Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune još jednog zakona koji se tiče obrazovanja. Ovaj put u pitanju je visoko obrazovanje. Na prvi pogled, ovo je samo rutinska stvar gde treba da se prolongiraju određeni rokovi kako bi se još jednom izašlo u susret studentima. Međutim, obrazovanje ni pod kojim uslovima nije rutinska stvar, obrazovanje ima strateški značaj za svaku zemlju.
Ja ću u mom izlaganju govoriti o jednom posebnom aspektu obrazovanja, a o kojem niko nije ovde govorio, ali pre toga treba da vidimo šta je to u stvari obrazovanje.
Da bi se video breg, mora se doći do njega. Da bi se videla planina, mora se udaljiti od nje. Obrazovanje, to je stvaranje čoveka, i to čoveka sa velikim slovom Č. Ali kako stvoriti takvog čoveka? Ko su ti koji treba da stvore takvog čoveka? Na žalost, danas u Srbiji ima malo takvih, danas ima malo pravih učitelja i kad kažem „učitelj“, tu pre svega mislim na sve one koji učestvuju u obrazovnom procesu. Učitelj, odnosno onaj koji obrazuje, ima izuzetno važnu ulogu. U svim kulturama najveći ljudi nazivani su učiteljima. U Indiji je Mahatma Gandi nazivan učiteljem. Znamo svi da je Sveti Sava kod nas nazivan učiteljem. Apostoli su Hrista nazivali učiteljem. Dakle, učitelj treba da bude onaj koji je u stanju da pruži odgovarajuća znanja, da otvori vidike i, pre svega, da da odgovor na najvažnija pitanja.
Pokazatelj uspešnosti neke obrazovne ustanove nije samo nivo usvojenih profesionalnih znanja. Pokazatelj uspešnosti obrazovne ustanove je i čovečnost njihovih diplomaca. Kvalitet obrazovne ustanove ne meri se kvalitetom fasade, nego, pre svega, kvalitetom ljudi, kvalitetom diplomaca koji izlaze iz te ustanove.
Ako čovek odlično zna matematiku, ali nema časti, nema visoke ciljeve, to je neobrazovan čovek. Apostol Pavle je u svojoj poruci Korinćanima govorio – ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kimval koji ječi i zvono koje zveči.
Srbiji danas trebaju istinske škole i istinski fakulteti. Međutim, naš evropski put uništio je sve ono što je ostalo od našeg obrazovanja. To je posebno izraženo i posebno je došlo do izražaja kada je uveden bolonjski sistem obrazovanja.
Obrazovne ustanove koje se danas predstavljaju za elitne su to samo prema spoljnom sjaju. Pitajte diplomce takvih ustanova šta je dobro, šta je zlo i oni će početi lupati gluposti. Ako ih pitate kakav pogled na svet pruža njihova ustanova, dobićete isti odgovor. Međutim, ne treba kriviti takve diplomce zbog toga. Oni su napumpani sekundarnim znanjima dok im primarna znanja nisu ni pružena. Takvi diplomci su pošteđeni svih važnih znanja, kao što je recimo teorija o evoluciji, skup religija, filozofske škole i tako dalje.
Vojnik koga su obučili da rukuje oružjem, a nisu mu rekli kuda treba da puca, pucaće na onu stranu gde mu je najzgodnije. Evo, na primer, našim diplomcima danas niko ne govori da su po završetku Drugog svetskog rata SAD se zalagale da se pogube sve nacističke vođe, i to bez suđenja i da su se Rusi tome suprotstavili. Ili takvim diplomcima niko ne govori danas da je jedna od najdemokratskijih evropskih država, Švajcarska, dala pravo glasa ženama tek 1971. godine, čak šta više u jednom od kantona to se desilo i mnogo kasnije 1990. godine. Zato i ne treba da čudi što naši današnji diplomci, naša današnja omladina Ameriku i zapadne zemlje doživljava kao ideal slobode, demokratije, prosvećenosti i svega ostalog, dok Rusiju doživljava na sasvim drugačiji način.
Bolonjski sistem obrazovanja studentima smišljeno uskraćuje integralno znanje. Ovo je neko uradio namerno, namerno iz Evrope je stiglo, a naravno naši ljudi, koji su bili na vlasti, nisu mogli da se odupru tome, i to su prihvatili.
Bolonja pruža samo opismenjavanje, ali nikakvo integralno znanje. Obrazovan čovek poseduje potpuno znanje u svetu u kome živi. Obrazovan čovek zna kuda, gde i odakle ide, i to u punom smislu tih reči. Obrazovan čovek ne može biti prevaren zato što poznaje socijalne zakone. Opismenjeni prema Bolonji, namenjen je samo prodaji na tržištu rada. On upada u sve zamke koje mu stoje na putu, ali uhvatio sam se jedne ozbiljne teme i nastaviću u tom tonu.
Ovde postoji jedan objektivan problem. O čemu se radi? Čovek ne može posedovati ogromno znanje, bez obzira o kome se radi i sada je pitanje kako kofu nasuti u čašu. Međutim, čovek može posedovati apsolutno znanje. Ovo je teško objasniti trodimenzionalnom logikom, ali apsolutno znanje je vera, ljubav, čast, rodoljublje, itd. i ova znanja ne podležu racionalnoj logici.
Ovakvoj vrsti znanja nije potrebna eksperimentalna i logička potvrda. Čovek se od drugih bića razlikuje po tome što ima mogućnosti da veruje. Sva verovanja su apsolutna i isključiva i netolerantna. Nijedno verovanje ne podleže, kao što sam rekao racionalnoj logici. Čoveku se apsolutno znanje ne može dati u racionalnom obliku, ali mu se može dati u iracionalnom.
Što se tiče ostalih stvari, najveća verovanja zasnivaju se na metafizici, dok su najslabija verovanja zasnovana na logičkim i eksperimentalnim ispitivanjima. Dakle, većina ljudi nema mogućnost da sve shvati i sada, ako ih učimo nečem drugom, osim matematike, fizike, engleskog, itd, oni ne mogu to da shvate. Nepotpuno shvatanje neke situacije gore je od potpunog neshvatanja. Ovo možda izgleda kao paradoks, ali je tako.
Evo jednog primera za to. U carskoj Rusiji, pri Svetom Sinodu Ruske pravoslavne crkve, velikodostojnik ili ober-prokurator, kako su ga tamo zvali, koji je bio zadužen za odnos crkve i države po pitanju obrazovanja. Jedan od takvih Konstantin Pobedonoscev istupao je u korist ograničenja obrazovanja. On je govorio – navodnjavanje polupismenih ljudi u društvu predstavlja navodnjavanje zemlje materijalom koji je idealan za manipulaciju, odnosno materijalom, topovskim mesom raznih revolucija. U to vreme su ga optuživali zbog toga, ali ispostavilo se da je čovek zaista bio u pravu.
Odsustvo ozbiljnog obrazovanja dovodi do ogromnog broja obrazovanih neznalica kojima je lako manipulisati. Takvima je uvek moguće manipulisati i nikakva matematika, nikakav engleski i nikakvo poznavanje nekih drugih predmeta ne može ih spasiti od toga.
Imamo situaciju da je bilo mnogo onih koji su bili odlični studenti, ali to im nije donelo sreću, nije im donelo ni materijalnu korist, a to je zbog toga što su pošli za lažnim orijentirima koji im je sistem pružio i naravno zalutali su. Evo možda odgovora na jedno političko pitanje – zbog čega u našem političkom sistemu, pa i u ovoj sali, ima mnogo onih, veliki broj onih koji su promenili sve moguće stranke?
Danas u Srbiji ne postoji nijedna obrazovna ustanova čiji je cilj da obrazuje čoveka u punom smislu. Praktično, sve škole i svi univerziteti namenjeni su samo opismenjavanju. Čak, i one obrazovne ustanove koje se predstavljaju i koje se smatraju za elitne, u suštini predstavljaju samo zanatlijska učilišta. Zbog toga imamo i situaciju da na konkurse za policijske i vojne škole prijavljuje se veći broj kandidata za jedno mesto i to u momentu kada služba u vojsci, u policiji, u armiji, nije više tako kurentna i popularna kao što je to nekada bilo.
Imamo i situaciju da nam studenti odlaze i u inostranstvo. Međutim, tamo opet ne nalaze ono što traže i opet dolaze, dopadaju u škole drugog nivoa, i to je problem koji takođe ova Vlada i ovo ministarstvo treba da razmatra.
Pravo obrazovanje nikada se ne svodi samo na intelekt. Goli intelekt je lakše kupiti nego jeftini kompjuter. Prava nauka se hrani mislima. Pametan zna koliko ne zna dok budala uvek sve zna. Pošto vreme ističe, da privodim kraju.
Centralna tema ovoga moga izlaganja u stvari je tvrdnja da glavni kvalitet obrazovanja nije samo goli intelekt, videli smo da se on može kupiti, nego intelekt koji proizilazi pre svega iz moralnih principa. Zato imamo situaciju da imamo mnogo poštenih ljudi, časnih ljudi, ali koji nisu nadareni intelektom i kojima je mnogo lako manipulisati i koji baš zbog toga su u stanju da urade neke nečasne stvari iako to nije primereno njihovoj prirodi. I obrnuto, imamo mnogo onih koji su obrazovani, poseduju intelekt, ali nemaju časti, nemaju moralne i ljudske kvalitete i opet prave isto kao i ovi prvi. Jednostavno, jedno bez drugog ne može ili se pokazuje kao nedovoljno.
Na kraju, da zaključim, obrazovan čovek nije onaj koji odlično zna matematiku, fiziku, engleski ili bilo šta. Obrazovan čovek je onaj čovek koji zna odgovor na najvažnija pitanja. Hvala na pažnji.