Poštovana predsedavajuća, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime LDP-a da se u članu 2. stav 1. posle tačke 31) doda nova tačka 32) koja glasi: "Prekršajni sud u Priboju, za teritoriju opštine Priboj", a da dosadašnja tačka 32) postane tačka 33).
Liberalno-demokratska partija smatra da je reforma sudstva deo sveobuhvatnih reformi u društvu. Ako je tako posmatramo, kao deo tih reformi, mi ne možemo govoriti o ozbiljnoj lokalnoj samoupravi ako se iz godine u godinu jednoj lokalnoj samoupravi oduzimaju atributi koji tu lokalnu samoupravu čine opštinom, odnosno gradom. Na taj način ta lokalna samouprava, odnosno opština postaje jedna obična mesna zajednica koja će čekati neku predizbornu kampanju da bi od Vlade, ministara dobila neke predizborne mrvice i da na taj način zadovolji život savremenog čoveka.
Tako je i opština Priboj u poslednjih nekoliko godina izgubila sve atribute koji jednu opštinu čine opštinom. Mi smo za poslednjih nekoliko godina na teritoriji opštine Priboj izgubili sedišta carine, uprave prihoda, finansijske policije, sekretarijata unutrašnjih poslova; sada gubimo prekršajni, osnovni, odnosno opštinski sud, a očekuju se reforme u oblasti zdravstva, školstva. Da li to znači da ćemo sada izgubiti i bolnicu i gimnaziju? Šta ostaje jednoj takvoj lokalnoj samoupravi koja posle svih reformi koje se dese u društvu ne dobije ništa? Ta lokalna samouprava postaje jedna obična ljuštura u kojoj će političke stranke da se bore samo za glasove svojih građana.
Na taj način opština, u ovom slučaju opština Priboj, siromaši i, što je najgore od svega, daje se poruka građanima opštine Priboj da je budućnost u opštini Priboj sumorna i da oni treba svoju svetliju budućnost da traže u nekom drugom gradu. Stoga ne treba da čudi ni reakcija građana opštine Priboj, ni reakcija svih političkih stranaka na teritoriji opštine Priboj. Stoga ne treba da čudi ni inicijativa koja je pokrenuta na Skupštini opštine Priboj, i koju su jednoglasno podržale sve stranke, da u opštini Priboj ostane i prekršajni i osnovni sud.
Ponovo se vraćam na obrazloženje kojim je Vlada odbila ovaj moj amandman i citiram ponovo: "Određena odstupanja od ovih parametara učinjena su zbog geografske udaljenosti, blizine granice, gustine naseljenosti i blizine turističkih mesta". Upravo ovo objašnjenje treba da koristi Vlada da bi prihvatila ovaj moj amandman. Zašto? Zato što je opština Priboj pogranično mjesto, graniči se sa BiH i Crnom Gorom.
Ali, za razliku od drugih pograničnih opština na teritoriji Republike Srbije, opština Priboj je specifična u tome što do dve trećine teritorije opštine Priboj, do dve trećine sela na teritoriji opštine Priboj, odnosno do 10.000 građana na teritoriji opštine Priboj, može da se dođe samo putem koji vodi preko BiH, odnosno da bi građani sa teritorije tih delova opštine Priboj stigli do samog centra grada odnosno do centra opštine neophodno je da četiri puta pređu granicu!
Takođe, gospođo Malović, ne znam da li ste upoznati sa tim da se na teritoriji opštine Priboj nalazi jedna enklava, to je selo Sastavci, koja predstavlja deo teritorije BiH unutar teritorije Republike Srbije. Mislim da su sve to argumenti da prekršajni i osnovni sud postoji na teritoriji opštine Priboj.
Takođe, ako govorimo o turističkom mestu, sam Priboj predstavlja turističko mesto, jer u Priboju postoji Pribojska banja; na teritoriji opštine Priboj, odnosno na teritoriji Pribojske banje je jedan od najstarijih manastira - manastir Sveti Nikola, zatim manastir Mažići; na teritoriji opštine Priboj nalazi se jedna od najstarijih džamija - Hasanbegova džamija (ove godine je proslavljeno 350 godina od njene izgradnje).
Sve su to argumenti da na ovoj teritoriji ostanu prekršajni i osnovni sud, a na osnovu onih argumenata, kriterijuma koje je koristilo Ministarstvo da bi odbilo, između ostalog, i ovaj moj amandman.
Kada pravimo reformu, reformu pravosuđa ili bilo koju reformu unutar društva, i kada racionalizujemo pojedine službe neophodno je da pravimo komplementarne opštine, odnosno opštine koje će svojim funkcijama jedna drugu da nadopunjuju, a ne da pravimo neke manje centre i da na taj način vršimo neku, tobože, regionalizaciju.
Liberalno-demokratska stranka smatra da multietičnost i multikonfesionalnost predstavljaju prednost, međutim, sa ovakvim reformama društva izgleda kao da to predstavlja jednu manu kojom se građani, konkretno opštine Priboj, kažnjavaju.
Još jedan podatak, konkretno o ovom sudu na teritoriji opštine Priboj – formiranje prekršajnog suda u Priboju ekonomski je opravdano imajući u vidu da je opštinski organ za prekršaje u 2007. godini na teritoriji opštine Priboj ostvario prihod od oko osam miliona dinara, a da je do polovine 2008. godine već prebacio ovih osam miliona dinara. Hvala.

Poštovana predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226.
Tražim od gospođe ministarke odgovore koje poslanici LDP danas, na osnovu rasprave o ova tri zakona, traže.
Prvo pitanje je: koji su kriterijumi koje će Agencija i Vlada koristiti pri preuzimanju banaka; kolika se sredstva planiraju za Agenciju koja će se koristiti za te svrhe i da li će novim budžetom za 2009. godinu biti predviđena ta sredstva?
Takođe, kada govore pojedini ministri Vlade Srbije o stezanju kaiša za 2009. godinu, odnosno nacrtom novog budžeta, neophodno je da upravo vladajuće stranke i ministri krenu već danas sa stezanjem tog kaiša.
Nedopustivo je da se koriste državna sredstva za finansiranje predizbornih kampanja pojedinih političkih stranaka vladajuće koalicije, koja su korišćena u predizbornoj kampanji u četiri opštine gde su održani izbori protekli vikend. To je nedopustivo i na taj način ne možemo ništa da uradimo.
Moje pitanje isto kreće i u tom pravcu: kolika su sredstva Vlade Srbije potrošena u zadnjih mesec dana na teritoriji opštine Prijepolje, za koje projekte i u koje svrhe?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, članom 75. ovog zakona predviđena je obaveza skoro momentalnog prijavljivanja boravka stranaca na našoj teritoriji. LDP smatra da je ovakva obaveza do sada proizvodila velke probleme kako strancima koji dolaze u našu zemlju, tako i ljudima kod kojih dolaze.
Često ćemo se u raspravi o ovim i drugim zakonima pozvati na neke druge zemlje, naročito one koje zajedno sa nama su u procesu tranzicije i usklađivanju svog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Ovde ću dati primer Crne Gore, koja je pre godinu dana usvojila Zakon o strancima i gde su oni izbacili mogućnost i obavezu da se stranci odmah prijavljuju kada dođu na teritoriju Crne Gore.
Ima država koje žele da privuku što više stranaca u svoju zemlju, običnih gostiju, turista, naučnika, profesora. Šta mi hoćemo od Srbije? Gde su nam problemi? Da li je turizam, recimo, šansa, a reforma obrazovanja način da stvorimo društvo znanja? Čuli smo kako želimo da dovedemo i profesore gostujuće iz inostranstva na naše univerzitete. Sada se renovira jedan beogradski studentski dom u te svrhe. To je sjajno, mi to podržavamo, ali postavljamo pitanje da li će ti profesori kada budu dolazili pravo sa aerodroma ići u prvi lokalni SUP da se prijave ili će to umesto njih činiti dekani fakulteta ili možda upravnici tih studentskih domova.
To su praktični problemi. Takođe već godinama u našu zemlju dolaze mladi ljudi koji ovde provode deo studija ili se stručno usavršavaju. Oni ne mogu da razumeju da idu sa vlasnikom stana da se prijave u policiju. Onda odjednom isplivaju mnogi naši problemi: nemamo precizne evidencije, ljudi žive u stanovima za koje nemaju regulisane vlasničke papire i tako smo u začaranom krugu.
Šta nam onda vredi što smo ukinuli vize evropskim zemljama? Mi pričamo stalno o brendiranju Srbije, o poboljšanju njenog imidža. Zemlje postaju atraktivne za strance ne zbog konkretnog izveštaja Evropske komisije ili zbog spota na CNN-u, nego zbog imidža otvorenosti i lake komunikacije koje o sebi pružaju.
Mi mislimo da je ovo korak u lošem pravcu, da ćemo biti smešni kada, recimo, za dva meseca kažemo nekom strancu odnosno stranom gostu da imamo moderan zakon i da će on moći da se prijavi elektronskom poštom. Onda će, nažalost, otkriti da to baš u tom momentu nije moguće.
Mi se nadamo da je ovo zakon koji treba da bude na snazi i kada Srbija postane članica Evropske unije, da se pravi sa tom namerom i takvim rokom trajanja. Zašto onda toliko insistirati na sistemu u kojem je toliki značaj viza, u kome se svi prijavljuju policiji odmah po dolasku?
Predlažemo da se ukine ova obaveza, da se ona nekako preformuliše. Da li da se stvori posebna organizaciona jedinica u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koja će da osmisli neke kartone ili neki elektronski način prijavljivanja stranaca na samoj granici. Mislim da je to minimum koji mora da postoji, da ima neka moderna evropska država. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, članom 76. Predloga zakona o strancima predviđa se način prikupljanja ličnih podataka za strance. Ovde su nabrojana tri načina kada se to radi.
Naš amandman poslaničke grupe LDP traži da se pod 3): "potrebno radi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije" - izbriše.
LDP smatra da u zakonu o strancima sasvim je dovoljna odredba koja kaže da se podaci mogu prikupljati kada je to predviđeno zakonom i međunarodnim ugovorom, odnosno ono što piše pod brojem 1). Opasno je i štetno da ovakve načelne rečenice i odredbe promiču u procesu usvajanja tzv. evropskih zakona.
Mi kroz takve zakone moramo da reformišemo i zakonodavstvo, i naše shvatanje zemlje u kojoj živimo i njenog okruženja. Više ne može da bude dovoljno da ponovimo neku opštu tvrdnju iz Ustava koja dozvoljava da se podaci prikupljaju - kada to nalažu razlozi javnog poretka i bezbednosti.
Ali, svrha i smisao zakona jeste da precizira te okolnosti i uslove, da razradi izuzetke od nekog prava, a ne da se prepisuju ustavne kategorije.
Javni poredak i bezbednost za nas iz LDP-a jesu veoma važne u modernom svijetu, naročito u okolnostima rasta opasnosti od terorizma.
Sve zemlje se suočavaju sa tim izazovima i traže način da održe ravnotežu između privatnosti i zaštite nacionalne bezbjednosti.
Tim problemom se moramo baviti ozbiljno - reformisati službe koje se time bave i usvojiti posebne zakone i pravila za takve situacije. Ne možemo večito u svaki zakon u kome se pominje država, stranci, granica da unosimo odredbe koje plaše, a ne donose nikakvu korist za državu i nacionalnu bezbjednost.
Zbog toga LDP se zalaže da zadržimo formulaciju - kada je to predviđeno zakonom i međunarodnim ugovorima, a da tokom perioda promene drugih konkretnih zakona, kao Zakona o krivičnom postupku i o bezbednosnoj zajednici, definišemo šta to znači. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo ministarko, predloženim članom 10. se Narodnoj skupštini daje pravo da većinom glasova bira troje od predloženih kandidata sa liste svakog ovlašćenog predlagača. Slična pravna ideja postoji u čitavom nizu zakona kojima se reguliše kandidovanje i izbor članova organa i institucija čije članove bira Narodna skupština.
Iskustvo pokazuje da ovakav model u većini slučajeva nije doveo do zadovoljavajućih rešenja i da je kroz mogućnost da politička većina samostalno i suvereno bira između više kandidata, u velikom broju slučajeva, narušena nezavisnost i kredibilitet tako izabranih organa. Ukoliko je osnovna ideja da različiti predlagači odlučujuće učestvuju u kreiranju sastava budućeg saveta Agencije onda oni to svoje pravo i zakonom određeno poverenje treba da uživaju u potpunosti. Činjenica da će većina odlučivati o konačnom izboru, već unapred stvara sliku o tome da će uglavnom biti izabrani oni kandidati koji imaju podršku parlamentarne većine.
LDP smatra da je korisnije rešenje po kojem bi Narodna skupština samo formalno potvrđivala predloge ovlašćenih predlagača po opštim pravilima za odlučivanje u Narodnoj skupštini. Time bi se ojačao uticaj predlagača i potvrdilo da država, ako im je već kroz zakonsko pravo dala mogućnost da predlože kandidate, zaista ima poverenje u kvalitet i procenu tih predloga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, reklamiram povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Mislim da ne možemo lako da pređemo preko zahteva Poslaničke grupe LDP-a da u Skupštinu Srbije dođe ministar energetike gospodin Škundrić, kako bi nam konačno dao odgovore o poskupljenju gasa za 60%. Izuzetno je važno da znamo koja je struktura cene tog gasa, kolika je uvozna cena tog gasa, jer ako pređemo lako preko ovog poskupljenja, doći ćemo u situaciju da ćutimo i o poskupljenju telefonije, da sutra, možda, ćutimo i o poskupljenju struje. Sve to doprinosi da dođe do povećanja inflacije.
Smatramo da možda i nije bilo potrebe da se poveća cena gasa za 60%, jer, ako povećamo cenu gasa za 60%, doći će do linearnog povećanja i provizije za posrednika u ovom poslu.
Zahtevamo da ministar energetike što pre dođe, kako bi mogao da da odgovore na ova pitanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, u čl. 49, predlagač zakona je predvideo da se najveći deo sredstava dobijenih prodajom trajno oduzete imovine i uplaćenih u budžet Republike Srbije, što iznosi 80%, koristi za finansiranje rada suda, tužilaštva, Direkcije i Jedinice.
LDP smatra da ovakvo rešenje nije dobro i da u zakonu treba izbeći svaku moguću sumnju o, eventualnoj, zainteresovanosti da se izvrši trajno oduzimanje imovine nekom licu iz razloga koji nisu zasnovani na potrebi da se otklone posledice teških krivičnih dela. Ako se zakonom predvidi da se ova sredstva direktno namenjuju organima koji imaju isključiva ovlašćenja da pokreću i vode postupak o oduzimanju, onda se može stvoriti štetan utisak da će ti organi biti, u izvesnoj meri, pristrasni u pogledu pravne sudbine lica koja tu imovinu poseduju i od kojih ona treba da bude oduzeta.
Mislimo da se predloženim rešenjem ugrožava kredibilitet tih institucija i da će one biti doživljavane kao organi koji se trude da na osnovu ovog zakona pribavljaju sredstva zarad svog budžeta.
Sudovi, tužilaštvo, organizacione jedinice policije i drugi zakonom formirani organi moraju se finansirati iz budžeta i uslovi za njihov rad ne mogu zavisiti od broja odluka kojima je oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela, niti od veličine ili vrednosti tako oduzete imovine.
Umesto osporavanog rešenja, LDP predlaže da se proširi domet odredbe dosadašnjeg stava 2. predloženog člana i da se ukupan iznos sredstava dobijenih prodajom oduzete imovine uplaćuje u budžet Srbije i koristi za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova i programa, o čemu će Vlada odlučivati.
Vlada je dosadašnjim stavom 2. predvidela da se samo petina sredstava obezbeđenih prodajom oduzete imovine usmeri na finansiranje određenih ustanova. LDP smatra da je mnogo korisnije ova sredstva usmeriti u konkretne projekte, čijom realizacijom će biti postignuta mnogo veća i značajnija javna svrha. Ta svrha bi morala da bude i jedan od ciljeva raspolaganja imovinom oduzetom u predviđenom postupku.
Ima primera u uporednom pravu da sud ili direktor mogu da odrede namenu tih sredstava. Tako je u Italiji, gde se sredstva usmeravaju institucijama ili projektima čiji su korisnici pripadnici ugroženih grupa, kao što su ''sigurne kuće'', vozila za invalide itd. Stav Saveta Evrope je da će samo tako oduzimanje imovine imati veći značaj za javnost, tj. bolje se vidi smisao i značaj borbe protiv korupcije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, Liberalno-demokratska partija je podnela amandman na član 11. i mi predlažemo da se posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: "Direktor ne može biti član političke stranke."
Kao što smo čuli malopre od mojih kolega iz poslaničkog kluba, Vlada Srbije je odbila ovaj amandman. Mi mislimo da objašnjenje koje su oni nama dostavili nije dovoljno da bismo mogli da ga prihvatimo, iako se ovde kaže da državni službenik ne sme na radu da izražava i zastupa svoja politička uverenja.
Ovog smo mišljenja zato što smo mi iz Liberalno-demokratske partije danas u situaciji... U Sandžaku tj. u Prijepolju u toku je predizborna kampanja i u toj predizbornoj kampanji najviše učestvuju upravo državni službenici, državni sekretari, ministri. Mi smo svedoci da neki državni službenici radeći svoj posao koriste svoja inspektorska ovlašćenja selektivno prema onim firmama onim osobama koje ne pripadaju nekim političkim grupacijama.
Takođe, mnogim ljudima u Prijepolju preti se otpuštanjem s posla zato što pripadaju drugoj političkoj grupaciji, odnosno vrši se pritisak na aktiviste, simpatizere LDP-a, iako je to protivzakonito. Napomenuću da smo mi sa Demokratskom strankom, odnosno sa vladajućom većinom, u julu mesecu postigli jedan strateški dogovor o poslovima vezanim za evropske integracije. Mi iz LDP-a smatramo da taj strateški dogovor nije opravdanje za naše glasove što se tiče vladinih predloga, nego zaista želimo da učestvujemo u kreiranju svih zakona i politike koju zastupa Vlada.
Nadam se da aktivisti i simpatizeri LDP-a, konkretno u Prijepolju, neće biti u situaciji da im se preti, da se ucenjuju samo zato što se, na primer, zalažu za to da Brodarevo postane opština u skladu sa zakonom, zato što se zalažemo da se reše problemi radnika u Tekstilnom kombinatu, zato što se zalažemo da se za Hemijsku industriju "Elan" nađe strateški partner itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospodine ministre, Predlog zakona o strancima je veliko poboljšanje u odnosu na postojeći zakon. Doduše, to i nije neki veliki uspeh, obzirom da se mijenja zakon iz 80-ih godina. Zakon je u većini svojih odredbi pripremljen u skladu sa rešenjima koja postoje u Evropi, uz određene nedostatke o kojima ćemo mi iz LDP-a govoriti kada budemo govorili o amandmanima.
Na nekoliko mjesta predlagač je vodio računa o posebno osetljivim grupama. Zakon sadrži posebne odredbe o zaštiti lica kojima u drugoj državi prijeti progon zbog njihovih svojstava ili uvjerenja. Zakon je standardizovan propisima drugih tranzicionih zemalja, kada je reč o viznom režimu, vrstama viza i tehničkim pravilima.
U tom smislu se vidi napredak i korist od procesa integracija koje vodimo već osam godina. LDP pozdravlja napore stručnjaka koji su na ovom zakonu radili i spremnost da se prihvati pomoć međunarodnih organizacija i tijela. U velikoj većini odredaba su poštovani zahtevi međunarodnih ugovora koje smo potpisali i koje ćemo prihvatiti u bliskoj budućnosti.
Međutim, ima i onoga što smo mogli da učinimo više od prostih, minimalnih zahteva. Ovaj zakon bi morao da pokaže novu otvorenost Srbije, njenu spremnost da privlači strance, bez obzira da li su ovdje gosti ili dolaze nekim poslom. Neke zemlje u procesu evropskih tranzicija i evropskih integracija otaljavaju posao. LDP želi da Srbija uvijek, kada može, kroz svoje reforme izbori se sa statusom uspješnog primjera promena.
Dakle, u smislu potrebe da se zakon o strancima odmah donese, da je on koristan u smislu harmonizacije tehničkih standarda, terminologije i procedura sa propisima koji važe u Uniji i zemljama kandidatima. Za LDP nema spora da to treba učiniti. Zato ćemo glasati za usvajanje zakona, ali se nadamo i insistiramo da se usvoje nekoliko vrlo značajnih amandmana koje smo mi predali.
Dva su najveća nedostatka sadržana u Predlogu zakona o strancima. Ti nedostaci su sadržani u čl. 75. i 76. Predloga zakona. Oni se tiču obaveze prijave boravka i uslova prikupljanja podataka o strancima. Ova dva člana pokazuju da se ponekad još teže oslobađamo svojevrsnog hladnoratovskog pristupa pitanju ulaska, boravka i rada stranaca na teritoriji Srbije.
Takođe, poslanici LDP će glasati za zakon o zaštiti državne granice. Poslanike iz vladajuće koalicije, naročito DS, podsećamo da smo se sredinom jula dogovorili o strateškom partnerstvu na poslovima evropskih integracija.
Za nas u LDP to nije formulacija da bi prikrili naše glasanje za Vladine predloge. Mi smo mislili, to smo jasno rekli, da namjeravamo da analiziramo svaki prijedlog i zakon, da je dobro da to radimo zajedno, da nalazimo bolja rešenja i pre nego što zakon dođe na sednice odbora i parlamenta, da izbjegnemo klasičan odnos vladajuće većine i opozicije.
Nije sve u amandmanima. Za nas nije svejedno kako Vlada reaguje na prijedloge. Sada je oktobar 2008. godine, više nema opšte priče o evropskim integracijama. Pred nama su godine svakodnevnih pisanja, rasprava, poboljšanja zakona, pregovora i kompromisa.
LDP ne želi da ima na strani Vlade nezainteresovane sagovornike i glasačku mašinu. Mi nameravamo da vodimo sledeću vladu, ali ne bismo voljeli da nasledi probleme koje Srbija danas ima. Zbog toga, ako ste podelili kvote, ako ste blizu podele uticaja u javnim preduzećima, ako ste prevazišli oduševljenje kozmetičkim promjenama na desnici, predlažem da počnemo nešto konkretno da radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 226. i tražim objašnjenje od Vlade Srbije čime se ona bavi. Umesto da smanjuje javnu potrošnju, ona je Rebalansom budžeta povećava. Koji su koraci Vlade Srbije i Ministarstva ekonomije u vezi pada akcija naših banaka i preduzeća na berzi? Koji su koraci Vlade i Ministarstva ekonomije u cilju zaštite naših preduzeća i građana? Danas su građani koji imaju kredite u bankama suočeni sa povećanjem njihovih rata, a privreda grca zbog straha banaka od ekonomske krize.
Pitam Ministarstvo ekonomije – kako će uticati ova ekonomska kriza na dalju privatizaciju u Srbiji? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, evropske integracije i evropske vrijednosti za LDP, naše članstvo i brojne simpatizere uistinu predstavljaju suštinski smisao političkog djelovanja.
Evropski vrijednosni sistem, ili bolje rečeno evropski poslovi, za moje sugrađane u Priboju i većinu građana u Sandžaku predstavljaju možda i poslednju nadu da se na ovim prostorima može normalno živjeti.
Ukoliko evropski put u budućnost ne bude iskren, brz i efikasan, bojim se da će uskoro svi putevi voditi iz devastiranih sandžačkih opština, bez obzira na nacionalnu ili vjersku pripadnost građana.
Građani sa ovih multikulturalnih, multietničkih prostora su već odavno izgubili strpljenje, razočarani što su ideje Petog oktobra ostale u glibu Srbije koja se veoma sporo mijenja.
Sandžak sve više podseća na modernu "prokletu avliju" u kojoj budućnost vide samo lokalni politički oligarsi koji žive udobno na državnim jaslama, dok većina građana gubi nadu da će ikada biti član države članice EU.
Stanje o kojem govorim ću samo sa nekoliko činjenica da potkrepim. Priboj ima više od 6.000 nezaposlenih, preko 6.000 penzionera i samo nešto oko 4.000 stvarno zaposlenih građana. Zbog toga, i mnogih drugih razloga koje nisam spomenuo, izuzetno je važno da Srbija postane članica evropskih naroda i država što prije. U evropskoj budućnosti i evropskim vrijednostima LDP vidi izlaz iz sumorne svakodnevice koja odista dugo traje.
LDP će, kao moto promjena i kao istinski nosilac evropskih vrijednosti, podržati evropski put Srbije. LDP će glasati ovde, u Skupštini Srbije, za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. LDP će istovremeno insistirati da se usvoji plan, agenda i program evropskih poslova. LDP će biti najoštriji kritičar nosilaca vlasti ukoliko evropska budućnost ostane samo najobičnija fraza i predizborna prevara. LDP već sada javno zahtijeva da se u zajedničkim tijelima, koja će se formirati prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, važnu ulogu imaju naši članovi.
Na kraju, još jednom ću da se osvrnem na želje i nadanja građanki i građana sa područja jugozapadne Srbije da će se i na ovim pograničnim prostorima desiti život, a ne očaj i beznađe. LDP je garant evropske budućnosti Srbije, ali kormilo te evropske vrijednosti trenutno se nalazi u rukama Vlade Srbije pred kojom je velika odgovornost.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poslanička grupa LDP smatra da ne postoje dovoljno ubedljivi razlozi za postojanje posebnog ministarstva za NIP u Vladi Srbije. Da vas podsetim, od juna 2007. godine sredstvima tzv. Nacionalnog investicionog plana upravljao je ministar bez portfelja preko Kancelarije za NIP. Postojanje tog posebnog, specijalizovanog organa koji bi trebalo da troši ta sredstva koja su postojala pokazalo se neopravdanim.
Nama je jasno da je u koalicionim pregovorima neophodno da se zadovolje apetiti svih stranaka, ali nam uopšte nije jasno zašto je potrebno da postoji Ministarstvo za NIP.
Ako je nekoj stranci trebalo da pripadne taj NIP, zašto ta Kancelarija za NIP nije pripojena onom ministarstvu čiji je ministar iz stranke kojoj treba da pripada taj NIP?
Takođe, Srbija ima negativna iskustva sa postojanjem i radom tzv. superministarstava, kao što su Ministarstvo za kapitalne investicije ili Ministarstvo za infrastrukturu. Predlogom ovog zakona stvara se upravo jedno takvo ministarstvo.
Podsetiću narodne poslanike da se Predlogom ovog zakona ukida Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave i da se ona pripaja novoosnovanom Ministarstvu za NIP. To će samo doprineti mešanju nadležnosti između ovog ministarstva i npr. Ministarstva za infrastrukturu.
Takođe, konstrukcija predloženog člana 22. nije jasna, odnosno iz ovog člana nije jasno kako će doći do koordinacije između različitih ministarstava, npr. Ministarstva za NIP, Ministarstva za infrastrukturu, Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. U takvoj situaciji je nedopustivo da postoji posebno ministarstvo koje će imati ovlašćenja u projekciji i sprovođenju investicionih poslova od opšteg značaja.
Mi poslanici LDP-a smatramo da je pogrešno da postoji Ministarstvo za NIP i nadamo se da će ovaj naš amandman biti usvojen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice parlamenta, ovim amandmanom kojim smo u ime poslaničke grupe LDP-a podnijeli gospoda Ivan Andrić, Zoran Ostojić i ja, želimo da iskažemo da ne postoji nijedan opravdan razlog da se u politički i pravni sistem Republike Srbije uvodi jedna nova kategorija, a to je kategorija zamenika predsednika vlade, koji je između ostalog kroz formulaciju predlagača zakona dobio i ingerencije kopredsednika, odnosno kontrolora rada samog predsednika vlade.
Za ovakav naš stav postoje pravni i politički razlozi. Pravni razlozi su sadržani u članu 125. Ustava Republike Srbije, koji kaže da vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i ministri, tj. ovim članom, niti bilo kojim drugim članom Ustava Republike Srbije ne vrši se rangiranje između ministara i potpredsednika vlade. Takođe, Ustav Republike Srbije ne predviđa da predsednik ima ingerencije da imenuje svoga zamenika.
Ako pogledamo predlog predlagača u stavu 2. potencijalnog člana 13a koji kaže - zamenik predsednika vlade pomaže predsedniku vlade u vođenju i usmeravanju vlade, staranju o jedinstvu političkog delovanja vlade i usklađivanju rada članova vlade, vidimo da je ovaj stav člana 2. ovog zakona u suprotnosti sa Ustavom, jer je u suprotnosti sa članom 125. stav 2, koji kaže da su ovo ingerencije predsednika Vlade Republike Srbije.
Takođe, ovim predlogom se ne vidi na koji način zamenik predsednika pomaže predsedniku vlade u definisanju politike vlade. Ne vidimo šta se dešava ukoliko predsednik vlade i taj njegov budući zamenik imaju stavove koji su međusobno nesaglasni.
Iz svega navedenog proizilazi da član 2. Predloga zakona ne uvodi tehničko pravilo koje rešava eventualnu situaciju kada predsednik vlade nije u mogućnosti da vrši svoju funkciju, već ovaj član 2. Predloga zakona predstavlja političku trgovinu budućih koalicionih partnera. Ovim članom zakona kao da je predviđeno da je slavni premijer zamenik predsednika vlade.
Na kraju, stiče se utisak da DS nije spremna da preuzme u potpunosti odgovornost za funkcionisanje buduće vlade Republike Srbije i na ovaj način stvara alibi za nefunkcionisanje te buduće vlade.