Član 238. reguliše sastav i članstvo u upravnom odboru. Kao što je javnosti poznato, jer SNS je više puta na to ukazala, da u Savetu Direktorata, a bogami i u upravnom odboru Agencije za kontrolu leta sede ministri, mi smatramo da je to po Zakonu o Vladi sukob interesa i da se ne možete pozivati na Zakon o Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, jer njega kao takvog nema i da ne možete da se usmeravate na zakon koji vam trenutno odgovara po nekim kriterijumima.
Mi tražimo da u upravnom odboru sede ljudi koji imaju profesionalno iskustvo, da ovaj odbor ima pet članova od čega moraju da budu dva iz redova korisnika, da imaju visoko obrazovanje iz rada Direktorata i najmanje devet godina radnog iskustva u vazduhoplovstvu. Najmanje devet godina ste tražili za sekretara Komisije za zaštitu konkurencije, a za ovako važan organ takav uslov ne postoji.
Vlada u ovom organu vrši osnivačka prava. Dakle, osnivač je Direktorata i kako mogu članovi Vlade da kontrolišu sami sebe, zakonitost svojih odluka i to zaista jeste sukob interesa. Oni sami sebi daju saglasnost na akte koje donose, a ti akti su, da vas podsetim, trenutno na Ustavnom sudu, od pravilnika do akata o osnivanju ovog organa i da podsetim, što nisam zbog kraćeg vremena stigla da obrazložim, u članu 235. gde se ćutanje administracije tretira, kada ne odgovorite vi po žalbi, to neka ide na upravni spor, a kako ste u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ćutanje administracije pretvorili u saglasnost.
Dakle, kada vršite duple funkcije, pa se neko žali, pa se po žalbi ne odgovori, tu Vlada može da nastavi da krši zakon. Ovde kada prekršite vi nečije pravo idete na Upravni sud, a sporovi traju koliko traju i to su razlozi zbog čega bi ovaj amandman trebalo usvojiti.

Članovi od 243. do 247. regulišu oditorstvo, odnosno proveru i inspekcijski nadzor. Ono što za nas jeste sporno za tu proveru, opet se naknada plaća Direktoratu, a taj Direktorat tako nezakonito osnovan, čije je osnivanje na Ustavnom sudu predmet rasprave, kao i svi pravilnici koje je doneo, dovodi takvim načinom rada ozbiljno u pitanje i samu poljoprivrednu proizvodnju.
Sada ćete se pitati u kakvoj je to vezi, a ja ću da vam kažem da su Direktorat i Agencija krivi za to što zemljoradnicima nije nadoknađena šteta od grada koja nastaje, jer kada kontrola leta zabrani ispaljivanje raketa, tada ministar tvrdi da to nije moguće zbog konvencije u kojoj to ne piše, doneću vam je, pa mi zaokružite član ili rečenicu gde to ima.
Da se ubuduće ne bi znalo zašto je grad uništio letinu, protivgradna zaštita je premeštena u MUP, pa pretpostavljam da ćemo još lakše tamo doći do odgovora zašto se takve stvari dešavaju. Kad oštećeni poljoprivrednici krenu da blokiraju saobraćajnice i uređaje kontrole letenja, na šta ih ne pozivam, pitam se da li ćete te i takve nazivati nekim nepodesnim ili za vas podesnim imenima ili ćemo rešavati u ovoj državi problem nezakonitog poslovanja onih koji ovu državu predstavljaju, oštećuju i trajno uništavaju.

Pošto čl. 243. do 247. u stvari uređuju oditorstvo i kontrolu naplate preleta, mi koristimo priliku da govorimo o nezakonitoj raspodeli sredstava koja se naplaćuju od ovih organa, koje zaista ne znam kako drugačije da nazovem sem paradržavnim i nezakonitim.
Mi predlažemo da Vlada vrlo ozbiljno uzme u razmatranje ove amandmane time što bi bukvalno drugačije tretirala raspodelu novca od preleta, jer bi time obezbedila ne samo naknadu štete od grada, nego bi onemogućila da zamajavate građane Srbije kada kažete da se taj novac ulaže samo u infrastrukturu.
Uđite u knjige Direktorata i Agencije, pa vidite da je čak i zemljište prodato i predato za gradnju Agencije za kontrolu leta, od strane JAT, a sve je to jedan krug. Za novac koji je dobijen kupljeni su stanovi koji su dodeljeni funkcionerima, otkupljeni. Neka mi neko od vas sada objasni kako je to stan funkcionera bilo koje političke stranke infrastruktura od koje će ova država imati koristi?
Gospodine Mrkonjiću, vi ste tek dve godine član, nezakonitosti postoje od 2003. godine, od kada je ona nezakonito osnovana i od kada je ovlašćenje dobila gospođa Marija Rašeta Vukosavljević da potpiše ugovor o osnivanju. Tada je u Sekretarijatu zaposleni Goran Jovičić prihvatio da potpiše takav otpravak. Taj čovek se danas nalazi na bitnom i značajnom mestu u Agenciji za kontrolu leta.
Molim vas da ono što drže u fiokama i uveravaju nas da rade zakonito, izvadite i dajte otkaz nekome ko vam krije te papire, makar po onom zakonu o rešavanju viška zaposlenih, maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi, jer sakrivanje istine jeste velika šteta za ovu državu.

Koristim priliku da upoznam javnost još sa jednim delom obrazloženja o ovim amandmanima, gde pravila iz Konvencije, koju sam navela, uopšte ne govore o tome kako će se raspodeljivati novac. Govori se samo da je reč o Agenciji za bezbednost letenja i ona je deo "Eurokontrola", te međunarodne organizacije koja vrši informisanje vazduhoplova u letu nad teritorijom svih zapadnoevropskih država i to samo u nekim delovima vazdušnog prostora koji su navedeni u Aneksu 2, koji sam maločas pominjala kao propratni deo onog međunarodnog ugovora.
Postoji jedna velika laž iz obrazloženja i želim da joj posvetite dužnu pažnju. Nama niko ne propisuje kako ćemo trošiti novac koji naplatimo od preleta. Postoji obaveza da poslove vazdušnog saobraćaja obavimo kvalitetno i prema usvojenim standardima.
Sa koliko ljudi, sa koliko novca, bez rasipanja ili sa zloupotrebama, da li vam to propisuje "Eurokontrol" ili je to osnovna logika koja se morate pridržavati kao jedna odgovorna i domaćinska Vlada, jer mi smo ti koji, kao država, moraju nametnute standarde da usvoje, ali mehanizmi kojima ćemo ih postići, to je umeće jedne vlade, to je poštenje jedne vlade, a to je možda i znanje koje se zloupotrebljava u potpuno privatne i lične svrhe.

Nadam se da smo javnost uverili da nemamo nikakav poseban odnos prema ovom Direktoratu ili Agenciji, nego imamo različit koncept kako država svoje nadležnosti mora da izvršava, koliko da ih naplaćuje i gde i u šta da ulaže novac koji naplati od građana ili od stranih kompanija, u ovom slučaju, od onih koji vrše prelet.
Ono što je nedopustivo jeste da vi, ako ne usvojite naš član 257. zakona, gde je moguća i dozvoljena žalba na rešenje inspektora, vi u stvari onemogućavate ono što je dostignuće evropskog prava, a to je delotvorna žalba. Vi ovde dopuštate mogućnost onom ko je oštećen samo da ide na upravni spor.
Koliko upravni sporovi traju i da li oni predstavljaju ono što međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima u čl. 2. i 3. kaže, da svako ima pravo na delotvornu žalbu koja će mu nadoknaditi oštećeno pravo, to je jednostavno nemoguće postići ovim zakonom.
Gospodine Mrkonjiću, rekli ste da kod vas nema žalbe. Ja vama verujem, ali oni koji vas treba da informišu i drže po fiokama žalbe, evo vam iz 2008. godine zavodni brojevi, februar 335 na pisarnici zajedničke službe, 2. mart 2010. godine, 30. februar, 17. septembar 2009. godine… Predaću sve, da sada ne zamaram građane time, ali ako ne usvojite ovaj amandman, vi niste u duhu evropskih dostignuća, prava na delotvornu žalbu, onako kako bi inače bilo ako usvojite ovaj amandman.

Ne verujem da postoji novinar koji će rado o ovome da izvesti, a za mene je ovo vrhunac nezakonitosti, haosa koji vlada u ovoj državi.
Tražili smo brisanje člana 261. gde piše u Predlogu Vlade – smatra se da je ugovorom između Vlade Republike Srbije i Crne Gore, zaključenim 31. oktobra, kojim je osnovana Agencija za kontrolu letenja, Vlada ovlastila Agenciju za kontrolu letenja da pruža usluge u vazdušnoj plovidbi na teritoriji Republike Srbije dok Vlada drugačije ne odluči.
Tvrdim da taj ugovor ne postoji. Tvrdim na osnovu odgovora Vlade i potpisnika, generalnog sekretara Tamare Stojčević, evo pokazujem ga, od 6. oktobra 2010. godine, gde se kaže – da se u dokumentaciji Generalnog sekretarijata Vlade ne nalazi tekst potpisanog ugovora. Dostavljam vam na uvid predlog ugovora koji sam maločas obrazlagala, koji nikad i nigde nije potpisan, a ako jeste, on je za nas tajna. Evo, izvolite, pogledajte, predaću ga.
Zaista mislim da Vlada kad tvrdi da ugovora nema, da nije u njenoj arhivi, da nije zaveden, da takav ugovor i ne postoji. Kako može da postoji neko ko sedam godina ubira pola milijarde evra, dok je ogroman broj ljudi na ivici siromaštva, da posluje mimo zakona, na osnovu nepostojećeg ugovora i da još niko ne postavlja pitanje odgovornosti Vlade i ministara za stanje o kojem govorimo i da se kaže da će to stanje trajati tako dok se drugačije ne odluči?
Ne iznosim novinske tekstove. Iznosim Vladina dokumenta, odgovore na pitanja koje omogućava ovaj zakon. Ne možete bez Ustavom propisanih uslova i bez zakona ovako da se ponašate više. Mislim da je član 261. vrhunac arogancije koji govori o drugačijem konceptu vas i nas koji vas kritikujemo.

Član 266. je poslednji o kome ću govoriti. Tretira Upravni odbori i direktora Direktorata i zaista je nečuveno da Direktorat, koji se bukvalno tek sad osniva ovim zakonom, u nadležnostima koje je nezakonito i Ustav konstatovao, nezakonito i neustavno vršio do ovog zakona, da ostaje i da vrši funkcije kao do sada.
Volela bih da vidim tog vašeg pravnika koji mi obrazlaže pravnu mogućnost da oni nastavljaju svoje funkcije u skladu sa ranijim odlukama koje su nezakonite. Koliko je to u suprotnosti sa svim konvencijama koje smo kao država usvojili, ne vi kao pojedinci nego mi kao država, jeste bruka svih nas sa onim izveštajem Greka, gde se ukazuje da je obaveza da se ovi ljudi imenuju konkursom, da dokažu svoju stručnost. To više nije pitanje samo za vas. To je pitanje za građane Srbije.
Ovoliko uložen trud u razmatranje ovog zakona, ovoliki papiri i nastojanje poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, nije nikakva dokonost što nismo znali šta drugo da radimo nego što je ovo jedan očigledan primer kako se država odriče svojih ingerencija tamo gde nikako ne bi smela i da se sva priča države o brizi za životni standard građana i za neka evropska dostignuća obavlja na pogrešnom mestu i pogrešnim metodama.
Pričate da o građanima brinete, ali samo na rečima. Ovde gde su sredstva za ostvarivanje njihovih prava, gde su sredstva da im se obezbedi posao i bolji standard, vi dižete ruke od svojih nadležnosti, pravite se nevešti da ne znate da nezakonito posluje jedna agencija i jedan Direktorat i troši stotine milione evra svih građana Srbije.

Povreda Poslovnika, član 103, a u vezi sa članom 107, povreda dostojanstva. Jednu jedinu rečenicu. Gospodine Mrkonjiću, nemamo mi ovde jednu reč, vašu reč naspram moje reči. Moji argumenti su Ustavni sud i ocena ustavnosti nasuprot referata koji su vam napisali saradnici, čiju sam profesionalnost i površnost ovde dokazala. Zahvaljujem se na pažnji.

Poslanička grupa SNS je u svojim amandmanima kao dve najvažnije stvari za bolju budućnost srpskog vazduhoplovstva predložila ne samo ovu izmenu "vazdušni saobraćaj", ovako kako je u članu 3. dato, već pre svega smo predložili da direktorat postane organ uprave u sastavu ministarstva. Sve drugo je priča izvedena iz ovog osnovnog pravnog statusa i da potpunu kontrolu nad novcem od naknada za prelete teritorije Srbije preuzme Vlada.
One kojima možda nije zanimljivo da zaintrigiram činjenicom da je predsednik Republike Boris Tadić rekao, iz poverljivih izvora se saznaje – ne dirajte mi direktorat civilnog vazduhoplovstva. Jedna od stranaka koja tu učestvuje u Vladi tu ima poseban interes. Vlada mora da opstane i raspravu o ovim amandmanima bih nazvala – koliko vredi i koliko košta Vlada Srbije.
Zato je priča o direktoratu civilnog vazduhoplovstva priča o koštanju ove Vlade, o njenim učincima i u dobrom delu njenom nezakonitom radu. Pre nego nastavim sa konkretnim obrazloženjem, reći ću vam načelno – požurili ste sa ovim zakonom.
Navodno ste ga usvojili na Vladi 29. jula. Za 18 dana ste ga stavili na sajt, a pitanje je u vreme godišnjih odmora da li se o njemu ozbiljno i raspravljalo, iz samog jednog jedinog razloga – zbog podnete inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti osnivanja direktorata.
Zbog toga, pročitala sam u načelnoj raspravi koja je išla kasno noću, zbog svih nepravilnosti konstatovanih u osnivanju, zbog toga što Direktorat sam sebi propisuje pravilnike, da bi izbegli bruku koja će proisteći iz odluke Ustavnog suda i da bi izbegli štetu koja će iz toga proizići, vi izlazite sa zakonom koji, zato što se ovde usvaja, treba da legalizuje stanje koje je tamo zatečeno.
Znači, stvar se svodi na novac i na to da je namenski prihod i kontrola nad nebom i novac od preleta preusmeren ne u budžet, nego u nešto ili na nešto što se navodno zove nezavisno regulatorno telo.
Tvrdite da je ovo svetsko iskustvo opšteusvojena praksa. Ovakva organizacija vazduhoplovne vlasti, kako je mi nazivamo i kako predlažemo da bude organ uprave u sastavu ministarstva, i da vi, ministre, imate nadležnost nad tim, jeste u Sloveniji, na primer.
Da li je Slovenija primer u ovoj oblasti nečeg lošeg, nezakonitog, neuobičajenog, mimo evropskog? Ona ima direktorate za sve grane saobraćaja, pa i vazduhoplovstvo, i pošto je ona članica EU, potpuno je nesumnjivo da to rešenje prati pravila i u skladu je sa načelima, direktivama u EU.
Tvrdnje koje ste izneli u načelnoj raspravi, da ono obavezno mora da bude konstituisano kao direktorat i nezavisno telo, bukvalno ne stoje.
Očigledno je da je ovaj zakon pisan u Direktoratu i Agenciji za kontrolu letenja onako kako odgovara sadašnjem rukovodstvu. Ovu tvrdnju dokazuje i 41 amandman iz Vlade, koja se samo formalno pojavila kao predlagač ovog zakona, ponavljam, pisanog u Direktoratu. Kako bi on bio napisan, nego onako da odgovara samo Direktoratu.
U pisanju predloga ovog zakona nije učestvovao – tvrdim odgovorno, jer je na ovom zakonu radio tim stručnjaka SNS, ljudi koji se u ovu materiju razumeju, mnogi ljudi koji su pravilnicima, propisima i postupanjem ovog direktorata oštećeni – nijedan vazduhoplovac zato što ga nema ni u rukovodećim strukturama Ministarstva, ni u Direktoratu, a boga mi, ni u Agenciji nema nijednog.
Dosadašnji nezakoniti i nekontrolisani rad Direktorata i Agencije za poslednjih sedam godina naneo je veće štete srpskom vazduhoplovstvu od svih sankcija, kriza i bombardovanja zajedno, koje se nalazi na najnižoj tački za poslednjih 50 godina.
Od osnivanja Direktorata i Agencije i preuzimanja nadležnosti od Ministarstva saobraćaja u ovoj oblasti, a da to nije prejaka reč, navodim – počinje da vlada haos, bezakonje, kriminal i korupcija. Dokaze za ovo predaću vam, gospodine ministre, na kraju današnje rasprave o amandmanima, počev od inicijative u Ustavnom sudu, dnevnog reda Ustavnog suda i svih priloga, od Eurokontrol-a, evropskih inicijativa, pravilnika koje je Direktorat izdao i svih onih navodnih međunarodnih sporazuma na koje se pozivaju. Dobićete ih i imati u posedu.
Nezakonitim postupanjem Direktorata onemogućeno je poslovanje aviokompanija u stranom vlasništvu, u svim aviokompanijama. U vreme dok pričamo, otvoreno nebo, dolazak low cost tek nedavno i koliko su se te kompanije bezuspešno puta obratile ministarstvu, koje ništa nije preduzelo, pitanje je da li je to do vas i došlo, gospodine Mrkonjiću.
Suočeni sa grubim kršenjem zakona, bez mogućnosti zaštite prava koja imaju, oni su obustavili svoju delatnost, povukli svoj kapital i brisali vazduhoplove iz našeg srpskog registra. U svom ministarstvu u nekim fiokama imate uredno zavedene i zaprimljene predmete o ovome o čemu govorim.
Radi ilustracije veličine štete koja je nastala ovim povodom, samo da vam kažem da je kapacitet ovih kompanija bio preko tri puta veći od kapaciteta JAT-a. Aktivnost kompanija je manje poznata srpskoj javnosti jer su one letele gotovo isključivo u međunarodnom saobraćaju. Broj registrovanih vazduhoplova je u stalnom padu, kao i obim aktivnosti, a vlasnici aviona iz Srbije svoje avione već godinama ne registruju u Srbiji. Pitajte saradnike, neka vam daju te podatke.
Protiv nezakonitih akata Direktorata civilnog vazduhoplovstva postoji veći broj sudskih sporova koji su u toku. Odštetni zahtevi, nepresuđenih ali sporova u toku, već premašuju iznos od 50 miliona dolara. Upozoravam da će ovim povodom biti tužena i Republika Srbija, kao osnivač Direktorata.
Zbog toga, gospodine Mrkonjiću, mi ne krivimo previše vas. Vlast u Direktoratu, Agenciji i JAT-u već duže vreme vode kadrovi iz drugih partija, pa ministar, čini mi se čak ni cela Vlada nisu u stanju da nešto preduzmu, iako ste svesni nezakonitosti, jer bi preduzimanje mere u Direktoratu poremetilo funkcionisanje Vlade. To je moje pitanje – koliko vredi ova Vlada, a koliko košta?
O nestručnosti nećemo da raspravljamo, vidljivo je iz ovog predloga zakona, amandmanima koje ste vi kao Vlada dali i koji su u broju od 41 izmenili, što direktno što indirektno, 70% suštine samog zakona koji je u predlogu. Izneto da je pred Ustavnim sudom, već smo rekli, postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti većeg broja pravilnika i da je do 2008. godine te pravilnike donosio generalni direktor Direktorata.
Kada je od strane ovlašćenih kompanija postavljeno pitanje njegove nadležnosti, u smislu ustavnosti i zakonitosti, onda su ubrzano počeli, ta gospoda, da menjaju pravilnike novima, sa potpuno istim sadržajima, ali novim naslovima i tada su ih stavljali na dnevni red Savetu da ih usvaja.
Gotovo svi su zamenjeni, a pet ministara koji su po funkciji članovi ne stignu s time ni da se upoznaju, ali mi koji uredno čitamo te službene glasnike dobijamo po kilogram ili dva tih zamenjenih pravilnika iste sadržine, ali da ne bi bili predmet ocene ustavnosti, menjaju se naslovi i ko ih donosi, a donošeni su nezakonito.
Bitno je što su oni proizvodili za nekog trošak, obaveze, kao što je odlazak tih stranih kompanija i kao što su ogromne takse koštanja za određene nadležnosti koje ovaj Direktorat ima.
Drugi primer su i naknade članovima Saveta, za koje je Direktorat tvrdio da se ministrima koji su članovi Saveta te naknade ne isplaćuju po nekim domaćim pravilima, nego da to jednostavno Euro kontrol tako traži i iz njihovih sredstava se isplaćuje.
Da li ste vi znali, gospodine Mrkonjiću, vi i ministar policije, ministar vojni, ministar finansija da te naknade koje se isplaćuju nemaju veze sa Eurokontrolom.
Bili ste dezinformisani zato što sam jednom prilikom ovde postavila pitanje o visini tih naknada, načinu njihovog određivanja i prijema i onda se samo ministar policije javno oglasio i ogradio i od načina određivanja te naknade, čak mi se čini da je odbio i da tu naknadu primi, a neki su izjavljivali da je daju u dobrotvorne svrhe. O tome takođe imam dokument koji ću vam dostaviti kao dokaz.
Direktorat se onda ispravljao dajući informaciju kojom je nešto pogrešno razumeo, netačno shvatio, ali je u međuvremenu i dobio rešenje po kojem je trebalo da bude kažnjen za nedostavljanje informacija o plati direktora, koju neću da saopštim da javnost ne bi doživela pravi odijum, to bi bio opšti linč kada bi saopštili kolike su naknade direktora i lica zaposlenih u Direktoratu i Agenciji. Ako budete insistirali to ću da učinim.
Sada iz predloga ovog zakona možemo da utvrdimo da nije tačno ono što su tvrdili, jer se iz člana 241. vidi, insistiram da me saslušate, da se Direktorat finansira iz domaćih sredstava, a visina naknada se utvrđuje ovim zakonom u članu 238. i da strane organizacije sa ovim nemaju veze, isto kao što nemaju veze kada se primaju kuriri, oni koji nose poštu, mimo optimalnog broja zaposlenih, ljudi u toj funkciji primaju platu veću i od predsednika države i od predsednika Vlade u ovoj zemlji. Da li je to normalno i opravdano?
Mogu da dodam ovome da se u fiokama vaših saradnika nalaze žalbe na rešenja Direktorata, da se kod Poverenika nalaze zahtevi za dostavu informacija koje se ne dostavljaju i da ne verujem da vas neko opterećuje time, jer vama nameću neke bitnije stvari, važnije teme za koje delom i jeste, ali većim delom i niste odgovorni lično.
Ono što vama mogu da zamerim, jeste što niste reagovali na upozorenja koja sam ovde iznosila u ime SNS i što je kršen Zakon o državnim službenicima, čak i tada kada ste vi bili nadležni da birate svoje pomoćnike i da je zakonski rok za taj izbor istekao pre više od šest meseci, za šta ste baš vi direktno nadležni. Ti ljudi su morali, primljeni na regularan način po Zakonu o državnim službenicima, da vas upozore na nezakonitosti koje vladaju u Direktoratu, koji je odnarođen svojom kasom od ove države, naplaćujući onako kako su umislili da mogu i prelete i kontrolu nad ovim nebom, i sve ono što rade ili ne rade.
Ovaj predlog zakona nije u skladu sa Ustavom zbog načina kako se sredstva prikupljaju i kako se njima gazduje. Nije u skladu ni sa pravilima EU, iako vas u to uveravaju. Mislim da bi ovaj zakon, najmanje što može da se uradi, morao da bude povučen, pa da sačekamo odluku Ustavnog suda da jednom neko u ovoj državi odgovara za neustavnost i da onda sa stručnim ljudima, a ne onima koji sebi bradu propisuju, sednete i napišete novi zakon.
O svakom pojedinačnom rešenju i članu ćemo u daljoj diskusiji iznositi u skladu sa onim koliko vremena imamo.

Time što mi oduzimate vreme od dalje rasprave, ne možete da umanjite značaj činjenica koje iznosim. Sada ću vam predati, ali prvo javnosti da pokažem.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva, dokument broj 1007107 od 22. septembra, potpisan od strane zamenika generalnog direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Gorana Jovičića, gde kaže: "Članovi saveta Direktorata civilnog vazduhoplovstva imaju pravo na naknadu u visini od 450.000 dinara polugodišnje odnosno 75.000 dinara mesečno". Do sada, do septembra, svoje pravo je iskoristio samo jedan član Saveta, preusmerivši svoju naknadu u humanitarne svrhe. Ostali članovi Saveta izrazili su želju da taj novac usmere u humanitarne svrhe, ali do ovog trenutka to još nisu precizirali.
Ključ je u sledećoj rečenici – na 19. sednici Saveta DCV-a Direktorata, održanoj u februaru 2010. godine, usvojena je Odluka o utvrđivanju visine naknada članovima Saveta, a na osnovu finansijskog plana koje je odobrio Eurokontrol.
Da li ste bili na toj sednici ili niste, ne znam, ali nepoznavanje zakona ne izvinjava ni vojnog obveznika ni običnog građanina, a kamoli jednog ministra. Tako da istinu govorim ja, a ne vi.

Članom 5. definisali ste civilne, vojne i državne vazduhoplove, gde ste nedopustivo u stavu 2. pomešali vlasništvo i putnike kao kriterijum za određivanje nekog vazduhoplova kao civilnog ili državnog. Naime, stavili ste da su državni vazduhoplovi vojni, organa unutrašnjih poslova, carinski i oni koji se isključivo koriste za prevoz šefova država, znači, sada su putnici kriterijum.
Mi smo amandmanom predložili da to definišete kao vazduhoplove u vlasništvu Republike koji se koriste isključivo za službene potrebe državnih organa, čime vam se ne sužava ovako način njihove upotrebe kada se voze određeni putnici, već se ostavlja državi, kao jednom ozbiljnom organu, da odredi ko će se voziti tim avionima.
Ta vrsta zablude koju unosite ovakvim načinom definisanja člana 5. je ista takva zabluda, ali sa mnogo većim posledicama na koje želim ministra da upozorim kada mu kažu da pare od naplate rutnih naknada dobijaju od "Eurokontrola". Državno nebo nad Srbijom je vlasništvo države Srbije, a ne "Eurokontrola", čiji smo član. Po principu članarine i zajedničke bezbednosti, mi učestvujemo u finansiranju "Eurokontrola", imamo neke obaveze kao članovi.
Čitam vam stav 523, gde se kaže da se za rutne naknade, znači za prelete, ukupna naplaćena sredstva, po odbitku troškova Evropske organizacije za bezbednost vazdušnog saobraćaja "Eurokontrol", uplaćuju na račun Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, na račun Uprave za civilno vazduhoplovstvo Republike Crne Gore i na račun Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o.
Nemojte da vas varaju i da kažu da dobijamo od nekoga pare jer su to pare koje se naplaćuju za rutne naknade nad našim nebom, po odbitku troškova koje idu "Eurokontrolu". Čitam iz pravilnika SMACE, to je naš provajder za Srbiji i Crnu Goru i molim vas, ako je na 19. sednici saveta DCV doneta odluka koliko treba da primaju članovi Saveta, poštujem vas koji ne primate tu naknadu, ali zar nije rešenje da vi kao članovi Saveta tražite da se ukine nešto što vam određuje pravo da primate godišnje vas desetoro četiri i po miliona, pa da se to negde i uloži?
Jer je to način gazdovanja parama, pa da onda i one koji vam nude mrvice sa svoga stola dovedete u red time što ćete staviti šapu nad blago Republike Srbije koje se zove naplata za ove rutne naknade i prelete.

Principijelno, mi ove amandmane, a ima ih više, gde se reči "ministar nadležan za poslove saobraćaja" zamenjuju rečju "Vlada", nećemo braniti baš tim konkretnim razlozima jer smo ih već obrazložili u onome što je govorio prof. dr Milan Knežević.
Koristim ova dva minuta da zamolim gospodina Mrkonjića, kao ministra, da ne shvati lično i da ne banalizuje problem njegove naknade, već odluke Saveta čiji je član, a koja je nezakonito doneta od strane direktora Direktorata.
Molim vas, nemojte da stvaramo zabludu u javnosti da je bitno 75 hiljada mesečno puta pet članova Saveta, puta godinu dana, jer su u pitanju stotine miliona evra koje su ostale van domašaja Vlade, budžeta i građana Srbije.
U tome je odgovornost, najmanje vas, jer ste vi najkraće član Saveta, nego je najduže onih koji do 2003, a posebno od 2003. godine, pa 2006. jesu dozvolili da se ogroman novac izvuče iz budžeta, a nad državom ostane odgovornost za sigurnost neba nad Srbijom.
Molim vas, nemojte da prevodimo stvari sa manje značajnih ili gotovo beznačajnih, a da ove koje su strašno važne i značajne zanemarujemo. Ne bih želela da vas ijednog trenutka naljutim jer vi meni niste ni cilj, niti je način da se vi odreknete naknade time što ćete reći na televiziji da nećete da primate, čime mi samo dokazujete da, kao jedan od pet članova Saveta, u stvari nemate moći da se izborite sa onim što se tamo dešava.

Moraću svojoj poslaničkoj grupi da potrošim 30 sekundi. Rešenja o izricanju novčane kazne Direktoratu i direktoru Civilnog vazduhoplovstva zbog nedostavljanja informacija o plati Povereniku, od kog je traženo da se na sajt ne samo stavi nego dostavi po zahtevu, dostavljam javnosti na uvid.
Nema informacija o plati tih ljudi, nije dostavljena čak ni po rešenju nadležnog organa i evo ga rešenje o izvršenju novčane kazne za neizvršenu obavezu. Tačka.

Taj naš amandman je tehnički neispravan i mi tu grešku priznajemo, ali je meni prilika da obrazložim javnosti da smo 29. septembra dobili Predlog zakona koji ima 103 stranice teksta, još i više, to je ova knjiga od kilogram i po, dobili smo amandmane Vlade isto 29. septembra, koji su u broju 41 gotovo 70% teksta izmenili i trebalo je 260 stranica ovog teksta i 41 amandman uraditi perfektno i bez greške za tri dana.
Ta tehnička greška, jedna, zaista je minorna u odnosu na posao koji smo uradili, ali koji očigledno nije priznat, jer nismo na istim pozicijama. Nije nam cilj da donesemo zakon kojim ćemo staviti pod kontrolu državnu nadležnost na pravi način. Samo koristim priliku da to kažem i ovim povodom.

Nadam se da ćete mojom dikcijom biti zadovoljni. Član 49. reguliše da pojam usluga informisanja vazduhoplova u letu i imamo principijelnu primedbu gde je članom 49. stavom 2. određeno da ministri nadležni za poslove odbrane i saobraćaja određuju način na koji će se pružati te usluge informisanja.
Zaključak da onaj koji je sam sebi propisivao uslove rada, naknadu za usluge koje daje, gde će držati novac, šta će sa njim raditi zaista je teško uvesti u red. Direktorat civilnog vazduhoplovstva i Agencija za kontrolu leta bez nadzora, bez kontrole, nezakonito poslujući već sedam godina, ne mogu da prihvate i to ovim zakonom pokazuju da je Vlada jedini organ koji može propisivati ove uslove i da je Narodna skupština jedina vlasna da zakonom propiše ko će šta određivati i propisivati i davati u zadatak nekome.
Vi ste to u jednom obrazloženju odbijanja nekog prethodnog amandmana i sami priznali kada ste na član 16, na koji vam je poslanička grupa Napred Srbijo podnela amandman, rekli da imaoci javnih ovlašćenja, a to je sada, trudimo se da ozakonimo stanje u Direktoratu, mogu da vrše ta javna ovlašćenja, ali mogu da vrše samo poslove poverene državne uprave, ali da donošenje zakona i drugih opštih akata može da vrši samo Narodna skupština i Vlada.
Gospoda nisu u mogućnosti da biraju ministre koji će to raditi u njihovom interesu, odnosno po njihovim nalozima, onako kako su vam podmećući dali da vam na onoj 19. sednici odrede naknade koje vi ne primate.