Ministar izlazi, ali verujem da će se ubrzo vratiti. Dame i gospodo narodni poslanici, danas u okviru zajedničkog pretresa razmatramo Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju i još dva ugovora iz ove oblasti, od kojih se jedan odnosi na elektronska brojila, a drugi ugovor se odnosi na Koridor 10.
U svojoj diskusiji najviše ću se ograničiti na ovaj zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. Znamo da je osnovna verzija ovog zakona doneta 1995. godine, s tim što je još nekoliko puta posle toga vršena intervencija, odnosno vršene su izmene i dopune 2001, 2005. i 2006. godine.
S obzirom da se radi o jednoj veoma važnoj temi, smatram da bi bilo bolje da se pristupilo donošenju jednog potpuno novog zakona. Ovo iz razloga što se ovaj zakon tiče velikog broja subjekata, a materija, kao što rekoh, nije objedinjena, nego je razbacana kroz više tih akata. Onda će se javiti poteškoće u njegovoj primeni, jer svi oni kojih se na najdirektniji način tiče ovaj zakon nisu baš obučeni, nisu vični i nisu vešti da tumače zakone.
Kao razlog za donošenje ovog zakona predlagač navodi da su se bitno promenili uslovi u obavljanju drumskog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije. Naravno, nigde se ne kaže kako i na koji način su se promenili ti uslovi. Slažem se, apsolutno se slažem da su se promenili uslovi, ali nažalost ti uslovi su se promenili nagore kada su u pitanju prevoznici.
Učesnici u drumskom saobraćaju danas jedva preživljavaju, mnogi su i propali, mnogi propadaju, a ovim zakonom se povećavaju kazne i neki drugi nameti, tako da se praktično dodatno otežava položaj prevoznika u drumskom saobraćaju u Republici Srbiji. Mislim da to nije način da se uvodi red u ovu oblast i zato SRS ima velike zamerke u tom smislu i intervenisali smo velikim brojem amandmana.
Ovo je samo jedan uvod, ali to i nije ono najgore u ovom zakonu. Najgore u ovom zakonu je to što se raznim podzakonskim aktima vrši razvodnjavanje, devalviranje i u suštini menjanje njegovog sadržaja putem raznih pravilnika, uredaba, mišljenja, direktiva i slično.
Doduše, zakoni se donose po formalno regularnoj proceduri. Znači, tu je javna rasprava i sve ono što ide uz nju, ali se zakoni uglavnom prevode sa engleskoj jezika, s tim što se u zadnje vreme sve više koristi hrvatska varijanta tog prevoda. Samo se možda sa hrvatskog prevede tako što se sa ijekavice prebaci na ekavicu i izbace se neke reči hrvatskog novogovora. Na taj način se odrađuje domaći zadatak koji ste dobili iz Brisela, ali i ono što se donese, što donese ova skupština, posle se pokvari pravilnicima, uredbama i svim ostalim stvarima koje idu uz to.
Najbolji primer za ovo o čemu govorim i kakvi su vaši zakoni je Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je donet pre dve godine, kako znamo. U okviru i u sklopu tog zakona doneto je ili tek treba da bude doneto negde oko četrdesetak pratećih podzakonskih akata, a u praktičnoj upotrebi nalaze se i neka rešenja i neke odredbe starog zakona iz 1982. godine.
Odmah po stupanju na snagu ovog zakona nastao je problem sa njegovom primenom, zato što odgovarajuća ministarstva, kao što je Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, ekologije i neka druga ministarstva, nisu na vreme donela odgovarajuće podzakonske akte. Naravno, za ovo ne može biti krivo Ministarstvo infrastrukture, ali načelno i generalno govorim o čemu se radi ovde kada su u pitanju zakoni koje donosi ova vlada.
Kao što rekoh, mnogi pravilnici još nisu doneti, a među njima, recimo, nisu doneti i najvažniji pravilnici, set pravilnika koji se odnose na obuku vožnje i na način polaganja vozačkih ispita, a u ovoj oblasti važe i dalje neke odredbe iz 1982. godine. Doduše, skoro ste doneli, možda pre nepunih mesec dana, jedan pravilnik o obuci iz prve pomoći, ako se ne varam, ali kao i da niste doneli taj pravilnik zato što u tom pravilniku nigde ne stoji odredba od kada se on primenjuje, tako da on u suštini predstavlja mrtvo slovo na papiru.
Ranijim uvidom na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova imali smo priliku da vidimo nacrte nekih veoma važnih pravilnika. Međutim, sada više tih pravilnika nema, a mnogi od njih zaista su neophodni, kako bi ova materija bila potpuna i kompletna.
Zato, kada je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova, u čijem delokrugu je saobraćaj, ekspresno je donet Pravilnik o novim vozačkim dozvolama i Pravilnik i registraciji, odmah su počeli da se primenjuju. Zbog čega se to radi, naravno, to je svima jasno, tu su pare, znači, za vozačke dozvole vozače odmah treba udariti po džepu, treba da se sliva novac u budžet Republike Srbije.
Ali, s druge strane, kao što sam rekao, obuka vožnje, polaganje teoretskog i praktičnog dela vozačkog ispita i dalje se vrši prema Zakonu iz 1982. godine. U ovoj oblasti Vlada pravi haos, a ona treba da predstavlja suštinu i ona jeste suština Zakona o bezbednosti saobraćaja iz 2009. godine.
Tako imamo situaciju da se upis kandidata vrši po novom zakonu, obuka kandidata se vrši po starom zakonu, starosni uslovi za upis kandidata vrše se po novom zakonu, polaganje se vrši po starom zakonu, teoretski deo ispita se vrši po starom zakonu, izdavanje dozvola po novom, i to, što je najgore, bez ikakvog prelaznog roka, a taj prelazni rok, ta prelazna rešenja su predviđena zakonom i ona su tri meseca. Onda zaista tu niko živ ne može da se snađe.
Najveći problem kod ovoga imaju srednje saobraćajne škole, jer su one, praktično, morale u jednom danu, kada je stupio na snagu ovaj pravilnik, i tamo ga nazivaju dan "D", doneti i usvojiti nastavne planove i programe o obuci, izvršiti obuku, organizovati polaganje ispita i sve ostalo, što naravno nije bilo moguće, i tu sada vlada jedan pravni vakuum i niko živ ne može da se izvuče iz svega ovog.
Da je ovo zaista ovako, da ne govorim ništa napamet, pokazaću vam na jednom konkretnom primeru, recimo jednog lica koje je ima 18 godina i želi da se obučava za dozvolu "C" kategorije, znači na direktan način da dođe do te kategorije, a takav je slučaj i sa učenicima srednjih stručnih škola koji se obučavaju za tu istu kategoriju, za zanimanje "vozač motornih vozila".
Kada krene u tu kompletnu proceduru to lice se obučava po starom, a dozvolu dobija po novom, i to ne dozvolu "C" kategorije za koju je imalo nameru da se obučava, već dobija probnu dozvolu "B" kategorije za koju se nije obučavalo, a dozvolu "C" kategorije dobija tek sa 21 napunjenom godinom, s tim što u međuvremenu može ako želi da dobije i dozvolu C1 kategorije.
Za to vreme tri puta mora da vadi lekarsko uverenje, tri puta dolazi u prostorije MUP-a za odgovarajuće dozvole i naravno da plaća takse koje su povećane za 200%. A da ironija bude veća, na probnim dozvolama greškom stoji da i za lica koja su starija od 18 godina važi nadzor lica sa iskustvom. Eto kako se radi u pojedinim ministarstvima u okviru Vlade Republike Srbije.
Ali, nije to jedina greška, uz zahtev za izdavanje vozačke dozvole obavezno se prilaže lična karta i kada su u pitanju lične karte, nove lične karte, prilikom stavljanja novih ličnih karata u čitač ime i prezime se očitava ćirilicom, a ime roditelja se očitava latinicom. To je nekakav program, ljudi su mi rekli pod nekim nazivom "čelik", koji su radili ljudi iz MUP. Sada ispada, ako je ime roditelja Vesko, onda nije jasno da li je u pitanju Vesko ili Becko ili Vojko ili Bojko itd. Dakle, jednom rečju, zaista vrlo neozbiljno i pravi problem u vezi s ovim.
Ali, ima još i gore od ovoga. Posebna priča su testovi za polaganje teoretskog dela vozačkog ispita, koji se još uvek nisu menjali iz starog programa. Tako imamo situaciju da na testovima za polaganje vozačkog ispita stoji podatak iz starog zakona, da je brzina kretanja vozila u naseljenom mestu 60 km na čas, a znamo da po sada važećem zakonu ta brzina je 50 km na čas. Kada je u pitanju dozvoljena količina alkohola u krvi, po starom zakonu taj iznos je bio pet promila, a po novom zakonu je tri promila.
Po auto-školama ljudi ne znaju šta da rade. Doduše, došla je neka preporuka, neko uputstvo, ne znam kako bi to mogli nazvati, od strane MUP, da se priznaje i jedno i drugo, i staro i novo. Drugim rečima, priznaje se i tačan odgovor i netačan odgovor, što predstavlja pravi nonses.
Još nešto vezano za ovo, pa ću se vratiti na suštinu ovog zakona. Kada su u pitanju registarske tablice, znamo da na našim putevima od Nove godine ima sve više vozila sa novim registarskih tablicama, da ima i novih registarskih područja, što je sve dobro, ali svakom građaninu Srbije palo je u oči da se na tim novim registarskim tablicama koriste slova koja ne pripadaju srpskom alfabetu, kao što su slova x, w, y, možda još neko slovo. Pošto dolazim iz Niša, tablica NI, pa Đ i W. Zaista morate da shvatite da to odudara jedno od drugog.
Postoje milioni kombinacija za svako registarsko područje. Kada bi svaki građanin i svako dete sa jednog registarskog područja imalo sopstveni automobil ili više njih, opet bi imalo mogućnosti da se to reguliše, a da se ne koriste ova slova.
Nije mi jasno zbog čega je ovo ovako urađeno, kad znamo da u susednim zemljama, npr. BiH, tamo se ne koriste slova x, w, y. Naprotiv, iako je BiH zemlja pod, praktično, okupacijom EU, tamo se koristi samo sedam slova, i to samo ona slova koja su ista i u ćirilici i u latinici. Znači, oni su bili veće patriote nego što smo mi. Vidim da se gospodin smeje, ali sve ovo o čemu pričam zaista je tako.
Evo vam primer i Bugarske, koja je zemlja EU, tamo se isto koriste samo ona slova koja su ista u ćirilici i u latinici, jer bugarsko pismo je zvanično ćirilica. U Makedoniji takođe nema slova x, w, y itd. I u Hrvatskoj takođe nema tih slova, a samo neki pametnjaković u Srbiji se setio da u taj pravilnik ubaci slova x, w, y itd.
Da li je to način da se neko dodvori EU, čini mi se, pošto ovde nema naloga EU, jer da ga ima, bilo bi u Bugarskoj ili u drugim zemljama. Možda je neko pretpostavio neku nameru ljudi iz EU i onda je sam požurio što pre da to uradi, da eventualno zadovolji nečije želje i apetite.
Što se tiče ostalih stvari, recimo, MUP se hvali pozitivnim efektima zakona, a realna je suština da su ti pozitivni efekti bili samo u prvih nekoliko meseci, a svi kasniji pozitivni efekti, u stvari, predstavljaju odraz povećanja cene goriva i pada standarda i onda se manje vozi i, na svu sreću, shodno toma, proporcionalno tome, ima manji broj nezgoda na putu.
Vi hvalite mnogo ovaj zakon o prevozu u drumskom saobraćaju i to je vaše pravo, navodite određene argumente za ovaj zakon. Moram da kažem da ovde ima i dobrih stvari, da ne ispadne samo da nešto kritikujem. Kaže se da donošenjem ovog zakona prevoznici dobijaju mogućnost za povećanje obima rada i sigurnost u bavljenju svojom delatnošću. Možda je to i tačno, ali mislim da se povećanje obima rada ostvaruje samo povećanjem proizvodnje, a ne donošenjem ovih ili onih propisa.
Dalje se kaže: "Primena zakona neće stvoriti građanima i privredi nikakve troškove", što po meni nije tačno, jer ako se prevoznicima povećavaju troškovi, a očigledno je iz zakona da je to tačno, oni to moraju fakturisati kroz cenu prevoza i privredi i građanima i na taj način indirektno i prevoz, i građani i privreda će imati i te kako povećane troškove.
S druge strane, svi subjekti u prevozu, u delatnosti prevoza, nisu podržali donošenje ovog zakona, a vi ste tvrdili suprotno ovde u Predlogu zakona. Najbolji dokazi za to su da su nedavno vlasnici kombi vozila iskazivali proteste po ulicama, pre svega Beograda i nekih drugih gradova.
Moram da kažem i da budem iskren da neke odredbe ovog zakona u suštini nisu loše zamišljene, s kojima mogu da se složim. Međutim, problem je upravo što se one ne primenjuju u nekim drugim podzakonskim aktima i od njih nema na kraju ništa.
Pozdravljam nameru ovog zakona da se eliminiše nelegalno bavljenje prevozom, kao i druge negativne pojave u vezi s ovim. Zaista, to je stvar koju niko normalan ne može da prigovori. Dobra strana je recimo i to što se utvrđuje cena prevoza, koja ne može biti manja od najniže propisane po pređenom kilometru. Zaista, to je takođe dobra stvar.
Ima tu jedna stvar kada je u pitanju lizing. Neki se slažu s time, neki se ne slažu, po meni je ipak problematična mogućnost da se prevoz obavlja vozilima koja su nabavljena putem lizinga, jer ovo može da predstavlja i mač sa dve oštrice.
Danas je sve više onih koji ne mogu izmirivati svoje obaveze prema lizingu, a ako krenete malo južno od Beograda, odmah ovde kod Bubanj potoka, videćete s desne strane ima veliki broj vozila koja stoje tamo na nekom parking prostoru, koja su oduzeta baš zbog toga što primaoci lizinga nisu bili u mogućnosti da servisiraju svoje obaveze.
Samo još kratko, ako malo prošetamo kroz sam zakon videćemo da ima mnogo stvari koje bi mogle da se urade na drugačiji, na bolji način i zato je SRS intervenisala velikim brojem amandmana. Ovde sam nezvanično čuo da su neki prihvaćeni, ako je to tako, zaista se zahvaljujem.
Velika mana ovog zakona je što se on najviše bazira na inspekcijskom nadzoru. Smatram da inspekcijski nadzor nikada i nigde nije rešio sistemske probleme. To se rešava na drugi način. Naravno, inspekcija treba da postoji, treba da radi svoj posao, a problemi, glavni problemi su na nekoj drugoj strani i njih treba otklanjati.
Samo jedna rečenica. Što se tiče izjave o usklađenosti propisa sa propisima EU, moram da kažem da se ova stvar kod ovog zakona razlikuje od većine zakona koje smo doneli u ovom parlamentu. U zakonu se kaže da ne postoje odgovarajući propisi EU s kojima treba uskladiti ovaj zakon, a ako je Srbija u nekoj oblasti integrisana sa EU, to je u oblasti saobraćaja.