Član 23. takođe govori o onim izuzecima protiv kojih se mi otvoreno zalažemo. Kažem, svi moraju pred Ustavom i zakonom da imaju jednaka prava, da u istovetnom postupku stiču ta prava na penziju, zato što se finansiraju iz istih sredstava.
Međutim, ako je reforma rashoda koju, zato što smo korisnici kredita MMF, radimo pod nekim radnim sloganom kako uraditi više sa manje, i ako su ciljevi za penzije da smanjimo potrošnju za penzije sa sadašnjih 13% na oko 10% BDP, to je iz materijala MMF, a na srednji rok do 2015/2016 godine, i ako smo mi dobili taj cilj, niko nam nije rekao kojim merama treba da ostvarimo taj cilj. To je naša kreativnost, odnosno nedostatak vaše kreativnosti. Nije jedina kreativnost da mi u ponoć razgovaramo o ovom zakonu, da o njemu građani ne čuju suštinu, koliko su ta prava sve restriktivnija.
Oni su preporučili da povežemo starosnu granicu i godine doprinosa, manje velikodušna izuzeća i indeksaciju. Zadržala bih se na ovome – povezivanje starosne granice i godine doprinosa. Da je da ljudi rade, plaćali bi doprinose. Da je u ovoj državi cilj, pre svega budžetski cilj kroz Zakon o budžetskom sistemu, da je cilj monetarne politike bio ne samo stabilnost cena nego, pre svega, zaposlenost kroz održiv razvoj, da smo 10 godina unazad makar za po jedan promil shvatili značaj zaposlenosti, ne bi imali problem sa ovim doprinosima. Da smo, uz to, shvatili značaj da zloupotrebe sistema…