Ja sam već naznačila neke primedbe koje sam imala, a to je da nije data koncepcija teritorijalne organizacije Srbije. Znači, to su opštine, gradovi. Promena je jedino da smo dobili 19 novih gradova. Inače, od koncepcije regiona, bilo čega o čemu se govorilo ranije, nema ništa.
Videlo se da se radi bez razmišljanja, bez koncepcije kako bi Srbija trebalo da bude teritorijalno organizovana.
Znači, sem tih 19 gradova, od toga nema ništa i verovatno su to osnovne mane nabrajanja onih silnih mesta. Tu nema nekakvih promena, nema nijedne nove opštine. Čudi me da nema ni opštine Kostolac, koja se bori već 30 godina da postane opština. Jednostavno, ona u tome ne uspeva. Ovde je jasno da je to rađeno na brzinu, gospodin ministar je sam rekao da to nije temeljno rađeno, i vidim da će to biti na dnevnom redu.
Htela sam da postavim pitanje samouprave. Vrlo je interesantno da mi ovo zovemo zakonom o lokalnoj samoupravi. Od čitave ideje decentralizacije, ne vidi se ni fiskalna decentralizacija, ne vidi se decentralizacija funkcije, pa moram da skrećem pažnju na nešto što su već neki istakli. Zašto gradovi koji su formirani, a i grad Beograd, imaju iste funkcije kao što ih imaju opštine?
Znači, mene interesuje, pošto sam dosta radila ta pitanja, zašto ne može da se decentralizuje, da li gradovi i Beograd kao grad, koji će imati iste funkcije po Ustavu, ovi što su dobili status gradova, imaju potpuno identične funkcije? Drugim rečima, vi ostavljate osnovno obrazovanje, ili ono osnovno zdravstveno osiguranje, a za ove druge nivoe se ne vidi gde to pripada. Zašto onda postoje ovi nivoi, Republika, glavni grad, grad, opština, ako taj nivo nadležnosti nije nekako usklađen?
Sve što piše za opštinu, važi i za glavni grad. Kada se pogledaju sada nadležnosti glavnog grada, imate samo ono o rekama, a nemate ono drugo, nego to je isto što i u opštinama. Sami ste rekli da onda postoje i te opštine, a u tim opštinama opet nema ništa od svega toga.
Sada postavljam pitanje – šta će biti s ovim gradovima koji su već postali gradovi, ili koji će postati, a imaju opštine koje imaju nekakva veća i tu su opštine samo na papiru? Kako će to izgledati u samim izborima, kako će se raspisivati izbori u tim opštinama, gde, praktično, te opštine postoje samo na papiru?
Znači, cela ideja decentralizacije, bilo u pogledu nadležnosti, bilo u pogledu fiskalne decentralizacije, nije uopšte obrađena, niti je tu nekakva koncepcija, uopšte, napravljena. Ovo je meni dosta važno da kažem.
Kada govorimo o lokalnoj samoupravi, zašto se kaže samouprava? Zato što je, ako pogledate UN i kada govorimo, uopšte, o demokratiji, reč o participaciji građana. Cela ideja lokalne samouprave i decentralizacije jeste u tome da građani učestvuju i po onom izbornom sistemu. Sada me živo interesuje, po kom osnovu ste onaj član 102. Ustava, koji govori o tome da stranke raspolažu mandatima poslanika, pa su Aleksandar Molnar, veoma čuveni naši naučnici, rekli da ste time što ste mandate dali partijama oduzeli suverenitet građanima, primenili na odbornike?
Hoću da kažem, vi ste govorili o stabilizaciji opštinskih skupština i upravljanju, ali ste našli isti način kao što je to radio Ustav. Čula sam jedanput gospodina Prorokovića kada je povodom toga odgovarao na "Poligrafu", ne mislim da ga prozivam zbog toga, na postavljeno pitanje – kako to da se sada ti mandati poslanika prebace, praktično, partijama i onda govorimo o toj partokratiji i suviše velikoj vlasti partije. On je, jednostavno, odgovorio – kada Srbija bude kao Nemačka. Pošto mi nemamo demokratiju kao u Nemačkoj, onda ćemo dati partijama.
Vi ste isti sistem partokratije prebacili na opštine i rešili ste da sada predsednik partije više ne pravi samo liste za Parlament. Sada će, lepo, da sedne vrhuška partije i da pravi liste i na lokalnim nivoima, pa ste onda to naveli kao nekakvu decentralizaciju. Ne daj bože, on će praviti te liste, pa će onda odbornika koji ne sluša da izbaci i da mu traži odbornički mandat.
To su veliki udarci na demokratiju u Srbiji, ja govorim krajnje ozbiljno. Na šta to liči?
Participacija građana u UN – znači da se pokazuje koliko je lokalna vlast odgovorna građanima, koliko odgovara na potrebe i kolika je participacija. Pokazaću vam da te participacije uopšte nema.
Ako se pogleda član 17, koliko sam mogla na brzinu da vidim, kod nadležnosti opština, pošto su ove nadležnosti iste, a ako Ustav propiše određene nadležnosti koje mora da obavlja opština, vlast, u stvari, vi ste regulisali vlast, građana nema. To je jedan minimum, ali vi ukidate slobodu građana.
Mogu da pretpostavim da živim u Pančevu i da tamo građani hoće da izgrade od svojih para bolnicu, i šta se to vas tiče. To je ta decentralizacija. Čuli ste kako se u Americi ljudi dogovaraju u mestu koje ima 30.000 stanovnika, 40.000 stanovnika.
Ne možete vi građanima braniti šta će oni sve tu imati, da li će imati zdravstvo, fakultet. Svako selo u Americi ima fakultet. On mora da vrši te funkcije, ali ne možete zabraniti da ima određene funkcije.
Kada pogledate kakva je uloga građana, njih nema nigde. Kada pogledate opštinske nadležnosti, recimo, donosi program razvoja, pa budžet, a gde su tu građani koji treba da kažu koji su prioriteti u njihovim opštinama? Nema nikakvih konsultacija sa građanima, apsolutno, nigde nije pokazano kako građani participiraju u toj vlasti. Mogli ste da kažete – lokalne uprave, ne moraju, uopšte, da se zovu samouprave. Nema potrebe.
Još je Prudon, francuski filozof, uspostavljao samouprave gde građani participiraju, odlučuju o svom životu.
Moram da vam kažem, kao građanka, vi ste bili u mojoj opštini Palilula, stvarno, nemam nameru, Milane, ništa da vas napadam, ali, verujte mi, pevaljke i slično, maltretiraju nas, noćima ne spavamo, mi ne možemo ništa da uradimo. Sada vi govorite o lokalnim samoupravama. Ko to drži po Beogradu? Građani noćima ne spavaju, otvaraju se kafići, nigde nikog živog ne pitaju. Nekada su morale i mesne zajednice da se pitaju, sve je bilo pitano.
Da li vi verujete da Berlin ne može da napravi novi aerodrom, a hteo bi da ima novi aerodrom, pošto je sada postao ponovo glavni grad, zato što mu neke mesne zajednice ne daju to, zato što se tamo neko pita, a vi nam otvarate svašta, gde god se hoće.
Znate kako se to dešava? Ona meni kaže ovako – slušaj, imaš decu, to je neki mafijaš, nemoj da se mešaš, bićeš skraćena za glavu ako kažeš da taj tamo mafijaš zatvori tu kafanu od koje niko živi ne može da spava. Znači, nemojte govoriti o samoupravi, apsolutno, nikakve samouprave nema. Kada kažete – građanska inicijativa, u tom nesrećnom članu 17, zborovi građana, to uopšte ne postoji, to nema nigde. Onda se kaže – odgovara opština, 60 dana joj treba da odgovori ako se građani nešto dogovore. Šta će 60 dana? Tri dana ima da odgovori.
Jednostavno, ovo je jedna diktatura u opštinama, a ne participacija građana. Ona osnovna demokratija, na kojoj se čitava zgrada demokratije mora zasnivati, zasniva se na lokalu i onda se ide naviše, grad, autonomija, pa onda Republika.
To su suštinske primedbe. Da vam kažem, nema smisla. Nemojte mi ništa odgovoriti. Samo da čujete i da čuju građani kako će biti zaštićeni, kako će učestvovati, odlučivati o svojim životnim problemima. Od toga nema ništa.
Zašto ste ukinuli direktan izbor gradonačelnika? Zašto se u Beogradu ne bira gradonačelnik? Neki predsednik skupštine opštine, pa neki gradonačelnik, koji sada, sa svojim pomoćnikom, predstavlja deo Vlade, to su kardinalne promene. To je ono zbog čega treba da sedimo, tako reći, pred Novu godinu.
Jedino što je bilo dobro, to je bio direktan izbor, ne samo u Beogradu, nego svuda. Ako je već podeljeno to partijama i ako to treba da bude isto kao što rade sada ovde, dele svako javno preduzeće po partijama, sve po kvotama i procentima, to su isto radili po gradovima, isto tako, rade i po opštinama, džabe decentralizujete kada je tamo još mnogo gore, jer mi ovde nešto i znamo, dokače nekakve novine, a u opštinama je takva partizacija vlasti napravljena da sve dele.
Znam, recimo, da je SRS u Novom Sadu, za 13 meseci vladavine, zaposlila 950 ljudi. Eto šta rade. Isto je tako u svim gradovima koje sam gledala. Kako dođe predsednik opštine ili ova druga vlast, zaposle svoje ljude i to onda svi znamo, nije to nešto čudno. To se tako radi.
Prema tome, ovo ste zaista morali da smuvate, građani ovde nemaju nikakvu participaciju, nikakvu ulogu, nikakve demokratije nema. Ovo je, po mom mišljenju, na gore. Tu je trebalo da dobijemo taj kvalitet, ali pošto Srbija ide nizbrdo kada je reč o demokratiji, kao što sam rekla na početku, da ovo radimo pred Novu godinu, kada, praktično, ne može da se raspravlja ozbiljno o zakonima, mislim da treba da proglasimo da Srbija više nije demokratska zemlja, jer, evo, čak i na tom lokalnom nivou, nema građanina koji može o bilo čemu da odlučuje u opštini.