Delim zadovoljstvo gospođe ministar što je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ali ne mogu da delim zadovoljstvo rešenjima koja su u ovom predloga izmena i dopuna Zakona predložena.
Apsolutno ništa nemam da dodam i oduzmem principima koji su definisani u ovom zakonu, ni pravilima koje ovaj zakon predlaže. Oni jesu ne samo prihvatljivi, nego su i poželjni. Ovaj predlog zakona ne obezbeđuje mehanizme za ispunjenje tih pravila, procedura i zahteva koje predlaže postojanje zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji je ovom prilikom ugrađen kroz Zakon o budžetskom sistemu.
Odmah ću vam reći dva koraka unazad u odnosu na postojeći zakon, koji možda drugima i nisu tako očigledni. Ali, vama gospođo ministar, svima onima na koje se odnose i nama koji želimo da vidimo način upravljanja javnim sredstvima, to nazadovanje je očigledno u dva člana zakona koje ću sada citirati.
Jedno se tiče spiska korisnika javnih sredstava u onom konsolidovanom računu trezora, gde vam svesrdno pomažu, oduzimajući pomalo prava ko će se na tom spisku naći, odnosno ko će biti kontrolisan, to je moja osnovna primedba koju ću vam obrazložiti. Tiče se i člana 1, gde se na korisnike javnih sredstava odnose pojedine odredbe ovog zakona, a ne sve, što je takođe primedba, moraju se odnositi sve.
Pre svega, moram da istaknem da su u stvari to ograničenja u primeni inače dobrih pravila i procedura o fiskalnoj odgovornosti i da je ovo nazadovanje koje pominjem uslovljeno koalicijom koja tvori vladajuću većinu i, slobodno mogu da kažem, bez uvrede, karakternim osobinama pojedinaca koji žele da se pitaju i odlučuju o svemu.
A to niste vi, gospođo ministar, već neki oko vas koji bi pomalo da od vaše nadležnosti štrpnu kada im odgovara, pa vam guverner prepusti onu deviznu kontrolu, odnosno platni promet sa inostranstvom, iako je on za to nadležan, da bi vi mogli da odgovarate kada bude problema. Pa vam drugi ministri i potpredsednik Vlade prepuštaju odgovornost i da vodite spisak, al' da ga sačinite, e tu će vam pomagati organ za statistiku.
Šta je zanimljivo? Svi oni koji se nađu u konsolidovanom računu trezora na onom spisku koji vi na kraju godine objavite su pod budnim okom jednog dobrog ministra finansija i nekog ko pretenduje da to bude, a to u vama vidim, jednu odgovornu osobu koja želi da stavi pod kontrolu finansije ove države.
Ali, ako vam iz prošlog zakona, sada još uvek važećeg, taj član 8, sada izmena član 4, menjaju ili vas nateraju da pristanete na takvu promenu, pa kažu da će republički organ nadležan za poslove statistike jednom godišnje, u saradnji sa vama, da odredi spisak budžetskih i vanbudžetskih korisnika itd, a vama ostaviti posao da vodite računa o tom spisku, znači i kontrolu nad onima koji ne uspeju da se izvuku ispod vašeg budnog oka i pažljive ruke koja vodi računa šta će potpisati, čemu to vodi?
To znači da onaj ko ne bude na spisku u Trezoru i pod vašim nadzorom, taj neće mnogo šta morati da radi što ovaj zakon ograničava i propisuje, zato što u članu 1. kaže da se pojedine odredbe ne odnose na sve korisnike javnih sredstava.
Sada vas pitam i pitam javnost – da li je forma ispred suštine? Da li jedan zavod, organ za statistiku, bolje zna strukturu nekog preduzeća, sredstva kojima je osnovan, imovinu kojom raspolaže, način odlučivanja u njemu, da li država zaista ima neku od vrsta prava koje ostvaruje u tom preduzeću, organu, agenciji, kako li se već zovu sve te paradržavne institucije, koje se ovim izvlače iz kontrole?
O kakvoj mi fiskalnoj odgovornosti ili o kontroli javnih sredstava možemo da govorimo ako nazadujemo u Zakonu o budžetskom sistemu, upravo tu gde imamo spisak ljudi koje treba da kontrolišemo? Očigledno da je reč o nazadovanju i nema tog koji me može uveriti da vam ova pomoć jeste potrebna.
Ne, nije vam potrebna, nego ste vi stroži od onih koji bi da se pitaju i da poneke izvuku iz ove kontrole, a odlično znate vi, ja i javnost koliko je takvih agencija bilo predmet rasprave zbog svojih plata, zbog načina kako troše sredstva, koja prikupljaju na državnom monopolu izdavanja raznih dozvola, saglasnosti, izveštaja itd.
Zaista mislim da amandman koji smo podneli na ovaj član i koji vraća, odnosno zadržava postojeće rešenje morate prihvatiti, ako držite do svog dostojanstva i časti, odnosno do kontrole novca nad budžetom Republike Srbije.
Ono što jeste najvažnije, ovaj zakon o fiskalnoj odgovornosti predviđa da mi ne smemo bežati od toga da svoju postojeću ekonomsku politiku, pokazatelje rasta, pokazatelje trošenja stavljamo u tabele koje primenjuje čitav moderni svet. To ništa nije sporno.
Meni nije problem da dostavim izveštaj o svom radu u bilo kojoj vrsti tabele koja je uporediva i MMF, i Svetskoj banci i svima onima s kojima sarađujemo. Čak smatram potpuno nepotrebnim da neko izvlači u prvu ravan to da mi moramo da vodimo računa pre svega o kreditima i o vraćanju duga, jer odgovorna vlast i odgovoran čovek vodi računa kada podigne kredit, kada pozajmi novac, a kada ga već uzme, nema govora, mora da ga vrati. To je odnos SNS prema obavezama koje će zateći ili koje vi imate danas.
U vreme dok mi raspravljamo i dok pišemo amandmane na ovaj zakon, na nekoliko medija u udarnim terminima govori se o kazni koja će ići do visine od 0,2% BDP jedne zemlje ako ona ne vrati dug koji ima i ako slučajno da prednost isplati penzija, plata, socijali, zdravstvu, školstvu ili bilo kome nad dugovima koje već ima.
Znate li šta to za nas znači? Kao da kažete – uvodimo pravila bontona, gde je zaista zabranjeno pljuvati po podu. Svaki normalan čovek zna da je to zabranjeno, ne samo nevaspitano, nekulturno i nezdravo, nego da to niko normalan ne radi i da onaj ko prihvata obaveze, on zna da mora prvo da vrati dugove, pa da onda ulaže u ostale namene.
Ali, doslednost u obavezama koje imamo mi, kao država, prema inostranim poveriocima i kreditorima mora, gospođo ministre, da bude izvedena i onda kada tretirate ovim zakonom, na primer, plasiranje slobodnih sredstava.
Hajde sada mi recite – da li smo zaista bili u pravu kada smo tražili da budete jedini koji se pita o plasiranju slobodnih sredstava? I danas kažemo – odakle može biti slobodnih sredstava za plasiranje, za kamaćenje u bankama, ako lokalne samouprave duguju izvođačima radova i dobavljačima i ako država duguje svojim javnim preduzećima, a preuzela je garancije da za njih neke obaveze izmiri, ako država duguje isplatu nekih svojih davanja? Ili, imali smo prilike zadnjih dana da čujemo, kako se to veštom metodologijom prebacuje iz ove godine u sledeću?
Znači, odgovornost u njenim osnovnim postavkama, kada se zadužujemo, kada razmišljamo i računamo precizno da li imamo odakle da vratimo, to je logika svakog odgovornog čoveka. Država u tome mora da prednjači i na to ne mora da je prisili i sramota je da je na to prisili MMF ili bilo ko, jer mi moramo da idemo u korak sa svetom, u smislu izveštavanja o jasnim i istinitim podacima, onako kako ste ovde i rekli, po principu tačnosti.
Da li je ta tačnost izvedena i za budžet Republike Srbije? Ne, nije. Čudim se mom kolegi iz Odbora za finansije, gospodinu Kasaloviću, kada se usaglasi sa pravom države da iz budžeta potroši, ako za neke druge namene novac nije mogao biti utrošen, da taj deo koji nije mogao biti potrošen bude usmeren na nešto što nije stajalo u budžetu.
Znači, moguće je da tamo gde nema dovoljno sredstava ovo što nije potrošeno preusmerimo. Moguće je ne planirati nepredviđene okolnosti, ne može se u trenutku donošenja budžeta izvesti precizan račun, ali da neko traži u ime fleksibilnosti, a pozivajući se na tačnost planiranja, što imate kao tačne definicije u zakonu, a tražite da se budžetom troši ono što nije bilo predviđeno, zar to onda nije obesmišljavanje i izglasavanje budžeta bez obzira što je reč o sasvim određenoj sumi definisanoj razlikama između stalne budžetske rezerve itd.
Imate stalnu budžetsku rezervu, imate njenu opredeljenu visinu i imate mogućnost da preusmeravate tamo gde je nedovoljna, ali da trošite tamo gde uopšte nije bilo predviđeno! Jer, ne može se malo kršiti zakon, ne može se malo krasti; ili se krši zakon, ili se ne krši; ili se radi po procedurama ili se krše procedure. Znači, nedopustivo je da ta vrsta fleksibilnosti bude dozvoljena državi koja mora da bude primer za ugledanje svima ostalima.
Umesto da to radi država, odgovorni ministar kakvim vas smatram, ali bez dovoljno podrške, znam da vam ne pomažem kada odajem dužno priznanje iznoseći činjenicu za vašu želju da stavite novac pod kontrolu i znam da se ne dopada ni vama kada to kažem, ali vi u tome nemate dovoljnu podršku i to je činjenica.
Da li je fiskalni savet garancija pomoći vama i građanima da će novac biti trošen za predviđene namene i transparentno? Mislim da nije i da predstavlja dopunski trošak. Ako dozvoljavate da i sada ogroman iznos sredstava ide prečicom koja se zove Uredba o finansiranju raznih namena, subvencija, otvorenih i prikrivenih, i to tamo gde nemate obračun povraćaja na uložen dinar.
I gde nije zadovoljeno, a vi to sigurno znate, 1964. godine primenjivano pravilo gospodina Maknamare, ministra za odbranu u Americi, koji je uveo sistem planiranja i budžetiranja sa zahtevom da makar u trećoj godini na svaki uloženi dolar iz budžeta u budžet ponovo dođe taj uložen dolar.
SNS je radila analizu onoga što je kao deo sredstava koji je plasiran preko Fonda za razvoj komisiono, a za šta se pitao ministar Dinkić i potpisivao, tamo gde je finansirano otvaranje radnih mesta sa 2.000 evra po novootvorenom radnom mestu i tu smo uzeli u obzir sav povraćaj poreza, doprinosa i na plate, i na ono što može da se sinergetskim efektom vrati u budžet, i dobili smo računicu da se vraća svega 88 para na uložen dinar.
Tamo gde se jedno radno mesto plaća 10 hiljada evra, stopa povraćaja je 17 para u budžet, a dat je ceo dinar. Znači, vi nemate, a morali bi da imate sada, način kojim proračunavate, a tehnika je dostigla savršenstvo i ako se to u Americi radilo 1964. godine, a što da ne prihvatimo dobru praksu? Ako ste imali strah da prednjačimo oporezujući finansijske transakcije ili banke kojima obezbeđujemo stabilnost, da ne budemo prvi, ali neki to već rade, ali o tome ćemo posebno, zašto ne primenjujemo ono što je dokazano dalo dobre rezultate u kontroli sredstava?
Da li će nam to sada pomoći, da li će fiskalni savet dozvoliti da to uradimo, dakle, fiskalni savet, koji će brojati za početak 19 ljudi, od kojih će biti 15 specijalnih savetnika, a četvoro njih će biti ostalo stručno osoblje.
Nije šala ako se kafa pije sa automata, pa se bacaju plastične čaše, znači, ako nemamo kafe kuvaricu, ako se angažuje neka agencija za čišćenje prostora koji ćete im obezbediti, pa to ide kao trošak, a ne rade oni koji su stalno zaposleni, pitam se da li će fiskalni savet ličiti na onu šalu koja kruži među ekonomistima, o veslaču koji je otpušten zato što je imao 17 kormilara, a on jedan jedini veslao.
Kada su ga otpustili zbog loših rezultata, jer je imao 17 kormilara, a on jedini radio, znate li šta je uradio konsultantski tim? On radi na novoj konstrukciji broda. Tako se mi ponašamo kada je u pitanju kontrola i fiskalna odgovornost.
Da li će taj fiskalni savet moći da obrađuje i daje mišljenje o amandmanima koji su u toku, kojim kapacitetima i da li sa ovih neznatnih, za početak 81 milion dinara sredstava u prvoj godini, u drugoj 85 miliona i u trećoj blizu 90 miliona dinara godišnje, samo za plate i troškove?
Mada ne razumem, jer ako u prvoj godini treba od tih blizu 80 miliona da 20 miliona daju na opremanje, a na plate ide 51 milion, kako će u sledećoj godini i u onoj trećoj rasti ukupan trošak za ovaj fiskalni savet, a plate rastu neznatno, opremili su se već, ali će imati neke troškove.
Kažete da to nije značajan trošak. Za ovu Srbiju je svaki dinar značajan, ali bez ijedne rečenice objašnjenja kako kažete da će ušteda biti 25 milijardi dinara u budžetu, zato što ćemo uvesti fiskalni savet.
Držim da sam prosečno inteligentna osoba, da sam vrlo pažljiva, pokušavala sam da negde pronađem tu uštedu i znate na šta mi liči? Na ono samoreklamerstvo preuzetog izveštaja o seči propisa, a to se drugačije ružno naziva giljotinom, gde dok pričamo o ukidanju propisa koji nisu kako treba, koji su suvišni i dalje uredbama koje menjamo svake dve nedelje, rasipamo novac preko Fonda za razvoj sa učincima o kojima sam govorila, gde se na jedan dinar u jednom slučaju vraća samo 17 para.
Da li je zaista moglo da se sve ovo uredi i zakonom, kako već kažete ovde u predlogu? Verovatno zato što je trebalo upotrebiti baš termine koje upotrebljavaju i druge zemlje i gde su oni maksimalno neodređeni, pa se kaže – raspodela među generacijama. To vam je kao kada kažete – potrošilo se u jednom ministarstvu nezakonito dva miliona dinara, ali nam ne date strukturu tih neopravdanih troškova.
Šta znači ta međugeneracijska solidarnost i briga o budućim generacijama da mi ne znamo koje su to strukture, ne klase, ali koje strukture to troše sve ono što smo zajmili i od čega nemamo efekte da bi mi mogli da glasamo za ovo o čemu vi govorite?
Da li je dovoljno objašnjenje kada kažete da će se iz tekuće rezerve i operativnih troškova, ono što mi ekonomisti zovemo opeksom, preusmeravati sada u kapitalne investicije? To što kažete – međunarodni računovodstveni standardi? Ne, nije, jer nam Zakon o NIP-u govori da se pod investicijom smatralo i krečenje, i kupovina stolica. Pošto mi vreme ističe, nastaviću u daljoj raspravi.