Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o pružanju finansijskih usluga na daljinu.

Ovo je još jedan od evropskih zakona koji neće moći da zaživi kod nas u praksi. Šta običan čovek, naš običan građanin dobija ovim zakonom? Ne dobija ništa, pogotovo ako znamo da je najveći broj naše populacije informatički nepismen ili je nedovoljno pismen i, sada, kada uvedemo i ovaj zakon gde oni jednostavno neće moći da se snalaze, samo ćemo im stvarati dodatne probleme. Ovo tim pre što znamo da je u velikom porastu visoko-tehnološki kriminal.

Čovek koji je neuk informatički dovoljno je da jedan klik mišom na kompjuteru, laptopu, tabletu, mobilnom telefonu itd. i ode sve u pogrešnom smeru, ode novac sa tekućeg ili žiro računa.

Dakle, morali ste voditi računa o tome da se treba zaštiti od visoko-tehnološkog kriminala. Međutim, ovde je jasno da ova vlast ne vodi računa ni o tome da se spreči ovaj najobičniji klasični kriminal, čak ni onaj najprimitivniji.

Videli smo da je jedan poslanik vladajuće većine, Meho Omerović, krao. Uhvaćen je u krađi na aerodromu. Pozvao se na diplomatski status, ali se svi ovde i u ovoj sali, i u Vladi i u vladajućoj većini prave ludim na tu činjenicu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov iznad člana 4. ovog zakona. Ovde želim da kažem da ideja da se finansijske usluge obavljaju na način kako je to predloženo ovim zakonom, samo po sebi, ne mora da bude loša ideja, međutim, ne postoji realna garancija da će to zaista tako i biti.

Naš najveći problem nije način na koji se obavljaju finansijske usluge, naš najveći problem je u tome što mi sledimo uputstva MMF. O tome je malo ovde govoreno, ali ja želim to da istaknem. Do sada nije zabeležen slučaj nijedne zemlje u svetu koja je svoju privredu, svoju ekonomiju razvila zahvaljujući MMF.

Dakle, zahvaljujući MMF-u, mi danas imamo ovakve cene goriva, ovakve otkupne cene maline, ovakve otkupne cene višnje, ovakve otkupne cene ostalih poljoprivrednih proizvoda i ovoliko nezadovoljstvo građana Srbije, koji danas protestuju na razne načine. Zahvaljujući MMF-u mi imamo ovakve i plate i penzije, ova Vlada sama kaže, doduše, tu su pošteni pa kažu - o tome da li ćemo povećati plate i penzije moramo se dogovoriti sa MMF, odnosno, direktno priznaju o visini naših plata i penzija odlučuje MMF. Ako sve ove stvari imamo u vidu, onda zaista ja ne znam o čemu mi ovde govorimo.

Znači, ovaj način plaćanja sam po sebi ne mora da bude loš, ima tu mnogo problema, o tome sam govorio u mojim prethodnim amandmanima, ali, jednostavno, ovo je krucijalni problem, mi moramo da se izvučemo ispod kandži MMF. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov Predloga zakona i ako se pogleda i ovaj zakon i njegov naslov i njegov naziv, ispada da zaista ova vlast vodi računa o građanima Srbije, jer se brine o njihovoj navodnoj zaštiti, ali ako se malo uđe u suštinu stvari, u realnost onoga što građani doživljavaju, videćemo da apsolutno nije tako.

Bankarski sistem u Srbiji je u rukama stranaca i jednostavno taj sistem je tako ustrojen da oni određuju sami i kamate i provizije i naknade itd.

Bilo je reči, već godinama se priča, a čuli smo to i od guvernera, da će se, recimo, kod podizanja kredita ukinuti one provizije od 2% od iznosa kredita, međutim videli smo da od toga nema ništa.

Da ne pominjem onu najvažniju stvar koju pogađa veliki broj naših građana, a to je kredit koji su podigli građani koji je indeksiran u švajcarskim francima. To je stvar sa kojom bi trebalo da se bavi i guverner NBS i ova Vlada, ali vidimo da od toga nema ništa, iako mnoge zemlje u našem okruženju rešavaju taj problem, kao što je Mađarska, Hrvatska itd.

Evo, sada možemo proći ovom ulicom iza ove naše Skupštine. Kosovskom ulicom prošao sam pre neki dan i vidim tamo piše – mi vas ne šišamo, mi vas ne deremo, mi vas ne čerupamo i tamo je slika konja, slika ovce, slika petla ili kokoške i, jednostavno, ja sam se kao građanin ove države osetio jako povređeno kada sam video te reklame, a suštini je sve isto.

Toliko sada o ovom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u svom prvom amandmanu govorio o tome kolika je briga ove Vlade za pružanje finansijskih usluga građanima Srbije. Danas kada se ode u bilo koju banku, kada potpisujete bilo koji ugovor koji se odnosi na neku finansijsku transakciju, prvo, ako ste uopšte u prilici da tako nešto primetite, prvo što vam pada u oči jeste da vidite neke rečenice, reči koje su ispisane sitnim fontom. Neke najvažnije stvari i najnepovoljnije stvari koje su u tom ugovoru, a koje se odnose na klijenta, ispisane su sitnim fontom, neke se čak nalaze u nekim ugovorima na marginama, a neke stvari nalaze se i u fusnoti. To nije samo slučaj sa bankarskim uslugama, nego i sa bilo kojim drugim stvarima gde građanin ima potrebu da potpiše neki ugovor koji se tiče neke finansijske transakcije.

Dakle, vidimo da, sada kada vršimo ove, hajde da kažemo, klasične transakcije, postoji milion začkoljica, milion zamki, milion načina da se obmanu građani, da se obmanu klijenti, a šta li će se tek onda desiti kada zaživi ovaj zakon, kada počne ugovaranje, odnosno ugovaranje na daljinu, kao što je to predviđeno ovim zakonom.

Jedan naš kolega poslanik, poslanik vladajuće većine, Meho Omerović izgleda da je bukvalno shvatio predlog ovog zakona, pa je pokušao na daljinu iz toaleta da plati stvari koje je uzeo u fri šopu. Međutim, očigledno da zakon, pošto još nije donet, nije donet ni u EU i znamo šta se desilo, a to naš narod naziva krađom.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo veći broj bankarsko-finansijskih zakona među kojima je i Zakon o stečaju i Zakon o privrednim društvima. U svom izlaganju ću najviše govoriti o Zakonu o stečaju, jer smatram da je to materija koja je interesantna najvećem broju naših građana, jer veliki broj građana Srbije je pretrpeo posledice ovoga zakona.

U obrazloženju za donošenje ovog zakona stoji da se izmene i dopune ovog zakona vrše isključivo radi usaglašavanja sa Zakonom o finansijskom obezbeđenju. Kao što znamo svi ovde, ovaj Zakon o finansijskom obezbeđenju još uvek nije donet, znači, o njemu se takođe raspravlja u ovoj objedinjenoj raspravi i ovakvo obrazloženje meni govori da svi amandmani koje smo pisali na oba ova zakona jednostavno neće biti prihvaćeni, jer ako su ova dva zakona međusobno uslovljena onda amandmane koje smo pisali bukvalno predstavljaju samo gubljenje vremena, jer sam siguran da predstavnici vlasti neće prihvatiti amandmane na ovaj zakon.

Dakle, usklađivanje o kome vi ovde govorite, po meni, ne pije vodu, jer ima jedna poslovica koja kaže – tamo gde je novac, tamo je uvek neka zamka. Ovo usklađivanje ovih zakona, po meni, vrši se pre svega iz razloga da bi se dao legitimitet svim pljačkaškim privatizacijama koje su vršene do sada, a znamo da su one dovele do stečaja ogromnog broja srpskih preduzeća i naših firmi. Naravno, ja ovde ne želim da kažem da su te pljačkaške privatizacije vaš izum, građani Srbije dobro znaju ko stoji iza tih pljačkaških privatizacija, ali vi jednostavno niste učinili ništa da kaznite odgovorne za te pljačkaške privatizacije koje su do stečaja doveli gotovo kompletnu privredu Srbije.

Takođe, ništa niste ni uradili na ukidanju stečajnih upravnika, jer ti stečajni upravnici su u stvari samo grobari srpske privrede, a da ne govorim o tome kolike su njihove novčane apanaže i koliko su plaćeni.

Dakle, najgore od svega je što ste vi došli 2012. godine na vlast upravo zahvaljujući činjenici da ste obećali građanima Srbije da ćete ispitati sve pljačkaške privatizacije, pa ste taksativno navodili one 24 privatizacije, ali sada, posle šest godina vaše vlasti, vidimo da od toga nema ništa, da je ta stečajna mafija još uvek na okupu, a neki od njih su i dalje članovi vaše ne samo stranke nego i jednim delom na određeni način članovi i vladajuće strukture.

Naravno, mi pozdravljamo ideju da se uvede finansijska disciplina i nemamo ništa protiv te ideje, ali na osnovu svega ovoga što smo videli, nemamo realne garancije da će to zaista tako i biti.

Nažalost, veliki broj građana Srbije i dalje živi u veoma teškoj situaciji i egzistencija im je ugrožena, bez obzira što vi govorite drugačije. Ako neko za sebe tvrdi da je bogat čovek, a njegove cipele govore da nije tako, naravno da će se verovati tim cipelama, a ne njegovim rečima.

Danas mnogi građani Srbije izbegavaju ili tužna lica prolaze pored banaka, pored bankomata jer su im tekući računi blokirani ili na tim tekućim računima jednostavno nemaju sredstava, a znamo šta u današnje vreme znači blokiranje tekućeg računa.

Blokiranje tekućeg računa ravno je blokiranju kiseonika. Besmisleno je, znači, tražiti kad se nađete tamo kod automata, besmisleno je tražiti milost od automata. Čak i diktator može imati milosti, ali mašina, bankomat, to ne može, jer milost nije matematički pojam. Čovek se u takvoj situaciji oseća veoma neprijatno. Oseća se kao poput vojnika koji se nalazi u ratu i koji je okružen sa svih strana neprijateljima. Ako taj vojnik i ima neku mogućnost da se preda i na taj način da preživi, ovde običan građanin, kome su blokirani svi računi, koji nema nikakvih primanja, on nema ni tu mogućnost da se nekom preda.

Tako smo imali situaciju da jedan naš kolega, poslanik vladajuće većine, reč je o Mehu Omeroviću, nešto nije bilo izgleda sa njegovim bankomatom i onda je morao da pribegne nekim drugim metodama. Štampa širom Srbije piše o tome. Pa, nešto nije se snašao oko tog bankomata i morao je da beži tamo, da pribegne nekim…

Znači, Meho Omerović je uhvaćen na frankfurtskom aerodromu u nedozvoljenim radnjama i to je zaista sramota za jednog narodnog poslanika. To je čak i ljaga za ovaj ceo naš parlament.

Režim ponekad kao da suprotno deluje zdravom razumu, jer donosi neke zakone koji guši sam režim. Znači, sami sebe guše takvim zakonima, a tu činjenicu ne želi da prizna, nego samo ide kao da se ništa nije desilo.

Režim se ponaša kao da svaka vrednost koja se svodi na novac, onda se mora otpisati sva druga vrednost koja se ne može izraziti novcem.

Naš finansijski sistem mora se polako izvoditi iz finansijske kome koju je nametnuo i koji je izazvao MMF. Sve se svodi na stalno preskakanje prepreka koje nameće MMF. Novac je uvek najkritičnije mesto koje predstavlja kamen spoticanja mnogima. Nerealno je pretpostaviti da MMF želi dobro našoj državi i ne samo našoj državi, nego i mnogim državama u svetu, kao što je nerealno pretpostaviti da na putu leži svežanj novčanica i da niko ko naiđe neće da se sagne i da ga uzme.

Zahvaljujući MMF mi danas sami plaćamo svoje propadanje, a vi nam ovde prikazujete nešto drugo. Vi ne želite da prikažete kompletnu situaciju, nego jednostavno da prikažete samo njen lepši deo.

Beskrajnim nabrajanjem onoga što neka stvar, neki objekat nije ne može se približiti shvatanju onoga što taj objekat jeste. Kada je društvo u problemu, ne zabrinjava najviše ekonomski pad, nego najviše zabrinjava kratkotrajni ekonomski oporavak, što imamo situaciju sada kada je Srbija u pitanju.

Za svako uspešno društvo, pored ekonomije, naravno, i politike, najvažnija stvar je pogled na svet. LJudi obično tvrde da su nosioci i pripadnici i jedne i druge ideologije, ali žive i ponašaju se u skladu sa drugom ideologijom, a to je tipično za predstavnike ove vlasti.

Znači, veličina nekog čoveka nije u količini novca koju on poseduje, nego pre svega u njegovom pogledu na svet. Problem nije u tome što ljudi troše novac. ljudi su uvek trošili novac, ali je problem u tome što je potrošnja postala najviši cilj i najveći životni smisao.

Društvo je nekada odbacivalo one ljudi koji su izgubili čast, a danas odbacuje one ljude koji su izgubili novac. Cifre na bankovnom računu postale su magična supstanca za koju se živi i umire, ali ja opet želim da na kraju ponovim da nije sve u novcu. Da je samo novac koji sve rešava, odavno bi bio napravljen lek za besmrtnost i za mnoge druge stvari koje su tako potrebne čovečanstvu. Novac ima svoje granice iza kojih ne može da deluje, jer nikada novcem nećemo moći kupiti mnoge stvari, kao što je sreća, spoznaja, čast, savest, itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda ste primetili svih ovih dana da su svi poslanici Srpske radikalne stranke sa svog poslaničkog mesta govorili da principijelno nemaju ništa protiv donošenja jednog ovakvog zakona. Mi smatramo da je ovakav jedan zakon potreban našoj zemlji.

Međutim, gde je danas nastao problem? Problem je nastao tamo zato što se gospođa Zorana Mihajlović ne ponaša onako kako treba da se ponaša jedan ministar. U najmanju ruku, najblaže rečeno, ona se ponaša kao da je šef poslaničke grupe vladajuće stranke. Iako šef poslaničke grupe ima određeni manevarski prostor gde može i da kaže nešto što se nekome neće svideti, jedan ministar to nema.

Gospođo Mihajlović, slušajte dobro, ministar u bukvalnom prevodu znači sluga. Vi ste sluga narodu i sluga narodnim poslanicima. Međutim, vi se ovde, umesto da se fokusirate na istinu, vi se fokusirate na rejting i snagu svoje stranke. Rejting je promenjiva kategorija, danas je ovoliki, sutra je drugačiji. Cilj gusenice nije da stalno raste i da svojom veličinom dostigne veličinu pitona, cilj gusenice je da se u određenom trenutku preobrazi u leptira. Tako da znate da to ništa ne znači.

Što se tiče većine, pa i Hrista su razapeli odlukom većine. Bog nije sa onima koji su u većini, Bog je sa onima koji su u pravu.

Pošto imam malo vremena, samo bih rekao nešto o amandmanu. Vi ste imali dosta vremena i pre ovog zakona da uradite nešto po pitanju stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Podsetiću vas, pošto dolazim iz Niša, da je niška kasarna „Bubanj“, koja se nalazi u širem centru grada Niša, jedna devastirana destinacija gde bukvalno kao da je pala NATO bomba, a znate da je prilikom prodaje te kasarne doneta odluka da se određeni broj stanova izgradi za vojsku Srbiju i trebali ste nešto učiniti do sada na tom pitanju.

Imam pravo na repliku.

Sada ću da vam odgovorim. Zašto smo podnosili ovoliki broj amandmana, pre svega na ovu prvu tačku dnevnog reda? Zato što u ovoj Skupštini, zahvaljujući ovoj vladajućoj većini, sve je krenulo naopako. Ovo je meni treći mandat, znam kako se radilo nekada ranije.

Bukvalno, mi smo prinuđeni da se borimo za svoje vreme da bi mogli nešto da kažemo. Ali, pogledajte i ostale zakone. Srpska radikalna stranka je podnosila amandmane na sve članove zakona, od svih ovih tačaka dnevnog reda. I ja, koliko se sećam, negde sam gledao, učestvovao sam i sam u nekim amandmanima. Negde oko desetak amandmana SRS je usvojeno na setu ovih zakona, tako da ne možete da kažete da smo ih podnosili tek onako, samo da bi imali mogućnost da nešto kažemo. Mada, kako ova Skupština radi, svodi se otprilike na to.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. ovoga zakona. Da se razumemo, SRS nema ništa protiv da se pripadnicima snaga bezbednosti pod ovlašćenim uslovima dodeljuju stanovi. Tim pre što znamo kakva je bezbednosna situacija u našem okruženju, a vidimo kako se stvari i u svetu odvijaju i da će ta situacija biti još teža i još gora.

Naravno, naša poslanička grupa podnela je veliki broj amandmana, jer želimo da ovaj zakon, koji ima jednu dobru ideju, učinimo još boljim.

Ono što meni lično smeta, što mi najviše smeta, što i predstavnici Vlade i predstavnici vladajuće većine žele da pokažu da je ovaj zakon nešto revolucionarno, nešto što do sada nije viđeno. Ovo možda jeste revolucionarno kada je u pitanju režim koji je vladao pre naprednjačkog režima, jer znamo da pripadnici DS nisu vodili računa o ovome, čak naprotiv, sve su radili da se uništi Vojska i bezbednosne snage.

Međutim, ipak zaboravlja se jedna činjenica, jedna egzaktna činjenica koju svi znamo, a to je da su se stanovi nekada delili besplatno. Znači, ništa vi niste predložili revolucionarno. Stanovi su se nekada dodeljivali besplatno i ne samo pripadnicima bezbednosnih snaga, nego i običnim radnicima, portirima, čistačicama itd. Čak šta više, recimo, nekada su pripadnici bezbednosnih snaga i pisali žalbe zbog toga što im stan koji su dobili besplatno nije okrečen po njihovoj volji, a danas, kada bi se nešto tako desilo, kada bi nekom dali stan i bez jednog zida i sa rupom na plafonu, čovek bi skakao od sreće.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. ovoga zakona i kao što vidite i kao što se čulo danas u ovoj sali, SRS podnela je veliki broj amandmana na predlog ovog zakona.

To smo podneli pre svega iz razloga što smo želeli da ovaj zakon učinimo boljim. Kao što se čulo i od mnogih mojih kolega, mi principijelno nemamo ništa protiv toga da se pripadnici snaga bezbednosti sagledaju na jedan adekvatan način, jer ipak vitalni interes svake države, pa naravno i države Srbije je da ima snage bezbednosti koje će biti u stanju da vode računa o bezbednosti i sigurnosti svoje države.

Dakle, niste usvojili naše amandmane, ali dobro to nije razlog da mi kažemo da nije trebalo doći, odnosno nije trebalo doneti ovakav zakon. Međutim, kao što sam rekao u mom prethodnom amandmanu, primetio sam da vi pre svega od ovoga pravite jednu političku kampanju. Mislim da ova stvar nije za političku promociju. Naravno, da li ste bolji nego što je bio prethodni režim? Naravno da jeste. Oni nisu radili ništa, vi se makar trudite. Da li je to dovoljno? Nije dovoljno.

Evo, samo da se prisetimo vremena koje pamte mnogi, pa možda čak i ovi mlađi, nekada su se stanovi delili besplatno, a danas smo u poziciji da po nekoj, hajde da kažemo povoljnijoj ceni, obezbedimo stambeno pitanje našim snagama bezbednosti i onda se hvalimo tom činjenicom, odnosno vlast se hvali tom činjenicom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. predloga ovog zakona. Mi smo se ovde ovih dana naslušali mnogo toga, ali nisam čuo od predstavnika, pre svega vladajuće većine i predstavnika ministara, na kakvoj i na kojoj doktrini se zasniva naše vojno obrazovanje. Da li je to doktrina koja je bliska standardima NATO pakta ili je ta doktrina koja je bliska ruskom načinu ratovanja, kao što je to bio dugi niz godina, počevši od Prvog svetskog rata, pa sve do raspada Jugoslavije?

Dalje, postavljam pitanje ministru vojnom – da li je tačno da je vojna istorija predmet na našim vojnim školama koji se izučava fakultativno? Ako je to tačno, onda je to katastrofa i to pod hitno mora da se promeni, jer vojna nauka, obrazovanje vojnika, vojnici se moraju napajati na svetlim primerima iz naše, pa i iz istorije drugih naroda, zašto da ne. Poznato je da će običan vojnik bolje ukapirati i shvatiti šta treba da radi uz neku patriotsku pesmu, nego iz nekih predavanja iz oblasti taktitke i taktičke obuke.

Dalje, pitao bih još nešto – da li postoji mogućnost da se deo naših vojnih škola, da li srednjih, da li visokih, dislocira iz Beograda? Koliko je meni poznato, sve do sada se to uglavnom nalazi u Beogradu. Pošto ja dolazim iz Niša, zante da je Niš nekada bio centar Druge armijske oblasti, i ta Druga armijska oblast po teritoriji koju je obuhvatala, bila najveća armijska oblast u onoj bivšoj Jugoslaviji i strateški najvažnija oblast. Niš je bio jedini grad koji nije bio glavni grad neke od republika, a koji je bio centar tadašnje Druge armijske oblasti. Niš ima mnogo kasarni. Mi smo mišljenja i smatramo da postoji mogućnost da se deo vojnog obrazovanja preseli u grad Niš.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo od ministra vojnog čuli da Srbija još uvek nema definisanu strategiju nacionalne odbrane, iz koje bi proistekla i vojna doktrina. Ako je to već tako, onda ja zaista ne znam šta se čeka, jer ova garnitura vlada Srbijom već šest godina, i mislim da je to bio period dovoljan da se ovako nešto uradi.

Naravno, za ovo ne mogu samo da krivim ministra Vulina, on je, ako se ne varam, četvrti ministar po redu u garnituri ove vlasti, a i ova strategija je od šireg nacionalnog konsenzusa, tako da, to ne zavisi samo od jednog čoveka.

Onda, znači, sve ove pohvale koje smo čuli na račun ministra, a evidentno je, na račun ovog ministarstva, evidentno je da ima pomaka u odnosu na ono vreme kako je bilo ranije. Znači sve pohvale iz ovog razloga padaju u vodu.

Svet kakav poznajemo ubrzano se menja, i recimo, samo do juče NATO je bio neprikosnovena vojna organizacija, vojna sila, a već danas vidimo, pre svega na primeru Sirije, da ta alijansa nije toliko neprikosnovena, da je i ona ranjiva, a već sutra će možda biti druga situacija, ne možda, ali sigurno će biti, i drugačija situacija gde će NATO biti i neka drugorazredna vojna sila.

Zato mislim da što pre treba da se donese ovakva strategija. Sve ove stvari da se imaju u vidu, jer ako ovo nemamo u vidu događaji će nas preteći, moramo se na vreme prestrojiti da ne bi kaskali za događajima, a interesi države su najpreči i u pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije, Poslanička grupa SRS podnela je veliki broj amandmana i na ovaj zakon i na ostale zakone koji se tiču Vojske Republike Srbije. To je najbolji dokaz da mi na jedan ozbiljan način shvatamo i tretiramo ovu temu.

Međutim, šta god da smo čuli ovih dana od predsednika Vlade, od ministra vojnog, naša Vojska nažalost je daleko od onoga stanja u kojem bi trebalo da bude, možda je stanje nešto bolje nego što je bilo ranije, ta činjenica stoji, ali svakako da je daleko od onoga što bi trebalo da bude, pogotovo u ovom teškom i turbulentnom vremenu.

Srbi su narod koji se uvek ponosio svojom vojskom. Dugo vremena, pa čak i sada, vojni poziv je bio jedan od najprestižnijih poziva u srpskom narodu. Naša država, uostalom i opstaje i opstala je zahvaljujući svojoj vojsci i svojoj armiji.

Mi nismo narod kojima su drugi donosili slobodu, nego ta naša sloboda koju imamo i država koju imamo, uvek možemo zahvaliti našoj Vojsci i našoj armiji. Međutim, Vojska mora zauzimati onaj položaj koji joj i pripada. Danas to nažalost nije slučaj, jer znamo za onu čuvenu izreku, ko nema svoju vojsku, imaće tuđu. Bez obzira šta ko mislio o Vojsci, ako se samo vratimo i podsetimo onog vremena bombardovanja videli smo da je naša armija zaista učinila u tom trenutku nemoguće, u tim uslovima se suprotstavila najjačoj vojnoj sili tog vremena i pokazala da kada se brani iskreno narod i ova otadžbina da može da se učini mnogo više nego što to može učiniti protivnik, odnosno neprijatelj. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vojske Srbije, nije uopšte ni potrebno naglašavati koliki značaj ima armija za svaku zemlju, pa i našu. Zato i ne čudi podatak da su svi veliki svetski državnici, počev od Petra Velikog pa naovamo, isticali da je njihova armija ujedno i njihov najveći saveznik.

Nažalost, država Srbija nije u poziciji da ima tako veliku i moćnu armiju koja može parirati najmoćnijim armijama sveta, ali zbog toga rukovodstvo države Srbije mora uvek da ima pravilne procene o tome odakle državi Srbiji preti najveća opasnost.

Za ovako nešto nije potrebna nikakva mudrost, iskustva su pred nama, sećanja su sveža, naš najveći neprijatelj je NATO pakt i to mislim da zna svaka baba u svakom našem selu. Iz tog razloga, mi mora da tražimo saveznike na drugoj strani, a sada u ovo vreme kada se vrši nova preraspodela svetske moći, pogotovo vojne moći, očigledno je da trebamo tražiti saveznike strana na istoku, odnosno pristupanje organizaciji ODKB, na čelu sa Ruskom Federacijom. I mnogo moćnije države od države Srbije prave određene vrste, možda ne direktnih saveza, ali svakako saveze sa tom organizacijom.

Ovde smo čuli od gospodina Vulina, ministra vojnog, znamo naravno da on nema nekog direktnog vojnog iskustva i to nije sporno, ministar je pre svega politička funkcija, ali smo čuli danas od njega da je on završio visoke bezbedonosne škole, najviše bezbedonosne škole koje su u ovoj državi i to je pohvalno. Zato gospodine Vulin, zamolio bih vas da uvek na sednicama Vlade sugerišete i premijeru i predsedniku ove države, koji je ujedno i vrhovni komandant vojske da Srbija, odnosno Vojska Srbije i da je naša bezbednost na istoku, a ne na zapadu. Znači, ne sa NATO paktom, nego sa Rusijom i zemljama koje čine ODKB. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. ovog zakona i u vezi ovog člana mi smo se juče naslušali u ovoj sali, pre svega od poslanika vladajuće većine i od samih ministara, predstavnika Vlade, kako su strane investicije nešto što je najbolje za ovu zemlju, nešto što dovodi do ogromnog razvoja ove zemlje.

Naravno, nemam ništa protiv stranih investicija, ali moram da kažem da se nijedna zemlja na svetu nije razvila samo zahvaljujući stranim investicijama.

Kada su u pitanju strane investicije koje dolaze u Srbiju, u pitanju su, pre svega, zastarele, prljave tehnologije. Znači, tu nisu u pitanju sofisticirane tehnologije, nego nisko profitne tehnologije.

To ću ilustrovati jednim primerom. Dolazim iz grada Niša. Recimo, tamo imamo fabrike „Juru“ i „Šin Von“, korejske fabrike, koje prave kablove, i to najobičnije kablove od, hajde da se izrazim jednim običnim jezikom, kvačila do štop svetala. Grad Niš je pre 40-ak, pa i više godina, imao fabriku poluprovodnika koja je u to vreme predstavljala i bukvalno jednu malu tehnološku revoluciju i još mnogo toga.

Znači, ipak nisu ste strane investicije nešto što donosi takvu korist kao što se to kaže. Objektivnosti radi, moram da kažem, ove fabrike o kojima sam govorio, „Jura“ i „Šin Von“ dovedene su u Niš još za vreme demokratske vlasti. Kada je u pitanju vlast SNS oni su te investicije, moram da priznam, podigli na malo veći tehnološki nivo, pa je dovedena fabrika „DŽonson elektrik“ i još neke druge fabrike. To je daleko od onoga što je Niš nekada imao. Niš je pre 40-ak godina imao i fabriku računskih mašina, preteča kompjutera IBM, „Hanivel“, itd, da ne govorim više o tome. Znači, nije to ni približno ono što se predstavlja građanima Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o planskom sistemu. Naravno, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, i to sa obrazloženjem da on ne doprinosi unapređenju Predloga zakona.

Mogu i da prihvatim obrazloženje Vlade, jer ja dolazim iz opozicione stranke i bez obzira kakvi su amandmani, kada su u pitanju opozicione stranke, Vlada uglavnom te amandmane odbija.

Međutim, ono što mi nije jasno je zbog čega Vlada ne prihvata amandmane vladajuće većine, jer ako amandmani opozicije ne doprinose unapređenju zakona, onda bi valjda po nekoj logici stvari amandmani vladajuće većine trebali doprinositi unapređenju predloga zakona.

Vidimo ovde da to nije slučaj, jednostavno vi izigravate istovremeno i vlast i opoziciju i na taj način pokušavate ili želite da se dopadnete građanima, mada ja mislim da to nije baš ni moguće i da to ne može mnogo da traje, jer nemoguće je spojiti dva u jedan.

Ako uzmemo, recimo, jednog prosečnog gledaoca koji prati prenose Narodne skupštine Republike Srbije, ako posle ovakvog načina rada još uvek i uopšte ima takvih, prosečan gledalac ni pod razno ne može da ukapira o kom zakonu se radi, o kom članu zakona, jer jednostavno poslanici vladajuće većine uglavnom govore jedno te isto, ali je razlika samo u tome što je osvrt na grad iz kojeg dolaze. Sve ostalo je isto i zaista ovakav način rada mislim da ne vodi nikuda.