Predsedavajuća, govorim o mišljenju predlgača, 138 poslanika. Sinoć smo dobili mišljenje predlagača. Ovde jasno piše da je grupa od 138 narodnih poslanika radi davanja mišljenja dana 27. decembra razmatrala amandmane. Ne govorim o Odboru za finansije, nego govorim o nekom sastanku grupe od 138 narodnih poslanika juče gde ste sedeli i razmatrali ove amandmane i dali mišljenje. U ovom mišljenju ne piše ni prihvata se, ni odbija se amandman Dejana Radenkovića.

Gospodine predsedniče, prethodnih 15 minuta su poslanici LDP postavili jednostavno pitanje – šta je sa objašnjenjem predlagača zakona, 138 poslanika na amandman gospodina Dejana Radenkovića?
Imamo ovde mišljenje predlagača, gde se kaže da je juče održan neki sastanak, valjda u Skupštini u maloj sali, svih 138 predlagača, gde su razmatrali amandmane i gde su dostavili Narodnoj skupštini mišljenje o tim amandmanima.
U ovom mišljenju apsolutno ne postoji amandman Dejana Radenkovića. Ne znamo da li je amandman prihvaćen, ili da li je odbijen i koji su razlozi za to? Gospodine predsedniče, vi ste jedan od tih 138 koji su predlagač zakona i sigurno ste prisustvovali jučerašnjem sastanku.
Može li neko konačno da nam od predstavnika vladajuće koalicije kaže kada je održan sastanak, kako se glasalo o ovom amandmanu, da li je taj amandman prihvaćen ili odbijen, koliko je glasalo za, koliko protiv i koji su razlozi? Zato tražimo pauzu, ili da nam dostavite pismeno, shodno Poslovniku, član 164. U mišljenju uopšte ne postoji amandman Dejana Radenkovića.

 Gospodine predsedniče, očigledno da se ne razumemo. Ne govorimo o mišljenju nadležnog odbora, nego govorimo o mišljenju predlagača. Juče su 138 poslanika održali sastanak i razmatrali amandmane o Predlogu zakona o javnim nabavkama. Kad? Očigledno za vreme postavljanja pitanja Vladi.
Koliko je poslanika tada glasalo protiv ovog amandmana? Kada kažem poslanika, mislim na predlagača. Zašto nemamo u mišljenju predlagača razloge zašto je odbijen ovaj amandman? Na to vas obavezuje član 164. Poslovnika stav 1. Ne govorimo o mišljenju Odbora, nego govorimo o mišljenju predlagača zakona.
Ovde je mišljenje i nema tog amandmana, apsolutno ne postoji. Dajte pauzu i dostavite nam mišljenje. Održite taj sastanak. Verujem da veoma brzo možete da održite sastanak, pet-deset minuta i napišete koje je mišljenje i dostavite nam ga.

Gospodine predsedniče, član 27. i ponovo član 164. Znate šta, ovde uporno već pola sata postavljamo jednostavno pitanje…
(Predsednik: Gospodine Hajdareviću, ne mogu da vam dozvolim. Na to ste se pozvali više puta.)
Nisam na član 27.
(Predsednik: Jeste, pozvali ste se. Rekli ste u odnosu na član 164. Poslovnika. Cenim na osnovu suštine onog što ste rekli, a ne na osnovu člana koji navedete kao formalni razlog. Možete reći…)
Povreda Poslovnika.
(Predsednik: Rekli ste malopre. Već indikujete da ste to više puta ponovili. Pustiću vas da nastavite, ali ako budete ponovili bilo šta od onoga što sam čuo iz vaše rasprave, oduzeću vam reč.)
Znate šta, gospodine predsedniče, nema potrebe za pretnjama. Gospodin Mihajlović je malopre iznosio neke informacije. Vi kao predsednik Skupštine ste morali da ga upozorite ili da ga vratite na dnevni red. Postavili smo pitanje i vama i gospodinu Mihajloviću i 138 poslanika – kada ste održali sastanak juče, gde ste utvrdili mišljenje predlagača o amandmanima, gde ste odbili ili prihvatili amandman Dejana Radenkovića? Ako toga nema u ovom ovde mišljenju, ako nam ne date jednostavan odgovor – održali smo sastanak tada, u toj sali, u toliko sati, onda verujemo da je ovo falsifikat. Ne samo za ovaj amandman, nego verujemo i za celo ovo mišljenje.

Gospodine predsedniče, vi ste nama rekli da nije održana juče sednica predlagača, da je gospodin Arsić kao ovlašćeni kontaktirao predlagač kontaktirao svih 137 ostalih poslanika.
(Predsednik: Da li je to replika?)
Da.
Ako je to radio telefonskim putem, njemu je trebalo, ovde imamo 66 amandmana, oko 9.000 telefonskih poziva. Mislim da fizički to nije bilo moguće da uradi.
Ono što tražimo jeste da nam se jasno kaže na koji način je utvrđeno mišljenje predlagača i, to je najvažnije, da li se u ovom mišljenju nalaze svi amandmani koje su podneli narodni poslanici?
Možda ćemo u daljem toku rasprave doći do iste situacije, kao što imamo sada sa amandmanom gospodina Dejana Radenkovića. Jednostavno, morate da shvatite da sada imamo pravo da sumnjamo, jer došli smo u situaciju da očiglednu grešku, koju ste napravili kao vladajuća koalicija, prebacujete na tehničku službu Skupštine, kao da je ona nešto loše uradila, što apsolutno nije tačno.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 92. govori o mogućnosti da naručilac odbije ponudu zbog neuobičajeno niske cene. Mi u LDP vidimo ovde jednu nepreciznost koja se ogleda u stavu 2. predloženog člana. Naime, stav 2. kaže – neuobičajeno niska cena u smislu ovog zakona je ponuđena cena koja značajno odstupa u odnosu na tržišnu uporedivu cenu.
Mislimo da sam termin značajno odstupa, jer je previše uopšten termin. Našim amandmanom smo pokušali da definišemo šta znači značajno odstupanje, odnosno da bude jasniji ovaj član zakona, jer možemo doći u situaciju prilikom sprovođenja zakona, da ovaj član omogući naručiocima da odbijaju one ponude ponuđača koji nisu u skladu sa politikom tog naručioca.
Rekli smo da se u članu 92. dopuni stav 2. rečima – koja je za više od 20% niža od proseka svih ponuđenih cena u svim podnetim ponudama u konkretnom postupku javne nabavke. Takođe smo rekli da se dodaje novi stav 3. koji bliže definiše šta znači prosečna cena. On glasi – neuobičajeno niska cena po pozicijama je cena koja je za više od 20% niža od prosečne ponuđene cene za konkurentnu poziciju, koju su ponudili svi ponuđači. U obračunu proseka iz stavova 2. i 3. ovog člana se ne uključuje cena za koju se vrši ocena.
Pokušali smo da definišemo tu prosečnu cenu, koja za 20% treba da je viša, odnosno kada se računa ta prosečna cena, da se u nju ne uzima ona ponuda za koju treba da se proveri zašto je neuobičajeno niska cena. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, LDP u Danu za glasanje neće podržati predloženi Zakon o javnim nabavkama, prevashodno zbog nejasnoća i nekih kontradiktornosti koji se javljaju u samom Predlogu zakona, ali i zbog atmosfere u kojoj se on donosi, odnosno o povećanju stepena očekivanja javnosti od ovoga predloga zakona.
Podsetiću vas da pojedini funkcioneri vladajuće SNS licitiraju sa brojem miliona evra koliko će ovaj zakon da uštedi u narednim godinama. Kreće se od 600 miliona evra, pa dolazi do jedne milijarde evra. Ako je to istina, onda mi kao država ćemo apsolutno rešiti problem našeg budžetskog deficita. Mi smo samo pre mesec dana usvojili budžet za 2013. godinu, gde smo definisali da je budžetski deficit za 2013. godinu milijardu i 200 miliona evra. Ako je istina da će sprovođenje odredaba ovoga zakona o javnim nabavkama doneti te uštede od 600 miliona evra do jedne milijarde, mi ćemo na jedan efikasan način rešiti problem budžetskog deficita.
Naravno, i vi i javnost stručna zna da to nije istina i upravo je taj zakon o budžetu za 2013. godinu najbolji pokazatelj i dokaz u neispravnost iznetih procena. Jer, da nije tako, Zakon o budžetu bi bio donesen posle ovog zakona o javnim nabavkama i količina novca koja je u tom budžetu za 2013. godinu izdvojena za javne nabavke bila bi smanjena za ovaj procenat, odnosno broj o kojima govore predstavnici vladajuće koalicije.
Takođe, sam zakon određuje da pojedina tela koja se bave javnim nabavkama će se konstituisati u 2013. godini u roku od tri do šest meseci. Samim tim, možemo reći da je celokupna 2013. godina izgubljena godina, bar što se tiče ušteda o kojima govore predstavnici vladajuće koalicije.
LDP je podnela nekoliko, čini mi se, izuzetno važnih amandmana na ovaj predlog zakona. Iako je u Predlogu ovoga zakona definisana jedna odredba koja govori o sprečavanju korupcije i sukobu interesa, mi u LDP mislimo da ovo što piše, naročito u članu 21, a odnosi se na zaštitu uzbunjivača, nije dovoljno. Zbog toga je LDP podnela jedan amandman, mada kada govorimo o zaštiti uzbunjivača, LDP smatra da je naš predlog koji smo uradili, Zakona o zaštiti uzbunjivača, jedan najbolji celoviti način sprečavanja osvete onim licima koji su uzbunjivači u javnim preduzećima, državnim institucijama ili u bilo kom drugom organu upravljanja. Naš amandman govori da ono lice koje ukaže na zloupotrebu u procesu javnih nabavki, ne može da snosi odgovornost, odnosno da ne može da bude otpušteno, da mu se otkaže ugovor o radu ili da bude premešteno na druge poslove.
Takođe, mi imamo jedan važan amandman koji se odnosi na donošenje internog akta koji treba naručilac da uradi u kome bi se, između ostalog, definisali i način nabavke, odnosno plan javne nabavke, mi mislimo da sadržinu tog akta treba da definiše Vlada, a da Uprava za javne nabavke treba da da samo saglasnost da li je taj akt koji donosi naručilac u skladu sa aktom koji je definisala Vlada. Takođe, u Predlogu zakona ima nekih dosta nejasnoća, pa tako ako govorimo o neuobičajenoj ceni koja je definisana članom 92. Predloga zakona, kaže se da neuobičajeno niska cena u smislu ovog zakona je ponuđena cena koja značajno odstupa u odnosu na tržišnu neuporedivu cenu. Mislimo da je prosto preširoko definisano značenje u odnosu na tržišnu neuporedivu cenu. Mi smo dali jedan amandman koji jasno definiše koji je to procenat i kod nas se kaže da ako je ponuda za 20% niža od proseka svih ponuđenih cena, u svim podnetim ponudama u konkretnom postupku javne nabavke.
Mislimo da na ovaj način možemo na jedan efikasan način da definišemo ovu jednu opštu odredbu. Pored ovih naših predloga, rekao sam da ima dosta nejasnoća u ovom predlogu zakona, pa tako već u samom članu 3. gde se definišu značenja izraza imamo jedan izraz "uporediva tržišna cena" koja se definiše kao cena na relevantnom tržištu pa se postavlja ovde pitanje šta je to relevantno tržište. Ili pod tačkom 33, kaže se – prihvatljiva ponuda je ponuda koja je blagovremena, koju naručilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, a da nigde u zakonu kasnije nisu definisane šta su to bitni, a šta su to nebitni nedostaci u jednoj ponudi.
Član 36. a o tome smo već dosta govorili je član koji apsolutno će omogućiti dalju korupciju u javnim nabavkama. Mi mislimo da je izuzetno neophodno da se ovaj član ili bolje definiše ili na bilo koji način izmeni. LDP kao što sam reka, u Danu za glasanje, neće podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava pokazuje, odnosno dokazuje kontinuitet u odnosu Vlade prema Skupštini Srbije. Osam zakona je, od kojih su neki sistemski, razmatrano u jedinstvenom pretresu, po hitnom postupku, a mnogi od tih zakona bez javne rasprave.
Ono što smo imali pre četiri godine očigledno se nastavlja sa ovom novom Vladom. Mi iz LDP smo nezadovoljni time. Nezadovoljni smo jer poslanička grupa ima samo 16 minuta da raspravlja o osam zakona, a to dođe dva minuta. Onemogućeno nam je da o nekim izuzetno važnim zakonima iznesemo naš stav. Moraću sada da se ograničim samo na Zakon o javnim preduzećima.
Za LDP Predlog zakona o javnim preduzećima je najočigledniji dokaz dvoličnosti trenutne vladajuće koalicije na republičkom nivou, jer ovaj zakon treba da legalizuje partijsku državu, što je u suprotnosti sa onim što smo čuli u predizbornoj kampanji od stranaka iz vladajuće koalicije. Umesto zakona koji bi trebao da ubrza tranziciju, mi dobijamo zakon koji feudalizuje, po jasnim kriterijumima, partijsku državu.
Osnovna poruka ovog zakona jeste da od volje Vučića, Dačića, Dinkića zavisi funkcija svakoga čoveka koji se sutra probudi i krene na posao u javno preduzeće. Od njihove spremnosti da služe interesu partijama, a ne javnom interesu, zavisi njihova funkcija u tom javnom preduzeću. Mnogi danas poslanici vladajuće koalicije su rekli da je ovaj zakon dobar zakon u smislu što će dovesti do departizacije. Ako se čitaju odredbe ovoga zakona, to nije istina.
Po oceni Fiskalnog saveta u Srbiji ima oko 700 javnih preduzeća. U pedeset javnih preduzeća osnivač je Republika Srbija. Samo za ovih 50 javnih preduzeća, članom 22, predviđeni su jasni kriterijumi za izbor direktora preduzeća. Jedan od tih kriterijuma kaže da za direktora preduzeća može da bude izabran funkcioner političke partije, ako zamrzne funkciju. Za 650 preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, apsolutno nema ovoga kriterijuma, što znači da 650 direktora lokalnih preduzeća mogu da budu stranački funkcioneri. Da li je to departizacija?
Da li je departizacija, ako od 2.200 članova nadzornih odbora, koliko po predlogu ovog zakona treba da bude imenovano, pet članova nadzornog odbora u 50 javnih preduzeća, čiji je osnivač Republika, po tri člana nadzornog odbora čiji je osnivač lokalna samouprava, za samo njih 50 ima kriterijum da ne smeju da budu članovi političke partije? Svi ostali članovi nadzornih odbora mogu da budu članovi političkih partija, što nije problem, ali mogu da budu i stranački funkcioneri.
Liberalno demokratska partija je podnela jedan amandman gde traži da funkcioneri, odnosno odbornici, narodni poslanici, lica koja su imenovana organima državne uprave, organima AP, lokalne samouprave ne mogu da budu članovi nadzornih odbora. Hajde da pokušamo da barem na taj način, koliko toliko, izvršimo tu departizaciju.
Dolazimo do jednog jednostavnog matematičkog modela. Od 2.200 članova nadzornih odbora samo 50 njih ne smeju da budu članovi političkih partija, a od 700 direktora javnih preduzeća na državnom i lokalnom nivou svaki od njih može da bude i član političke partije i partijski funkcioner. Da li je to departizacija ili je to ono o čemu sam na početku govorio izvrgavanje onoga o čemu ste vi govorili?
Kada mi polemišemo sa vama, mi polemišemo sa vama kao sa partijama iz vladajuće koalicije. Nas zaista ne interesuje da li postoji volja u vladajućoj koaliciji ili ne postoji. Ako ne postoji volja, mi moramo jasno da čujemo od kojih partija zavisi da li u Srbiji treba da se izvrši departizacija ili u Srbiji ne sme ili ne treba da se izvrši departizacija.
Takođe, kada govorimo o odgovornosti direktora, danas smo o tome govorili. Gospodin Andrić je rekao da postoji član zakona koji propisuje da direktor javnog preduzeća može da bude smenjen, kako smo ga mi nazvali, zbog verbalnog delikta, zbog davanja lažne ili nepotpune izjave. To je apsolutno protiv svakog demokratskog poretka koji postoji ovde kod nas u Srbiji.
Pored ovih amandmana o kojima smo već govorili, dali smo i neke, po nama, dosta važne amandmane. Jedan od amandmana govori o javnim preduzećima koji koriste subvencije ili bilo koju drugu vrstu budžetske pomoći, kao što su garancije. To javno preduzeće mora da da jasan program trošenja tih budžetskih subvencija i dugoročan plan koji će dovesti do toga da ne koristi tu budžetsku pomoć.
Dali smo amandman koji govori o tome da javna preduzeća nemaju konkurenciju na tržištu u osnovnoj delatnosti za koju su osnovani, da se ne mogu oglašavati na komercijalnoj osnovi. Mislim da je zaista nepotrebno da se oni na taj način oglašavaju.
Jedan amandman za koji mislim da je isto važan, a videli smo da će najverovatnije poslanici SNS to podržati, a to je naš amandman da se konkursi za direktore u svim javnim preduzećima moraju održati do 31. marta 2013. godine, da nam se ne dešava ono o čemu je gospodin Šormaz govorio da sada imamo zakazivanje skupština opštine gde se direktori imenuju po veoma ubrzanom principu, kako bi izbegli to v.d. stanje.
Tražili smo i jedan dosta važan amandman, a vezano je za izbor direktora javnog preduzeća. Koliko god se pričalo ovde da hoćemo da najbolji pobede na konkursima za izbor direktora javnog preduzeća, to zakon ne omogućava. Predlogom ovog zakona se kaže da komisija utvrđuje rang listu prijavljenih kandidata za direktora, da dostavlja tri predloga, a da osnivač, odnosno onaj koji ima pravo da imenuje direktora imenuje nekoga za direktora. Mi u LDP mislimo da onaj koji je najbolji na konkursu treba da bude potvrđen, jer po ovome dolazimo do zaključka da za bilo kog partijskog funkcionera nije važno da je najbolji na konkursu, nego da bude među prva tri, onda smo sigurni da će biti izabran za direktora javnog preduzeća.
Ovo su samo neki amandmani. Dali smo ogroman broj amandmana. Pokušali smo da promenimo ovaj zakon, mada su okviri koji su nam zadati bili izuzetno uski. LDP ne može da podrži ovaj predlog zakona. Hvala.

Gospodine Dinkiću, možemo donekle da prihvatimo obrazloženje o nekim našim amandmanima, ali mi smo, kada govorimo o javnim preduzećima i o njihovom oglašavanju, rekli da se ne mogu oglašavati na komercijalnoj osnovi, u smislu da propagiraju svoj proizvod ako su monopolisti. Možemo da napravimo, ako se slažete, i neku vrstu izmene ovog našeg amandmana, kako bi bilo jasnije, odnosno kako bi ono što smo hteli da kažemo bilo deo ovog zakona.
Takođe, ako tražite da ministar preuzme odgovornost o izboru direktora javnog preduzeća, ono što tražimo jeste da nam on obrazloži, ne nama, nego javnosti, da to bude javno objavljeno na sajtu ministarstva, zašto je izabrao nekog kandidata koji nije broj jedan, nego npr. kandidat broj tri. Ono što je intencija ovog zakona, to je da komisija koja daje predloge za imenovanje direktora i ministarstvo, odnosno osnivač koji bira direktora, njihova odluka je konačna. Nema pravo na žalbu, što je prosto nemoguće, jer i na bilo koje odluke suda u Srbiji postoji neka vrsta žalbe. Predlogom ovog zakona na odluke komisije, odnosno ministarstva, organi lokalnih samouprava nemaju pravo žalbe.
Na kraju, želim samo da ponovim ono što sam rekao vezano za prvu povredu Poslovnika od gospodina Babića. Osnovna poruka ovog zakona, kako mi vidimo iz LDP, jeste da funkcija svakog čoveka u javnom preduzeću, koji se sutra probudi, zavisi od volje Dinkića, Dačića i Vučića, u političkom smislu, jer i dalje postoji ta partijska država. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, javljam se po Poslovniku, po članu 106. – dostojanstvo Skupštine.
Iako ste nekoliko puta prekinuli prethodnog govornika, zaista želim i na ovaj način da reklamiram povredu Poslovnika. Ne može niko u Skupštini Srbije šefa jedne poslaničke grupe, gospodina Jovanovića i potpredsednika Skupštine Srbije, gospodina Žarka Koraća, da naziva ljudima koji krše Ustav Republike Srbije. Celokupna diskusija naše poslaničke grupe danas ovde u Skupštini Srbije je išla u tom pravcu da se poštuje Ustav Republike Srbije, da se ono što je predviđeno Ustavom za finansiranje AP Vojvodine ispoštuje. Čak smo navodili i izjave predsednika Nikolića pre deset dana, koji je rekao da će se poštovati Ustav Republike Srbije što se tiče nadležnosti AP Vojvodine i svako slovo tog Ustava.
Gospodine predsedavajući, molim vas, nemojte da dozvolite da bilo ko poslanike, u ovom slučaju LDP, targetira kao nekoga ko ne poštuje Ustav, jer je to opasno za politički sistem, opasno za društvo, jer dolazimo ponovo u situaciju za koju smo mislili da je postojala 90-ih godina, da postoje patriote i izdajnici. Hvala.
(Marko Atlagić, s mesta: Javljam se za repliku.)

Gospodine predsedavajući, zaista se divim vašoj toleranciji da slušate da narodni poslanici iznose neistinu. Poslovnik član 106. dostojanstvo Narodne skupštine, naravno da može isti član zato što je upravo ovog časa moj prethodnik povredio dostojanstvo Narodne skupštine.
Kada govorite neistine o bilo kom narodnom poslaniku vi krišite dostojanstvo ove skupštine. Čedomir Jovanović, LDP apsolutno imaju jasan stav što se tiče autonomije Vojvodine. Taj prvi deo, tu možemo da se složimo i drago mi je, ali ni Čedomir Jovanović, ni LDP apsolutno nikada nisu rekli ništa slično. Nemoj te da podmećete. Ova vladajuća većina, ova Vlada Srbije urušava autonomiju Vojvodine i to čini ovim ponašanjem, to čini predlogom zakona o budžetskom sistemu koji je donesen u septembru mesecu, to će da učini ako bude usvojen Predlog budžeta. Ali, budite sigurni da će LDP uvek zastupati interese građana i Vojvodine, ali i građane Srbije. nemoj te molim vas ni jednoga časa da neke neistine, poluinformacije stavljate u usta bilo koga od poslanika ne samo skupštine, nama je važno poslanika LDP jer na taj način stavljate metu na svakoga od nas. Mislim da su ta vremena devedesetih godina izdajnika i patriota davno iza nas. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je podnela ovaj amandman upravo iz onih razloga o kojima je govorio moj kolega Dereta. Ovim predlogom zakona, odnosno ovim članom 4. mi ćemo da imamo takvu situaciju da će studenti biti zadovoljni samo ove godine, a već sledeće godine možemo očekivati jednu vrstu nezadovoljstva studenata koji će se sigurno ispoljiti i nekom vrstom demonstracija, što će dovesti do toga da ćemo, najverovatnije, morati da menjamo ponovo ovaj predlog zakona.
Drugu činjenicu koja ide u prilog ovom našem amandmanu, ili amandmanu kolega iz DSS, jeste i načelna rasprava, gospodine ministre. U načelnoj raspravi ne samo poslanici opozicije, već i većina poslanika vladajućih stranaka su se na direktan ili indirektan način suprotstavili ovom predlogu zakona, odnosno ovom članu 4. jer smatraju da je on loš, odnosno smanjenje broja ispitnih rokova treba da bude posledica svega onoga što ste vi naveli u ovom obrazloženju, a ne kao preduslov. Mi mislimo da će se desiti sve ovo o čemu ste vi govorili, pa zato postepeno smanjujemo broj ispitnih rokova. Prvo moramo da ispunimo ove uslove, pa onda da konstatujemo da su ti uslovi ispunjeni, pa tek onda da krenemo u postupak smanjenja broja ispitnih rokova.
Drugo, što sam hteo da vam kažem, a to je malopređašnja vaša diskusija, gospodine ministre, gde ste sigurno nesvesno ušli. Faktički i vi dajete podršku toj stalnoj degradaciji tržišne privrede, odnosno za sve je kriva privatizacija, odnosno loš zakon o privatizaciji. Privreda je propala zbog lošeg zakona o privatizaciji i ostalo. To nije istina, to i sami znate.
Privreda u Srbiji je propala zbog loše politike koja se sprovodi od 1990. godine do danas, osim u jednom kratkom periodu Vlade gospodina Zorana Đinđića. Zbog toga je propala privreda, odnosno naša preduzeća više nemaju gde da izvoze, jer su nam tržišta smanjena. Smanjena zbog raspada bivše Jugoslavije, zbog naših loših odnosa sa zemljama u okruženju, gde je sasvim logično da mi izvozimo naše proizvode, sa jedne strane.
Sa druge strane, gospodine ministre, mi smo vam u prethodnom mandatu govorili i zalagali se, ako se sećate, 2009. godine smo tražili od tadašnje Vlade, u kojoj ste vi takođe bili ministar obrazovanja, da jednu trećinu godišnjeg rasta bruto društvenog proizvoda usmeri direktno u razvoj školskih i naučnoistraživačkih institucija. Ne u obrazovanje, u onom delu koji se odnosi na plate, već u taj razvoj. To su milioni evra.
Druga situacija, 2010. godine su studenti štrajkovali zato što država, odnosno univerziteti nisu imali pet miliona evra kako bi proširili broj studenata koji su na budžetu. Ova skupština u tadašnjem sastavu i Vlada je davala milione evra javnim preduzećima, gubitašima i kredita i subvencija. Kada govorimo o obrazovanju, kada govorimo o razvoju budućnosti, mi smo svi deklarativno za to, a kada treba da se odvoje pare, tada svi ćutimo.
Podsetiću vas, da smo mi nekoliko puta, zadnji put i u utorak dali jedan predlog. Podizanje rudne rente u Srbiji je definisano zakonom koji smo doneli prošle godine. Sedam procenata od 1. januara 2013. godine trebaju da plaćaju sve firme koje koriste rudna bogatstva Republike Srbije. Mislim da je to izuzetno važno. Mi postavljamo pitanje, da li će "Gasprom" od 1. januara da plaća rudnu rentu od 7% pošto je međudržavnim sporazumom predviđeno da to iznosi 3%. Ako oni to urade, hajmo da ta sredstva, da se izborimo da ta sredstva idu u obrazovanje. To su sredstava u iznosu oko 30 do 40 miliona evra koliko bi dodatno imao budžet Republike Srbije. Hvala vam.

Znate šta gospodine ministre, LDP nije učestvovala u procesu privatizacije. Vaša partija jeste. Prvi zakon o privatizaciji je donela Vlada Slobodana Miloševića, odnosno u vreme 90-ih godina kada je vaša partija bila partija broj jedan u Srbiji. Vi ste odgovorni za lošu privatizaciju i nemojte molim vas ako o tome pričate da tu odgovornost prebacujete na LDP. Vi ste, odnosno vaša partija je, rekao sam, odgovorna i za taj međudržavni sporazum između Srbije i Ruske Federacije o prodaji NIS-a zbog koga godišnje mi ostajemo minimum 50 miliona evra samo zbog razlike u toj rudnoj renti koja u državnom okruženju iznosi oko 10%, a tim međudržavnim sporazumima je predviđeno 3%.
Nemojte molim vas da to prebacujete na LDP. Mi pokušavamo da vam ukažemo na probleme, ali ono što tražimo od vas kao od ministra i od stranaka vladajuće koalicije jeste da proces privatizacije ne bude stalno prikazan kao nešto što je loše. Privatizacija mora da se učini. Da li je potrebna bolja privatizacija? Da. Ali, privatizacija kao proces se mora uraditi. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Znate šta, gospodine ministre, mi vama treba da postavljamo pitanje, a ne vi narodnim poslanicima. Mi smo vas izabrali.
Još nešto, bez posla stotine hiljada radnika u Srbiji su ostali devedesetih godina, zbog ratne politike, režima Slobodana Miloševića, koje zbog čega, zbog sankcija koje su bile posledica te ratne politike, a ne zbog Zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zbog javnosti hoću da kažem da član 18. se odnosi na povećanje akcize na cigarete i Vlada je predložila da se akcize povećaju i to u periodu od 1. oktobra 2012. godine, u iznosu od 43 dinara po paklici, a od perioda 1. jula 2013. godine u iznosu od 45 dinara po paklici.
Naš amandman mnogo ne menja ovaj predlog zakona, naime mi uvodimo jedno rangiranje, a to rangiranje se odnosi u tom smislu da mi predlažemo da se od 1. oktobra 2012. do 31. decembra 2012. godine ova akciza iznosi 40 dinara po paklici, a da se od 1. januara 2013. do 30. juna 2013. godine ta akciza iznosi 43 po paklici. Zašto mi to predlažemo? Zato što je već u ovoj godini tri puta došlo do povećanja cene cigareta, tako ako bi se prihvatio ovaj predlog Vlade, prosečno ukupno povećanje cigareta po paklici bi iznosilo 45 do 50 dinara. Mislim da je to malo previše za godinu dana.
Sa druge strane, ovo povećanje će dovesti do toga da prosečna, ustvari da cena najniže marke paklice u Srbiji iznosi negde oko 140 dinara, što je negde oko euro i 20 centi, što će dovesti do toga da je to najveća cena tog, hajde da kažem tipa cigareta u regionu.
Po ovim podacima kojima mi raspolažemo, to je na primer, doći će do toga da bude duplo veće, nego na primer paklica cigareta u Makedoniji, što će omogućiti postojanje šverca u ovom periodu.
Zašto mi predlažemo da ovo povećanje krene od 1. januara 2013. godine, zato da kada se utvrđuje cena cigareta, izuzetno je važno da se ta cena bar niveliše u odnosu na cene cigareta u regionu. Po našim saznanjima od 1. januara i neke zemlje u regionu će da povećaju svoje akcize, tako da će nivo cena cigareta u regionu biti donekle jednak, što neće omogućiti šverc.
U obrazloženju Vlade, rekli su nam, možda neko tehničko, da će usvajanje našeg amandmana onemogućiti punjenje budžeta, ali smo uvereni da pojava šverca samo će još više smanjiti prihode budžeta, a da će to biti izuzetno teško iskoreniti, ako se to desi. Hvala vam.