Poštovani poslanici, poštovani gospodine ministre, htela bih da ukažem na određene probleme kod donošenja zakona o Ustavnom sudu koji, po mom mišljenju, proističu pre svega iz toga što sam Ustav ograničava to da budemo zadovoljni ovim predlogom zakona.
Htela bih da kažem da su za to odgovorne sve političke stranke koje su učestvovale u donošenju Ustava, pa sada kada slušamo koliko se one žale da će Ustavni sud da bude partijsko telo, za to su odgovorne zato što su takav Ustav doneli da se omogućava to da Ustavni sud zaista funkcioniše po partijskom kriterijumu.
Znači, prvo bih istakla da građanima, ono što je njima najinteresantnije, da oni veoma često, s obzirom na stanje našeg sudstva, ne mogu da zadovolje osnovna pravila pravde i pravičnosti, pa se u velikom broju, kao što znate, obraćaju međunarodnom sudu pravde u Strazburu. Videli smo da su mnogi građani naši dobili te procese, što zaista pokazuje u kakvom stanju je naše sudstvo, naročito kada je reč o kršenju ljudskih prava. Kada je reč o ovom predlogu, istakla bih i to da je svakako glavna novina i ono što je dobro u ovom predlogu, a to je da postoji ustavna žalba kojom se zaštićuju ljudska prava građana.
Sada ću da pokažem na koji način, kada se o tome raspravlja, nemamo garantovanu nezavisnost ovog suda, niti imamo garantovanu njegovu efikasnost. Jer, kao što smo videli, bilo je puno takvih javnih slučajeva u poslednje vreme, kada je reč o efikasnosti, pa i ministar zna da ima mnogo zastarelih procesa, pa da vidimo kako će da se raspravlja u ovom ustavnom sudu i kada je reč o njegovoj efikasnosti. Moja glavna teza je da osnovna ograničenja ovog zakona, koja se ne mogu promeniti ni amandmanima niti ovom raspravom, potiču pre svega od toga kako je sam Ustav odredio da će funkcionisati Ustavni sud.
Reč je o efikasnosti. Ustavom je propisano da se odluke u sporovima pred Ustavim sudom donose većinom glasova svih sudija, to je član 175. stav 1. Ustava. To znači da sud neće moći da radi u većima, nego će sve odluke morati da donosi u plenumu.Pošto će ustavnih žalbi, verovatno, biti na hiljade, postavlja se pitanje da li će Ustavni sud moći brzo i efikasno da ih rešava i da odgovori na sva takva pitanja iz svoje nadležnosti.
Dakle, postoji opasnost da ustavna žalba bude pravni lek tek samo na papiru. Ovaj problem je još jedna posledica onoga što sam rekla na samom početku, potpunog nedostatka javne rasprave o novom ustavu Srbije, a moglo je biti otklonjeno da su poslanici iz SRS, DS-a, DSS-a dozvolili i stručnoj javnosti da o Ustavu uopšte raspravlja.
Druga stvar, kada je reč o nezavisnom sudstvu, mislim da je bilo dovoljno reči do sada, ali reč je o jednoj komplikovanoj proceduri izbora Ustavnog suda. Kao što znate, kandidate Skupštine imenuje predsednik, a kandidate predsednika bira Skupština, a takođe i opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija.
Samo da je bilo mogućnosti da se raspravlja o Ustavu, ne bi se pomenuo u Ustavu Vrhovni kasacioni sud, koji još uvek ne postoji, nego je moglo biti rečeno - vrhovni sud u Republici, a ovako i posle ovoga mi nećemo imati konstituisan Ustavni sud, vi ćete mi odgovoriti, ali tvrdim da neće biti, zato što nemamo Vrhovni kasacioni sud i ne znam ko će i koji organ će to da uradi, znači, da imamo i ovih pet sudija, tako da ćemo imati pet i pet, a ovih pet neće biti i neće biti konstituisan u punom kapacitetu Ustavni sud.
Znači, ističem argumente, da je neko čitao Ustav, stručna javnost, d ovakvih grešaka ne bi došlo.
Pored toga, dovoljno je bilo rečeno ovde da se ispostavilo da je nezavisnost ovog suda zaista pod velikim znakom pitanja, jer smo videli kako smo mi u samoj Skupštini formirali listu na osnovu partijske pripadnosti i videćemo da će Ustavni sud praktično da bude koalicioni dogovor.
Sa jedne strane ćete imati, moram to da kažem i da se obratim DS-u, vi ste se odrekli toga – iako je to partijski način, mi smo mogli to da uradimo bolje, ali nije – da vi date kandidate, zato što predsednik treba da da svoje, pa će to biti DS, a ovde ste prepustili DSS-u i tako ste zadovoljili koalicioni zahtev da imate članove Ustavnog suda, znači, Ustavni sud jednim delom iz DSS-a, jedan član će verovatno biti iz G 17 plus, a ovaj drugi deo biće DS.
Zaista, ovakvo formiranje suda izvrgava ga ruglu unapred, izaziva ogromno nepoverenje građana da će taj ustavni sud zadovoljiti osnovne funkcije, pre svega da istražuje zakonitost, da meritorno odlučuje o zakonitosti i ustavnosti i po ustavnim žalbama građana, kršenju ljudskih prava, ukoliko se na ovaj način formira Ustavni sud.
To se može videti i po razrešenju, i to naročito molim gospodina ministra da mi odgovori na ta pitanja. Ovako, iz ustavnih odredbi o prestanku mandata, odnosno razrešenja sudija Ustavnog suda, vidi se da se oni tretiraju na neki način kao delegati organa koji ih je predložio, jer su samo ovi organi ovlašćeni da zahtevaju prestanak njihove dužnosti, odnosno razrešenja. Član 174. stav 3. Ustava i član 14. i 15. Predloga zakona.
Znači, i po razrešenju se vidi da su oni delegati ovih organa koji si ih imenovali.
Prema tome, partijska osnova, partijske države i partijskog suda, i politizacija ovog organa, koji treba da vrati poverenje građana u sudstvo, zaista neće biti zadovoljeno. Na kraju, još bih istakla da kada je reč o kriterijumu za izbor sudija Ustavnog suda, za izbor se traži da su oni istaknuti pravnici, sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci, ali Ustav ne zahteva da oni imaju bilo kakve moralne kvalitete.
Nasuprot tome, Zakon o sudijama, član 14, predviđa kao jedan od uslova za izbor, dostojnost za sudsku funkciju. Za sudiju Ustavnog suda ne traži se nikakva dostojnost da bude sudija, već sam navela da je reč o tome, da je Ustav sam našu državu pretvorio u partijsku državu, i pokazala sam kako to izgleda prema Ustavu, i da sam zakon nije ni mogao da izmakne tako jednoj konceptualizaciji naše države kao partijske države, pa onda i svih drugih institucija koje Skupština treba da uspostavi.
Na kraju bih rekla da ne samo da nema moralnog kriterijuma, ovde neće ni u praksi biti uspostavljeni kriterijumi koji su to izuzetni, značajni pravnici koji mogu u tome da učestvuju, nego mislim da nije istaknuto, kada je reč o sudijama Ustavnog suda, da se traži određena stručnost.
Gospodine ministre, znate koliko su edukovane naše sudije, koliko sudije koji su, na primer, sada državni sekretari u Ministarstvu prosvete ili bilo gde znaju uopšte o ljudskim pravima, zbog toga odluke i idu na međunarodni sud, koliko poznaju međunarodno pravo. Čak se ne traži bilo kakva specijalizacija, da se zna da je zaista reč o ljudima koji se razumeju u ustavnu materiju.
Kada se pogleda i stručna strana, da i to budu ljudi koji su istaknuti pravnici, nema kriterijuma, a nema ni moralnog suda, ni moralnog kriterijuma, tako da kada pogledamo imaćemo zaista u pravom smislu jedan politizirani sud, kao i sve ustanove od takve kardinalne važnosti, koje smo mi ovde u Skupštini gradili.
Na kraju, samo da vam postavim pitanje, gospodine ministre. Vi u vašem obrazloženju za Predlog ovog zakona dali ste veoma šturo obrazloženje. Zašto, kako, vi ste posle nešto govorili juče, ali u samom pismenom obrazloženju, ono je dato veoma skraćeno, a pored toga ste naveli da nisu potrebna nikakva finansijska sredstva. Tu posebno tražim nekakav odgovor.
Ako ćemo imati ovoliko ustavnih žalbi, ako će se ovako formirati Ustavni sud, nije važno sada da li će biti politički, to sam već rekla, ali kako bez ikakvih dodatnih finansijskih sredstava može da funkcioniše Ustavni sud?