Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, vaši saradnici, poštovana gospođo predsedavajuća, današnjom raspravom se definitivno približavamo kompletiranju zakonskih akata kojima se uređuje i obezbeđuje celovit sistem zaštite zdravlja u našoj državi.
Sigurni smo da će se ovim setom zakona sveobuhvatno urediti najvažniji aspekti svih uslova koji su osnova za zdravstvenu ispravnost koju moraju da ispunjavaju predmeti opšte namene predviđene za ljudsku upotrebu, ali i drugi predmeti, kao i hrana.
Jedan od najvažnijih zadataka Republike Srbije jeste da preko svih nadležnih organa uspostavi konačnu regulativu, upravo u veoma organizovanoj i efikasnoj zaštiti zdravlja svoga stanovništva, a pre svega kroz standarde o ispravnosti predmeta opšte upotrebe, kroz standarde zaštite upotrebe biocidnih proizvoda i kroz poseban standard zdravstvene zaštite upotrebom hemikalija.
Predlog zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, sigurno da ima pre svega zadatak da objedini više zakona koji se bave pitanjem upotrebe raznih predmeta, ali i pitanjima racionalnog i efikasnog nadzora nad tim predmetima, kako bi se sprečilo bilo kakvo ugrožavanje zdravlja našeg stanovništva. Podsetimo se samo da je do sada osam zakona uređivalo pitanje zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe, što je svakako izazivalo različit pristup, kako standardizacije, tako i tehničkim zahtevima i postupcima nadzora nad predmetima opšte upotrebe.
Takođe, dužni smo da našu javnost podsetimo da se pitanja zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i pitanja nadzora nad životnim namirnicama do sada uređivalo kroz opšta pitanja vezana za nacionalni program integracija, a sve saglasno akcionom planu za ispunjavanje prioriteta iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije.
Ovim nacrtom zakona se još jednom izvodi dokaz, da se zakoni ne donose isključivo i samo radi ubrzavanja sticanja statusa kandidata za ulazak u EU, već, pre svega, radi uređivanja odnosa, odgovornosti i standarda i potreba naše zemlje i naših građana u ovoj tako važnoj materiji, kao što je zdravstvena zaštita građana. Prioritet usklađivanja našeg zakonodavstva u oblasti zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe, radi racionalnog i efikasnog nadzora, je zato da bi međunarodni propisi i standardi bili potpuno izjednačeni sa propisima i standardima naše zemlje koja je do sada u tehničkom, tehnološkom, naučnom i drugim standardima pokazivala ozbiljan i nedozvoljen stepen zaostajanja. Čini nam se da ćemo i ovim zakonom uticati na to da se taj stepen zaostajanja prevaziđe, odnosno poboljša naš odnos u tim standardima.
Ovim zakonom se uređuju uslovi koje u pogledu zdravstvene ispravnosti moraju da ispune predmeti opšte namene za ljudsku upotrebu koji se proizvedu u Srbiji, ali i za predmete koji se uvoze u Srbiju i izvoze drugim zemljama. Zakonom se bliže uređuju i utvrđuju uslovi za efikasno vršenje nadzora nad zdravstvenom ispravnošću predmeta opšte upotrebe, ali se i preciziraju i obaveze i odgovornosti svih subjekata u poslovanju sa predmetima opšte upotrebe i namene. Zakonom se u značajnoj meri utvrđuju i treba da se utvrde sve obaveze i odgovornosti i na sirovine i aditive za proizvodnju predmeta opšte upotrebe, kao i na sve predmete koje se privremeno uvoze radi prerade, dorade i obrade, kao polufabrikanti ili u gotov proizvod.
Podsećamo pre svega stručnu i privrednu strukturu iz oblasti proizvodnje i prometa predmeta opšte namene, da se ovim zakonom zaista obezbeđuje izuzetno visok nivo zaštite i odgovornosti za živote i zdravlje ljudi i zaštite interesa potrošača. Predmeti opšte namene i upotrebe kao što su posuđe, pribor, uređaji, ambalaža, materijali koji dolaze u kontakt sa hranom, dečije igračke, kozmetički proizvodi, ambalaža za hranu i kozmetiku, kao i svi materijali koji dolaze u kontakt sa kožom i sluzokožom, razne imitacije, ovim zakonom se stavljaju u visok
stepen kontrole sa jasnim radnjama nadzora u kojima ne može biti propusta i koje bi bilo kako mogle uticati na zdravlje dece i ostalih građana.
Naši građani i naša javnost treba da znaju da se ovim zakonom podiže stepen odgovornosti za sve predmete opšte upotrebe koji bi na bilo koji način mogli delovati na zdravlje svih građana. Svaki proizvod mora imati deklaraciju, a deklaracija pod krivičnom odgovornošću mora odgovarati onome što je deklarisano u njoj. Svaki proizvod ima svoj rok upotrebe i isti se mora poštovati, bez obzira na sva deklarisana sezonska svojstva koja ne smeju da se izmene zbog fizičkih, hemijskih, mikrobioloških ili bilo kakvih drugih procesa.
Poslanička grupa PUPS ocenjuje da je ovim zakonom učinjen veliki pomak, u tom smislu što on sada obavezuje proizvođače i prometnike da predmet opšte namene ne sme ni po svom obliku, načinu izrade ili prilikom korišćenja predstavljati bilo kakvu opasnost po zdravlje dece i ljudi. Posebno je važno što zakon eliminiše bilo kakvu mogućnost da predmeti sadrže materije ili sastojke koji nisu dopušteni, a koji mogu nepovoljno uticati na zdravlje ljudi. Važno nam je da novi zakon definiše sadržaj mikroorganizama u broju većem od dozvoljenog ili u broju štetnom po zdravlje ljudi. Posebno nam je važno da se ovim zakonom definiše kvalitet, materija, ambalaža koje su u kontaktu sa hranom, a koje više ne mogu oslobađati bilo kakve materije koje bi mogle uticati na zdravlje ljudi ili koje bi mogle menjati senzorska svojstva hrane i predmeta od opšte upotrebe.
Obavezujemo nadležno ministarstvo da pojedinačnim i nižim pravnim aktima vrlo strogo reguliše pitanje sadržaja radionukleotida u dozvoljenim granicama, kao i mere za sprečavanje zagađenja bilo kakvim fizičkim procesima koje bi mogle biti štetne po zdravlje ljudi ili koje bi u najmanjoj meri mogle izazvati odbojnost od proizvoda. Nama je posebno važno što se ovim zakonom striktno zabranjuje propisivanje lekovitih svojstava predmetima opšte upotrebe i posebno podržavamo apsolutnu zabranu neistinitog oglašavanja o predmetima opšte upotrebe na bilo koji reklamni način kojim se naši građani, potrošači mogu dovesti u zabludu u pogledu stvarnog sastava, stvarnog svojstva i stvarne namene tih proizvoda. Posebno podržavamo rešenje kojim se stepen odgovornosti ovlašćenih nacionalnih laboratorija podiže do krivične odgovornosti.
Poslanička grupa PUPS podržava ovaj zakon zato što obavezuje sve učesnike u sistemu proizvodnje, kontrole i prometa proizvoda opšte namene, a posebno u otklanjanju eventualnih rizika po zdravlje ljudi i životne sredine, time što se obavezuju da u slučaju ne ispravnosti preduzimaju hitne mere, kao što su privremena zabrana stavljanja u promet, određivanje posebnih uslova za postupanje sa predmetima opšte upotrebe, privremena mera zabrane uvoza opštih predmeta, kao i određivanje posebnih uslova za postupanje u slučaju potrebe.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima takođe je usvojen u maju 2009. godine. Tada smo iskazali zadovoljstvo naše poslaničke grupe što je tim zakonom uveden kvalitetan i nov način jedinstvenog sistema stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije.
Sigurni smo da je tada osiguran visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, ali i daleko kvalitetniji sistem slobodnog prometa biocidnih proizvoda sa svim zemljama sveta i EU, a posebno smo bili zadovoljni jer je obezbeđen odgovarajući stručni nadzor nad primenom ovog zakona. Ovaj zakon je tada bio važan i zbog prvog i osnovnog regulisanja pitanja proizvodnje, kontrole i prometa sredstava za održavanje opšte higijene.
Međutim, tada smo znali, a i sada se potvrdilo, da zakon mora proći kroz rigoroznu proceduru usklađivanja naših propisa sa propisima EU. SSP između nas i EU, kao i Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između nas i EU, podrazumeva usklađivanje svih propisa, pa i ovog. Poglavlje slobode kretanja robe, zatim količinska ograničenja između država članica, zajednički propisi o konkurenciji i striktno poštovanje direktiva kojima se reguliše pitanje proizvodnje, kontrole i prometa biocidnih sredstava, ukazali su samo na potrebu izmene i dopune zakona radi povećanja efikasnosti inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona o biocidnim proizvodima, ali i o obaveznim kontrolama propisa donetih na osnovu njega, što se postiže novom legislativom u oblasti ovlašćenja za vršenje inspekcijskog nadzora i sa sanitarnim inspektoratom, pored drugih inspektora uz jasno definisanje ovlašćenog inspektora. Mnogo je dobro što se u celu ovu proceduru unosi obaveza sanitarnog inspektora.
Smatramo da je dobro što se, prilikom donošenja osnovnog zakona, napravio jedan mali broj propusta, pre svega u oblasti utvrđivanja liste jedan o aktivnim supstancama sadržanim u biocidnom proizvodu manjeg rizika i u eliminaciji negativnih lista, kao i tzv. pozitivnih lista, što će sada svakako pozitivno uticati na veću i temeljniju odgovornost u proizvodnji, kontroli i rukovanju sa biocidnim proizvodima.
Pravno tehničke redakcije prethodnog zakona su najmanji problem i one neće napraviti bilo kakvo finansijsko opterećenje pravnih lica i preduzetnika, već će ih naterati i zaštiti od eventualnih propusta samih uvoznika.
Poslanička grupa PUPS je svesna da se nadzor nad primenom propisa može urediti samo zakonom, pa će u danu za glasanje podržati njegovo donošenje.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama takođe je u postupku kontrole usklađenosti naših tehničkih propisa i standarda sa propisima i standardima EU, a time i celog sveta i on je ocenjen kao zakon koji smo nedavno usvojili da je sa dosta dobrim sadržajem i dosta dobrim rešenjima. Nažalost, mi tek sada možemo priznati da su u izradi propisa o hemikalijama u celom postupku bili bezuspešni u obezbeđivanju učešća svih potrebnih konsultanata, što će se sada izmenama i dopunama Zakona svakako ispraviti.
U postupku izrade zakona o hemikalijama ostvarena je saradnja sa ekspertima švedske agencije za hemikalije i od njih su dobijene preporuke šta bi Srbija trebala da koristi iz Pravilnika EZ 1907/2006. Možda tehnički i tehnološki potencijali Srbije u tom momentu nisu mogli punim kapacitetom da nose odgovornost koja proističe iz Pravilnika, a odnose se na registraciju, evaulaciju, autorizaciju i sva ograničenja u transportovanju hemikalija kroz Zakon o hemikalijama.
Upozoravamo ministarstvo da je odlukom Evropskog parlamenta propisana obaveza registracija supstanci sadržanih u preparatima koji se proizvode ili u većini slučajeva uvoze u našu zemlju, a u količinama većim od jedne tone godišnje. Jasno nam je da je registracija proizvoda veoma skupa, jer podrazumeva izradu skupog tehničkog dosijea i skupog izveštaja o bezbednosti hemikalija, jer se proizvod izlaže strogom laboratorijskom ispitivanju i kontroli stručnjaka eksperata koji su ovlašćeni da izrade izveštaj o bezbednosti hemikalija, a on je sam po sebi veoma skup.
Činjenica je da smo do sada imali sličnu obavezu tzv. notifikacije supstanci, a da se kroz taj postupak negde oko 4.000 supstanci hemikalija predstavlja kao rizik po ljude i životinje i po životnu sredinu, što je veoma veliki broj. Nova obavezna registracija supstanci hemikalija biće urađena fazno, najpre sa najopasnijim supstancijama koje su kancerogene, mutagene i toksične za dalju reprodukciju, a potom i na supstance koje će se na tržištu pojaviti u manjim količinama i sa daleko nižim stepenom rizika.
Poslanička grupa PUPS će podržavati sva vaša nastojanja da se ova kontrola uspostavi i ostvari. Mi kao poslanička grupa nismo previše zadovoljni što se i kod nas neće odmah sprovoditi nova propisana obaveza registracije supstanci, već samo prijavljivanje hemikalija sa osnovnim podacima o inventar hemikalijama. Dobro je što će se bar jednom u Srbiji mapirati domaći privredni subjekti koji se bave proizvodnjom i prometom hemikalija i mi predlažemo, a u interesu građana Srbije, zdravlja dece i odraslih, zaštite životne sredine, da se što pre omogući i sprovede postupak potpune registracije hemikalija, uz potpuno obezbeđenje obuke i budućih obaveza koje će imati registrovani preduzetnici.
Podržavamo nastojanje da se što pre otpočne sa autorizacijom i da se što pre otpočne sa izradom listi supstanci koje izazivaju zabrinutost, jer bi tako ova lista predstavljala adekvatno kontrolisan i bezbedno korišćen hemijski proizvod. Podržavamo nastojanje Srbije da se pravovremeno preduzmu mere stroge kontrole proizvodnje, pakovanja i prometa hemijskih proizvoda, ali i sve mere za pronalaženje adekvatnih metoda za zamenu hemijskih supstanci tzv. bezbednijim alternativnim sredstvima. Ministarstvo se mora obavezati na izradu plana zamene hemijskih supstanci koje izazivaju zabrinutost sa manje opasnim supstancama.
Kao i kod prethodnog zakona o biocidnim sredstvima, tako i kod ovog zakona, izmene i dopune imaju za cilj ozbiljno povećanje efikasnosti inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o hemikalijama ali i nad primenom novih propisa koji se moraju doneti na osnovu ovih izmena i dopuna. Pored postojećeg inspekcijskog nadzora, dobro je što se uvodi i sanitarni inspektor sa visokim stepenom ovlašćenja i jasnim definisanjem svih ovlašćenja i zadataka.
Poslanička grupa PUPS podržava uvođenje sanitarnog inspektora, kako zbog njihovog znanja i iskustva u celishodnom nadzoru nad ovom materijom, tako i zbog dobre primene propisa kojima se uređuje klasifikacija, pakovanje, obeležavanje, ograničenja i zabrana proizvodnje, zabrana stavljanja u promet pa i zabrana korišćenja određenih hemikalija.
Svesni smo činjenice da izmena i dopuna Zakona ne dira u kvalitetna i suštinska rešenja Zakona o hemikalijama, kao i činjenice da i dalje važe osnovni principi strogih evropskih propisa iz oblasti hemikalija i činjenice da se moraju regulisati svi uslovi za stavljanje u promet hemikalija kao neophodnih proizvoda uz pouzdano utvrđivanje uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životnu sredinu. U tom slučaju, u danu za glasanje podržaćemo i ovaj zakon. Hvala na pažnji.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, gospodo saradnici, u nizu uslova neophodnih za potpuno usaglašavanje naše i evropske legislative nalazi se i zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti. Smatramo da je zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti poseban oblik zaštite intelektualne svojine svih proizvođača biljnih sorti, kako na teritoriji Republike Srbije, tako i u drugim institucijama koje sarađuju sa našim institucijama.
Zakon je kao i "sui generis" sistem međunarodno priznat i potvrđen tek potpisivanjem Međunarodne konvencije za zaštitu novih biljnih sorti. Konvencija je izmenjivana i dopunjavana radi usklađivanja sa novim saznanjima, sa novim tehnologijama i aktuelnim naučnim dostignućima. Mora se priznati da Srbija u ovoj oblasti nije zaostajala onako kako bi se mogao stvoriti privid.
Donošenjem Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti iz 2009. godine Srbija je stvorila samostalne i sve realne osnove i pretpostavke za zaštitu intelektualne svojine na biljnim sortama. Zakonom o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti iz 2010. godine, Srbija je ratifikovala Međunarodnu konvenciju za zaštitu novih biljnih sorti, tzv. Pariskom konvencijom iz 1962. godine, a zatim i Ženevskom konvencijom iz 1972. godine, kao i sve izmene i dopune konvencija iz 1978. i 1991. godine, čime smo postali ravnopravna članica UPOV ove konvencije.
Međutim, da bi Republika Srbija UPOV, potrebno je i neophodno izvršiti izmene i dopune Zakona radi obaveznog usklađivanja sa svetskim tehnologijama, novim naučnim rešenjima i poboljšanjima kvaliteta sorti.
Poslanička grupa PUPS raspolaže saznanjima da je primena određenih zakonskih rešenja u praksi često bila uslovljavana potrebom da se pojedine odredbe zakona izmene i dopune, kako bi se maksimalno i po najvišim standardima unapredio sistem za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti, što je sasvim ispravna orijentacija. Mislimo da je to vrlo praktično rešenje aktuelnog usaglašavanja, ali i primene novih zakonskih odredaba koje nisu samo zakonske odredbe, već je i veliki broj promena tehničkog, stručnog i tehnološkog karaktera.
Republika Srbija se donošenjem ovog zakona obavezuje da ispuni sve uslove za usaglašavanje sa svetskim i evropskim standardima, kao i da položi instrument pristupanja STO, kao neko ko je izvršio obaveze iz Konvencije o UPOV, o čemu je ministar govorio.
Zakonom se definiše reprodukcioni materijal, uz jasno razgraničenje ubranog materijala i proizvoda direktno dobijenih od ubranog materijala zaštićene biljne sorte. Upravo je u našem društvu intenzivna aktivnost svih organizacija, pa i Pokreta zelenih na zaštiti genetski modifikovanih materijala, odnosno odluka o tome da li će se Srbija ikada baviti tim pitanjima, sem u naučne i istraživačke svrhe.
Saglasni smo da je vladala određena konfuzija u ranijem tumačenju konvencije o UPOV. Međutim, zakon ispravlja i mnogo jasnije definiše način otuđenja sorte, pri čemu se biljna sorta u zaštićenoj intelektualnoj svojini i dalje smatra novom. Mislimo da je i to dobra orijentacija. Dobro je da se sada pojmovi definicije različitosti sorte, kao i uniformnosti sorte, usklađuju sa opštim propozicijama koje važe u svetu.
Mislimo da je takođe dobra definicija stabilnosti biljnih sorti i da je ona u skladu sa UPOV konvencijom. Zakon sada definiše način razmatranja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, sa potpunom definicijom obima tog prava, ali i sa pravom da određuje uslove pod kojima će se sorte koristiti.
Zakonodavac dozvoljava oplemenjivaču da sam može određivati ograničenja za korišćenje biljne sorte, što je potpuno u skladu sa UPOV konvencijom.
U celosti podržavamo odredbe zakona kojima je regulisano vreme u kom periodu oplemenjivač ima pravo na prethodnu zaštitu intelektualne svojine. Takođe, oplemenjivač ima pravo, kao i nosilac prava oplemenjivača, na prethodnu zaštitu, pod uslovom da mu se ta prava i dodele, o čemu odlučuje zakonodavac.
Zakonom se takođe rešava pitanje uslova za izdavanje obavezne licence, a posebno se predviđa izdavanje obavezne licence samo iz razloga opšteg društvenog interesa, dok bi bilo koji drugi razlog predstavljao narušavanje prava tog oplemenjivača.
Zakon precizira postupke sa biljnim sortama na oglednom polju, ali i u laboratoriji, kao i druge načine ispitivanja sorti i karakteristike noviteta koje sorta pokazuje, odnosno želi da prikaže.
Poslanička grupa PUPS podržava zakon, zato što on prihvata sve realne sugestije Saveta UPOV u vezi sa zamenom rokova, radi dostavljanja novog imena sorte, ako je prethodno zaštićen ime ukinuto, zatim uklanjanje eventualni nedostataka u zahtevu, kao i za dostavljanje dodatnih podataka i dokumentacije na kojima se zasniva ili prigovor ili upis zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača u registru zahteva kao i za dostavljanje drugog imena za novu sortu.
Svesni smo da je oplemenjivanje bilja i stvaranja novih biljnih sorti veliki intelektualni rad, veliki naučni tehnološki rad, koji zahteva ogromno znanje, ali i trud, svesni smo i toga da nema značajnijih ulaganja u zemljište, u poljoprivredu i stočarsku proizvodnju ako nemamo najbolje i najkvalitetnije biljne sorte. Oplemenjivanje bilja zahtevaju specijalnu opremu i dugotrajnu i složenu obuku ljudi koji rade na stvaranju novih biljnih sorti. Proces oplemenjivanja i stvaranje nove sorte traje i više od 10 godina i potrebno je ispunjenje novih uslova da bi pojedine sorte zaživele, da budu prihvaćene, pa tek onda da postanu komercijalne. Moramo biti svesni da reprodukcioni materijal sorti stavljenih u promet biva vrlo lako komercijalno umnožavan, a sorta ekonomski iskorišćavana i zloupotrebljavana, a oplemenjivač bio lišen zaštite uz veliki gubitak dobitak i svog ulaganja, velikog truda, znanja i rada.
Možemo se i pohvaliti da u Srbiji danas imamo priznatih više od 1.800 domaćih novostvorenih sorti poljoprivrednog bilja u čijem stvaranju je učestvovalo najmanje 20 instituta i selekcionih kuća. Pored domaćih biljnih sorti ratarskih kultura, stvorena je i 130 sorti i vinove loze, što je posebno težak i složen proces u stvaranju novih sorti.
Želimo da napomenemo i mišljenja smo da se sada zakonom regulišu sva prava oplemenjivača biljnih sorti i da se time stvara bolji podsticaj za investiranje u oplemenjivanje bilja u poljoprivredi, bolji i efikasniji pristup stranim kvalitetnim novostvorenim sortama, a pre svega voća, vinove loze, ukrasnog bilja i drugih sorti koji mogu biti uvedene u našu proizvodnju, a do sada nisu bile uvedene zbog nedostatka ovog zakona. sigurno je da iz boljeg pristupa velikom broju novozaštićenih biljnih sorti možemo doći do povećanja prihoda iz njihove široke komercijalne proizvodnje.
Poslanička grupa PUPS smatra da će se ovim zakonom omogućiti poljoprivrednim proizvođačima bolji pristup, povoljna proizvodno - tehnološka svojstva i veći prinosi, veća otpornost na bolesti štetočina raznih biljnih sorti. zakon će takođe imati direktnog uticaja i na same oplemenjivače, jer će im dati podstrek za stvaranje novih i boljih biljnih sorti.
Uz prihvatanje jednog broja amandmana koji imaju za cilj da poboljšaju suštinu i karakter zakona i njegovu potpunu kompatibilnost sa najboljim svetskim i evropskim rešenjima, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati usvajanje ovog zakona. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovani gospodo saradnici, u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije, gospodina Mirka Cvetkovića od 14. marta 2011. godine, podneto ovom visokom domu, istaknuti su prioriteti na kojima će Vlada raditi u svom mandatu. Poseban akcenat stavljen je na uspešno okončanje planiranih reformskih procesa, na suštinsko unapređenje pravnog poretka i privrednog sistema zemlje, radi približavanja svih standardima EU i sveta i svim tehničkim i pravnim standardima međunarodnih svetskih organizacija.
Uvođenje daleko složenijeg pravnog poretka i novog privrednog sistema zemlje, nije samo politički zadatak na evropskom putu Srbije, već u najvećoj meri postizanje visokog stepena podudarnosti naše privredne, ekonomske i pravne legislative sa celim svetom.
Jedan od vrlo važnih zakona za uređenje i obezbeđenje sistema obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, a radi usaglašenosti ekonomskih odnosta sa inostranstvom je svakako Zakon o izmenama i dopunama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, ovim zakonom se usklađuju sa odredbama prelaznog Sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između EU i Srbije. Suština približavanja jeste u obezbeđivanju protoka roba kako industrijskih proizvoda tako i proizvoda iz poljoprivrede i ribarstva ali i drugih roba prema odredbama Sporazuma i prelaznog Sporazuma o trgovini. Neophodno je da se svi skupa podsetimo okolnosti u kojima se Srbija danas nalazi i u kojima treba usvojiti jedan tako važan zakon.
Evropska komisija danas, nedvosmisleno u svom izveštaju priznaje Srbiji da je uspela u uspostavljanju opšteg pravnog i institucionalnog okvira u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, ali da je potrebno unapređenje kapaciteta među nadležnim ministarstvima, institucijama i službama.
Posebno je važno da u politici Srbije u ovoj oblasti postoji zdrav odnos koji delimo na budžetsku, institucionalnu i zakonodavnu aktivnost, koje se moraju sprovesti.
U okviru budžetske odgovornosti, saglasno mišljenju i stavovima MMF, uspostavljena je fiskalna odgovornost na svim nivoima, štednja i smanjenje javne potrošnje i strogo poštovanje poslednjeg aranžmana sa MMF kao garantom makroekonomske stabilnosti zemlje.
Platnobilansna pozicija Srbije je realna i ona je od nadležnih u Vladi, ministarstvima, u javnom i realnom sektoru shvaćena kao krajnje odgovorna pozicija, koja se ničim ne sme ugroziti, a pre svega bilo kakvim novim povećanjem deficita budžeta izvan planiranih okvira.
Spoljni dug Srbije neće biti više povećavan, a praćenje fiskalnog deficita javnog duga biće samo u skladu sa fiskalnim pravilima, sa pravim i brzim odgovorima na zaustavljanje smanjenja i oporavak od globalne ekonomske krize.
Poslanička grupa PUPS smatra da su mere Vlade i Narodne banke Srbije usmerene na smanjenje krize i na oporavak u oblasti privrede, trgovine, poljoprivrede i pre svega kroz smanjenje obaveznih rezervi NBS komercijalnim bankama koje plasiraju kredite izvoznoj privredi, odnosno trgovini, uz obaveznu podršku izvoznicima, a pre svega onima koji plasiraju agrarne i prehrambene proizvode, obavezan i rigorozan plan dodatne štednje u svim aproprijacijama budžeta kroz smanjenje javne potrošnje, zatim stvaranje svih uslova za održavanje planiranog minusa budžeta, kao i ubrzanje postupka i potpisivanje novih aranžmana u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Nova rešenja u ovom zakonu proistekla su iz inicijative jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, kao i privrednih subjekata koji su posle prezentacije javne rasprave dostavili direktno predloge Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, od kojih je najveći deo ugrađen u nova rešenja.
Moramo da istaknemo i to da su članovi STO imali uvid u zakon i da su njihove sugestije i komentari bili korisni i pozitivni. Napominjemo i to da su kroz realizaciju programa giljotine propisa otklonjene odredbe i pomoćni propisi, a na osnovu preporuke grupe STO, tako da je zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju oslobođen od limitirajućih propisa koji su se odnosili na evidentna direktna ulaganja u inostranstvo, a i na neke druge odredbe.
Smatramo da je ovim zakonom izvršeno olakšanje poslovanja za domaće privredne i trgovinske subjekte. Smatramo da je u toku donošenja zakona bilo neophodno izvršenje prilagođavanja novih zakonskih rešenja, ali i potpuno preciziranje termina koji se u njega unose. Pored pravnog usaglašavanja, teži deo usaglašavanja bio je u oblasti tehničkih propisa, a saglasno međunarodnim direktivama, sporazumima i ratifikovanim ugovorima, pri čemu su se morali regulisati svi tehnički propisi koji se primenjuju na uvoz robe i to pojedinačno, a brišu se opšti propisi koji se primenjuju po ranijoj formulaciji da se ovaj zakon odnosi na sve proizvode, bez obzira na poreklo proizvoda.
Po zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju sada svaki proizvod mora imati poreklo, mora biti atestiran, mora imati svoju deklaraciju, svoju cenu i svoju zaštitu.
Poslanička grupa PUPS ponovo u svom zalaganju insistira na tome da se što više elemenata reši kroz zakon a da se što manje prepusti Vladi odnosno nadležnom ministarstvu u potpisivanju drugih uslova za plaćanje i naplatu robe, odnosno uslugama kako bi se izbegli batels sistemi i batels poslovi jer se država ne može obavezati kao privredni subjekt, već neko ko se bavi staranjem, usklađenim optimalno-privrednog trgovinskog i političkog ambijenta za poslovanje u privredi i trgovini. Ovim zakonom, uvereni smo, ostvariće se prioritetni cilj usklađivanja sa pravilima i principima STO, a obezbediće se i svi uslovi za što brže pristupanje Republike Srbije STO.
Poslanička grupa PUPS očekuje pozitivan uticaj ovog zakona za domaća i strana lica na sve učesnike u spoljnotrgovinskom poslovanju. Činjenica je da se tim zakonom pojednostavljuje procedura u sprovođenju i izdavanje dozvola za izvoz i uvoz sa precizno definisanim terminima instituta, ali i sa detaljnim utvrđivanjem principa spoljnotrgovinskog poslovanja na osnovu domaćih i pozitivnih međunarodnih garancija.
U danu za glasanje poslanička grupa PUPS podržaće usvajanje ovog zakona. Dame i gospodo narodni poslanici, današnjom raspravom u načelu o Predlogu zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama nastavlja se intenzivan rad na razmatranju i usvajanju zakona iz oblasti agende, o usklađenosti propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, kao i sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između EU i Srbije.
Moramo napomenuti da se ovaj zakon razmatra i usvaja u periodu kada celom svetu preti veliki ekonomski ponor, kada sve razvijene zemlje iskazuju veliki pad BDP, ogromnu nezaposlenost, kada je teško sprovođenje reformskih zakona i niz posebnosti koje upućuju na duboku krizu.
Ekonomska kriza Srbije nas upućuje na stalno i realno preispitivanje naših mogućnosti i stalnih zahteva od nas za reformskim zahvatima koji se ne mogu odlagati i bez kojih nema zaustavljanja krize, niti njenog prevladavanja.
Ocena Srbije jeste da poseduje složenu makroekonomsku stabilnost, da su troškovi budžeta pod kontrolom, kao i minus u državnoj kasi, da se državna procedura i pravila poštuju, kao i da se poštuju odredbe novog angažmana sa MMF.
Preostao je ogroman posao u reformi bankarskog sektora i kreditne politike, zatim u oblasti stvaranja ambijenta uspešnog poslovnog okruženja i u okončanju za sada sporog procesa privatizacije, pri čemu moramo dovršiti restrukturiranje javnih preduzeća, privatizovati komunalna preduzeća i završiti privatizaciju u oko 20% preduzeća.
Od Srbije se zahteva konačan rastanak sa monopolima, bilo da su državni ili privatni, ali i sa kontumacijom prava države na administrativnom određivanju cena svih inputa, pre svega električne energije, gasa, prevoza, kao i cene osnovnih životnih namirnica – hleba, šećera, mleka i ulja.
Ovaj ambijent u kome se donosi ovako važan zakon kao što je zakon o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama, opterećuje činjenica da nisu do kraja pravilno uvedene subvencije i dotacije iz budžeta za određene proizvode, a time i za javno partnerstvo između države i privrede i javnih ustanova i privrednika.
Napominjemo da se ove nabavke u zemlji ne sprovode na zadovoljavajući način, a to bitno utiče na partnerstvo, na kooperativu, na koncesije, jer iz toga proističe veliki broj malverzacija i korupcija.
Mi svakako moramo prihvatiti odvajanje nadležnosti onih koji raspisuju tendere od onih koji kontrolišu postupak javnih nabavki do onih koji u javnom privatnom partnerstvu i koncesijama dobijaju javne i druge poslove.
Složen ambijent u kome Srbija danas treba da izađe iz tog dužničkog kola u kome svako svakom duguje, a koje se jadanput mora preseći uz uvođenje rokova plaćanja i njihovog ograničenja, bilo bi ispunjenje osnovnog zahteva naše privrede, imajući u vidu da je poseban čvor nelikvidnosti jako opterećen kod javnih preduzeća i njihovih privrednih komintenata.
Uredba o ograničenju rokova plaćanja ne može se odnositi samo na privredu, već se mora odnositi na javna preduzeća koja po nekim pokazateljima duguju sedam puta više novca nego što duguju republički i lokalni organi. Ako se republičkim i lokalnim organima uvodi obaveza da u roku od 60 dana vrate svoje dugove prema privredi, privreda bi takođe u roku od 60 dana morala da izvrši svoje obaveze prema državi, prema njenim fondovima i zavodima.
Poslanička grupa PUPS smatra da se i ovim zakonom, kao i mnogim drugim iz ovog seta zakona, potpuno mora urediti oblast javnih delatnosti a pre svega kroz regulisanje privatizacije i korporativizacije javnih preduzeća. Koncesija u smislu ovih zakona i jeste javno privatno preduzetništvo u kome je javnim ugovorom uređeno komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobara u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini ili u obavljanju delatnosti od opšteg interesa, koje daje nadležno telo i to javno telo i koje to ustupa domaćem ili stranom licu na određeno vreme po posebno propisanim uslovima uz plaćanje koncesione naknade.
Moramo se složiti da su to rigorozna prava, ali ona su jedina i moguća. Koncesija za radove u smislu ovog zakona je pravni odnos uređen ugovorom čiji je predmet izvođenje radova ili projektovanje izvođenja radova, a koji se odnose na jednu ili više delatnosti određenih zakonom kojim se uređuje pojedina koncesija odnosno delatnost navedena u prilogu 2. zakona, kojim se uređuju javne nabavke ako se naknada za javne radove sastoji ili od samog prava na komercijalno korišćenje radova ili od tog prava zajedno sa plaćanjem.
Koncesija za usluge, o čemu je i ministar govorio, u smislu ovog zakona je pravni odnos uređen ugovorom čiji je predmet pružanje jedne ili više usluga u opštem interesu ili određenim zakonom koji se uređuje pojedinim koncesijama, odnosno uslugama navedenim u prilogu 1. zakona i kojim se uređuju javne nabavke ako se naknada za pružene usluge sastoji ili od samog prava na komercijalno korišćenje odnosno pružanje usluga ili od tog prava zajedno sa plaćanjem.
Mi danas razmatramo konzistentnu regulativu o javno-privatnom partnerstvu, imajući u vidu da smo po kriterijumima Svetske banke po uslovima poslovanja zauzeli 92. mesto od 183 zemlje koje se rangiraju.
Naša pozicija je pogoršana u odnosu na prethodnu godinu, kada smo bili na 88 mestu. Činjenica je da na takvo rangiranje Srbije pre svega propisi za radu preduzeća u javnoj privredi, počevši od osnivanja i poslovanja te privrede, preko međunarodne trgovine, plaćanja poreza i doprinosa, do rešavanja pitanja kredibilnosti te privrede na domaćem i ino tržištu.
Moramo da istaknemo činjenicu da Srbija ima i neke pozitivne ocene vezane za ukupne privredne aktivnosti. Pre svega, to se odnosi na brzinu osnivanja preduzeća, na upis nepokretnosti, na učešće u međunarodnoj trgovini kroz izvoz i uvoz roba, na dobijanje građevinskih dozvola, na dobijanje priključaka za energente, na sprovođenju ugovora i rešavanju nesolventnosti partnera i plaćanju poreskih obaveza i osnova.
Reforme koje ne mogu da čekaju obuhvataju nekoliko prioriteta koje Vlada treba da predloži, a parlament da razmotri i da po njima usvoji zakone. Jedan od tih zakona je i ovaj koji danas razmatramo. To su sve pitanja sistemskih zakona, a jedan od njih, koji mora biti po hitnom postupku, sigurno je Zakon o javnom partnerstvu.
Podsetimo se da je Zakon o koncesijama usvojen sada daleke 2003. godine. Tada su određeni osnovni principi za davanje koncesija i delimično rešeni odnosi u javno-privatnom sektoru. Kao društvo i država opredelili smo se za podsticanje primene javno-privatnog partnerstva, pre svega u oblasti izgradnje javne infrastrukture i pružanja usluga u javnom interesu, zatim, za obezbeđenje kvalitetnih usluga od javnog značaja, te za optimalnu efikasnost i delotvornost i ekonomičnost u pogledu ukupnih troškova vezanih za vlasništvom nad javnom infrastrukturom i u pružanju usluga od javnog značaja. Zakon koji smo nedavno doneli o svojini upravo govori o tome.
Poslanička grupa PUPS smatra da će se ovim zakonom formirati i efikasan mehanizam, koji će dozvoliti svim nivoima vlasti da realizuju projekte ugovorene kroz javno-privatno partnerstvo, sa ili bez elemenata koncesije na osnovu jasnih pravila. Posebno mislimo da će se u još većoj meri obezbediti učešće domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje i vođenje projekata od opšteg interesa za Srbiju.
Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama Srbija obezbeđuje dobar pravni okvir za transparentnu tendersku proceduru, u kojoj će svi ponuđači imati jedak tretman i jednako pravo da traže i obezbede privatnog partnera.
Posebno naglašavamo činjenicu da se ovim zakonom definitivno usklađuje međunarodna regulativa i standardi, kao i najbolja međunarodna praksa sa našim pravnim ambijentom, uz potpunu usklađenost sa propisima EU i sveta, posebno u oblasti javnih nabavki i što je već dugo predmet opšteg interesa u našem društvu i predmet kritika u smislu eliminacije izvora korupcije i organizovanog kriminala.
Dobro je rešenje koje zakon nudi, a u kome je javno-privatno partnerstvo uključeno kao dugoročna saradnja radi obezbeđenja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja i održavanja infrastrukturnih objekata, od nespornog javnog i društvenog interesa za našu zemlju.
Dame i gospodo narodni poslanici, država poverava javno-privatnom partnerstvu i veliki niz obaveza u obezbeđivanju finansiranja izgradnje infrastrukturnih objekata, a pre svega prenosi obavezu projektovanja i izgradnje, i kasnije upravljanja, održavanja nad tim objektima.
Pitanja stvarnog prava i prava koncesije su uređena u skladu sa drugim pozitivnim propisima iz našeg zakonodavstva i sadrže uslove i način kako će biti primenjeni u javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i kako će biti definisani u novom osnivanju privrednog društva, koji se stvara između javnog i privatnog partnera, kao i uz primenu propisa na ugovore o osnivanju, na prava raspolaganja u udelima, odnosno akcijama sredstava za posebne namene.
Poslanička grupa PUPS predlaže da Ministarstvo i Vlada prihvate jedan broj amandmana, kojima se poboljšavaju predložena rešenja, a pre svega one amandmane kroz koje se poštuju odredbe Zakona o javnim nabavkama, odredbe Zakona o javnim preduzećima, energetici, rudarstvu itd.
U danu za glasanje naša poslanička grupa podržaće donošenje ovog zakona.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici, donošenjem Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama Srbije naša država je uredila uslove i način za bezbednu plovidbu na unutrašnjim vodama.
Vodeni putevi i plovidba, status plovila unutrašnje plovidbe i njihova sposobnost za plovidbu, posada, traganje i spasavanje, luke i pristaništa, nadzor i sva druga pitanja koja se odnose na plovidbu u unutrašnjim vodama pravno su regulisani u ovom tehničkom zakonu.
Normalno je da se u daljem postupku uređivanja ovog dela obaveza država obavezuje za uređenje i obezbeđenje režima i bezbednosti u svim vrstama saobraćaja i definitivno u uređenju pomorske plovidbe, imajući u vidu velike i složene potrebe Republike Srbije u obezbeđivanju uvoza i izvoza mnogih roba na međunarodnim plovnim putevima.
Želimo da podsetimo da je u strogom izveštaju Evropske komisije o ekonomiji Srbije zaključeno da se makroekonomska situacija u zemlji stabilizuje, da su troškovi budžeta pod kontrolom, da su se sa MMF uskladila odgovarajuća rešenja, da su usvojena i da se poštuju stroga fiskalna pravila, da je bankarski sektor relativno zdrav uz sve rizike evrozavisnosti, te da je sada još više neophodan napredak u vladavini prava, pre svega u hitnom donošenju tzv. tehničkih zakona u oblastima kao što su saobraćaj i veze, posebno telekomunikacije, ali i zakonima kojima se regulišu sva pitanja standardizacije transporta, ljudi, roba i usluga.
Zadatak našeg parlamenta jeste da stvori efikasne, odgovorne i potpuno usklađene tehničke propise po kojima će Srbija vrlo brzo morati da stvori ambijent zahvalnog poslovnog okruženja.
U navedenim okolnostima poslanička grupa PUPS uočila je i podržava potrebu da se pravni vakum, tehnički vakum i ekonomski vakum, nastao razdruživanjem državne zajednice, brzo i efikasno nadoknade ovim zakonom koji ima veliki broj posebnosti pri normiranju materije pomorske plovidbe.
Svesni smo da sva pravna tehnika usvajanja kodeksa u oblasti oba plovidbena prava, kako unutrašnjeg, tako i pomorskog, mora biti zamenjena nomotehnikom koja podrazumeva razdvajanje obe plovidbe. Možda će razdvajanje materije plovidbe na ravnopravni i privatnopravni deo za mnoge biti nerazumljivi, ali će apsolutnom usklađenošću sa svim direktivama UN i EU o plovidbi otkloniti sva nerazumevanja i eventualne primedbe.
Status Srbije kao lend blok zemlje koja je ostala bez morske obale, ali sa zadržanim pravom države članice Međunarodne pomorske organizacije, preko prihvaćenih konvencija obezbeđuje nam sve neophodne posebnosti pri normiranju materije pomorske plovidbe i neotuđivo pravo da posedujemo trgovačku, tranzitnu i turističku flotu u međunarodnom plovnom prostoru i prometu.
Svi moramo da budemo svesni da se ovim zakonom uređuju uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru svih pomorskih brodova koji viju zastavu Republike Srbije, kao i to da propisi moraju biti potpuno usaglašeni sa međunarodnom legislativom i da mi tu ne možemo mnogo da dodamo ili da oduzmemo.
Sposobnost za plovidbu, posada, plovila, zaštita mora od zagađenja sa brodova, nadzor i sva druga pitanja koja se odnose na bezbednost morske plovidbe, potpuno su usklađena sa međunarodno-pravnim normama.
Nacrt zakona uređuje prava na prevoz, uređuje pravni status plovila koja viju zastavu Srbije, procesna pitanja njihovog upisa u registre plovila svih vrsta brodova, jahti, čamaca, tankera i svih drugih pomorskih plovila.
Zakon će normalno urediti materiju ustavno-pravnih ili obligaciono-pravnih odnosa, založnih prava, izvršenja i obezbeđenja odgovornosti brodovlasnika i vozara, kao i uslove za sticanje odobrenja za obavljanje poslova vozara, pitanje kapaciteta flote i sve međunarodne uslove iz oblasti plovidbenog prava.
Svi moramo biti svesni da će unošenje sekundarnih izvora komunitarnog prava u domaćem zakonodavstvu teško postići potpunu kompatibilnost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravima EU i UN.
Međutim, koliko god da je to složen zadatak, ovaj predlog zakona u našem zakonodavstvu mora da unese 26 direktiva i uredbe UN, EU, koje su sadržane u tri zakonodavna paketa, Erika 1, Erika 2, Erika 3, koje su usvojene od strane Evropskog parlamenta, kao i Međunarodne konvencije SOLAS, MARPOL.
Nacrtom zakona uređuje se posredovanje pri zapošljavanju pomoraca na domaćim brodovima, ali i na brodovima strane države, pripadnosti koji će vršiti nacionalnu službu za zapošljavanje.
Potpuno podržavam obavezu uvođenja PIO pomoraca, kao i obavezu zdravstvenog osiguranja za pomorce koji su državljani Republike Srbije, kao i za pomorce koji su članovi posade strane državne pripadnosti.
Nacrtom zakona uređuju se i pitanja životnih i radnih uslova na brodovima u pomorskom saobraćaju, kao i nadležnost za postupanje državnih organa prilikom primene Direktive 1999/95. EZ. Nacrtom zakona utvrđuje se propisano znanje, kao i ovlašćenja osposobljenosti za vršenje svih poslova nad plovilima.
Ministarstvo će propisati zvanja, uslove i način sticanja zvanja i ovlašćenja članova posade, brodova, trgovačke mornarice, ribarskih brodova i drugih vrsta plovila.
Dobro je što se zakonom reguliše pravni status zapovednika plovila, njegovo ovlašćenje, prava i dužnosti utvrđena u pravnom položaju zapovednika broda, a koje se dele na dužnosti u odnosu na bezbednost samog plovila i na dužnosti predstavnika brodara na brodu, kao i na dužnosti predstavnika države čiju zastavu brod vije.
Smatramo da je dobro što se ovim zakonom uvodi sistem za informisanje i nadzor brodskog saobraćaja, sistem obaveznih plovidbenih ruta, kao i sistemi identifikacije i praćenje brodova na velikoj udaljenosti, lirit, zatim sistem zapisivanja podataka o plovidbi vdr, kao i sistem EU za razmenu podataka o pomorskoj plovidbi FESN.
Poslanička grupa PUPS smatra da nije neophodno formiranje novih organa za rad na poslovima pomorske plovidbe, ukoliko to izričito ne zahteva odredbe raznih direktiva EU.
Podržavamo da se vlasnik broda ili brodar obavežu na odgovornost za eventualnu štetu nastalu povredom dužnosti. Ta odgovornost proističe iz pravilnog izbora zapovednika, ali i posade koju određuje brodar sam i za to država ne treba da snosi nikakvu odgovornost. Evidentno je da su na Nacrt zakona o pomorskoj plovidbi podneti amandmani koji će doprineti kvalitetnijem zakonu i omogućiti lakšu primenu i mi molimo predlagača da prihvati jedan broj amandmana koji su nesporni i zbog toga se i pojavljuju tehničke nedoslednosti koje se svakako moraju ispraviti, odnosno uneti u Nacrt zakona.
Poslanička grupa PUPS će po razmatranju zakona u pojedinostima i usvajanju amandmana u danu za glasanje, podržati ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom setu objedinjene rasprave, razmatramo još jedan predlog zakona tehničke prirode, a to je zakon o obligacionim osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
Podsećamo da je nedavno usvojen Zakon o vazdušnom saobraćaju, kao i niz drugih zakona koji nas obavezuju da se usvoji i ovaj zakon o obligacionim odnosima koji u vazdušnom saobraćaju nastaju iz ugovora o prevozu putnika i prtljaga, o prevozu stvari, o obavljanju drugih komercijalnih delatnosti, o zakupu vazduhoplova, o odgovornosti za eventualne štete koje se vazduhoplovom u letu mogu pričiniti, trećim licima, o osiguranju i reosiguranju, kao i u postupcima izvršenja i obezbeđenja na vazduhoplovu, u merodavnom pravu, te konačno i nadležnostima sudova za sporove sa međunarodnim obeležjem.
Poslaničke grupa PUPS smatra da će usvajanjem ovog zakona konačno biti završen značajan posao u zaključivanju multilateralnog sporazuma o proširenju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, a time i tržišta.
U okviru zajedničkog evropskog tržišta vazduhoplovnih usluga moraju da vladaju i zajednička pravila i zaštita prava putnika, zaštita korisnika, zaštita prava lica sa invaliditetom i posebnim potrebama ali i zaštita organizatora prevoza i svih drugih učesnika u prevozu. Srbija u tom smislu ne može biti izuzetak.
Na osnovu "ECAA" sporazuma dužni smo da uskladimo naše pravo sa evropskim propisima i ne samo to, dužni smo da obezbedimo uslove za primenu jedin-stvenih svetskih standarda u oblasti bezbednosti, obezbeđivanja vazdušne plovidbe i u svim kategorijama tehničkih i stručnih uslova, civilno vazduhoplovstvo.
Ovim zakonom kontrolisano se otvara domaće tržište vazduhoplovnih usluga za prevozioce iz EU i za stvaranje povoljnih tržišnih mogućnosti za domaće avio-prevoznike u okviru vazduhoplovnog područja, pri čemu postajemo deo celine vazduhoplovnog saobraćaja i možemo koristiti sve pogodnosti koje pruža "ECAA" program.
Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju definitivno se uređuju obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju koji se odnose na ugovore o prevozu putnika, prtljaga i stvari, na ugovore o zakupu vazduhoplova, na ugovore o osiguranju, kao i na nadležnost organa, prevoznika, sudova i međunarodnih organizacija. Ovim zakonom utvrđuju se opšti uslovi vazdušnog prevoza i propisuje način izvršenja poslova u tehničkoj realizaciji avio-prevoza.
Poslanička grupa PUPS ocenjuje da je na izradi ovog zakona urađen zaista ogroman posao, odgovoran i stručan posao koji je i priznat od međunarodne agencije. Svakako je za pohvalu vrlo visok stepen usklađenosti propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i država članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane. Zadovoljni smo što je normativna sadržina propisa ocenjena kao potpuna ispunjenost obaveza koje proizilaze iz sporazuma i nacionalnih programa za integraciju Srbije u normative EU.
Predlažemo da predlagač ovog zakona prihvati jedan broj amandmana koji su u stvari samo korektura radi poboljšanja Nacrta zakona, a ne suštinska promena normativnih, stručnih ili tehničkih odredbi ovog zakona. U danu za glasanje podržaćemo usvajanje ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, gospodo saradnici, Akcioni plan Vlade Republike Srbije za izradu strateških zakona, neophodnih na konkursu za dobijanje pregovaračkog statusa kandidata za ulazak u EU, zaokružuje se donošenjem zakona o javnoj svojini, zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kao i zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.

Veliki broj podsocijalističkih zemalja u našem okruženju, a i šire, manje ili više uspešno je okončao procese restitucije odnosno povraćaja imovine nastale i oduzete od prethodnih vlasnika u poslednjih 70 godina. Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija i druge zemlje usvojile su naturalnu substituciju ili novčanu obeštećenje, a po sprovođenju prethodnih poslova denacionalizacije oduzete imovine.

Duboko smo svesni da nijedna zemlja nije savršena, pa ni naša, Srbija i da nijedno društveno uređenje nije savršeno. U nekim zemljama je posebno teško živeti, zbog istorijskog nasleđa, koje nas je do sada surovo pratilo i podsećalo na sve krivice i sve nepravde koje su nanete mnogim građanima, a koji su tako dugo čekali na ovu ispravku nepravde.

Naša generacija je svedok svih istorijskih zbivanja, kako perioda nacionalizacije i konfiskacije individualne imovine i njenog prelaska u državnu, odnosno društvenu svojinu, tako i perioda izgradnje najvećeg dela svih privrednih, ekonomskih, obrazovnih i kulturnih dobara, delom i na imovini koja je pripadala nekom drugom.

Ovaj saziv Skupštine se u svom mandatu ponovo našao na jednom od najvažnijih društveno istorijskih zadataka, a to je da razmatra i usvoji maksimalno pravedno rešenje za sve one koji na to čekaju preko 65 godina. Bilo je jako mnogo iskušenja vezanih za donošenje faznih zakona, bez kojih se nije mogao preći težak tranzicioni put od izolovane i sankcijama zatvorene zemlje, do zemlje kandidata za ulazak u EU.

Javna rasprava o nacrtu predloženih zakona je pokazala na potrebu da se obezbedi široka saglasnost po svim ključnim i strateškim ciljevima ovog zakona. Mišljenja smo da će i današnja rasprava u načelu, a zatim i po amandmanima, u našem parlamentu dovesti do toga da se ovim zakonom da odgovor na sva ključna pitanja vezana za pravično vraćanje oduzete imovine i obeštećenje fizičkih i pravnih lica.

Sama činjenica da sa Predlogom zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju utvrđuje čak 41 propis koji stvara osnov za ostvarivanje prava na vraćanje oduzete imovine još više ukazuje na odgovornu i ozbiljnu sveobuhvatnost ovog postupka. Svesni smo da je restitucija za sve zemlje, a posebno za nas, jedan od najtežih procesa za države u tranziciji, jer se ona mora odreći velikog dela svoje imovine, bilo da je nastala nacionalizacijom ili da je nastala delatnošću privrednih subjekata na toj nacionalizovanoj imovini.

Sigurno da će i naša denacionalizacija imati dalekosežne posledice na buduće privredne, ekonomske i sve druge tokove i sigurno je da će država taj postupak sprovoditi samo u meri koliko mora da ga sprovodi, a na osnovu zakona koje uskoro usvajamo. Ovaj zakon nije samo formalni uslov da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, već je izuzetno složen i težak pravni akt kojim će se konačno ispuniti najodgovornije poštovanje principa pravičnosti, principa garantovanja ljudskih prava, a što je sve skupa osnov svakog demokratskog društva.

Velika je i višestruka odgovornost parlamenta ovog saziva da na tom principu izgradi najpravičniju moguću naknadu oduzete imovine, da propiše i sprovede pravilnu naknadu i da iz te potrebe stvori i unapredi uslove za dalji razvoj privrede, preduzetništva, trgovine i privredničke konkurencije.

Svi svojinsko-pravni odnosi koji stvaraju obavezu za državu i njene građane se moraju urediti zakonom, a ova obaveza posebno, jer je imovina oduzeta po različitim osnovima, pre 60 i više godina prenesena i korišćena kao opštenarodna, kao državna, društvena ili zadružna svojina. Rešenjima predloženim u ovom zakonu kontumira se mogućnost da u naturalnom ili drugom obliku po bilo kom osnovu vratimo jedan deo imovine, i to: imovina u javnoj svojini koju je prethodni zakon utvrdio i konstituisao; službene zgrade i prostorije koje služe za rad državnih organa; nepokretnosti u delatnostima zdravstva, obrazovanja, nauke, kulture i dečijeg vaspitanja; delovi nepokretne imovine koji su unutar raznih infrastrukturnih mreža; nepokretnosti koje su sastavni deo ekonomskih i tehnoloških celina; nepokretnosti u vlasništvu Skupštine i Vlade; nepokretnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava; dvorski kompleks na Dedinju; prodata imovina i imovina stečena u postupku privatizacije i imovina državnih preduzeća.

Poslanička grupa PUPS se i u javnoj raspravi, a i sada, zalaže za priznavanje svih postupaka vraćanja oduzete imovine i postupaka obeštećenja, uključujući i pravo na substituciju kao jedan od načina restitucije. Zamenska restitucija zemljišta je moguća u postojećim i priznatim pravnim principima iz fonda zemljišta kojima država Srbija raspolaže. Podsetimo se svi skupa da smo još 1990. godine dosta uspešno vršili povraćaj imovine seljacima i zanatlijama kojima je bez naknade oduzeto poljoprivredno zemljište. Mnogima je bilo omogućeno da vraćanje seoskih utrina, kao i vraćanje imovine zadrugama namiri njihova potraživanja.

Od 2006. godine je otpočela potpuna restitucija i obeštećenje crkava i verskih zajednica. Poslednjih 15-ak godina u Srbiji je bilo predloženo pet nacrta zakona o denacionalizaciji, ali nijedan nije zaživeo, upravo zbog neprincipijelne diskriminacije pojedinih stranih i domaćih upravljačkih krugova koji su stvorili diskriminaciju ovog pravnog oblika nenamiravanja dugova.

Danas, razmatranjem ovog nacrta zakona i njegovim usvajanjem, mi ćemo izvršiti dalje sprečavanje restitucije materijalnih nepokretnosti i svako dalje onemogućavanje privatne inicijative za rad i stvaranje dobiti na vraćenim nepokretnostima, što će omogućiti ekonomsku nezavisnost pojedinca da slobodno raspolaže i stvara na svojoj nepokretnosti. Naturalna, zamenska, finansijska ili bilo koji drugi oblik restitucije moraju da eliminišu sva otvorena sistemska pitanja kako bi ovaj proces konačno otpočeo na pravi način, eliminacijom velikog broja teških ekonomskih posledica koje su pretrpeli prethodni vlasnici.

U postupku usaglašavanja određenih rešenja koje ovaj zakon nudi, bila je potrebna i nacionalna saglasnost MMF da se ukupna sredstva namenjena za povraćaj naknadno oduzete imovine ne zaračunavaju i kalkulišu u pravo na javni dug do 45% od bruto društvenog proizvoda, kako ne bi došlo do pitanja održivosti javnih funkcija ili finansija. Neophodno je da se najpre precizno sagleda i utvrdi ukupna suma za restituciju imovine, a potom opredeli i način za povraćaj i isplatu naknada.

Napominjemo da je ovim predlogom zakona predviđeno vraćanje i obešte-ćenje za imovinu koja je oduzeta fizičkim ili pravnim licima nakon 9. marta 1945. godine, a na osnovu 41 zakonskog propisa koji su nabrojani u članu 2. Predloga zakona. Pravo na restituciju neće imati pripadnici nemačke nacionalne manjine koji su proterani nakon 1945. godine, kao ni lica koja su bila pripadnici okupacionih snaga.

Zakon je postavio osnovna načela da će se imovina vratiti u naturalnom obliku, gde god je to moguće, a ako nije, isplaćivaće se obeštećenje. Međutim, obveznici vraćanja biće isključivo država, pokrajina i opštine, odnosno javna preduzeća i preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. Obaveza vraćanja odnosiće se i na zadruge i zato je dobro opredeljenje da se nacrtom zakona predviđa da se imovina vrati u naturi ili obešteti u novcu i državnim obveznicama tamo gde je moguće. Saglasni smo da nije moguće vršiti naknadu štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja imovine i da je to teško izračunati i isplatiti ranijim vlasnicima i naslednicima koji bi to mogli zahtevati.

Mislimo da je dobro rešenje da se podržavljena imovina koja je dobila vlasnika u skladu sa zakonom ne sme dalje povređivati i sva stečena prava ne mogu biti povređena. Zato i jeste normalno da se u naturi vrati sva ona imovina koja je trenutno u državnom vlasništvu i koju je moguće vratiti.

U zakonu je, po nama, dobro konstituisana kategorija svih obveznika za povraćaj imovine, a to su Republika, autonomna pokrajina, lokalne samouprave, javna preduzeća i privredna društva čiji je osnivač država. Opredeljenje da se nepokretnosti vrate u naturi, bez tereta, je dobro, kao i to da za potraživanja koja su bila obezbeđena hipotekom opet garantuje država, uz obavezno pravo regresa prema hipotekarnim dužnicima. Odricanje od poreza prema obeštećenim licima je takođe ispravno opredeljenje, po našem mišljenju, i treba ga podržati.

Nacrt zakona za povraćaj neizgrađenog građevinskog zemljišta u naturi, sem za ona koja su dugoročnim planskim dokumentima predviđena za razvoj i investicije u objekte i javne namene, takođe je ispravno i legitimno opredelenje koje ćemo podržati.

Dobro je što će zakon zaštiti i neće dozvoliti vraćanje parcela koje su od 13. maja 2003. godine date u dugoročni zakup, osim u slučaju raskida ugovora.

Nacrt zakona ispravno predviđa procenu vrednosti nekretnina koju će na osnovu podzakonskog akta vršiti poreska uprava po skali, po kojoj inače obračunava porez na prenos apsolutnih prava. To je praktično sadašnja tržišna vrednost određenih nekretnina.

Saglasni smo da zakon pravilno pristupa određivanju vrednosti oduzetih preduzeća, držeći se pravnog načela da je vrednost preduzeća jednaka vrednosti kapitala tog preduzeća, odnosno da je to upravo njegova nominalna vrednost.

Poslanička grupa PUPS je sa posebnom pažnjom razmatrala iz Nacrta zakona, a i na radno-konsultativnim sastancima aktivno učestvovala sa predstavnicima Ministarstva, na javnim raspravama pitanja vezanih za izvore sredstava za obeštećenje u postupku restitucije, kao jednom od najvažnijih pitanja.

Podržavamo rešenje da se sredstva obezbede iz namenskih izdvojenih izvora iz privatizacije, da se deo sredstava mora ostvarivati iz konverzije prava korišćenja građevinskog zemljišta u svojinu, uz naknadu prema Zakonu o planiranju i izgradnji, a posebno je važno da se obezbedi i 100% sredstava ostvarenih iz okruženja oduzete imovine u državnoj svojini. Svakako da će se veliki deo sredstava obezbeđivati iz namenskih sredstava predviđenih republičkim budžetom.

Stečena prava privatnih lica i preduzeća na nacionalizovanoj imovini neće biti povređena, kao ni prava svih državljana Srbije koji su raniji vlasnici oduzete imovine, ili njihovi zakonski naslednici, zatim, zadužbine sa pravnim sledbenicima ili strani državljani, ako postoji reciprocitet.

Normalno je da zakon konstatuje da pravo na povraćaj imovine i obeštećenje nemaju strani državljani za koje je obavezu obeštećenja preuzela strana država ili pripadnici okupacionih snaga tokom Drugog svetskog rada i strani državljani koji su već obeštećeni bilo kakvim drugim postupcima.

Prilikom vraćanja ne bi trebalo računati naknadu koja je nekada bila isplaćena nekadašnjim vlasnicima, ali ni bivši vlasnici neće biti u mogućnosti da traže naknadu šteta za prethodni period.

U članovima 17. i 18. Nacrta zakona pobrajani su izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku. Najpre je navedeno, a mi to podržavamo, da se neće vraćati oni objekti koji su uvećani nadziđivanjem, ili dograđivanjem, a zatim i objekti koji su po zakonu u isključivo javnoj svojini, službene zgrade, zgrade koje koriste javne ustanove, kao ni podržavljena preduzeća. Vraćena imovina će se osloboditi hipotekarnih tereta i ličnih službenosti, dok stvarne službenosti moraju da ostanu.

U članovima 20. do 29. pravilno je izvršeno detaljnije preciziranje, koja se odnose na građevinsko poljoprivredno zemljište i stambene i poslovne objekte. Jasno je da se neće vraćati građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat, javna površina, a ni neizgrađeno zemljište ako se na njemu planira izgradnja objekata javne namene, ili objekata za ekonomski razvoj tog mesta. Neće se vratiti poljoprivredno i šumsko zemljište na kome su izgrađeni objekti u funkciji poljoprivredne proizvodnje, ako je potrebno izvršiti novu parcelizaciju, da bi se do te parcele otvorio put, kao ni onom zemljištu u zadružnoj ili društvenoj svojini, koja je stečeno teretnim pravnim poslom.

Kod stanova se stanarskim pravom, bivši vlasnik stana, postaće zakupodavac stanaru, po zakonskim uslovima. Smatramo da smo posle 70 godina došli na korak do ispravljanja istorijskih nepravdi nastalih od oduzimanja imovine. Mislimo da su ispoštovana sva tri ključna principa koja zakon promoviše, a pre svega, ispravlja se nepravda koja je učinjena mnogim građanima, njihovim porodicama i čitavim zajednicama.

Rešenje iz ovog zakona neće stvoriti nove ili teške nepravde, jer će se poštovati legalno stečena imovina današnjih vlasnika, nad imovinom traženom za restituciju i posebno zakon će postići visok stepen usklađenosti sa raspoloživim imovinskim i finansijskim resursima naše države, a što je posebno važno, jer će zakon biti primenljiv bez ugrožavanja ukupne finansijske stabilnosti zemlje.

Nacrt zakona je dobro osmislio mogućnost naturalne institucije, posebno za neizgrađenu građevinsko zemljište. Poboljšani su uslovi obeštećenja kroz državne obveznice, posebno za građane koji imaju više od 70 godina života, uz napomenu da se ovim zakonom ubrzava i pojeftinjuje postupak povraćaja imovine.

Poslanička grupa PUPS podržava rešenje u kome država neće naplaćivati takse i naknade tokom postupka po restituciji, a posebno podržavam stav države da se potpuno zabranjuje otuđenje tražene imovine do okončanja postupka, pa i u slučaju kada to otuđenje ili imovinu traži država.

Poslanička grupa PUPS će u okviru svojih kapaciteta popuniti potpuno zalaganje za brzu i efikasnu implementaciju ovog zakona, a posebno u iznalaženju rešenja za veliku broj specifičnih problema, kao što je postupak rehabilitacije i povraćaja imovine žrtvama Holokausta.

Amandmanima na Nacrt ovog zakona pokušaćemo da pomognemo u razrešenju pitanja vezanih za imovinsku supstituciju, u želji da se spreči svaka diskriminacija i u želji da se zameni imovina tamo gde je to moguće sa jasnim ishodom, bez novih sudskih postupaka.

Mi smo ovaj zakon shvatili kao veliki deo pravnog, privrednog, ekonomskog i posebno političkog učešća ovog parlamenta u okončanju procesa nacionalnog pomirenja koji nas prati od oslobođenja do danas.

U danu za glasanje, uz usvajanje amandmana, podržaćemo ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospodine potpredsedniče Vlade, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama praktično ispravlja metodologiju procene imovine izdavanja državnih obveznica, kao i druga pitanja važno za novčano obeštećenje, koja su jedan od oblika restitucije, a pre svega kod verskih zajednica i crkava.
Deo odredaba Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, koje se odnose na obeštećenje, zbog toga što do sada nije moglo da se primenjuje, jer su rešenja upućivala na primenu opšteg zakona o restituciji, kojim se uređuje vraćanje imovine i obeštećenje, a koji će uskoro biti usvojen. I ovaj nacrt zakona će po usvajanju opšteg zakona o restituciji morati da predvidi dva osnovna oblika restitucije, a to su naturalna restitucija i novčano obeštećenje.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona pojedina rešenja koja su bila u prethodnom zakonu upućuju se na novu normu koja prethodni zakon povezuje sa novim opštim zakonom i ubuduće će on biti ravnoglasan sa ovim zakonom.
U skladu sa tim predloženim izmenama briše se odredba o utvrđivanju vrednosti oduzete imovine, zatim odredba o državnim obveznicama, odredba o uračunavanju primenjene i izgubljene dobiti i odredba o pravu na regres i iste se ubuduće uređuju opštim zakonom o vraćanju i obeštećenju, dakle zakonom o restituciji.
Za našu poslaničku grupu bilo je bitno da se ovim predlogom vrši i izmena člana 22. zakona, jer će se ubuduće postupkom restitucije imovine crkava i verskih zajednica baviti jedinstvena agencija za restituciju, koja se osniva po novom zakonu o opštoj restituciji, dok dosadašnja Direkcija za restituciju prestaje sa radom.
Mislimo da odredba Zakona o sporazumnom rešavanju zahteva da restitucija i poravnanje treba da ostanu na snazi bez obzira što nacrt ovog zakona predviđa da takvu odredbu treba ukinuti. Imajući u vidu da novi opšti zakon o restituciji ovu odredbu ne priznaje, uz ocenu da ona može biti izvor arbitraže i raznih nesporazuma i pored toga podržavamo stav da se izvrši usaglašavanje sistema pravnih lekova u oba zakona, ako se ima u vidu da zakon o konfesionalnoj restituciji ne poznaje žalbu, već stranku, direktno usmerava na upravni spor. Dakle, po predloženoj izmeni, ukoliko se ona usvoji, crkve i verske zajednice će u postupku restitucije imati prava žalbe na prvostepena rešenja agencije za restituciju, a potom i pravo na tužbu Upravnom sudu, kao i sva druga građanska pravna i fizička lica.
Dobro je načelo proklamovano ovim nacrtom zakona o shodnoj primeni odredaba opšteg zakona kojim se uređuju konfesionalne restitucije i koje se usklađuju sa opštim zakonom. Imajući u vidu da je ovo zakonsko rešenje značajna korekcija postojećeg rešenja koje će dati nov kvalitet ubrzanju restitucije crkava i verskih zajednica, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, prilikom preispitivanja osnovnih instituta važećeg zakona kojim se vodio predlagač ova dva nova projekta ili rešenja, činjenica je da je koristio rešenja koje je Svetska trgovinska organizacija propisala za svoje članice, Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine koji je stupio na snagu još 1. januara 1995. godine.
To je tzv. TRIP sporazum koga se držimo i danas.
Prilikom ratifikacije međunarodnih ugovora, kojima se administrira od strane Svetske trgovinske organizacije, za zaštitu intelektualne svojine, sigurno da i naši organi su prilagodili sva svoja zakonska rešenja u tom periodu, upravo zakonima koji su dati od strane TRIPS organizacije.
Mi moramo da se podsetimo i kratko kakav je tok donošenja svih ovih propisa kojima se danas moramo približiti, koje moramo uspostaviti da važe za naše uslove. Ugovor o saradnji koji je potpisan još 19. juna 1970. godine, a zatim ratifikovan septembra meseca 1979. godine, prihvatili smo da se sprovodi pravilnik o ugovorima o saradnji u oblasti patenata koji i dan danas važi i na osnovu koga smo dugo radili i sprovodili sve ove delatnosti.
Ugovor o saradnji u oblasti patenata koji je ratifikovan 29. juna 1996. godine prilično je promenio odredbe prethodnog ugovora, odnosno prethodnog sporazuma o saradnji koji je sada stavio nove uslove pred naše organe, a koji su takođe morali da se zakonom prilagode situaciji u kojoj smo se nalazili.
Ratifikacija tog ugovora je izvršena 14. septembra 1996. godine, od kada je počeo da se primenjuje, odnosno od 1. februara 1997. godine.
Ugovorom o patentnom pravu koji se takođe danas razmatra, koji je usvojen 1. jula 2000. godine, u Ženevi, utvrđene su zakonske osnove o njegovom potvrđivanju, a zatim je on stupio na snagu i od kada je počeo da se primenjuje.
Konačno, Strazburškim sporazumom o međunarodnoj klasifikaciji patenata od marta meseca 1971. godine, utvrđene su izmene koje i dan danas važe i koje ćemo nadamo se današnjim donošenjem, odnosno sledećim donošenjem zakona, i jednog i drugog, prilagoditi najnovijim i najboljim rešenjima koja postoje u ovoj oblasti.
Konvencija o priznavanju evropskih patenata je takođe obavezala, na osnovu člana 63. te konvencije, na određene promene koje moramo da primenimo i kod kojih nema tolerancije da li su one primenjive ili nisu primenjive. Jednostavno, one moraju biti primenjene, jer su onda kompatibilne sa svim svetskim i evropskim rešenjima.
Napominjem da su ovakvim konvencijama i ovakvim načinom predloženog zakona ustanovljene dopune koje više su od polovine dopuna svih članova sada važećeg zakona, što je na osnovu odredbe stava 2. člana 47. jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa koji važe za našu zemlju, dovelo do toga da predložimo donošenje potpuno novog zakona, a ne samo izmene i dopune zakona, kao što je to upravo bitnoj varijanti bilo rečeno.
Predloženi zakon, kao i važeći zakon o patentima, predviđa zaštitu pronalazaka patentom i malim patentom kao novinama odnosno kao načinom razrešavanja određenih stvari koje se podnose u prethodnoj proceduri.
S obzorom da je taj postupak i predmet zaštite pronalazaka i kod velikog i kod malog patenta različit, sadašnja rešenja koja su data u Nacrtu zakona kao novog zakonskog rešenja u potpunoj meri razrešavaju ta pitanja kako u postupku tako i u načinu donošenja odluka o usvajanju jednog ili drugog patenta.
Moramo da podsetimo da je uvođenje obavezne izrade izveštaja o pretraživanju stanja tehnike po predmetu pronalaska pre objave prijave patenta dobro rešenje i to je rešenje koje je usaglašeno sa evropskim rešenjima.
Prema važećem zakonu, taj postupak suštinski je ispitivanje predmeta prijave patenta sa rokom od šest meseci od datuma objave. Sada se taj rok skraćuje i normalno je da treba da se skrati, imajući u vidu značajan napredak tehnološko-tehničkih rešenja koje danas imamo u svetu.
Posebno smo, razmatrajući Nacrt ovog zakona o patentima, saglasni sa time da se uvedu odredbe kojima se uređuje zaštita tih patenata, pre svega malog patenta.
Za razliku od važećeg zakona o patentima, predloženim zakonom se propisuje da mali patent ima isti inventivni nivo kao i veliki patent. Ova novina je predložena iz razloga što važećim zakonom inventivni nivo malog patenta nije jednoznačno definisan, a u praksi se mora definisati i mora biti primenjiv.
Posebno želimo da istaknemo da su poslednje novine koje se unose u tehničko – tehnološki i taj patentni život u našoj zemlji jeste novina da je predložena promena u odnosu na štete koje bi se odnosile na njegovo trajanje odnosno na trajanje određenih patenata ako isti ne zažive u praksi odnosno ne budu osnova za stvaranje novih inovativnih rešenja. Ta šteta mora da se raspodeli jednako na one koji su patent predložili, rasporedili i na one koji ga nisu pravilno primenili u praksi na onaj način kako je to patentnim rešenjem utvrđeno.
Ugovorom o patentnom pravu propisana su pravila koja imaju za cilj harmonizaciju i racionalizaciju formalnih zahteva u pogledu urednosti prijave za zaštitu svih patentnih prava koja se podnose određenom nadležnom organu. Mislimo da je ta uredba obuhvatila sve elemente koji su kompatibilni sa elementima EU i jednaki su sa prethodnim zakonskim rešenjima i sa novim rešenjima koja se predlažu.
U odnosu na važeći zakon o patentima, uvedene su nove odredbe kojima se uređuje zaštita i malog patenta i velikog patenta i te uredbe ćemo prihvatiti i primenjivati u svakodnevnoj praksi.
Podsećamo da je Narodna skupština Republike Srbije još 26. marta 2010. godine potvrdila Ugovor o patentnom pravu koji je usvojen 1. jula 2000. godine u Ženevi. Zakon o potvrđivanju tog Ugovora o patentnom pravu je stupio na snagu 3. aprila 2010. godine i počeo je da se primenjuje od 20. avgusta 2010. godine. S tim ugovorom o patentnom pravu se predviđa maksimum formalnih zahteva u postupku zaštite pronalazaka u pogledu vrednosti prijave za zaštitu, urednosti prijave za zaštitu pronalazaka, zastupanja, kao i u postupku u kojem se sprovodi pravna zaštita pronalazaka čija je država potpisnik. Mislimo da je to u redu i da tako treba primenjivati.
Ugovori o patentnom pravu mogu se propisati i na drugačiji način ukoliko to nije u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima.
Želimo da napomenemo da je Zakon o patentima takođe harmonizovao odredbu Ugovora o patentnom pravu koji se odnosi na postupak podnošenja prijave, zatim na preduzimanje svih radnji koje su potrebne od strane zastupnika, zatim na primanje obaveštenja od strane nadležnog organa u vezi sa postupcima, ali i za plaćanje takse i naknade za podnošenje određenog patentnog prava.
Smatramo da su sve to mere radi operacije koje su usaglašene sa opštim pravima uredbi i konvencija EU koje smo spomenuli.
S obzirom da predložene mere, za razliku od važećeg, propisuju upis zaloge na pravo na molom patentu i na pravima iz prijave u odgovarajućem registru organa uprave nadležnog za poslove intelektualne svojine, smatramo da su prelazne odredbe od stava 2. člana 172. do predloženih novih rešenja sasvim u redu i podržaćemo ih prilikom razmatranja zakona u načelu, a i kasnije kada se bude razmatrao zakon u pojedinostima, odnosno kada se budu razmatrali amandmani.
Veliki broj podnetih amandmana ukazuje na to da ima prostora i mesta da se izvrše i tehničke ispravke nedostajućih rešenja koja su data u Nacrtu ovog zakona.
Mislimo da ovaj zakon zaslužuje da dobije našu punu podršku i u danu za glasanje mi ćemo podržati oba zakona. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici, mislimo da u Srbiji danas ne postoji politička opcija ili građanska i privredna grupacija koja ne misli da nam je železnica najzaostaliji deo celokupnoj infrastrukturnog sistema države.

Ovaj saziv Narodne skupštine Srbije imao je tešku i odgovornu ulogu i zadatak da po hitnom postupku usaglasi i prevaziđe sve stručne, pravne i tehnološko-tehničke razlike između naše zemlje i visoko razvijenog sveta. Složićemo se da je železnica Srbije sada neravnopravna u odnosu na celokupni sistem železničkog saobraćaja u Evropi i svetu, da je neusklađena sa železnicama zemalja u okruženju, a posebno sa zemljama EU.

Teško i složeno stanje naše železnice neprestano nas dovodi u neusaglašenost u investiranju između železnice i drumskog i vodenog saobraćaja. Razumljivo je da sada nema investitora koji bi ulagali u zastarelu, neorganizovanu i vrlo neefikasnu železnicu, koja je saglasno tome neprestani generator gubitaka u privredi.

Teško i neodređeno stanje naših železnica izložilo nas je još jednom većem riziku koji smo očekivali i za koji smo se nadali da neće tako brzo doći, a to je rizik od pokušaja zaobilaženja naše železnice, odnosno Koridora 10 od strane konkurentskih železnica iz država u našem okruženju, što je razumljivo, ali je istovremeno i veliki problem koji je teško sprečiti.

Ministarstvo, naša Vlada i sama železnica su duboko svesni da je Koridor 10 prirodno najpogodniji i najkraći put između zapadne Evrope i Turske, odnosno Bliskog Istoka. Moramo učiniti sve što je neophodno da po hitnom postupku usvojimo ovaj, ali i druge zakona koji će omogućiti sprečavanje skretanja tokova roba i putnika na alternativne pravce preko Rumunije i Bugarske.

Poslanička grupa PUPS smatra da su do sada preduzete mere nedovoljne i da se odmah po razmatranju i usvajanju ovog zakona mora pristupiti sprovođenju i drugih finansijskih mera za uspešno sprovođenje revitalizacije i restrukturiranja naših železnica, do nivoa konkurentnog privrednog društva, spremnog da zatvori sve prethodne gubitke i konačno omogući stvaranje benefita za našu zemlju.

Podsećamo vas da je pre izrade Nacrta zakona već doneta odluka o promeni pravne forme Javnog preduzeća "Železnice Srbije", ali i odluka o izmenama i dopunama Osnivačkog akta Javnog preduzeća "Železnice Srbije". Ovim odlukama se Javno preduzeće "Železnice Srbije" reorganizuje na potpuno novim i savremenim osnovama u akcionarsko društvo, a što je omogućio Zakon o privrednim društvima, koji je ovaj parlament nedavno usvojio.

Novim zakonima omogućujemo ovom privrednom društvu znatno efikasniji rad, kao i poslovanje u skladu sa svetskim tržišnim uslovima. Mi smo kao poslanička grupa potpuno svesni da ni primena navedenih odluka, ni primena novog zakona neće biti moguće bez pozitivnog mišljenja EU o usklađenosti naših sa evropskim propisima, a ona takođe neće biti moguća ni bez dodatnih pravilnika u uredbi, strogo saglasni direktivama kojima se stvara potrebno okruženje za rad i poslovanje ovog vrlo specifičnog privrednog društva.

Poslanička grupa PUPS smatra da su rešenja u ovom zakona predložena na osnovu najviših kriterijuma i odgovornosti koje sada važe u celom svetu. Pre svega, utvrđuju se precizna ovlašćenja, ali i stroge odgovornosti Direkcije za železnice, na osnovu kojih će proisteći sva tehnička i tehnološka rešenja i podzakonska akta, a na osnovu kojih će se upravljati celokupnim sistemom naših železnica.

Neminovno je da odmah po usvajanju zakona o železnici samim zakonom usvojimo i ovlašćenje za donošenje propisa od visokog značaja za bezbednost železničkog saobraćaja, a koji će biti utvrđen u posebnom zakonu o bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Očekujemo da će svi učesnici u procesu od vijanja železničkog saobraćaja, počev od samog železničkog prevoznika, pa preko upravljača železničke infrastrukture i privrednih društava, kao i preko svih drugih pravnih lica ili preduzetnika koji će vršiti prevoz za sopstvene potrebe imati pozitivan i ekonomski vrlo važan efekat u samom poslovanju.

Novi zakon o železnici, ali i Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju, konačno će stvoriti, po našem mišljenju, efikasne uslove za brži rast celokupnog železničkog sistema, ali i vrlo bezbedno i nesmetano odvijanje celokupnog železničkog saobraćaja kroz našu zemlju. Dugo su privredni subjekti koji se bave organizovanjem i obavljanjem prevoza u kombinovanom transportu očekivali nova zakonska rešenja, jer će ona omogućiti da se veći deo prevoznog puta uspešno obavlja železnicom, a jedan manji deo vodenim putem ili suvozemno, drumskim putevima.

Po prvi put ovim zakonom se potpuno daju osnovi za uređivanje ove vrste transporta. Mišljenja smo da će ovaj zakon uticati na privredu Republike Srbije u celini. Ovim zakonom se bitno poboljšava i zaokružuje pravno uređenje celokupnog železničkog saobraćaja, a u potpunosti, u skladu sa legislativom EU.

S pravom se može očekivati da će doći do većeg porasta interesovanja za transport robe i putnika železnicama, kako u Republici Srbiji, tako i u zemljama u okruženju, koje će imati pojačan interes za robu koja se prevozi preko teritorije Republike Srbije.

Ovim zakonom otvara se pravo konkurentnog nadmetanja zainteresovanih privrednih subjekata, koji će se baviti poslovima upravljanja železničkom infrastrukturom i poslovima prevoza, raznim vučnim sistemima u železničkom saobraćaju.

Dame i gospodo, javna rasprava svih zainteresovanih učesnika u izradi nacrta zakona o železnici, stvorila je veliki broj sugestija i tehničkih primedbi i na nacrt zakona, koje su uglavnom prihvaćene, kako od JP Železnice Srbije, tako i od nadležnog ministarstva.

Naravno, svi moramo biti svesni da će tokom primene zakona preduzimati mere za njegovu primenu, pre svega, kroz donošenje jednog broja podzakonskih akata, koji će u znatnoj meri rešiti sva otvorena tehničko-tehnološka pitanja i probleme u ovoj oblasti.

Analiza o usklađenosti Nacrta zakona o železnici sa propisima EU, obuhvatila je sva otvorena pitanja bez čijih rešenja ne može biti primenjen ovaj zakon u celosti i bez čije primene on ne može dati očekivane rezultate. To se pre svega odnosi na analizu i ocenu o ispunjenosti uslova neophodnih za izdavanje licenci za prevoz.

Poslanička grupa PUPS smatra da su uslovi veoma oštri, ali takođe i korektni, jer ne dozvoljavaju toleranciju zbog koje bi bila ugrožena bilo čija bezbednost roba ili putnika u železničkom saobraćaju. Možda će se nekome učiniti da su još strožiji uslovi za ispunjenje zahteva za nominaciju za dobar ugled, ali ako se ima u vidu da se to odnosi i na dokazivanje validnosti poslovne sposobnosti i finansijske sposobnosti, kao i reintegovane kategorije, onda se zalažemo da Direkcija zada još strožije i bliže uslove za nominaciju i sticanje ove ocene - dobar ugled za sve prevoznike.

U celosti podržavamo kategorisane zahteve koji se odnose na utvrđivanje stručne osposobljenosti, ali i osiguranja koje moraju ispuniti privredna društva i konkurenti za dobijanje licence.

Imajući u vidu da smo zbog poznatih društvenih, privrednih i političkih zbivanja, kao i zbog privatizacije u tranziciji bili izloženi evidentnom tehnološkom zaostajanju, sada moramo preskakati fazno osposobljavanje naših stručnjaka i odmah moramo ići na najviši i najodgovornije stručno i tehničko-tehnološko obrazovane kadrove i stručnjake.

Smatramo da je možda rok od dve godine koji je predviđen za donošenje podzakonskog akta za propisivanje oblika i sadržine licence predugačak, jer se mora brže i efikasnije prevazilaziti period velikog tehničkog zaostajanja.

Sigurno da i dalje ostaje obaveza naše Direkcije da izdaje privremene licence, ali ostaje i obaveza o međusobnom obaveštavanju naših organa i organa EU o ispunjenosti uslova za licencu kod određenih železničkih prevoznika i usluga.

Poslanička grupa PUPS vas potpuno podržava u rešenjima zakona kojima se predviđa donošenje podzakonskih akata, kojima će se detaljno propisati dokazivanje o ispunjenosti uslova za izdavanje licenci, ali i završavanje međunarodnog železničkog prevoza, kao i završavanje prevoza na teritoriji Republike Srbije.

Svi elementi delimično usklađenih i neusklađenih, ili nepropisno usklađenih i neprenosivih rešenja, koja bi na bilo koji način mogla biti štetna u železničkom saobraćaju u našoj zemlji, moraju biti neopozivo otklonjena i železnice moraju biti pojam sigurnog, efikasnog, bezbednog i nadasve ekonomski isplativog transporta kroz našu zemlju.

Dame i gospode, smatramo da je zakonom postignuta potpuna usklađenost i jasna definicija pojmova nadležnog organa, operatora usluga javnog prevoza, termina i isključivo pravo, termina nadoknade za pružanje javne usluge, kao i termina unutrašnjeg operatera integrisanih usluga javnog prevoza putnika koja dobijaju svoje konačno značenje, a time i primenu u našoj praksi.

Podržavamo odluku Vlade Republike Srbije koja je na sednici od 26. maja 2011. godine donela o promeni pravne forme Javnog preduzeća Železnice Srbije, iz pravne forme javnog preduzeća u pravu formu zatvorenog akcionarskog društva – AD Železnice Srbije.

Posebno podržavamo odluku Vlade o izmenama i dopunama osnivačkog akta, kojim je pored kontrolnog matičnog društva AD Železnice Srbije, utvrđeno četiri zavisna ili podređena privredna društva, sa kojima sada sledi nastavak procesa daljeg restruktuiranja ovog akcionarskog društva.

Mišljenja smo da se rezultat ovog procesa mora pokazati kao potpuna nezavisnost, ali odgovornost upravljača infrastrukture za dalju sudbinu Železnica Srbije.

Međusobna saradnja upravljača infrastrukture i prevoznika su ovom Zakonom utvrđeni na nivou sigurnih garancija i optimalne konkurentnosti međunarodnog železničkog transporta robe i putnika.

Mi kao poslanička grupa predlažemo da nadležno ministarstvo naloži i obezbedi izradu metodologije vrednovanja elemenata za određivanje naknada za korišćenje železničke infrastrukture, ali i za organizovanje i regulisanje teretnog, kombinovanog i putničkog železničkog saobraćaja.

Primena te šeme i metodologija utvrđivanja naknade mora biti zasnovana na istim principima za celu međunarodnu i domaću mrežu.

Smatramo da se ovim zakonom pravično utvrđuju principi naknada za korišćenje infrastrukture, ali i principi naknada za prevoznike od kojih će se viškovi usmeravati za dalje finansiranje i poslovanje korisnika infrastrukture.

Dobro su obrađena sva prava i obaveze za pružanje informacija o nametnutim naknadama, kao i prava za utvrđivanje naknada minimalnih paketa usluga, kao i usluga pristupa prugom do službenih objekata.

Standardi koji sve već koriste za utvrđivanje izuzetaka od principa utvrđivanja naknada, kao i od principa popusta, preko šeme kompenzacija za neplaćene troškove zaštite životne sredine, kompenzacija za saobraćajne nezgode i infrastrukturu su dobro obrađene odredbe, a one će biti primenjene u našem zakonu fazno, u sklad sa našim stepenom ekonomskog razvoja. Ne mogu biti primenjene odmah.

Šema efikasnosti naknade za rezervisanje trasa, prava pristupa kapacitetu, kao i trajanje prava korišćenja specifičnih kapaciteta infrastrukture su sada potpuno usklađeni sa pravima i kod nas, a i u celom svetu.

Preostaje da se dovrše tehničke neusklađenosti za okvirni sporazum i za zaključivanje ugovora o korišćenju železničkih infrastruktura, radi pružanja usluga u međunarodnom transportu.

Donošenjem novog zakona se otklanjaju nedostaci koji su do sada ugrožavali bezbedno i nesmetano obavljanje železničkog saobraćaja za transport roba i putnika. Ovim zakonom se sada omogućava praktična primena svih savremenih tehničko-tehnoloških rešenja, a Direkcija za železnice dobija sva ovlašćenja od velikog značaja za bezbednost saobraćaja, ali i za olakšano i efikasnije poslovanje.

Poslanička grupa PUPS će podržati sve amandmane kojima se tehnički poboljšavaju određena rešenja u ovom zakonu, a posebno će podržati ovaj zakon u načelu. Hvala na pažnji.

Poštovana gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da o ovom amandmanu možemo još jedanput da razgovaramo i da se podsetimo onih rešenja koja su ponuđena. Radi obezbeđivanja materijalnih i drugih uslova za zaštitu, korišćenje, utvrđivanje i unapređivanje dobara od opšteg interesa i zaštite životne sredine u jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji obavlja energetska delatnost, javna preduzeća, privredna društva, odnosno druga pravna lica ili preduzetnici dužni su da plate naknadu za korišćenje uglja, vode, nafte ili prirodnog gasa.
Sredstva ostvarena iz naknade po ovom članu zakona koristila bi se za finansiranje izgradnje objekata i izvođenje drugih radova radi sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica izvedenih radova na izgradnji hidroelektrana, odnosno termoelektrana ili otvaranja eksploatacionih polja i štetnih posledica korišćenja tih objekata.
Sredstva za namenu iz stava 1. ovog člana prihod su jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi hidroelektrana, termoelektrana ili rudarsko polje, odnosno jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji je potopljeno zemljište za potrebe hidrocentrale.
Podnetim amandmanom bliže se razrađuje amandman na član 14. stav 1. – opštine koje su pretrpele štete zbog eksploatacije vode, mineralnih sirovina, uglja, nafte i prirodnog gasa ovim ponovo dobijaju naknadu za korišćenje, trebalo bi da dobiju naknadu za korišćenje dobara od opšteg interesa u energetskoj delatnosti. Iz ovih sredstava rešavali bi se komunalni i infrastrukturni problemi u mesnim zajednicama i lokalnim sredinama i ta sredstva neće ulaziti u budžet jedinica lokalne samouprave. 36 opština i gradova jugoistočne Srbije i Srbije u kojima se nalaze naši najvažniji energetski objekti su istovremeno i najsiromašnije marginalne opštine Srbije, a sredstva iz naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte, uglja i gasa isključivo bi se usmeravala za rekultivaciju eksploatacionih polja, vodotokova, narušene infrastrukture u recikliranim mesnim zajednicama.
Opštine i gradovi koji su direknto izloženi štetama, bilo hidroenergetskih objekata ili drugih objekata iz elektroenergije, su: Pirot, Surdulica, Kladovo, Negotin, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, Požarevac, Smederevo, Grocka, Palilula, Stari Grad, Savski Venac, Čukarica, Novi Beograd, Zemun, Bela Crkva, Kovin, Pančevo, Stara Pazova, Inđija, Novi Sad, Titel, Žabalj, Novi Bečej, Pećinci, Ruma, Vladimirci, Šabac, Obrenovac, Lazarevac i još neka druga mesta.
Mi smo od 1990. godine, na osnovu Zakona o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije u proizvodnji nafte i prirodnog gasa po "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 1690, isplaćivali ovu naknadu. Ta naknada nije velika. Napomenuli smo da HE "Đerdap" ima proizvodnju od sedam milijardi 164 gigabajta električne energije, a da je sva naknada koja bi se dala za rentu, odnosno naknadu za korišćenje sredstava samo oko 300 miliona kilovat časova električne energije, što nisu velika sredstva.
S druge strane, hteo bih da vas podsetim, pre svega vas, gospodine ministre, jer se vaš uvaženi kolega i naš saradnik gospodin Petar Škundrić po ovome tekstu koji držim ovde i koji ću sada citirati, prilikom donošenja Zakona o rudarstvu izjasnio u ovom visokom domu i kazao je sledeće: "Zaista visoko cenim predloge koje ste izneli u svoje ime i ume opština i mesnih zajednica". Moram da kažem da pitanje naknade za korišćenje voda u hidroelektranama, kao i naknade za delatnost proizvodnje električne energije nije predmet ovog zakona, dakle, Zakona o rudarstvu, to reguliše Zakon o vodama, a od vrednosti kilovat časa 2,5% se naplaćuje za proizvedenu energiju u hidroelektranama, a 1,25% po kilovat času za termoelektrane i oko 1,2 dinara za eksploataciju stonih voda po litru.
Smatram da vaš predlog treba razmotriti u kontekstu postojećeg Zakona o vodama i u kontekstu donošenja novog zakona o energetici i naći jedno racionalno i pravedno rešenje u odnosu na region o kome ste govorili i uopšte u odnosu na eksploataciju vode i ostalih dobara u Republici Srbiji. Tada smo već najavili da ćemo kod ovoga zakona o energetici ovo najozbiljnije razmotriti.
Želim samo još da dodam, zbog javnosti, a i zbog učešća velikog broja naših narodnih poslanika u donošenju ovoga zakona i zbog ovakve rasprave koja se vodi sa velikim brojem amandmana na sledeće okolnosti - Beogradski fond za političku izuzetnost je organizovao zajedno sa Agencijom "GIZ" iz Nemačke, koja takođe prati energetsku efikasnost ne samo u Evropi, nego svuda u svetu, na tri foruma - u Subotici, u Nišu i Beogradu raspravu o energetskoj efikasnosti i o sistemima koje mi danas imamo u Srbiji. Sačinjena je zajednička deklaracija, da kažem, ili izjava o tome, utvrđen je uporedni pregled karakteristika energetskih preduzeća u Srbiji i u EU, odnosno u svetu.
Ako se govori o imovini, ovaj zakon i ta pitanja mora da rešava, kod nas su sva preduzeća u vlasništvu države i data su na korišćenje kao preduzeća, odnosno ta imovina...
(Predsedavajući: Izvinite, gospodine Stamenkoviću, ali ako imate još duži govor, prekinuo bih sada sednicu, pa vi nastavite u 15,00 časova.)
U redu.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želja mi je da dovršim izlaganje koje je dato u vezi sa predlogom za usvajanje amandmana na član 26 a i b.
Najvažnije je od svega da upoznamo sve nosioce ovog posla sa uporednim pregledom karakteristika energetskog preduzeća u Srbiji i u svetu. Kada se radi o osobini koja se zove imovina preduzeća, kod energetskih preduzeća u Srbiji je činjenica, da je imovina u vlasništvu države i da je data na korišćenje preduzeću. Može biti oduzeta u svakom trenutku. Stečena imovina i prava prelaze u vlasništvo države. Kada se radi o energetskom preduzeću koje je paritetno našem preduzeću svuda u svetu imovina je u vlasništvu preduzeća, jasno je razgraničena od imovine države ili lokalne samouprave.
Kada se radi o samom razgraničenju imovine kod nas to razgraničenje nije jasno. Popis državne imovine nije javno dostupan, a kada se radi o energetskim preduzećima u svetu razgraničenje imovine je popis i javni registri. Dakle, potpuno je razgraničeno. Kada se radi o formi preduzeća, energetskog preduzeća, u našoj zemlji to su javna preduzeća ili akcionarska društva u zajedničkom vlasništvu države i stranog partnera, uz minimalno učešće malih akcionara. Kada se radi o formi preduzeća koja u svetu, to je onda akcionarsko društvo najčešće kotirano na javnoj berzi. Akcije mogu biti i u državnom vlasništvu.
Kada se radi o delatnostima koje se registruju kod energetskih preduzeća kod nas, najčešće je to delatnost od opšteg interesa, tako mi to proglašavamo, pa i ovim zakonom, a kada se radi o preduzeću u svetu to je onda komercijalna delatnost koja vrši neka javna ovlašćenja. Delatnost od javnog interesa kako mi to zovemo kod nas je za skoro sve energetske delatnosti. Gotovo, da nema delatnosti koja nema javni interes.
Kada se radi o preduzećima u svetu samo je to delatnost kod kojih je propisano pravo pristupa treće strane. Dakle, kao poseban vid ulaska u taj sistem, što je kod nas sada definisano Zakonom o privrednim društvima.
Kada se radi o pribavljanju prava obavljanja delatnosti od javnog interesa naše preduzeće je predato, odnosno mi smo taj javni interes predali preduzeću poveravanjem najčešće prilikom samog osnivanja preduzeća. Zakonom, zakonskim aktima, podzakonskim aktima ili najčešće u zadnje vreme ovo o čemu su druge kolege narodni poslanici govorili preko Agencije itd. Što se tiče, preduzeća u inostranstvu, odnosno drugih komparativnih preduzeća, pribavljanja prava obavljanja delatnosti od javnog interesa je stečeno na javnom tenderu u jednom korektnom ili konkursnom postupku.
Kada se radi o javnom dobru koje je i ovde definisano i o kome je ovde diskutovano na osnovu Ustava koji ga javno dobro određuje, mi smo kao država jasno rekli da je to u vlasništvu države, sva javna dobra su u vlasništvu države. Kada se radi o energetskim preduzećima u Evropi onda je to u javnom vlasništvu, država upravlja javnim dobrom u ime i za račun te iste javnosti.
Kada se rasprava obavlja i o drugim pitanjima koja su vezana ne samo za Zakon o energetici, nego i za pređašnji Zakon o rudarstvu, vezano za Zakon o privrednim društvima, mi smo takođe definisali osobinu naših preduzeća koja se odnosi na prava preduzeća da se koristi tim javnim dobrom. Naša preduzeća su dobila na korišćenje i od strane države uz malu ili nikakvu nadoknadu. Kada se radi o preduzećima u svetu onda su oni to stekli u koncesionom postupku uz tržišnu naknadu.
Kada se radi o pribavljanju zemljišta iz privatnog vlasništva naša preduzeća dobijaju priznato opšte pravo eksproprijacije radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa, i upravo to prao eksproprijacije nad imanjem, govori o trajnom gubitku zanimanja koja su naši ljudi izgubili, odnosno naši građani izgubili time što je izvršena eksproprijacija najboljih i najkvalitetnijih imanja, a nije napravljena pravična naknada po osnovu naknade za korišćenje resursa.U svetu je to samo kupovina na tržištu. Da je bila kupovina na tržištu kod svih elektro-energetskih objekata mnoge od tih parcela, ili mnoge njive, ili mnoge delatnosti ne bi ni bile kupljene po ovoj ceni koju određuje država, odnosno po ceni eksproprijacije.
Kada se radi o tržišnom položaju naših energetskih preduzeća mi tvrdimo da su oni u monopolu ili u semi monopolu, da su visoki troškvi ulaza u samu granu delatnosti.
Kada se radi o drugim stranim preduzećima bilo gde u svetu oni su oligopol, uz niske troškove ulaska u samu granu. Ta razlika nam je upravo dala pravo, odnosno dala mogućnost da kroz ovaj amandman pokušamo da se vrati ono što je eks propisano a nije pravično naknađeno, a koristiće se sve vreme dok traje i taj elektro-energetski objekat, bilo da je u pitanju hidroelektrana, ili rudnik, ili bilo šta drugo iz tog sistema.
Kada se radi o samom upravljanju tim preduzećima, upravni odbor tih preduzeća kod nas donosi odluku uz saglasnost odgovarajućih državnih organa. Ono što je svetsko iskustvo u tome jeste, da sve odluke donosi i upravlja upravni odbor, ali uz znatno učešće javnosti tog civilnog sektora o kome smo malo pre govorili, odnosno u prvom delu sednice.
Kada se radi o rukovođenju kod nas su državna, praktično državna uprava je osnivač imenuje direktore često do nižih nivo rukovođenja, a dužina mandata nije jasno određena.
Kada se radi o drugim preduzećima koja su kompatibilna sa našim onda upravni odbor imenuje direktora a trajanje mandata je određeno ugovorom kao i naknada ličnih dohodaka tog upravnika.
Kada se radi o cenama, kod nas su cene pod državnom kontrolom, a kada se radi o elektro-energetskim objektima ili preduzećima u EU onda je to komercijalno formiranje cena uz minimalno državnu intervenciju u jasno definisanim slučajevima. Ono što posebno želim da istaknem jeste i kreditna sposobnost tih preduzeća. Kod nas je minimalna ili nikakva zavisi od države, a napolju je apsolutna u skladu sa komercijalnom sposobnošću iste da odgovori na one potrebe koje ima i kod investiranja, i kod investicionog održavanja, i kod plaćanja naknada.
Kada se radi o samim investicijama u našoj zemlji uz državnu garanciju ili direktno iz javnog budžeta, a sve investicije u stranim preduzećima su samo uz komercijalno finansiranje. Odobrenje investicija vrši se u skladu sa nacionalnom energetskom strategijom i prostornim planom, što su propisi jednako pravne snage kao propisa o zaštiti privatne imovine i zaštiti životne sredine. Kada se radi o takvim preduzećima koja sa kompatibilna sa našima prema zahtevu komercijalnog
investitora uz zadovoljenje propisa o prostorno uređenju i uticaju na životnu sredinu. Ono što je za nas bilo najvažnije kada smo predlagali ovaj nivo amandmana koji bi rešili pitanje ekspropisanih površina, odnosno trajnog gubitka egzistencije građana, jeste nezavisna regulacija koja mora da postoji kod tih pitanja, a ona je kod nas uz saglasnost državne uprave i za najveći deo delatnosti se odnosi kao saglasnost državne uprave dok je svuda u svetu ograničena delatnost gde je propisano pravo pristupa treće strane ili očuvanje javnog interesa.
Želim još da napomenem kod ovog predloga amandmana koji smatram da je Vlada trebala da ga usvoji, a odnosi se na poreski tretman naših preduzeća i elektor-energetskih preduzeća u svetu. Kod nas je poreski tretman koji imaju vezan za diskrecioni ukoliko postoji strani partner, strani poreski tretman može biti dogovoren između države i tog stranog partnera. Kada se radi o preduzećima u svetu on je u skladu sa zakonom i bez diskriminacije, odnosno diskrecije poreskog organa. to upravo govori o tome gde god smo vršili eksproprijaciju gde god smo trebali da vršimo naknadu, odnosno naplatu za proizveden kilovat struje, bilo da je iz elektor-energije, bilo da je iz hidroelektrane, bilo da je iz gasa, bilo da je iz nafte, bilo da je iz uglja, mi nismo vršili pravičnu naknadu. Toliko i hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, najpre ću ispred strategije razvoja naše elektro energije pročitati jedan citat: "Društvena sposobnost donošenja odluka koje se tiču budućnosti i od suštinskog su značaja za razvoj energetskog sektora uopšte".
Imajući u vidu dug životni vek energetske infrastrukture i uticaj koji na njega ima može se kvalifikovati kao uprava, kao razvoj, kao održivost i privredni razvoj u budućnosti. Korisno je da se krupne odluke čije će se posledice osećati dugo u budućnosti donose na temelju najboljih raspoloživih informacija uz široku društvenu saglasnost. Potrebno je da se detaljne informacije o raspoloživoj infrastrukturi, proizvodnji i potrošnji energije, uticajima na životnu sredinu, društvenim uticajima i druge prikupljene, obrađene i dostupne javnosti informacije koriste na pravilan način. Bilo bi dobro da postoji zainteresovana, kvalifikovana i obaveštene javnost koja može da učestvuje u procesu donošenja odluka.
Konačno, potrebno je da problemi budu izneti pred takvu javnost, kada su sve ili mnoge opcije za rešenje na raspolaganju i kada je učešće javnosti u ovom procesu svrsishodno. Isto tako, potrebno je da postoje društveni mehanizmi za postizanje konsenzusa i donošenje odluka o jasno definisanom vremenu.
Program "Evropa 2020" ili "Energija 2020" podrazumeva ove okolnosti, a ostvarenje tih okolnosti u Srbiji je tek u povoju, odnosno počinje ovim zakonom.
Poštovani gospodine ministre, ovim zakonom se na osnovu člana 97. stav 1. tačke 6), 7) i 8) Ustava Republike Srbije uređuju svojinski i obligacioni odnosi, a i zaštita svih oblika svojine, posebno pravni položaj privrednih subjekata koji su u sistemu obavljanja pojedinih privrednih energetskih delatnosti i u zaštiti prirode, u zaštiti na radu i u svoj zaštiti koja tu postoji. Podsećam sve narodne poslanike, kao i građane Srbije da svu nacionalnu imovinu i prirodna bogatstva mogu koristiti pravna i fizička lica samo pod uslovima utvrđenim zakonom. Posebno je članom 84. stav 2. Ustava zabranjeno donošenje akata kojima bi se omogućio monopolski ili nekontrolisani dominantni položaj pravnih i fizičkih lica koja po poverenom poslu raspolažu nacionalnom imovinom i prirodnim bogatstvima.
Od 1990. godine pa do 26. aprila 2004. godine ovako konstituisanu obavezu izvršavale su hidroelektrane i drugi elektroenergetski objekti prema opštinama koje su pretrpele najveće štete gubitkom obradive kvalitetne zemlje, gubitkom egzistencije građana, kroz gubitak privrednih delatnosti kao što su ribarstvo, brodarstvo, povrtarstvo, saobraćaj, poljoprivreda, itd. Opštine koje su najveće pogođene i koje dan danas trpe ogromne štete zbog eksploatacije vode, mineralnih sirovina, nafte ili prirodnog gasa, a za potrebe elektroenergetskih elektrosistema jesu Pirot, Surdulica, Kladova, Negotin, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, Požarevac, Smederevo, Grocka, Palilula, Savski venac, Novi Bečej, Zrenjanin, Pećinci, Ruma, Vladimirci, Šabac, Novi Sad.
Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte i prirodnog gasa u periodu od 1990. do 2007. godine isplaćivala se u mesečnim iznosima od 42.658 dinara u opštini Pirot, pa do 3.439.467 dinara u opštini Kladovo. Podsećamo narodne poslanike i građane Srbije da se navodno nalazimo u postupku decentralizacije Srbije i posebno u postupku ravnomernog razvoja, pre svega marginalnih opština. Opštine koje sam naveo, kao i druge nepomenute na čijoj se teritoriji nalaze najveći prirodni i posebno energetski objekti naše zemlje veliki su poreski obveznici. Sada su umesto bilo kakvog stepena razvijenosti postale marginalne, siromašne i nerazvijene opštine. Sa jedne strane, najrazvijeniji elektroenergetski objekti, sa druge strane, nerazvijene opštine.
Navedene opštine, kao i granične opštine istočne Srbije usled brojnih geopolitičkih i internih razloga zaostaju u razvoju već nekoliko decenija, uz izrazite depopulacione procese koji ukazuju na ozbiljnu pretnju u budućnosti.
Dosadašnji kapaciteti opštinska istočne Srbije, uprkos činjenici da se u njima nalaze najkrupniji energetski objekti naše zemlje nisu bili u stanju da iskoriste potencijalne sirovine, bilo da je u pitanju voda, ugalj, nafta, prirodni gas ili nešto drugo. Umesto toga, došlo je do stvaranja velikih poreskih obveznika koji su državna i javna preduzeća, dok je opštinama prepušteno da žive kako znaju i umeju. Zavisiće uvek od nekog centra moći, bez osnovnih poluga razvoja u svojim rukama, opštine jugoistočne Srbije doživele su tešku demografsku i posledično tome, ekonomsku deklinaciju zbog nedostatka politike regionalnog razvoja, uz ogroman egzodus i starenje stanovnika te istočne Srbije.
Poslanička grupa PUPS smatra da ministarstvo i Vlada moraju Zakonom o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte i prirodnog gasa, odnosno renta, da stvore konstituisanu obavezu plaćanja te naknade koja se ne bi isplaćivala budžetima lokalnih samouprava, već direktno mesnim zajednicama koje su pogođene tom eksploatacijom.
U eri navodne decentralizacije Srbije, značajnog smanjenja transfernih sredstava iz Republike prema opštinama i gradovima u okruženju otpuštanja radnika iz administracije i javnih preduzeća u okruženju, značajnog smanjenja izvora sredstava lokalnih samouprava, kroz novi set zakona o zaštiti životne sredine i održivom razvoju, ovim zakonom se, čini mi se, stvara jedan težak udar na izvorna sredstva lokalnih samouprava, plus hidroelektrane, uz rudnike, uz elektroenergetske objekte.
Sve bi to dovelo do značajnog pogoršanja statusa jedinica lokalne samouprave i još teže platno bilansne situacije tih istih. Da li je potrebno reći da bi izostanak prihoda kojima su rešavani komunalni i infrastrukturni problemi u mesnim zajednicama i lokalnim sredinama doveo do nezadovoljstva, neartukulisane reakcije stanovništva, a uz sve to i do daljih štetnih posledica koje bi nastale nepoštovanje ovih odluka.
Mere za zaštitu životne sredine u oblasti rudarstva i elektroenergetike su delom regulisane u zakonu iz ekologije, a ne smeta da se ovim zakonom utvrdi kontinuirana potreba za zaštitom, pre svega za vreme korišćenja, po zatvaranju eksploatacionih polja, mineralnih sirovina i prema njihovoj daljoj upotrebi.
Činjenica je da do sada Republike Srbija nije uspela da iskorišćenu eksploataciju na polja rekultiviše i natera korisnike da iste dovedu u pređašnje stanje iz ko zna kojih razloga. Ova obaveza ovim zakonom mora biti ne samo utvrđena, već i konačno primenjivana na sve korisnike elektroenergetskih mineralnih sirovina.
Ako se ima u vidu da su mineralne sirovine potrošno bogatstvo i da nisu obnovljiva kategorija, po našem mišljenju potrebno je da se ovim zakonom odredi pravilan i regularan pristup otklanjanju posledica po prestanku eksploatacije određenih mineralnih sirovina i nestvaranju obnovljivih izvora.
Podržavamo sva rešenja koja su data u ovom zakonu o obnovljivoj energiji. Svi amandmani podneti su od različitih političkih grupa. Treba da posluže tome da se nezaobilazni ljudski resursi iskoriste na pravi način. Navodim primer, i treba imati na umu da danas Hidroelektrana "Đerdap" proizvodi oko 7.154 gigabajta sati električne energije, što je još uvek svrstava među 100 najuspešnijih privrednih objekata Evrope, kao i to da bi se po osnovu rente iz hidroelektričnih kilovat sati svim opštinama koje sam naveo, a njih je 36, trebalo da se isplati svega oko 300 miliona kilovat časova, što je smešno malo u odnosu na ovako veliki prihod.
Trideset šest opština jugoistočne Srbije, kao i opštine u drugim delovima Srbije u kojima se nalaze važni energetski objekti naše zemlje podržale su amandman koji treba da reguliše pitanje rente. On bitno odražava platno-bilansnu situaciju tih marginalnih opština. Logično bi bilo da ovaj amandman podrži i Republika.
Poštovani gospodine ministre, ukoliko vi deklarišete ovaj amandman u novi zakon o enenergetici, što i jeste najava i time vratite rentu najsiromašnijim marginalnim opštinama Srbije, najsiromašnijim građanima u mesnim zajednicama, onda ste poslali lepu, jasnu i dugo očekivanu poruku da se ispravlja nepravda i vraća renta onima koji su ostali bez zemlje, bez zanimanja i bez prihoda. Vraća im se i dostojanstvo i pravo na egzistenciju dostojnu čoveku.
Gospodine ministre, verujem u vas, verujemo u vaša dela. Znamo da ste vrlo odgovorni u izvršavanju planiranog i dogovorenog i u ime građana iz 36 opština istočne Srbije molimo vas da renta bude regulisana kako zakon promoviše.
S druge strane, podneli smo veliki broj amandmana na koje očekujemo vaše rešenje. Amandmane imaju pre svega zadatak da tehnički unaprede određena rešenja koja su u zakonu predložena. Mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju su konačno rešenje svih pretpostavki za potpunu harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva i propisa EU, kao i svih svetskih propisa kojima se bezuslovno reguliše pitanje vazdušnog saobraćaja, a preko teritorije Republike Srbije, uz uvažavanje i primenu najviših standarda bezbednosti i obezbeđivanja, pre svega ljudi, tehničkih sredstava i roba u vazdušnom saobraćaju.
Ovim zakonom se konačno uređuje pitanje pravnog položaja, odgovornosti i nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama zakona, Direktorat postaje agencija sa jasnim propisanim delokrugom nadležnosti i sa jasnim ovlašćenjima.
Mislimo da je to dobro rešenje, a i naša ocena je kao poslaničke grupe, da se sva predložena rešenja u ovom predlogu zakona, koja su nastala kao pravilan izraz usklađenosti našeg pravnog poretka sa opšte prihvaćenim međunarodnim obavezama koje su nametnute Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstu i Međunarodne konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti i vazdušne plovidbe iz tzv. Eurokontrol od decembra 1960. godine, kao i svih drugih međunarodnih akata koji su do današnjeg dana usvojeni, praktično ispunili sve uslove koji su bili traženi, da bi Direktorat konačno mogao da obavlja svoju funkciju onako kako to propisi nalažu.
Mi shvatamo da se po prvi put formalizuje funkcionalno razdvajanje pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi od zakonskih regulatora, što je vrlo važno, upravo uspostavljanje nacionalnog nadzornog tela Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi.
Mislimo da se stvaraju uslovi da se konačno izvrši reorganizacija vazdušnog prostora Republike Srbije, definisanjem svih funkcionalnih blokova koji su sada ovim izmenama i dopunama zakona konačno određeni. Zakon će sigurno svojim rešenjima stvoriti uslove da se poboljša i kvalitet usluga, da se poveća broj uslužnih operacija na našim aerodromima, da se poveća broj preleta u vazdušnom prostoru Srbije, a sve uz jačanje celokupnog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem.
Srbija sigurno i ovim izmenama i dopunama zakona ulazi u red zemalja u kojima se kapacitet usluga i broj putnika svake godine povećava za 6% do 10%. Takvu stopu porasta maksimalno mora da podrži država, imajući u vidu sve mere, kako bi se naši stručni potencijali i tehnički sistemi unapredili, smanjili rizici i poboljšala usluga.
Svesni smo činjenice da je ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona izazvala i polemičke tonove u stručnoj i društvenoj javnosti, o čemu je govorio i ministar, pre svega, zbog pojedinih rešenja koja su ponuđena i zbog čega se reagovalo, potrebno je u svim organizacijama koja prate ovu delatnost.
Podnet je i jedan broj amandmana kojima se bliže uređuje neki broj tehničkih pitanja koje izmene i dopune zakona nalažu.
Poslanička grupa PUPS smatra da nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu koji se konačno sada može uraditi saglasno Konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, mora da se potpuno uskladi sa evropskim i svetskim standarda radi dostizanja unapređivanja prihvatljivog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu Srbije.
Takođe, saglasni smo i podržaćemo da se obaveza o uspostavljanju sistema opravljanja bezbednosti, čiji je obavezni deo Priručnik o upravljanju, ispoštuje uz saglasnost Direktorata vazdušnog saobraćaja. Teritorija bivše Jugoslavije, a time i teritorija Srbije se obavezno usklađuje kao deo okvira za formiranje jedinstvenog evropskog neba, našta se Srbija obavezala potvrđivanjem ECCA sporazuma.
Podržavamo nastojanje ministra da se sa stanovišta bezbednosti vazduhoplovstva, zabranjene zone, uslova zabranjene zone i opasne zone određuje rešenjem ministra, a ne rešenjem Vlade kao do sada, što bi Direktoratu dalo otvorene ili odrešene ruke da može sprovoditi sve obaveze koje su prihvaćene od strane evropskih direktiva.
Poslanička grupa PUPS smatra da bi kod utvrđivanja nadležnosti RHMZ i njegovog svojstva kao posebne organizacije isto treba da odredimo, kao organ državne uprave nadležan za prognozne i vazduhoplovne meteorološke uslove i da se uspostave dodatne mere opreza, time što bi istu trebalo opremiti tehnički i posebnim aktom obavezati na strogu saradnju sa Svetskom hidrometeorološkom organizacijom.
Sertifikat za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških uslova Republičkog hidrometeorološkog zavoda može se dobiti samo ako ispuni propisane tehničke organizacione uslove, a koje mora potvrditi međunarodna zajednica, čime se automatski stavlja na raspolaganje Direktoratu.
Posebnu pažnju posvećujemo svim pitanjima koja su data u izmenama i dopunama zakona. Želimo da napomenemo da je izjava o usaglašenosti našeg propisa sa propisima EU iznela podatak o visokom stepenu usklađenosti osnovnog zakona sa izmenama i dopunama zakona sa svim direktivama koje je dala EU odnosno Evropska komisija, što je za svaku pohvalu. U tom smislu, želimo vam da uspete do kraja u postavljenim zadacima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine Jankoviću, gospodo saradnici, poslanička grupa PUPS je sa velikim interesovanjem i odgovornošću analizirala Izveštaj o ostvarivanju i zaštiti prava i sloboda građana u Srbiji. Posebno je važno da znate da ovaj interes proističe iz toga što svoju legitimnu odgovornost u analizi ostvarivanja zaštite prava i slobode građana, PUPS nalazi u ogromnoj grupi građana ove zemlje koja je u svom statusu penzionerska populacija. U ovoj populaciji se najpre osećaju svi elementi zaštite prava i slobode građana, jer se radi o grupaciji građana koja je u našem sistemu uz zaštitu garancija koje, između ostalih, daje i Zaštitnik građana i  zaštitu koja se odnosi na njihova stečena prava, na garantovana prava i na socijalna prava iz svih penzionih, invalidskih i socijalnih davanja, koja su, sama po sebi, specijalizovana i izuzetno osetljiva.
Svesni smo činjenice da smo pripadnici stranke na vlasti još više i da još više nosimo odgovornost za ostvarivanje i zaštitu prava i sloboda svih građana Srbije, bilo mladih, bilo starijih, bilo uposlenih ili lica na školovanju. Poslanička grupa PUPS je sa velikom sigurnošću konstatovala da građani Srbije sad imaju posebnu svest o svojim pravima i građanskim slobodama, za razliku od nekih ranijih društvenih perioda. Poštovanje prava i sloboda građana traže od pravnog poretka, koji im se Ustavom i zakonom garantuju, a mi smo politička grupa koja svojim programom na prvom mestu garantuje zalaganje za ostvarivanje svih socijalnih prava naših građana. U neposrednom radu uočavamo objektivno nezadovoljstvo građana, a pre svega zbog niskog standarda i teškog neravnomernog izlaska iz ekonomske krize, koji već duže vreme potresa našu ali i druge zemlje.
Oba nezadovoljstva su, pre svega, ekonomske prirode, ali su ona proistekla iz nepoštovanja radnih, zdravstvenih, pravnih, administrativnih, ali i drugih prava naših građana, koji su posle deset godina promena izvršeni 2000. godine, uglavnom iz izneverenih očekivanja. Mislimo da to naraslo socijalno nezadovoljstvo upravo stvara najveći broj primedbi i prigovora i razloge za žalbu Zaštitniku građana, odnosno stvara uslov visokih odgovornosti i ogroman posao Zaštitniku u pravi i slobodi građana u Srbiji.
PUPS je svesna da se raskorak između visokih standarda poštovanja ljudskih prava, koja su upisana u Ustavu, zakonu i drugim dokumentima i u svakodnevni život ranjivih grupa, osoba sa posebnim potrebama, izbeglih i raseljenih lica, nezaposlenih i drugih lica, ne slažu idealno i da odatle proističe ogroman broj zahteva prema Zaštitniku građana. Ako je procenat rešenih pitanja preko 75%, onda u
ovoj fazi konstituisanja funkcije Zaštitnika građana, to je vrlo visok procenat, štaviše, oni ima vrlo veliko postignuće.
Poslanička grupa PUPS nalazi da je zadatak organa uprave svih nivoa, a pre svega ovog parlamenta, da se broj obraćanja Zaštitniku građana obavezno smanji i to tako što ćemo svi skupa učiniti ono što je potrebno da se održe najpre sistemi socijalne, penzijske i zdravstvene zaštite koji su na prvom i najvažnijem mestu i pod velikim pritiskom svih građana Srbije, ali i sva druga prava građana. Svesni smo da se i broj sadržine pritužbi prema Zaštitniku građana stalno povećava i zaoštrava. Sigurno je da postoji jedan stepen izostanaka delotvorne zaštite i kod ostvarivanja socijalnih prava i svih drugih prva. Pravo na suđenje u razumnom roku, pravo na mirno uživanje imovine, pravo na poštovanje dostojanstva, ljudskih i građanskih sloboda od strane administracije na vlasti, kao i pravo na njen odgovoran rad su sigurno najčešće uzrok obraćanja Zaštitniku građana.
Svakako da svi moramo biti svesni činjenice da Parlament RS razmatra Izveštaj Zaštitnika građana i da kao i on nema veliki izbor pravnih lekova kojima bi se odmah i neodložno ispostavila daleko bolja i kvalitetnija zaštita prava i sloboda građana. Pored toga, po izveštaju Fridom Hausa za 2011. godinu, svrstani smo u gornji deo svetske lestvice u pogledu poštovanja građanskih i političkih prava, što je za svaku pohvalu. Sad imamo demokratski režim u kome građani mogu na slobodnim izborima koristiti sva svoja politička i građanska prava. U tom smislu, Parlament je dao ključni doprinos u usvajanju Zakona o udruženjima građana, Zakona o izborima, Zakona o blanko ostavkama itd.
Poslanička grupa PUPS smatra da je Zaštitnik građana obavio ogroman posao u svim oblastima njegove nadležnosti, delatnosti i odgovornosti i da rezultati njegovog rada nisu proizvod samo evropskih direktiva, već je njegov rad i rad njegovih saradnika rezultat preuređenja našeg društva i zajednice i rezultat njegovog ličnog doprinosa.
Svesni smo činjenice da je uvođenjem Zaštitnika građana stvorena značajnija i bolja društvena klima za rad, ne samo Zaštitniku građana, nego i celokupnog civilnog, građanskog i javnog društvenog sektora. Ovaj saziv Skupštine dao je, i to je nesporno, mnogo bolji zakonski okvir za rad i nevladinog sektora, a posebno za rad Zaštitnika građana. Evidentno je, zalaganjem Zaštitnika građana, ali i organa uprave, kao i velikim zalaganjem civilnog sektora nevladinih organizacija stvoreni su mnogo bolji položaj u medijima za razliku od ranijih godina. Međutim, bolja društvena klima, bolji zakonski okviri i bolji položaj u medijima još nisu dovoljni da se postigne maksimalni autoritet Zaštitnika građana, kako bi se sačuvale sve zaštićene vrednosti nacije, nacionalnih manjina, vera, porodice i ličnosti.
Poslanička grupa PUPS će učiniti sve da kao participant vlasti ojača ulogu Zaštitnika građana do nivoa apsolutnog i odgovornog autoriteta sa višim nivoima ovlašćenja nego do sada i sa motivacijom - bezbedni građani u bezbednoj Srbiji. U nastojanju, ali i u potrebi da ovaj izveštaj bude zaista sveobuhvatan i da isti odgovori svim standardima ostvarivanja zaštite prava i slobode građana, neophodno je napraviti jasnu diletacionu liniju razdvajanja, odgovornosti zakonodavne i parlamentarne vlasti i donošenje zakona pravila i propisa iz ove oblasti i izvršnih i sudskih vlasti koje iste treba da primene.
Sigurno ćemo se svi složiti da je i dalje neophodna edukacija i parlamentaraca i predstavnika organa uprave raznih ministarstva i predstavnika pravosuđa koji kroz podelu bilo kog stepena i oblika vlasti moraju najpre ispoštovati tu liniju razdvajanja po stepenu odgovornosti, po stepenu ovlašćenja, ali i po stepenu nadležnosti i političke moći kojom raspolažu. Svi oni zajedno sa Zaštitnikom građana svakodnevno se moraju suprotstaviti svim vrstama brutalnog nepoštovanja zakona. Mislim da smo mi i kao stranka i kao poslanička grupa u tom smislu iskazali maksimalnu spremnost u interesu ostvarivanja zaštite prava i sloboda građana u Srbiji. Pre svega, ogromnim zalaganjem na očuvanju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja i njegovoj daljoj reformi, socijalnim sistemima naše zemlje, ali i u svim drugima od pravosudnog do obrazovnog.
Izveštaj Zaštitnika građana za 2010. godinu je sveobuhvatan i temeljan dokument koji obaveštava javnost, Narodnu skupštinu, državne organe i nevladin sektor o ukupnom stanju ljudskih i manjinskih prava u Republici Srbiji, i ne samo o stanju, nego i o kvalitetu ostvarivanja prava građana pred organima i organizacijama koje imaju nadležnosti, državnu, političku i sudsku moć i koji primenjuju sve propise koji su na snazi u Republici Srbiji. Izveštaj je uspeo da predstavi sve najznačajnije aspekte u ostvarivanju funkcije Zaštitnika građana i sve to u skladu sa načelom odgovornosti za obavljanje javnih poslova. Međutim, izveštaj je istovremeno i ukazao na neophodne potrebe promena u radu javnog sektora, kojima bi se unapredilo ostvarivanje ljudskih i manjinskih sloboda i prava, a sve bi to moralo da doprinese kvalitetnijem odnosu koji se uspostavlja između građana i organa vlasti.
Poslanička grupa PUPS nije srećna zbog toga što se 8.500 građana obratilo Zaštitniku građana i što je podnelo preko 2.600 formalnih pritužbi, uz veliki broj pokrenutih postupaka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada organa javne uprave. To znači da Zaštitnik građana i njegov tim imaju ogroman posao i da neke stvari ne funkcionišu kako je potrebno, a svi bi bili srećni kada se niko ne bi obraćao Zaštitniku građana jer bismo se tada svi nalazili u potpuno pravnoj zaštiti. Slažemo se sa činjenicom da su promene potrebe i u shvatanjima javne uprave u obavljanju poslova i zadataka koji su im povereni, ali i u edukaciji građana na preciznosti u zahtevanim rešenjima po bilo kom pitanju i zaštite građanskih prava i sloboda.
U izveštajnom periodu izneti su podaci o odnosu građana i javne uprave u svim oblastima života i rada. Pitanja građanskih i političkih prava nameću popravku Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, dok je Zakon o udruženjima građana u najvećoj meri dao odgovore na niz otvorenih pitanja koja su ranije bila otvorena u ovoj oblasti. Velika grupa pitanja iz ovog izveštaja vezana je za zaštitu prava na pravično suđenje i na reformu sudstva. Slažemo se sa Zaštitnikom građana u stavu da upravo u ovoj oblasti ne sme biti slabosti u ostvarivanju prava na pravično suđenje, jer bez njega dolazi do urušavanja ostvarivanja svih drugih prava građana, koja više nemaju gde da se zaštite osim na sudu.
Uz to pravo Ombudsman pravilno uočava da sada imamo i novi problem, a to je izvršenje sudske odluke, odnosno ostvarivanje prava utvrđenog pred sudom. Velika reforma pravosuđa nije odmah dala očekivane rezultate i tu Zaštitnik građana sa pravom reaguje i zahteva doslednost u ovoj najvažnijoj društveno-državnoj stvari, odnosno akciji. Zaštitnik građana je sa pravom ukazivao na sve nedostatke u vladavini prava, kao i na nedostatke u poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Osnovni zadatak i posao jeste da Zaštitnik građana javno ukaže na te nedostatke. Poslanička grupa PUPS je u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti odmah po ukazivanju reagovala na te nedostatke, a pre svega na pitanja blanko ostavki, pitanja restitucije, na nedovoljan kapacitet i nedovoljnu koordinaciju administracije.
Posebno smo reagovali na sva ukazivanja Zaštitnika građana na diskriminaciju ranjivih grupa, na izvesne nedostatke medijskih sloboda, ali i na sve korekcije međunarodnih javnih organa koje su se odnosile na kontrolnu funkciju parlamenta u društvu i državi. U postupku donošenja Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o vojnim službama bezbednosti, te Zakona o Narodnoj skupštini, podržali smo svu argumentaciju koju je Zaštitnik građana iznosio u javnosti radi zaštite prava na privatnost, kao i zaštite procedura propisanih u ovim oblastima.
Možda smo u oblasti utvrđivanja slobode mišljenja i izražavanja imali primedbe prilikom uvođenja ove oblasti u formalne okvire neophodne za razvoj slobodnog mišljenja i slobodnog istraživanja u našoj zemlji. Nama nisu smetali stavovi i preporuke Zaštitnike građana, već opravdan strah od zloupotrebe sredstava elektronskih medija kroz razne blogove, forume i sajtove, preko kojih se nekažnjeno plasiraju neistine, klevete i vrši zloupotreba prava na slobodu mišljenja i izražavanja onog koji je neformalno i formalno napadnut, a ne može da se brani iznošenjem kontra-argumenata. Sigurni smo da se svi moraju složiti da ovo rade i pojedini elektronski mediji, ali i drugi, gde je često nemoguće utvrditi autora i odgovornost za iznesene neistine, klevete ili uvrede.
Poslanička grupa PUPS smatra da je ogroman doprinos Zaštitnik građana dao na utemeljenju medijskih sloboda i sloboda govora svojim pravovremenim reakcijama u javnosti. S druge strane, odgovornost za medijske slobode i slobodu govora pred organima javne vlasti imaju i sami mediji. Često se ne poštuje novinarska etika, niti legitimna prava i kompletna istina o onima o kojima mediji izveštavaju pre nego što ispoštuju pretpostavku nevinosti i koji takve javne ličnosti žrtvuju zbog većeg tiraža ili veće gledanosti.
Zaštitnik građana je sa pravom reagovao i javno upozorio da se na ovakav način nesvesno povećavaju individualna i društvena tolerancija prema kriminalcima, prema zločinu i prema zločincima. Svi skupa moramo učiniti sve da se sa takvim prikazivanjem nemorala, kriminala i zločina odlučno odbaci novi model ponašanja koji privlači veliku pažnju, a ne stvara još jaču negaciju takvog ponašanja, već stvara negaciju univerzalnih vrednosti na kojima se zasniva ljudsko društvo i ljudsko pravo.
Poslanička grupa PUPS će učiniti sve da zajedno sa odgovornim organima države i društva zaštiti makar minimum dostojanstva građana i učiniće sve da se zaštite vrednosti koje je naš Ustav svrstao u model i moral demokratskog društva, duboko suprotstavljenog daljoj komercijalizaciji svega što nas okružuje. Poslanička grupa PUPS je jasno iznela stav da će podržati sve aktivnosti Zaštitnika građana na sprečavanju daljeg odlaganja donošenja zakona o restituciji, radi prestanka kršenja imovinskih prava i elementarnih zakona o povraćaju imovine prethodnim vlasnicima. Više se ne može tvrditi da Srbija ima nedostatak političke odlučnosti da se restitucija izvrši, a pogotovo ne da ne postoje kapaciteti za sve radnje sprovođenja restitucije na pravilan i efikasan način.
Naša stranka pružiće neophodnu logističku i političku podršku, ne samo u donošenju ovog važnog zakona, nego i u njegovoj daljoj primeni. Držeći da je neophodno vratiti 36.000 poljoprivrednog zemljišta, 80.000 šumskog zemljišta, 3.700 građevinskog zemljišta, te 3.000 zgrada itd, jasno je da je naš veliki interes, ali i velika odgovornost da pružimo maksimalnu podršku primeni ovog zakona, kako bi se očuvala sva ljudska prava i sprečio veliki broj trauma koji bi nastao tom prilikom. Izveštaj Zaštitnika građana obuhvatio je i iscrpno dao pregled izvršenih aktivnosti u oblasti zaštite socijalnih i ekonomskih prava, sa posebnim osvrtom na kršenje prava iz radnog odnosa, na zloupotrebe dopunskog rada u zdravstvu i na rešavanje prava izbeglica i raseljenih lica.
U oblasti socijalnih i ekonomskih prava, naša poslanička grupa iskazala je visoku političku odgovornost na sistemu rešavanja socijalnih i ekonomskih prava, praktično je bila prvostepeni organ za rešavanje velikog broja teških ljudskih i sudbonosnih pitanja. Ocena o našim aktivnostima, načinu rešavanja velikog broja problema data je u samom izveštaju, ali u mnogim izveštajima pojedinac je grupa čija su socijalno-ekonomska prava zaštićena.
Nama je posebno važno što je Zaštitnik građana uspeo da u oblasti penzionog i invalidskog osiguranja spreči kršenje principa dobre uprave, spreči principe. Nije veliki broj od 184 građanina koji su podneli pritužbe na rad Republičkog fonda PIO, ako se ima u vidu da je Zaštitnik građana uspešno okončao 47 postupaka, dok su u 27 slučajeva građani ostvarili svoja prava.
Ovo je izuzetno mali broj i on je nama pokazatelje određenih nepravilnosti u sprovođenju principa dobre uprave u oblasti PIO. Najpre je uočeno kod pojedinih predmeta nepravedno dugo trajanje postupaka pred prvostepenim i drugostepenim organima Fonda, napominjem da se radi o samo jednoj filijali i da je prigovor Zaštitnika građana uspešno otklonjen, neažurno vođenje matične evidencije, kao pojava prisutna u pojedinim delovima organa koji treba da poseduju urednu dokumentaciju.
Međutim, poznato je kako su sva društvena, politička i ekonomska zbivanja prošla ovim prostorima i ostavila niz negativnih pojava, pa i ovu pojavu. Po delovanju Zaštitnika građana izvršeno je ažuriranje vođenja matične evidencije u predmetima, gde je to bilo moguće, odnosno da je sačuvana i pronađena evidencija. Postoji uočen problem nedostataka pojedinih akata koji su neophodna radi rešavanja prava i obaveza građana, na koje Zaštitnik građana sa pravom ukazuje. Akta ne sadrže sve zakone o propisane elemente, a to posle izazove birokratsku radnju stavljanja van snage zahteva dok se ne obezbede potrebna dokumenta.
Period čekanja na korekciju rešenja sa dovoljnim brojem zakonom propisanih elemenata je ponekad dugačak, ponekad kratak, ali nije samo u rukama nadležnog organa Republičkog organa PIO. Zaštitnik građana s pravom reaguje kada se ne pruži potrebna pomoć nekoj stranci. Kad god je Zaštitnik građana ukazao na ovakve slučajeve, organi uprave su relativno brzo reagovali, kako bi se sprečilo dodatno otežavanje položaja nekog neukog građanina.
Zaštitnik građana s pravom konstatuje u ovom izveštaju da postoje ne samo pojedinačni problemi zaštitne prava građana, već postoje i opšti problemi vezani za isplate grupama i kategorijama građana, kao što je isplata penzija za građane Srbije koji su penziju stekli u inostranstvu, i to u najvećoj meri u bivšim republikama SFRJ, kao što su Slovenija, BiH, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora, zatim, problemi vojnih lica predstavnika firmi u drugim državama itd.
Zaštita prava ovih građana rešava se na nivou Republike i međudržavnih odnosa. Zaštitnik građana je svojim izveštajem posebno obradio rad organa uprave, uz obradu prava na dobru upravu, na kodekse dobre uprave, reformu državne uprave, legalizaciju itd.
Poslanička grupa PUPS smatra da je Zaštitnik građana dao iscrpnu analizu poštovanja prava deteta, zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina, kao i pravo osoba sa invaliditetom, prava iz rodne ravnopravnosti, prava građana lišenih slobode, ali i ocenu o položaju organizacija civilnog društva.
Poslanička grupa PUPS u celosti prihvata Godišnji izveštaj Zaštitnika građana, uz opšte konstataciju, da je evidentan veliki napredak u zaštiti ljudskih prava u svim oblastima, iz njegove nadležnosti, da je njegova uloga značajno ojačana u našem društvu, ali i da su ovlašćenja nedovoljna, kao i to da je država i društvo sada stvorilo bolju klimu za njegovo delovanje, da on sada ima bolji zakonski okvir i bolji položaj u medijima, čime je njegov autoritet zasnivamo na izvršenom, zasnivamo na postignutim rezultatima i na ličnoj hrabrosti i sposobnosti, da sa svojim timom stane u odbranu garantovanih ljudskih prava građana u našoj zemlji.
Poslanička grupa PUPS smatra da ovakav izveštaj od parlamenta i od izvršne vlasti, do sudske vlasti zahteva još veću odgovornost i još veću aktivnost na poboljšanju položaja građana u odnosu na organe uprave svih nivoa.
U tom smislu, Skupština mora da u svoj Poslovnik unese odredbe o saradnji sa Zaštitnikom građana i drugim nezavisnim kontrolnim organima. Skupština će u narednom periodu morati da obezbedi propise, uredbe, direktive kako bi se saradnja sa Zaštitnikom građana uvela u kodeks dobre uprave izmenom člana 50. Zakona o kulturi, uz poštovanje principa nacionalnog sastava i ravnopravnosti prilikom zapošljavanja, u stvaranju uslova za učešće Zaštitnika građana u donošenju budžeta, u stvaranju uslova za efikasnu zaštitu organizacije civilnog društva.
Poslanička grupa PUPS smatra da pored parlamentarne vlasti i izvršna vlast, odnosno Vlada mora da stvori uslove za bolji okvir za delovanje Zaštitnika građana…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine potpredsedniče vlade, gospodo saradnici, poslanička grupa PUPS je u pripremi za današnju sednicu Skupštine vrlo odgovorno razmatrala Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o republičkim administrativnim taksama. Polazeći od neodložne potrebe ostvarivanja odgovornosti u iskazivanju neoporezivih dinarskih iznosa sa ostalom merom inflacije u vođenju odgovorne monetarne politike, a sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, podržavamo obavezu usklađivanja na izneseni način koji će odgovarati svima, a pre svega poreskom obvezniku, jer će njegove poreske obaveze biti usklađene sa realnom vrednošću dinara.
PUPS smatra da je veliko postignuće oslobađanje poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode, od poljoprivrede i šumarstva, a kroz katastarski prihod za 2012. godinu. Ako je neko u tome video populističku meru, a ne obezbeđenje značajnog podsticaja za dalji razvoj i investiranje u poljoprivredu. PUPS će podržati meru izuzimanja od oporezivanja naknada koje ostvaruje volonter radi naknade troškova volontiranja u sladu sa zakonom koji to uređuje, držeći da ova mera je neophodna i direktna pomoć onima koji sutra treba da stupe u radni odnos. U ranijim izjašnjavanjima oko zakonskih rešenja koja se ovde donose, zalagali smo se da se iz oporezivanja izuzmu naknade koje se isplaćuju studentima visokoškolskih ustanova koje su osnovane za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja.
Svesni smo činjenice da u odnosu na dohodak građana Srbije ne postoji obavezujući propis EU sa kojim bi se eventualno morali vršiti usaglašavanje, a što je jako dobro. Takođe, slažemo se sa stavom da se uređivanje poresko pravne materije daje potpun doprinos pravnoj i ekonomskoj sigurnosti poreskih obveznika, poreskog sistema i samoj državi, a uz to se obezbeđuje potpuna dostupnost javnosti u pogledu vođenja poreske politike.
Ovim zakonom omogućava se usaglašavanje sa osnovnom merom inflacije, uvođenja monetarne politike, odnosno sa godišnjim iznosom potrošačkih cena, uz mogućnost korišćenja više pravnih osnova za sve olakšice kod plaćanja poreza na zarade. Rešenjima datim ovim zakonom, vrši se izmena i dopuna važnih odredaba zakona, tako da se više neće plaćati porez na dohodak građana za primanja ostvarena po osnovu koje ću sad navesti, a za koje je PUPS potpuno zadovoljan. Pravo, na sve propise o pravima ratnih invalida, roditeljskog i dečijeg dodatka, naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje, naknada za vreme nezaposlenosti, materijalno obezbeđenje u skladu sa zakonom, naknada za zdravstveno osiguranje, naknada osiguranja imovine, naknada materijalne i nematerijalne štete, pomoć u slučaju smrti zaposlenog i njegovoj porodici i penzionisanog radnika do 50.660 dinara.
Posebno je dobro što je pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda, takođe su oslobođenja. Zatim, organizovanje humanitarne pomoći, stipendije i krediti učenika i studenata u mesečnom iznosu od 8.685,00 dinara. Zatim naknade za ishranu sportista u mesečnom iznosu od 7237,00 dinara, naknade za rad osuđenih lica, naknade i nagrade za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama, naknade za rad lica u organima za sprovođenje izbora i popis stanovništva, naknada za penzije i invalidnine koje se usklađuju po osnovama prava iz obaveznog PIO osiguranja, odnosno vojnog osiguranja, otpremnine kod odlaska u penziju, otpremnine, odnosno novčane naknade zaposlenima za čijim radom je prestala potreba, novčane naknade licima kojima prestaje radni odnos, koji su u procesu racionalizacije restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Zatim, naknade za rad hranitelja i izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici, naknade vojnicima na služenju vojnog roka, naknade studentima visoko školskih ustanova policijskog obrazovanja, premije, subvencije, regresije i druga sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede u opštinama u Republici. To je zaista jedno od najboljih rešenja koje je moglo da se da ovim nacrtom zakona.
Zatim, PDV nadoknade za porez na dodatu vrednost na prihode od poljoprivrede i šumarstva, nagrade učenicima i studentima osvojenih na takmičenjima obrazovnog sistema i naknade troškova volontiranjem. Poslanička grupa PUPS smatra da se u ovih 27 kategorija za oslobađanje, uglavnom obuhvataju svi oni koji treba da budu oslobođeni poreza na dohodak. To je kad se zalažemo i za bolju i kvalitetnu definiciju tzv. drugih prihoda koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkih lica, a tu su, pre svega, prihodi po osnovu ugovora o delu, prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih poslova, prihodi po osnovu dopunskog rada, prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja, primanja članova upravnog i nadzornog odbora pravnog lica, naknade poslanicima i odbornicima, naknade u izvršavanju poslova odbrane civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda, primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača. Zatim prihoda po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumski plodova, lekovitog bilja, uzgajanje i prodaja pečuraka, od uzgoja prodaja pčeljinjeg roja, prodaja puževa, šumskih plodova itd.
Poslanička grupa PUPS zalaže se da se izmene i dopune Zakona o porezu da dohodak građana ozbiljno i odgovorno da se rasprave ili rasprave u načelu ili u pojedinostima, kao i to da se amandmanima obuhvate svi uslovi i kategorije, kako kod oporezivanja tako i za oslobađanje. U danu za glasanje mi ćemo podržati sva najbolja rešenja iz ovih zakona. Poslanička grupa PUPS je sa dužnom pažnjom razmatrala i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama u periodu stupanja na snagu prethodnog zakona o administrativnim taksama do danas pojavile su se potrebe za usaglašavanjem predmeta taksene obaveze sa spisima koji su u nadležnosti Republike, a koje se plaćaju kroz republičku administrativnu taksu bilo da je reč o novim poslovima ili o prestanku osnova za vršenje pojedinih radnji.
U gotovo svim ministarstvima ustanovljeno je da su potrebe da se stare takse inoviraju, da se uvedu nove takse i da se odredi njihova cena. Izmene i dopune ovog zakona odnose se na skoro sve tarifne brojeve, bez obzira na to kom se zakonu i po kom se osnovu primenjuje. Vaše mišljenje bilo je neophodno da se na lične karte i naknade za kretanje stranaca, kao i na spise u vezi sa vizama, uvedu novi pravni osnov i utvrde pravni osnov i nove vrednosti administrativnih taksi. Neminovno je da se u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima i njegovih novih pravilnika opredele i propišu novi spisi za čije se izvršenje plaćaju republičke administrativne takse. Velike promene u taksama koje će se primenjivati u narednom periodu su i kod Ministarstva za životnu sredinu, rudarstva, prostornog planiranja. Tako da su nastale i promene u ranijim spisima predviđenim u nadležnosti za ljudska i manjinska prava, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Normalno je da se kod ovog ministarstva nalazi najveći broj administrativnih taksi na tarifnom broju 1,6,8,9,11 itd.
Ogroman posao koji izvršavaju organi uprave u opštinama i na republičkom nivou, mora da se uvede u nove tarifne obaveze. Ministarstvo finansija sa svojim sektorima, inspektoratima, direkcijama i upravama takođe spada u ministarstvo sa kojima hiljade naših građana dnevno izvršava administrativne, pravne, ekonomske, trgovinske i mnoge druge radnje i poslove. Svako od tih radnji vezan je za određeni tarifni broj po istom se izdaju spisi, isti se odobrava, overava i isti se mora naplatiti administrativna taksa. Ministarstvo trgovine, šumarstva i vodoprivrede je u poslednjem periodu dobilo preko 30 novih zakonskih rešenja i pravilnika, čijom se implementacijom otvaraju tarifni brojevi 5, 26, 64 itd. Svim odrednicama tarife A potrebno je izvršiti veliki broj administrativnih radnji i naplatiti taksu.
Poslanička grupa PUPS imala je u vidu da se ovi izmenama i dopunama zakona ustvari potvrđuju svi elementi sistema i politike javnih prihoda i da se iste moraju rešavati zakonom, a ne podzakonskim aktima, a što je jako dobro. Svi moraju biti svesni da ova rešenja koja neće biti zacementirana, jer su ona promenljiva zakonska materija koja se redovno mora menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona, a sve saglasno nekom ekonomskom ambijentu, saglasno potrebama građana, saglasno zakonskim rešenjima koja se u Parlamentu donose.
PUPS smatra da se uređivanjem materije republičkih administrativnih taksi pre svega utvrđuje pravna sigurnost građana, uz istovremeno obezbeđenje javnosti uvođenjem taksene politike naše zemlje. Zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i kojim se ostvaruju jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji su se našli u jednako pravnoj situaciji, a čime se legitimiše i građanin kao korisnik i država kao davalac te legitimnosti.
Poslanička grupa PUPS ocenjuje da će zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama ostvariti vrlo pozitivan uticaj na pravni sistem Republike Srbije, jer se sada objedinjava na jednom mestu predmet taksenih obaveza sa spisima i radnjama iz nadležnosti svih republičkih organa. Pored toga sigurno da će se usvajanjem ovog zakona potvrditi prihvatanje svih međunarodnih konvencija koje je ovaj parlament usvojio a u kojima se obavezuje da štitimo interese i pružimo pomoć svim našim državljanima u realizaciji svih pravnih, adminstrativnih, poslovnih, manjinskih, državnih, pa i konzularnih poslova koje imaju u inostranstvu.
Novi zakon o republičkim administrativnim taksama sada potpuno definiše takse koje se naplaćuju u cilju podmirivanja troškova svih radnika koje izvršavaju organi države prilikom pružanja usluga građanima. Poslanička grupa PUPS je mišljenja da je iznos taksi za odgovarajuće spise i radnje organa uprave dobro opredeljen u odnosu na njihovu složenost i da ti odnosi neće imati negativne posledice na obezbeđenju sredstava i prihoda budžeta namenjenih podmirivanju troškova organa, a radi bržeg i efikasnijeg pružanja usluga našim građanima. Takse predstavljaju javni prihod koji organ uprave naplaćuje kao naknadu za konkretnu uslugu i isti nemaju za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata na tržištu, niti stvaranje tržišne konkurencije, što mi podržavamo.
Zakon o republičkim adminstrativnim taksama, po našem mišljenju, treba prihvatiti uz delimično poboljšanje i delimičnu tehničku redakturu kod nekih tarifnih brojeva, kao i uz smanjenje iznosa pojedinih taksi.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati donošenje ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama o kojem danas raspravljamo po hitnom postupku, po svom sadržaju i suštini jeste obavezujući akt, jer akcize ne mogu biti rešavane podzakonskim aktom, i to je jedan od osnovnih razloga što idemo na donošenje novog zakonskog rešenja.
Elementi sistema i politike javnih prihoda koji se uređuju zakonom, kao i izmene i dopune tih elemenata, moraju se rešiti celovitim zakonskim rešenjima, koja zatim otvaraju niz drugih mera koje se sprovode u okviru raznih poslova u svim organima državne uprave. Usaglašavanje odredaba koje se odnose na specifično oporezivanje akcizama na derivate nafte, a koja su često menjane u zavisnosti od svetskih cena, zatim vrsta i kvaliteta derivata nafte, opet, otvara potrebu da se zakonskim aktom ponovo usaglasi kompletna struktura upoređivanja derivata od nafte sa svim standardima EU, kao što je i ministar rekao.
Harmonizacija akcizne politike EU sa propisima i standardima Srbije nije ni lak ni naivan posao, već dugoročno najodgovornija aktivnost na planu smanjenja svih pojava sive ekonomije u prometu derivata nafte i, normalno, samim tim, ogroman posao u smislu trajnijeg obezbeđivanja stabilnog priliva sredstava od akciza na derivate u republički budžet.
Poslanička grupa PUPS je u celosti podržala Zakon o akcizama, „Službeni glasnik RS”, broj 101/10, koji je stupio na snagu 1.1.2011. godine, kada su i propisani svi iznosi akciza na motorne benzine i dizel-goriva, a čija je cena direktno zavisila od vrste i kvaliteta navedenih derivata. Reakcija potrošača, uvoznika i distributera benzina i naftnih derivata zahtevala je da u cilju stvaranja jednakih uslova na tržištu Republike Srbije stvorimo najpovoljniji okvir za sve učesnike u proizvodnji i prometu derivata nafte. A, Poslanička grupa PUPS je i tada podržala ova nastojanja, kao i to da se ispoštuje zahtev za novo propisivanje istih iznosa akciza na sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel-goriva.
Podsećamo da je predloženo izjednačavanje iznosa akciza na sve vrste motornih benzina, kao što su EVRO BMB 98, EVRO Premium BMB 95, kao i EVRO dizel, kao uniformno određena cena kada se izvršila i pravno-tehnička usaglašenost svih odredaba zakona i zato smo glasali za ovaj zakon.
Izmenama i dopunama Zakona o akcizama ne odstupa se od komunitarnih zahteva u pogledu visine minimalnih akciza na naftne derivate, ali jeste činjenica da Zakonom o akcizama nije predviđeno ni akcizno opterećenje prirodnog gasa, koji se upotrebljava kao motorno gorivo i za automobile na gas.
Izmenama i dopunama Zakona sada se propisuju minimalni nivoi oporezivanja koji važe i za sva motorna goriva. Aneksom I u Tabeli A, B i C definisane su minimalne akcize koje su u evrima za hiljadu litara, odnosno na hiljadu kilograma gigadžul iznose: za olovni benzin 421, za bezolovni benzin 359, za lako dizel gorivo 330, za kerozin 330 i za tečni naftni gas 125, odnosno za zemni gas 2,6 evra.
Ovim zakonom vrši se ispravka na propisivanje minimalnog nivoa akciza koje se primenjuju na proizvode koji se koriste kao motorno gorivo u industrijske i komercijalne svrhe, a pre svega za poljoprivredu, za šumarstvo, za uzgoj riba, za javne radove, za stacionarne pogonske motore i druge pogone koji su nepokretni.
Dodajmo tome da prema Zakonu o akcizama lož-ulje i električna energija nisu predmet oporezivanja akcizama kroz ovaj zakon. Izmenama i dopunama Zakona o akcizama normativna uređenost Predloga zakona je dovoljna, za period od njegovog donošenja pa sve do perioda dobijenog statusa punopravnog člana EU.
Poslanička grupa PUPS nema amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, imajući u vidu da je ovaj Predlog zakona definitivno razrešio sve elemente sistema i politike javnih prihoda iz ove oblasti, kao i to da se uređivanjem poresko-pravne materije sada daje veliki doprinos potpunoj pravnoj sigurnosti, uz maksimalno obezbeđenje transparentnosti u vođenju poreske politike kojom se stvaraju jednaka prava, ali i jednake obaveze za sve subjekte u primeni prava poreskog sistema, kroz akcizna davanja.
U danu za glasanje Poslanička grupa PUPS podržaće ovaj zakon. Hvala.