Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo set zakona iz oblasti obrazovanja. Kada je u pitanju obrazovanje, slobodno se može reći da je to oblast koja je jednako stara koliko i ljudska vrsta.
Sve što je čovek stvorio i unapredio u svojoj istoriji može zahvaliti obrazovanju. Zato i ne čudi činjenica da su sve najjače, najrazvijenije zemlje u svetu postale to pre svega, zahvaljujući ulaganju u obrazovanje.
Osvrnuću se kakvo je naše obrazovanje danas, šta imamo danas od obrazovanja. Umesto da se učenicima prenose istinska znanja, moralne i svake druge vrednosti, obrazovanje je pre svega postalo instrument za njihovo zatupljivanje.
Stalne reforme obrazovnog sistema napunile su zemlju poluobrazovnim elementom koji predstavlja idealan materijal za sve vrste manipulacija. Šta se danas uči u školi? Pre svega uči se kako napisati biografiju, kako napraviti video prezentaciju i još tako neke trivijalne stvari.
Što se tiče fundamentalnih nauka oko fizike, hemije i drugih nauka, preko tih stvari se prelazi sasvim površno, bukvalno se te stvari ne dotiču. Deca se danas uče da ne treba ništa znati. Sve što trebaju znati nalazi se na „guglu“, ali ipak smatram, a i većina kolega će se složiti samnom, da je najvredniji i najznačajniji onaj „gugl“ koji imamo u glavi, inače svi drugi „guglovi“ su nešto sasvim drugo. Prazna glava je idealna da se u nju natrpa sve što može da stane.
Zato, zaista ne samo naše obrazovanje, nego i obrazovanje uopšte, u svetu, jedan opšti trend obrazovanja je da se od učenika odnosno onoga kome se prenosi znanje napravi jedan najobičniji potrošač koji će biti spreman da prihvati sve ono što od njega zahteva potrošačko društvo.
Glorifikacija bogatog načina života i glorifikacija brzog bogaćenja ponižava ljudsku prirodu. Mi ne možemo biti sigurni da su to stvari koje doprinose opštem trendu i razvoju nekog društva. Deca se danas ne uče stvarima da je nešto što je uzvišeno, da je to ono što treba da znaju, nego jednostavno, deci se kaže – ajde birajte, birajte ono što je isplativije. Šta je to što je isplativije? Mi znamo. Sve ono što je isplativo i sve što je na prvi pogled korisno to nije ni dugotrajno, a da ne govorimo o tome da je normalno, itd.
Naša država nema ispravnu strategiju kada je u pitanju obrazovanje. Novac je ušao i u ovu oblast. Znači, kapital se ustremio i na ovu oblast. To se najbolje vidi na primeru dualnog obrazovanja koje smo ovde danas spominjali i koji je najveći broj mojih kolega pominjao i govorio.
Danas je, nažalost ispada tako, glavni resors liberalnog kapitalizma su nepismeni. Zato, nije cilj da se učenik nauči nekim osnovnim ljudskim vrednostima, nego samo da se nauči osnovnim komandama da može da izvršava ono što se od njega traži. Profit je na prvom mestu, a obrazovanje na drugom ili možda i na poslednjem mestu.
Ni biznismeni, koji su danas ušli u sektor obrazovanja, nemaju pojma u suštini šta je obrazovanje. Za njih je obrazovanje, pre svega, prenošenje nekih osnovnih veština učenicima i onima koje oni uče. U stvarnosti takvo obrazovanje i takva znanja ne stvaraju čoveka, već stvaraju biošrafove za ekonomsku mašineriju.
Još je Tomas Mor govorio da je prvi i osnovni cilj obrazovanja unutrašnje saznanje onoga što je ispravno, i to takvo saznanje koje ne zavisi od tuđih reči i ne zavisi od tuđeg mišljenja.
Naravno, danas nema ništa od toga. Obrazovan čovek je, pre svega, onaj čovek koji zna odgovor na najvažnije pitanje. Obrazovati znači završiti čin stvaranja, stvoriti, itd. Pred učiteljima, kad kažem učiteljima mislim, pre svega, na sve one koji učestvuju u procesu obrazovanja, nalazi se sirovi materijal koji zna govoriti, koji zna hodati, koji ima veliki broj želja, koji je zaražen masovnom kulturom, i od takvog materijala treba napraviti čoveka, pre svega, a kad imamo čoveka onda ćemo imati i sve ostalo. Bez čoveka nema ničega.
Učitelj, a već sam rekao, kad kažem učitelj na šta mislim, učeniku, pre svega, daje glavne i osnovne životne smernice. Majstor pruža učeniku zanatske veštine. Učitelj stvara čoveka dok majstor stvara zanatliju. Potrošačko društvo danas minimizira ulogu učitelja jer nemu ne treba čovek nego potrošač.
Što se tiče škola i postupka na koji način se dolazi do reforme obrazovanja, moramo biti svesni da bez ideje, bez idejne sfere nema prave reforme školstva i nema prave škole. Gde nema ideje, nema nauke, nema proizvodnje i nema ničega.
Gospodine ministre, želim da verujem da ste vi iskreno ušli u ovaj projekat, da ste uložili veliku energiju i svoje veliko iskustvo koje imate u ovoj oblasti, međutim nisam siguran, mada bih želeo da ćete uspeti u ovome. Pre svega mislim na ovo dualno obrazovanje, jer po meni i po stavu koji ima SRS, ovo je jedan propao projekat, jedan promašaj koji sigurno neće moći da zaživi. Ovo je jedna obmana, ili bolje reći samoobmana, ne želim da kažem da ste imali loše namere, jer svaka obmana se ne vidi na početku nego se vidi na kraju puta kada se žele dodirnuti očekivani rezultati.
Evo, toliko. Hvala.