.
Ono što je karakteristika ovih zakona o kojima danas pričamo je da to praktično i nisu zakoni, to je suspenzija nekih zakona, to je uvek neka utilitarna korist za neku manju grupaciju građana. Ti zakoni nisu od opšteg interesa.
Videli smo, Zakon o duvanu donosimo ovde kada treba izaći u susret duvanskoj mafiji, donosimo CEFTA sporazum koji će da ukine, ako se vežemo opet za ovaj Zakon o duvanu, dinar od duvana, od koga je zdravstvena služba imala velike koristi, i da ne nabrajam sada sve ostale zakone. Uvek se može videti da iza tih tzv. zakona stoji nečiji interes i to parcijalni interes, a nikako interes građana Srbije.
Kako je, tako je, mi moramo da radimo. Vidite, imamo set zakona gde, nažalost, u toku prepodneva nismo imali ni ovlašćenog predlagača.
U ovom papiru koji smo dobili, o kom smo juče dosta diskutovali, kaže ovako - s tim u vezi obaveštavamo vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja navedenih zakona određen i Rasim Ljajić. Znači, pojačava se tim. Prepodne nema ni Rasima Ljajića, a ostali deo tima je fatamorgana.
Verovatno je trebalo da nam gospodin ministar inostranih poslova obrazloži Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore, Vlade Republike Mađarske i Vlade Rumunije o tački susreta državnih granica između Srbije i Crne Gore, Republike Mađarske i Rumunije. Da je nekvalifikovani i nekompetentni, neiskusni mlađani ministar došao, mi bismo ga pitali - a šta je sa ostalih šest dodirnih tačaka gde imamo susret tri države? Ako pogledate kartu Srbije, lako pada u oči da je ovo samo jedna tačka na kojoj se susreću granice triju država. Mi bismo ga pitali - pa šta bi sa ostalim dodirnim tačkama?
Jasno je da taj gospodin ne bi znao da nam pruži odgovor, jer gospodin koji je završio fiziku u inostranstvu sa stranim stipendijama, učio je na Harvardu nešto iz političkih nauka, nešto na brzinu naravno, pod firmom magisterijuma, verovatno, kada su ga novinari upitali, nije znao da kaže kako glasi Ajnštajnova teorija relativiteta, ono što znaju đaci u gimnaziji. Ne bi znao da odgovori ni na ovo.
Prema tome, nije velika šteta što gospodin nije ovde i nije velika šteta što o ovako beznačajnoj stvari mi danas i ne raspravljamo.
Ono što možda najviše može da interesuje građane naše države su konvencije o korupciji. Imamo dve konvencije. Jedna od njih je zakon o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji. Lepo smo videli da smo doneli zakon upravo o ovoj konvenciji i, evo, opet ću da vas podsetim kada je donet. Mi se ovde bavimo smešnim stvarima, radimo dupli posao i nešto što smo već doneli, sad donosimo ponovo; neću da vas zamaram datumom, u februaru je parlament SRJ doneo zakon o ratifikaciji ove konvencije.
Kada su konvencije u pitanju, interesantna je jedna stvar, dobili smo objašnjenje od predsednika poslaničke grupe DS da ne bi trebalo uopšte da raspravljamo o tim konvencijama, jer one se tako usvajaju, ratifikovane su, pa sada nema amandmanskog doterivanja. U samoj konvenciji o kojoj pričamo poslanici SRS su vam pokazali da su konvencije podložne izmenama od strane članica učesnica i da je tu dat mehanizam kako se to ostvaruje.
Korupcija je rak-rana ovog društva, složićemo se svi. Danas kada kritikujemo rad ove vlade i kada iznosimo naše kritičke primedbe, nas napadaju i onda čujemo vraćanje u davnu prošlost, šta smo mi, kao, uradili loše. Da je to tačno, evo vam ono što vaši prijatelji iz inostranstva kažu gde se mi nalazimo po korupciji od 179 zemalja, nalazimo se na 79. mestu, može se kazati da se nalazimo u zoni endemske korupcije. To je ono što pišu i dnevne novine, pa verovatno i poslanici DS-a dobro znaju.
Nije problem ove zemlje u tome da li imamo propise ili nemamo. Mi imamo, praktično, šest institucionalnih instrumenata kojima se rešava ovo pitanje: Savet za borbu protiv korupcije, Odbor za rešavanje o sukobu interesa, Poverenik za informacije od javnog značaja, Ombudsman, Uprava za javne nabavke, Državna revizorska komisija. Ali, ove institucije postoje samo na papiru i figuriraju, ništa ozbiljno ne mogu da preduzmu i da se bore protiv korupcije.
Ono što je već i štampa shvatila, i to prorežimska, vrh vlasti je izvor korupcije, i to je činjenica. Znači, ako se samo malo pogleda oblast koju ja najbolje poznajem, to je zdravstvo, u tom zdravstvu korupcija cveta.
Ovog leta, recimo, bio je jedan međunarodni skup, Svetska banka... Moram ovako sa vama razgovarati, drugačije ne vredi, papirima, dokumentima, a vi ćete ih opovrgavati.
Kaže ovako ekspert Svetske banke, da ne čitam ko i ko, govori o korupciji u zemljama u tranziciji, gledajte, to je zdravstvo, vidite, časno mesto, četvrto po redu, po korupciji među nerazvijenim zemljama zauzima naša zemlja.
Mehanizmi te korupcije se znaju, sada neću da ih elaboriram budući da nemam mnogo vremena, a treba da govore i moji ostali stranački drugovi, poslanici Srpske radikalne stranke. Samo hoću da vam kažem da u zdravstvu cveta korupcija, a da ova vlada već treći put ima onog čoveka koji je odgovoran za tu korupciju.
Ono što je najstrašnije, one tetkice i strine, vama omiljene, iz Helsinškog odbora i ostali objavile su vam knjigu o bezbednosti u ovoj godini, za 2005. i 2006.
Nikad goru kvalifikaciju niste mogli da čujete u ovoj zemlji do sada ni o jednom zdravstvenom sistemu, a mogli smo sada da vidimo, to Koštuničina vlada i njegov ministar zdravlja ugrožavaju bezbednost građana Srbije. Govori se o fingiranju reformi i govori se o teškoj korupciji i koruptivnim sistemskim zakonima.
To je vaša vlada, to ste vi, vi ste umešani do grla u korupciju. Zašto? Rekao je gospodin Maršal, pare su ovde stizale džakovima; neću da vam čitam kako, vi ste svi korumpirani.
Kad mi kažemo da ste strani plaćenici, vi se ljutite, a ovde je tačno izneta suma od 60 miliona evra, koliko je uloženo u vas. Rečeno je, kad su vaši "otporaši" išli u Budimpeštu da vas podučavaju američki cijaški šefovi, uvek ste se vraćali sa punim džakovima para. E, to je ona vaša herojska borba na barikadama - puni džepovi para, interes i ništa drugo.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram tačku 104. našeg Poslovnika. Naravno, isto plediram da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Ono je ovom raspravom i te kako dovedeno u pitanje i hoću da ukažem na to da ovde imamo tri aktera koja ozbiljno ugrožavaju dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Albijaniću, da počnemo od vas. Vi, kao predsedavajući ne možete da prekidate govornike, ne možete da komentarišete dok govornici imaju svoja tri minuta kada reklamiraju Poslovnik i molim vas da se ponašate parlamentarno ili, da kažem, da se ponašate uljudno.
Prema tome, ponašajte se uljudno. S druge strane, imamo Vladu koja na jedan, po ko zna koji put, besraman način ponižava ovaj parlament, dovodeći ovde ministre opšte prakse koji su sposobni za sve i svašta, koji su pola devojka pola riba, koji su žongleri, džeparoši, mađioničari, koji ovde treba da nas zamajavaju i zavitlavaju.
Upravo vodim računa o terminima, jer, gospodine predsedavajući, molio sam vas da me ne prekidate, da se ponašate uljudno.
Žongler? Pelivan? Šta je to uvredljivo, žongler i pelivan, mađioničar? Ili ste vi povezali to sa nekim ljudima, pa se onda slažete sa mojim mišljenjem i onda smatrate da na taj način nekoga vređamo. Ja sam rekao – ministri opšte prakse. Gospodin Ljajić je dokazao da je ministar opšte prakse, sve i svašta je bio, i prema tome, samo kažem da se ne može ovaj parlament vređati na takav način.
Opet vi mene prekidate. Budite uljudni.
Sada imate jedan mentalni problem i ja sam sada ozbiljno zabrinut za vas. Vi, stvarno, gospodine predsedavajući, imate mentalni problem i bojim se da problem postaje sve teži. Hoćete li da me pustite da završim ono što sam mislio da kažem?
Ovo ovako ne može. Nismo mi politikanti i ne pravimo ovde opstrukciju. Pravog ministra ste ovde doveli prvi put da ga vidimo i to je gospodin Dragin. Gospođo Kolundžija, hoćete li prekinuti?
Predsedavajući, da li vi možete da umirite ovo? Šta vi radite, da li radite svoj posao?
(Predsedavajući: Vreme je isteklo.)
Nije isteklo vreme. Pošto vi kršite Poslovnik, pošto ne omogućavate nama da normalno govorimo, nemate ni moralno pravo da nam ovde spočitavate da je isteklo vreme. Ja ću se javiti ponovo. Idem na mesto i ponovo se javljam.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, vidite u šta se izvrgla Narodna skupština – u vašar.
Evo, ja ću sada i obrazložiti. Čekajte da to obrazložim. Treba da obrazložim zašto kažem da je to vašar. Ovim vašim upadicama, piljarskim i vođenjem dijaloga, što nemate pravo po Poslovniku, vi upravo stvarate vašarsku atmosferu. Evo, vidite, narodni poslanici vam govore ostrašćeno u klupama, ne drže se tačke dnevnog reda, je li tako? Gospođa Kolundžija, koja se sada nešto ljuti, je l' tako, nama kada daje predlog za spajanje tačaka, pogledajte uz saziv njen predlog, odnosno dva predloga potpuno različita su zavedena sa istim brojem, istog datuma. To je slika ove skupštine – nehat, nemarnost. Ne kažem da je zla namera. Neću da idem tako daleko, ali takav jedan aljkav odnos je upravo ono što stvara jednu vašarsku atmosferu u ovom parlamentu.
Pogledajte predloge koje je dala gospođa Kolundžija za spajanje tačaka dnevnog reda. Imate dva predloga, jedan prethodni, jedan naknadni, ali je isti broj zaveden, isti datum. Kako to može? A potpisi ispod teksta su različiti. To je skupština danas. A vi, gospodine Albijaniću, ako imate neku drugu percepciju, ja nemam ništa protiv, ali ne možete da kažete da ova nije tačna i da mi treba sa svim ovim da se složimo.
Ja sam kazao, vi ste nam prvi put, DOS je izveo danas jednog čoveka, koji liči na jednog pravog ministra i koji se ponaša kao ministar; jednog uljudnog čoveka, stručnjaka koji raspravlja onako kako treba. E sada, gospodine Albijaniću, da li ne možete da uočite frapantnu razliku između ovog gospodina koji je ovde dva, tri, dana branio zakone na način kako treba i razliku da se na cirkuski način, na koji hoćete, brane ovi zakoni koji su ovde?
Izvinite, gospodin Ljajić je večiti džoker DOS-a za razne stvari. Upravo ste ga opet ovde upotrebili kao džokera.
Vrlo lepo, znate, džoker je karta koja je dobitna. Sada, što vama smeta ta dobitna karta?
Pazite, džoker ako dobije to je nešto što je dobro. Što je to uvreda za ministra Ljajića? On će biti presretan kada čuje da ga je neko nazvao džokerom koji vadi DOS iz rukava. Prema tome, ne brinite vi za ministra. Brinite za svoj mentalni status.
Brinite za svoj mentalni status, to vam ja najiskrenije savetujem, evo, kao lekar.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi ukazujemo ponovo na povredu Poslovnika i ja ću se ponovo pozvati na član 104, a obrazlagao sam već ovde da nije u redu da nam gospodin Rasim Ljajić, ni kriv ni dužan, možda, a možda i ne, ovde bude ministar opšte prakse, koji se razume u sve zakone, a on je lepo izašao i rekao da on ne može braniti ostale zakone.
Ja vas opet molim, da me ne prekidate u radu, jer ipak, to vama ne doliči, na mestu na kom se nalazite, da neprekidno prekidate govornike iz opozicije. Mi smo to primetili da činite, a kada budu vaši članovi iz vaše stranke za govornicom onda to činite, a bogami, nama se čini da ste vi i te kako imali prilike da to i uradite.
Jedno objašnjenje koje je besmisleno. Naime, gospođa Kolundžija je izašla ovde i rekla da mi raspravljamo o konvenciji. Gospođo Kolundžija, da li vi znate šta je konvencija – ona spada u meke pravne instrumente, iz kojih treba da proistekne čvrsta zakonska regulativa svake zemlje. To je obaveza kada se potpiše nešto ovako i, ako ste bar malo pratili raspravu o konvencijama pređašnjih dana onda ste videli da izvesne konvencije uključuju mogućnost izmene same konvencije na lokalnom nivou.
Prema tome, apsolutno moramo raspravljati o konvencijama i moramo je dopunjavati i ukazivati na njene mane, jer iz te konvencije mi onda gradimo naše zakonodavstvo.
Gospođa Kolundžija je ista ona dama koja je nama potpisala dva akta u dva dana pod istim rednim brojem zavedena, samim tim što su datumi različiti.
Tako vi vidite odnos prema Skupštini i ta vrsta aljkavosti, nebrige i nečega što je u ovom ozbiljnom parlamentu nedopustivo. Samo da ja, otprilike, završim.
Kada su zakoni o korupciji u pitanju i, recimo, imamo o potvrđivanju građanskopravne konvencije o korupciji – vi ćete lepo videti, skriveno, da je Skupština SRJ, na sednici Veća građana i Veća Republika od 26. februara 2002. godine, donela Zakon o potvrđivanju Krivičnopravne konvencije o korupciji koja je sačinjena 1999. godine.
Nama će morati nadležni ovlašćeni predstavnik Vlade da objasni kako mi nešto što smo već usvojili ponovo usvajamo, šta je to, gubljenje vremena, što je neko rekao, jer Srbija je zemlja sukcesor, koliko ja znam, bivše SRJ. Možda vi imate neka suprotna mišljenja.
Ovako ne može, ovo je neozbiljno i vi da imate morala minimalno i ljudskog dostojanstva, vi biste lepo uradili ono što vam predstavnici SRS sugerišu – da lepo na elegantan način zatvorimo ovu ružnu i neprijatnu situaciju, koja je samo jedan kamičak u mozaiku nečega što nam se, eto, već nekoliko dana ovde događa.
Poštovani narodni poslanici, pozivam se na članove 225. i 226. Poslovnika, naime, više na član 226. gde se govori da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od prisutnog gospodina ministra.
Moram da kažem jednu impresiju, mada danas nisam mogao da učestvujem u radu ove sednice punim kapacitetom, da imamo pred sobom jednog ministra koji se ponaša kao stručnjak, za razliku od njegovog prethodnika koji se pokazao kao političar, mada je trebalo da bude vrhunski pravnik, on je svojim stavovima ovde dokazivao da sa pravom slabo stoji, a da se bavi isključivo politikom. No, nije ni to bitno.
Naime, želim da postavim dva pitanja. Mi danas prisustvujemo jednoj interesantnoj raspravi, koja je interesantna i za građane. Raspravljamo o pet konvencija, sporazuma, međunarodnih instrumenata koje treba da ratifikujemo i da primenjujemo.
Prvo moje pitanje je, poznato je da od međunarodnih instrumenata, koji su konvencije, paktovi, sporazumi, deklaracije itd, ima ih 42 koje tretiraju ovu oblast – koliko smo mi do sada ratifikovali ovih konvencija? To je pod broj jedan.
Drugo potpitanje je – zbog čega tek danas mi pristupamo ratifikaciji upravo ove konvencije Ujedinjenih nacija u borbi protiv dezertifikacije, kada je ona 1994. godine usvojena u Parizu, a primenjuje se od 1996. godine?
Dalje, neću da nabrajam ostale instrumente o kojima mi danas raspravljamo ovde. Zbog čega se oni tek danas i zašto se ovako ograničen paket toga usvaja? Zar ostale 42 konvencije i ugovori nisu za nas interesantni: ozonski omotač, da ne govorim o vodama, neću da nabrajam dalje. Znači, to je moje pitanje.
Bojim se da je opet utilitaran razlog, nešto što nameće, nešto što vas je neko nagovorio da morate, da bi se reklamirali na narednoj konferenciji. Vi ovde sada imate konferenciju, a da li ste vi konvenciju o pristupu informacijama u pravosuđu i o učešću javnosti u odlučivanju o pitanjima životne sredine, usvojili i ratifikovali? To je sledeće. Niste. Zašto niste? To je ta konferencija donela i vi tu konferenciju držite. Ne razumem taj selektivni odabir konvencija koje vi nama povremeno i na kašičicu nudite. Voleo bih odgovor od vas.
Broj dva, jedno potpuno praktično pitanje. Danas u jutarnjem dnevniku je saopšteno da je nuklearni otpad bio uvožen i skladišten u jednom rudniku u jednom mestu u Srbiji, neću imenovati, i da je zabranom Ministarstva ili inspekcije, zabranjeno dalje skladištenje tog štetnog otpada.
Jedan od kolega je govorio o porastu broja karcinoma u našoj zemlji. Mi imamo konstantan rast karcinoma. Sada pitam, da li je tačno ono o čemu se u danskom parlamentu, takođe, govorilo, da se u Srbiju uvozi otpad od davnih vremena do sada, da je socijalistički poslanik, da ne govorim koji, pokrenuo to pitanje i tražio da se to dalje ne radi? Znači, da li se uvozi nuklearni otpad?
U vezi sa tim pitanjem, da li je još na snazi Odluka o razvrstavanju roba na oblike uvoza i izvoza, koja je stupila na snagu 18. avgusta 2005. godine, gde je uvedena nova tarifna oznaka, pa je ja navodim zbog zapisnika – 3006800000 i naziv je: ''Otpadni i farmaceutski proizvodi''. Vlada je 2005. godine usvojila ovu odluku. Ovom odlukom se dozvoljava uvoz opasnog medicinskog otpada. Ako se analizira detaljnije ova stavka, a upozoravam da Krivični zakonik, član 266. zabranjuje unošenje opasnih materija u našu zemlju i, sa druge strane, Bazelska konvencija nas obavezuje da u zemlju ne možete uvoziti ako nemate sredstva da uništite to.
Molim konkretan jasan odgovor. Jeste, nije, ja neću da socijalistički pristupam ovom pitanju u ovom parlamentu. I 1989. godine, neki se sećaju, a neki ne, pokrenuto je pitanje od jedne moje koleginice iz unutrašnjosti, da li je povećana, je li tako, količina radioaktivnosti u Beogradu i u nekim gradovima u unutrašnjosti, pa je tada bilo ili nije, jeste malo, pa onda to nije strašno. Eto toliko i hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo opet o jednom u nizu zakona koji uopšte nisu interesantni za građane Srbije. I sami znate da smo o čitavom nizu zakona, koje smo pretresali u poslednjih par dana, raspravljali iz određenih razloga.
Kada bi to bila korist za narod i za građane ove države, kada ne bi bila korist samo za izvesne pojedince, onda bi to bilo u redu.
Mi smo danas ovde čuli već mišljenje Srpskih radikala, koji su jasno kazali da neće podržati ovako besmislen zakon sa pravne tačke gledišta. Mislim da je jasno obrazloženo zbog čega i kako.
Malo je čudno kada ovde dođe ministar pravde u Vladi, vladajuće koalicije, i predlaže nam i brani bilo koji zakon, a to je ista vlada i ministar Vlade koja se ne pridržava ni Ustava ni zakona. Nemamo Ustavni sud, nemamo zakone za koje su bili po Ustavnom zakonu dužni da ih donesu, odnosno svi mi, na prvoj redovnoj sednici ovog parlamenta.
Bila je priča, do sada, da je kriv uvek predsednik Skupštine, on je stalno prozivan, a on je jasno rekao da Vlada ne šalje zakone.
Prema tome, vi, koji generišete neustavni poredak i sada nam predlažete neke zakone, nemate kredit da vam verujemo bilo šta.
Vidite, ministre, vi ste ovde izašli nedavno, pa ste branili suspenziju Krivičnog zakonika i tražili odlaganje do 1. januara 2009. godine. Zašto je taj zakon sporan? Vi ste obrazlagali, u javnosti, da je iz dva razloga izazvao sporove, najviše zbog kršenja ljudskih prava. Kojih prava?
Upravo je prisluškivanje i audio i vizuelno snimanje izazvalo veliku polemiku, koja još traje, da li je u skladu sa Ustavom ili nije, kao i zaštita svedoka saradnika. To vi dobro znate. Sada je malo čudno, kada imamo Krivični zakonik, da suspendujmo dok se ne reše ove stvari.
Kada je Specijalni sud u pitanju i kada je jedna druga grupa građana u pitanju, onda možemo da radimo šta hoćemo. To je, u najmanju ruku, dvolično. Neću da koristim medicinske termine, nema potrebe.
Ovde ste iskazali za mene vrlo interesantnu i čudnu stvar, pažljivo sam vas slušao, rekli ste da se, nažalost, a držali ste političko predavanje ovde, niste stručno odnosili prema ovom predlogu. Nemam ništa protiv toga. Mi, radikali, sigurno vam ne zameramo zbog toga. Rekli ste da, nažalost, kod nas redovni sudovi nisu u stanju da kvalifikuju i sankcionišu ratne zločine. Evo stenograma, zapisao sam tačno.
Teška optužba za naše sudstvo. Ako je to tačno, šta to znači? Znači, specijalne sudije moraju da sude specijalne slučajeve, a za ostali narod i građane mogu ovi koji nisu sposobni. To ste vi rekli za ovom govornicom. Uzećemo stenogram, pa ćete videti.
Da li možete da budete prvi čovek pravosuđa i da njih branite, kada imate takvo mišljenje o svojim kolegama i o sudovima, ne ulazimo ni u to. Ali, ovim zakonskim predlogom vi, upravo, ulazite u kršenje ljudskih prava.
Lepo vam je rekla koleginica o prezumpciji nevinosti i šta znači taj instrument. Vi ga brutalno narušavate i kršite ovakvim predlogom.
Ovaj krivični zakonik, koji je donet 2005. godine i za koji smo pričali da nije dobar, vi ste suspendovali upravo da se ne bi ljudska prava kršila, a ovde možemo da kršimo ljudska prava, to je ovde dozvoljeno. Neće biti da je dozvoljeno.
Nekoliko stvari o Haškom tribunalu. To je jedna politička tvorevina, to je jedan sud koji se nalazi danas u rasulu. Otvorite "Politiku", citirao je kolega iz poslaničke grupe SPS-a šta piše u jučerašnjem broju "Politike", intervju Karle del Ponte.
Vidite da Florans Artman u svojoj knjizi kaže za Najsa da je špijun, vidite da i on isto to govori za njih, vidite da otkrivaju sada svu prljavštinu koja se nataložila u tom sudu.
Vi sada hoćete, ovo što vam je rekao gospodin Krasić, da kodifikaciju tog sklepanog suda na nezakonit način uvedete u naš pravni sistem i da ga legalizujete. To vi hoćete. Mi radikali se s tim ne slažemo i verujemo da se ni većina građana ne slaže.
Ne smeta vama što Vojislav Šešelj pet godina sedi u tom Haškom tribunalu i što se krše elementarna ljudska prava. Vi nikada nećete podići svoj pravnički glas, a pravni principi su univerzalni, vi to dobro znate, Povelja o ljudskim pravima, da vam ne čitam. To vam je prvo što treba da znate, zakon iznad zakona. Nikad nećete ustati i tražiti zaštitu prava jednog građanina Srbije kome se brutalno krše ljudska prava. Zašto? Iz dva razloga. Zato što ste ideološki ostrašćeni, to je prvo, tako govorite, a ovaj predlog zakona je na krilima te političke ostrašćenosti i donet.
Ima i druga stvar, unilateralnost. Mi dobro znamo da su oni koji podupiru Haški tribunal i koji ovde rade u njegovom interesu dobro plaćeni. U ovoj knjizi je rečeno kako ste plaćeni i kako ste vrbovani, vi koji priznajete i koji se kunete u Haški tribunal.
Nemam vremena i neću vam čitati, ali čitaćemo i to, ima vremena, i dokazaćemo kako je onaj Radovanović, od komunističkog partijskog sekretara, postao sada glavni saradnik Karle del Ponte. Piše to ovde i to je jasno.
Navedene su ovde i sume novca koje je uložio i investirao Zapad da bi imao ovakvu situaciju.
Prema tome, protiv smo ovoga, dižemo glas i za ovo nećemo glasati. Svi pravdoljubivi ljudi takođe će biti protiv toga. Jednom pravniku ne bi dozvolila struka i profesionalna etika da ikad ovako nešto predloži.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram 104. član našeg Poslovnika, gde se kaže da se mora voditi računa o dostojanstvu Narodne skupštine.
Jedan od prethodnika je izašao i rekao ovoj skupštini da je prošlo vreme kada su ljude kvalifikovali radovi i knjige, već rezultati rada. Ova skupština neće sebi to dozvoliti, bar poslanici SRS, na ovako vulgarno govorenje i iznošenje stavova, u cilju odbrane nečega što je teško braniti.
Da se razumemo, knjiga i jedan rad ne može da se okvalifikuje nego da je to rezultat nekog rada. Vi taj rad možete ceniti ili da ne cenite, ali kada vam je ukazano da jedna ovako tanka biografija ne dolikuje jednom ovako uglednom mestu, onda budite bar malo dosledni pa pogledajte šta je u tom malom tekstu napisano: "i magistrirao finansije 1995. godine na Univerzitetu Ilinois u Čikagu." Magistrirati to je akademski stepen naučne titule, je l' tako?
Šta to znači kad neko magistrira? On se kvalifikovao da može naučnim metodom da posmatra pojave iz oblasti kojom se bavi.
Prema tome, nemojte pričati takve stvari. Ova skupština ceni one koji pišu knjige, koji imaju akademske titule i danas bez znanja nema ničega, a pogotovo nema bez stalnog usavršavanja tog znanja i permanentne edukacije.
Ko je lokomotiva koja vuče? Upravo nauka, naučnici. Lepo bi bilo da na ovakvu funkciju, kao u drugim zemljama razvijenog sveta, govorite da ste za evroatlantske integracije, stoje i akademske titule iza ljudi i ne mora da bude stotinu radova, ali desetinu stručnih radova. Samo toliko, da vam bude jasno šta mi radikali smatramo.