Poštovana predsednice, gospodine Čolakoviću, divim se vašoj hrabrosti da odgovarate gospodinu Čedomiru Jovanoviću onda kada on nije ovde u Skupštini Srbije. Ono što vam mogu reći u ime većine građana Republike Srbije, to je da samo sa ponosom možemo da govorimo o onim godinama kada je na čelu Vlade Republike Srbije bio gospodin Zoran Đinđić.
Upravo su te godine omogućile da danas vi, odnosno vaša poslanička grupa, odnosno vaš predsednik čine Vladu Republike Srbije. Onu vladu koja pokušava da Srbiju dovede do EU.
Ako govorim o penzijama, mi u LDP znamo da niko od penzionera u Republici Srbiji ne može biti srećan, pa makar i njihova penzija bila pet puta veća nego što je danas, ako će njihovi unuci da žive u zemlji u kojoj oni nemaju apsolutno nikakvu budućnost.
Gospodine Čolakoviću, kada govorite o penzionom sistemu, fondu morate da odgovorite na jedno prosto pitanje – ko je odgovoran za propast penzionog fonda? Mi iz LDP tražimo da se reformiše taj fond i ponudili smo jedno rešenje i odgovore na one kritike koje ste vi uputili na ono što mi predlažemo treba prevashodno da da ministarka, jer recite mi ijednu državu u svetu koja ima budućnost, ako jednu trećinu svog budžeta daje u penzioni fond.
Šta će se desiti za godinu dana, za dve? Ionako male penzije će biti još manje, odnosno doći ćemo u situaciju da nećemo imati mogućnost da isplaćujemo penzije. Zašto? Zato što u ovoj državi apsolutno ništa ne funkcioniše od privrede, odnosno zato što neće imati ko da zaradi te penzije. To je činjenica sa kojom želimo da suočimo društvo. To je činjenica o kojoj hoćemo da govorimo.
Hoćemo da govorimo i o činjenici da sve veći broj mladih ljudi ne mogu da se zaposle, da je privrede uništena, a da ono što ste vi tražili, da bi ušli u ovu vladu Srbije, a to je povećanje penzija linearno od 10%, uništilo faktički budžet Republike Srbije prošle godine i to je sve devalvirano, zato što je tada evro bio 75 dinara, a danas je 96 dinara.
To su odgovori koje vi morate da date, a ne ovde demagoška priča. Ne možete vi, gospodine Čolakoviću, da govorite u ime onih penzionera koji imaju penziju 13 hiljada dinara.

Član 104. gospođo predsednice. Pogrešno tumačenje od gospodina Čolakovića i samim tim neću upotrebiti tešku reč.
Gospodine Čolakoviću, kada govorimo o privatizaciji, penzioni fond i društvo u Srbiji u ovom stanju se nalazi upravo zato što privatizacija nije završena. Sve privatizacije koje su vršene u periodu Vlade gospodina Zorana Đinđića su uspešne privatizacije. Vi ste, gospodine Čolakoviću, prošle godine glasali ovde u Skupštini Srbije zajedno sa većinom ostalih poslanika za jednu netransparentnu privatizaciju, privatizaciju NIS, koja je onemogućila puno veća sredstva za budžet Republike Srbije.
Molim vas, kada govorimo o penzionerima, kada govorimo o generacijama naših roditelja, naših dedova, moramo da im kažemo, mora neko iz Vlade da izađe i da kaže ko je kriv za ono što su oni uradili, stvarali svih ovih godina, a uništeno je.
Ko je uništio penzioni fond? Ko je uništio budućnost ove države? LDP to nije. LDP samo ukazuje na one probleme sa kojima ćemo se suočiti kada govorimo o penzijama sledeće godine.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, LDP razume i pozdravlja što se danas i ovih dana vodi relativno kvalitetna rasprava o setu zakona kojima se Republike Srbija zadužuje u narednoj godini, ali ne možemo da prihvatimo činjenicu da smo gotovo pre godinu dana prosto preleteli ovde u Skupštini Srbije zakon koji je probio budžet Republike Srbije za pola milijarde evra, podižući linearno penzije, odnosno podižući penzije na taj način, da oni penzioneri koji imaju izuzetno velike penzije dobijaju još više, a oni penzioneri koji žive od 10.000, 13.000 dinara, zajedno od tih njihovih penzija žive i unuci, dobijaju veoma malo.
LDP je poslednjih pet dana pokrenula i otvorila suštinsku raspravu koja je važna u našem društvu. Ta rasprava se tiče međugeneracijske pravde, odnosno raspodele. Ono što je suština, a to je, da ste vi gospođo ministarko i Vlada, ostali nemi na ono o čemu smo mi pričali. Odnosno, svi oni ministri koji su ovih dana ovde bili su otišli, ostavljajući vas, pokušavajući da branite ono što je nemoguće da odbranite, odnosno i vi sami, kao i mi u LDP i javnost zna, da nema promene i izlaska iz krize u kojoj se trenutno nalazi Republika Srbija, a naročito koja se tiče o funkcionisanju fonda PIO, bez onih zahteva o kojima je govorila LDP u prethodnom periodu.
Prethodnih dana smo morali i da govorimo zašto i na koji način je uništen taj fond, ali smo takođe morali da branimo one penzionere koji žive na granici siromaštva, odnosno onih 200 do 500.000 penzionera koji sa minimalnim penzijama pokušavaju ne samo da izdržavaju svoju porodicu, nego i na taj način da izdržavaju i svoje unuke.
Jer, pogledajte, gospođo ministarka, kakva je situaciju u Sandžaku dole. Prosečna nezaposlenost je dva do tri puta veća nego na republičkom nivou.
Na koji način mislite da građani Sandžaka žive bolje u narednoj 2010. godini? Na koji način mislite da se finansiraju penzije u 2010. godini, ako naša privreda ne radi? Na koji način mislite da penzioneri i u narednim godinama ostvaruju ono što su ostvarili i zaradili prethodnih godina, ako nema ko da zaradi ono što su oni ostvarili?
Takođe, gospođo ministarka, morate nam, kada govorimo o penzijama, da date odgovor - ko je odgovoran za propast fonda PIO? Zašto isti oni ljudi koji su doveli do propasti tog fonda danas pokušavaju da našim parama kupuju glasove penzionera?
Razumemo potrebu Republike Srbije da se zaduži za one segmente društva u kojima treba da napredujemo, ali ne možemo da razumemo da o tome govorimo u trenutku kada je na dnevnom redu budžet Republike Srbije za 2010. godinu, u kojoj se i dalje finansiraju ona javna preduzeća koji su hronični gubitaši, odnosno ona javna preduzeća koja nisu u prethodnih deset godina uopšte pokušala da izvrše svoje restruktuiranje.
Ovde imam kod sebe završni račun javnog preduzeća "Železnica Srbije" za 2008. godinu u kojoj se vidi gubitak od 15 milijardi dinara. Budžetom za 2010. godinu smo, gospođo ministarka, predvideli subvencije od 12 milijardi dinara, od čega će 11 milijardi dinara ići za lične dohotke. Takođe, budžetom za 2010. godinu su predviđene garancije države za železnicu, za 2010. godinu od 600 miliona dolara i 800 miliona evra.
U ovom izveštaju, konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2008. godinu na 15-oj strani kaže se, pa citiram - zavisno pravno lice CIP DOO Beograd, osnovicu za obračun otpremnine zaposlenima utvrđuje u većem iznosu od one utvrđene Zakonom o radu i opštim i kolektivnim ugovorom. Nije moguće pretpostaviti, da li će i dalje nastaviti sa ovim načinom obračuna.
Šta se dešava u tom javnom preduzeću "Železnice Srbije"? Od vas ništa nismo čuli. Čuli smo samo od gospodina Mrkonjića, ali čuli smo onu istu priču koju je on pričao prošle godine o prugama, o novim investicijama.
Da li ste znali, gospođo ministarko, da „Železnice Srbije“ izdaju dva puta mesečno u tiražu od šest hiljada primeraka svoj list „Pruga“? Ovde imam samo jednu stranu tog lista gde se govori o receptima. Da li to javno preduzeće zaslužuje ovakav nivo subvencija za plate, a na ovaj način se vrši bacanje para, odnosno nesavesno trošenje?
Takođe, gospođo ministarka, ako govorimo o zajmu za opštinsku i regionalnu infrastrukturu, tu se radi prevashodno o projektima koje je odobrio NIP, realizuje Ministarstvo za infrastrukturu, a vi ovde branite ovaj zajam. Da li možete da nam kažete o kojim se ovde projektima radi?
Da li imate informaciju da je, na primer, opština Priboj u poslednje tri godine od Ministarstva za NIP dobilo 0,00 dinara? Da li je to pravična raspodela, da li se na taj način ravnomerno regionalno razvijamo? I šta je potrebno da opština Priboj, kao i neke druge opštine, zasluže bar imalo pažnje pojedinih ministara?
Takođe, gospođo ministarko, u subotu sam vam postavio pitanje vezano za izveštaj i studiju - kako sa manje uraditi više, koju je činila Svetska banka, a odnosi se prevashodno na „Železnicu Srbije“, gde su oni tačno rekli koje korake je neophodno učiniti u Javnom preduzeću „Železnica Srbije“ kako bi se smanjili ti troškovi. Još jednom ću da napomenem da se u tom izveštaju kaže da većina neposrednih mogućnosti za poboljšanje finansijske situacije „Železnice Srbije“ nalaze na rashodnoj strani.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, budžet treba da bude snažan politički dokument kojim se štite prioriteti društava i podstiču zdravi sektori privrede, i vodi računa o budućnosti zemlje.
Međutim, mi smo danas dobili dokument i raspravljamo o Predlogu budžeta za 2010. godinu koji predstavlja kompromis vladajućih stranaka, a ne zadovoljava nijedan od prethodno rečenih kriterijuma. Dok je LDP ovde u Skupštini Srbije podržavala sve predloge koji su doveli do vizne liberalizacije i do odmrzavanja Trgovinskog sporazuma i to naročito u onim trenucima kada za to nije postojalo volje u vladajućoj koaliciji, Vlada Srbije, odnosno pojedini ministri su nas svađali sa regionom.
Gospođo ministarko, kada ste predstavljali budžet za 2010. godinu, treba da nam odgovorite i na jedno pitanje – gde će građani Sandžaka, privreda Sandžaka da trguje, da izvozi, kada ste nas posvađali sa Crnom Gorom, sa BiH, kada smo u tako lošim odnosima sa kosovskim Albancima? Gde mislite da mi možemo da ostvarujemo neku dobit? Koja je to susedna zemlja sa kojom mi sa područja Sandžaka možemo da sarađujemo?
Kad govorimo o viznoj liberalizaciji, šta to znači za mlade Sandžaka, kada se Predlogom ovog budžeta troše njihovi potencijali, njihova budućnost, zatvarajući im šanse kroz ovakvu preraspodelu u budžetu? Čak i onda kad postoje neka sredstva koja mogu da koriste mladi, dolazimo u situaciju da se mladi iz Sandžaka diskriminišu, kao što je bio slučaj u 2009. godini, gospodin Šijaković je tu, studenata islamskog fakulteta u Novom Pazaru, koji ne mogu da koriste stipendiju po onim kriterijumima koje definiše Ministarstvo vera. To znamo dobro mi koji pripadamo islamskoj zajednici i vi gospodine ministre.
Takođe, ako govorimo o subvencijama, subvencijama javnim preduzećima, ovde ću prevashodno govoriti o subvencijama za javno preduzeće ''Železnice Srbije''. Predlogom budžeta za 2010. godinu predloženo je tri milijarde dinara više nego za 2009. godinu, a mi nismo dobili ni odgovor za šta su potrošene subvencije u prethodnoj godini za ''Železnicu Srbije''. Mi moramo da dobijemo odgovor ovde u Skupštini Srbije – da li 'će subvencijama u iznosu od 12 milijardi dinara za ''Železnicu Srbije'' građani Srbije moći da očekuju bolje vagone, čiste vagone, ispravne lokomotive, vozni red koji se poštuje, a ne koji kasni po 5-6 sati? Šta dobijaju građani ovim subvencijama? Za šta se troše ove subvencije?
Imam ovde Izveštaj Svetske banke – Kako sa manje uraditi više, gde se kaže za Železnicu Srbije'' da se operativni gubici ovog preduzeća pokrivaju delimično vladinim subvencijama, koje sada prevazilaze prihode od sopstvenog poslovanja, budžetske subvencije pokrivaju 54% radnih troškova, ali u ovom izveštaju Svetske banke se kaže – većina neposrednih mogućnosti za poboljšanje finansijske situacije ''Železnice Srbije'' nalazi se na rashodnoj strani. Zašto ovim predlogom budžeta niste prihvatili ono što je Svetska banka predložila u dokumentu koji se zove – Kako sa manje uraditi više?
Mi smo očigledno dobili budžet kojim se kaže kako sa više uraditi manje, odnosno da li ćemo u 2010. godini konačno doći do restrukturiranja ''Železnice''? Da li će doći do smanjenja broja zaposlenih? Šta je menadžment ''Železnice Srbije'' učinio da opravda one subvencije koje je do sada dobio, odnosno šta je menadžment ''Železnice Srbije'' predložio da bi opravdao povećanje od tri milijarde dinara subvencija u narednom periodu?
Sve su to pitanja na koja mi moramo dobiti odgovor kako bi mogli na adekvatan način da raspravljamo o budžetu, jer ovo o čemu mi govorimo, to su politički problemi.
Konačno, gospođo ministarko, vi morate da kažete, nama građanima koji dolazimo sa područja Sandžaka, Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Priboja, Prijepolja, šta ćete učiniti da se promeni ona konstatacija Svetske banke, da je region Sandžaka oblast aktivno siromašne populacije, odnosno da se ljudi ne spaljuju kako bi zadovoljili svoje osnovne potrebe? Hvala.

Gospodine ministre Mrkonjiću, kada govorimo o ''Železnici Srbije'' i kada sam danas uputio kritike na povećanje subvencije za tri milijarde dinara u Predlogu budžeta za 2010. godinu, vi ste morali prevashodno da date odgovore građanima Srbije – hoće li će krajem 2010. godine građani Srbije koji putuju na primer od Beograda do Priboja, do Prijepolja, kada izađu iz voza da ne liče na rudare koji izlaze iz rudnika? Da li će građani Srbije koji putuju železnicom konačno moći da planiraju svoja putovanja po voznom redu?
Ono što vi pričate o ''Železnici Srbije'' pričali ste nam i prošle godine, pričao je i ministar pre vas. Svake godine mi govorimo o reformi ''Železnice Srbije'' u sledećoj godini, a mi ovde od vas nismo dobili odgovor šta je urađeno sa 11 milijardi dinara koje je ''Železnica Srbije'' dobila u 2009. godini. Nemoguće je da svih 13 milijardi dinara subvencija, koje idu u ''Železnicu Srbije'', idu za plate zaposlenih. Da li će krajem 2010. godine putnički vozovi da imaju više od dva vagona kada putuje po 500 građana? Da li ćemo sada za Novu godinu, za praznike koji dolaze, konačno imati pristojne vozove? To su odgovori koje vi morate da date, ne meni, nego, građanima Srbije.
O restrukturiranju ''Železnice Srbije'' slušamo već 10 godina, a ništa nije urađeno po tom pitanju, i izgradnji novih pruga, čvorišta i već ne znam sve.
Ono što se tiče običnih građana mi nemamo odgovor, nego iz godine u godinu putujemo sve prljavijim vagonima, sve lošijim lokomotivama i, što je nagore od svega, imamo sve manje i manje putničkih vagona.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o stečaju.
Ovim zakonom se uređuje privredni i pravni ambijent za poslovanje privrednih društava u Republici Srbiji. Međutim, za LDP je izuzetno važno da se pored ovog zakona donesu i drugi zakoni koji treba da do kraja urede ovu problematiku stečaja.
Ovaj zakon je, kao što svi znamo, koncipiran tako da pod njegov udar dolaze ona privredna društva, one firme koje ne mogu da servisiraju svoje dugove. Juče smo od gospodina Dinkića čuli informaciju (i u javnosti postoji ta informacija) da je preko 60.000 preduzeća pod stalnom blokadom računa, ali nismo dobili informaciju, a mislim da je neophodno da je dobijemo, koliko od tih 60.000 preduzeća ima blokadu računa od strane države, odnosno njenih organa. To nam je važno zato što bismo onda uvideli da je država najskuplji organ u Republici Srbiji, odnosno da država svojim merama, svojom poreskom politikom na sve moguće načine urušava privredni ambijent u kojem posluju privredna društva u Republici Srbiji.
Takođe, kada govorimo o ovih 60.000 preduzeća, njih moramo da podelimo u dve velike grupe.
Prva grupa je lista od preko 300 preduzeća koja do sada nisu privatizovana, odnosno za koja nije postojao kupac. Ta preduzeća će najverovatnije u narednom periodu biti likvidirana ili na neki drugi način neće više postojati. Drugu grupu od tih 60.000 preduzeća predstavljaju male kompanije, kojima ovaj novi zakon o stečaju pruža mogućnost za normalno poslovanje u narednom periodu.
Kada govorimo o stečaju, u javnosti stečaj uvek asocira na likvidaciju. Do sada su od stečaja kod nas profitirali samo stečajni upravnici i stečajne sudije, koji su imovinu prodavali po veoma niskim cenama i na taj način sticali bogatstvo.
Kada govorimo o stečaju, kada uopšte govorimo o politici, ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije, mi iz LDP-a moramo da podsetimo Vladu i poslanike vladajuće koalicije na izveštaj Evropske komisije za koji su svi rekli da je odličan, najbolji izveštaj do sada od 2000. godine, ali svi zaboravljamo ekonomsku komponentu tog izveštaja gde se kaže da je u Republici Srbiji slabo otvoreno tržište, slaba konkurencija i da je nizak nivo finansijske odgovornosti. Za sve ove nivoe, za sve ove teme o kojima ovaj izveštaj govori odgovorna je Vlada, odnosno odgovorni su pojedini resori u Vladi Republike Srbije.
Takođe, ako govorimo o stečaju i poverenju u taj stečajni postupak koje ovaj zakon treba da omogući, kako možemo da govorimo o tom poverenju ako se kroz javna preduzeća urušava poverenje u završne račune, u poslovne knjige koje vode ta javna preduzeća?
Najbolji primer je u 2008. godini najjače javno preduzeće Republike Srbije, to je NIS, koji je prijavio prvo da je ostvario u 2008. godini dobitak od trideset miliona evra, a kada je izvršena ozbiljna revizija došlo se do gubitka od devedeset miliona evra. Takođe, to javno preduzeće je pet godina, od 2003. godine do 2008. godine, svake godine prijavljivalo dobitak, pa se postavlja pitanje da li je i u prethodnim godinama došlo do prevare, odnosno da li je došlo do gubitaka u poslovanju NIS-a?
Postavlja se pitanje na koji način može država da očekuje od privatnih firmi da pravilno vode svoje poslovne knjige kada to javna preduzeća, preduzeća u vlasništvu države, ne čine?
Cilj svakog stečaja jeste da ono preduzeće koje ne može da servisira svoje dugove omogući poveriocima da te dugove naplate, odnosno da se to preduzeće ili likvidira ili restrukturira. To se ovim predlogom zakona omogućava i mi podržavamo u tom smislu ovaj predlog zakona.
Međutim, izneću neke primedbe na ovaj predlog zakona, odnosno neke nedoumice koje LDP ima. To se prevashodno odnosi na čl. 11. i 12. gde su definisani stečajni razlozi i gde se kao jedan od razloga za pokretanje stečaja navodi pretpostavka preteće nesposobnosti plaćanja. Trebalo je da bliže definišete ko je kvalifikovan i stručan da oceni tu pretpostavku.
Kada govorimo o prioritetima namirivanja obaveza iz stečajne mase po isplatnim redovima, mislim da drugi isplatni red, gde spadaju potraživanja po osnovu javnih prihoda, treba da zauzme poziciju trećeg isplatnog reda, a da treći isplatni red zauzme poziciju drugog isplatnog reda.
Ovim zakonom nije precizirano šta činiti sa naknadno pronađenom imovinom dužnika. Mislim da kroz amandmane i ovo treba definisati. Ako govorimo o stečaju, ako govorimo uopšte o ekonomskoj situaciji u Republici Srbiji, neophodno je da ovoj raspravi vratimo malo života, odnosno trebalo je da čujemo juče od gospodina Dinkića ili danas od vas konkretne odgovore na konkretne probleme koji se tiču mnogih firmi u Republici Srbiji koje nisu privatizovane, koje su već dugo pod stečajem ili su na pragu stečaja. Šta će biti sa tim firmama? To je ono što interesuje građane onih opština u kojima se nalaze te firme.
Bili smo svedoci da je u javnosti postojala informacija da je čak jedan gradonačelnik, gradonačelnik Novog Pazara, smenjen zato što se nije slagao sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja oko uvođenja stečaja u jednu firmu, a to je firma „Raška“.
Kada već pominjemo Novi Pazar, dobili smo informacije da je nelegalno i na nezakonit način uveden stečajni postupak u holding kompaniji „Vojin Popović“.
Kada govorimo o Novom Pazaru i o Tutinu, onda moramo da govorimo i o fabrici obuće „Ras“, koja je od 2003. godine pod stečajem, a radnici nisu još primili ona sledovanja koja im je odredio sud, odnosno stečajni upravnik ne isplaćuje im one prinadležnosti koje im je opredelio Opštinski sud u Tutinu.
Kada govorimo o Sandžaku moramo da pomenemo i firmu „Ljubiša Miodragović“ u Prijepolju, koja je bila privatizovana. Privatizacija je raskinuta i sada je ta firma pod stečajem, a u predizbornim kampanjama smo čuli obećanja pojedinih ministara kako će da reše problem te firme.
Takođe, moramo da pomenemo i druge firme, naročito na području Sandžaka, jer nijedna druga oblast u Republici Srbiji nije u poslednjih dvadeset godina toliko ugrožena u ekonomskom smislu kao što je područje Sandžaka. Šta je sa fabrikom sedišta iz Priboja, koja se već nekoliko puta obraćala Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja za pomoć? Sve te firme koje posluju na području Sandžaka, koje su danas u izuzetno teškoj situaciji, u stečaju ili na pragu stečaja, nisu došle u tu situaciju zato što nisu znali da rade, već zbog politike koja je bila dominantna na prostoru Republike Srbije, odnosno zbog politike vlada Republike Srbije koje su onemogućile i te radnike i te firme da posluju onako kako su poslovale desetinama godina pre toga.
Sve ove odgovore trebalo je da čujemo od predstavnika ministarstava jer samo na taj način možemo da opravdamo naše bistvovanje ovde u Skupštini Srbije. Nemamo nikakvu obavezu prema samom zakonu koji donosimo, imamo prevashodno obavezu prema građanima koji su za nas glasali i koji su nam omogućili da sedimo ovde, u Skupštini Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane predstavnice Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, LDP ne sumnja u plemenite motive, dobre namere predlagača ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, međutim, izrazićemo bojazan da li će ovaj zakon u potpunosti da zaživi.
U dosadašnjoj raspravi čuli smo od poslanika, kako opozicije tako i vladajućih stranaka, puno razloga za postojanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, ali smo, gospodine ministre, to morali da čujemo i od vas u vašem uvodnom izlaganju.
Mi iz LDP-a smo takođe očekivali da u uvodnom izlaganju od vas čujemo koliko je do sada koštala Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, odnosno koliki je bio budžet te agencije u dosadašnjem periodu, koliko će koštati ubuduće budžet Republike Srbije ova agencija, odnosno koliki je broj zaposlenih u ovoj agenciji, koliki će biti broj zaposlenih u ovoj agenciji u narednom periodu ako se uzmu u obzir nadležnosti kojima će se baviti ova agencija u narednom periodu.
Gospodine ministre, trebalo je u uvodnom izlaganju da kažete koje će aktivnosti da preduzme kako Ministarstvo, tako i ova agencija na promociji svojih nadležnosti i svojih rezultata. Za nas iz LDP-a ne može samo statistički broj od preko 3.000 rešenih individualnih sporova i oko četrdesetak rešenih kolektivnih sporova da bude dovoljan razlog za postojanje jedne ovakve agencije.
Gospodine ministre, morali smo od vas čujemo u uvodnom izlaganju koji su to najvažniji slučajevi koje je ova agencija rešila u prethodnom periodu. Tu prevashodno mislim na slučajeve kada govorimo o kolektivnom pregovaranju.
Gospodine ministre, na ovoj sednici je, između ostalog, i predlog zakona koji govori o smanjenju broja zaposlenih kako u državnoj administraciji, tako i u administraciji na lokalnom nivou, pa se postavlja jedno logično pitanje – da li će službenici koji će po tom zakonu ostati bez posla moći da se obrate Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, odnosno ko će da miri Vladu Republike Srbije i one službenike koji će po tom zakonu ostati bez posla?
Postavlja se pitanje, na koje moramo da dobijemo odgovor, šta je po Vladi Republike Srbije nezakonit otkaz, kada govorimo o zakonu o smanjenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji i administraciji na lokalnom nivou, odnosno da li je nezakonit onaj otkaz koji službenik dobije zato što je, po tom predlogu zakona, u boljem imovnom stanju od nekog drugog službenika tj. da li je imovno stanje dovoljan razlog da neki službenik može da pokrene spor pred Agencijom za rešavanje mirnih sporova?
Takođe, sve odgovore, koje smo očekivali od vas, gospodine ministre, nismo mogli da nađemo ni na sajtu Agencije za mirno rešavanje sporova.
Taj sajt je izuzetno siromašan, kada govorimo o informacijama. Na tom sajtu možemo da pronađemo najčešće postavljena pitanja Agenciji i u uvodnom izlaganju smo od vas čuli da će neka od tih pitanja biti rešena kroz amandmane, ali bismo želeli konkretno da nam odgovorite koji su ti amandmani, odnosno koji su to problemi?
Samo ću vam reći neke probleme kojima se ta agencija nije bavila, jer nije imala zakonske ingerencije. To se odnosi na pitanje – ako preduzeće duguje 15 zarada i pokrenut je stečajni postupak. Odgovor Agencije je da je tu nadležan Fond za solidarnost. Šta se dešava ako radniku nije isplaćena otpremnina? Šta se dešava ako radniku koji je na dužem bolovanju nije isplaćena nijedna zarada za sve vreme bolovanja? Šta se dešava ako radniku nije isplaćen topli obrok i regres? Sve su to pitanja koja možemo naći na sajtu ove agencije kao pitanja na koja ova agencija do sada nije uticala, odnosno nije ih rešavala, a mi nismo dobili odgovor ni od vas.
Kada govorimo o Vladi Republike Srbije, koja je podnosilac ovog predloga zakona, moramo da govorimo i o Vladi RS kao jednom od najvećih poslodavaca u Republici Srbiji. Postavlja se pitanje – kakva ste vi vlada, odnosno kakav ste vi poslodavac ako vršite sada medijsku kampanju protiv svojih zaposlenih, odnosno protiv službenika i njih optužujete za sve efekte ekonomske krize? Bili smo svedoci da je Vlada Srbije prvo godinu dana vršila kampanju protiv svog poslodavca, odnosno protiv Narodne skupštine Republike Srbije, a sada vrši kampanju protiv svojih zaposlenih.
Na kraju, želeo bih da kažem da je stav LDP-a da nijedan zakon, nijedna agencija ne može da reši probleme u kojima se nalazi Republika Srbija, govorim o ekonomskim problemima, jer socijalno-ekonomska prava građana do sada su bila samo na papiru, dok u stvarnom životu toga ima veoma malo. Moramo sistemski da reformišemo državu i nadam se da ćemo u narednom periodu mi odlučujuće uticati u tom pravcu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, LDP pozdravlja donošenje novih zakona kojima se jača antidiskriminaciono zakonodavstvo u Republici Srbiji. Predloženi tekst zakona o ravnopravnosti polova sadrži visoke standarde za uklanjanje različitih oblika diskriminacije, uključujući sudsku zaštitu, zbog čega će LDP u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Međutim, usklađujući svoje zakonodavstvo s evropskim zakonodavstvom, ne možemo to učiniti u svim drugim sferama društvenog života a da ne učinimo i kada se radi o ljudskim pravima. Postizanje jednakih mogućnosti i ostvarivanje ravnopravnosti polova nije moguće samo donošenjem zakona, nego mora postojati politička volja i, što je najvažnije, mora postojati svest o sprovođenju ovog zakona.
Inače, mi u LDP-u strahujemo da odredbe ovog zakona ostanu samo mrtvo slovo na papiru, kao što se dešava s mnogim zakonima koje je usvojila ne samo ova, nego i prethodna skupština.
Samo ću napomenuti da se tu radi o Zakonu o lustraciji, Zakonu o zaštiti prava nacionalnih manjina i etničkih zajednica, Zakonu o diskriminaciji i drugim zakonima.
Ovde bih se, prevashodno, obratio kolegama poslanicima iz vladajuće koalicije.
Ne možemo da govorimo o poštovanju ljudskih prava, da donosimo zakone koji to treba da utvrde ovde u Srbiji, a da naša vlada, odnosno Ministarstvo inostranih poslova, kada se govori o Rezoluciji o kršenju ljudskih prava u Iranu, ne podržava tu rezoluciju, već glasa protiv nje.
Na taj način pokazujemo na koji način želimo da govorimo o ljudskim pravima, odnosno govorimo selektivno o ljudskih pravima. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP će podržati Predlog ovog zakona, odnosno mogućnost da se produži rok važenja starih pasoša, tzv. plavih pasoša. Međutim, LDP još jednom želi da istakne da je ovaj rok, odnosno produženje do 31. januara sledeće godine, možda prekratak, odnosno, gospodine ministre, trebalo je da razmatrate mogućnost da ne postoji rok, odnosno da plavi pasoši važe sve dok se skroz ne zamene novim pasošima.
Takođe, možda možemo da razmišljamo i o mogućnosti da se produži važenje plavih pasoše samo za državljane Republike Srbije koji imaju prebivalište u inostranstvu. Činjenica je, malopre ste govorili u uvodnom izlaganju, gospodine ministre, o tome, da je najveći broj novih pasoša izdat za vreme letnjih meseci, odnosno u vreme kada veliki broj državljana Republike Srbije dolazi u Srbiju i žele što pre da dođu do tih novih pasoša. Tako nastaje velika gužva i na području sandžačkih opština, kada na desetine hiljada građana Republike Srbije koji žive u inostranstvu dolaze i žele da promene taj pasoš.
Kada govorimo o pasošu, uvek dolazimo do priče i o viznoj liberalizaciji, o kojoj je puno govoreno u prethodnim mesecima. Ja ću istaći samo da je LDP pomogla da se mnogi zakoni koji su bili važni na toj mapi puta koja vodi od vizne liberalizacije usvoje u ovoj skupštini, i to u onim trenucima kada vladajuća većina nije bila u mogućnosti da ovde obezbedi podršku za te zakone.
Takođe, stavljanje Srbije na belu šengen listu za LDP predstavlja dokaz da je evropska budućnost Srbije izvesna, ali da afirmacija te evropske budućnosti, pre svega, zavisi od naše spremnosti da afirmišemo sve one vrednosti koje znače – Evropska unija. Takođe, moramo biti odgovorni prema sebi, prema građanima Republike Srbije, i priznati da su rezultati koji su postignuti u procesu evropskih integracija više posledica insistiranja EU na procesu proširenja, nego jasne evropske politike Vlade Republike Srbije.
Podrškom Vladi u svakom evropskom projektu, LDP je preuzela odgovornost da afirmiše te evropske vrednosti u Srbiji, a naročito u onim situacijama kada su ta evropska budućnost, ti evropski projekti, te evropske vrednosti ugroženi unutrašnjim slabostima same Vlade Republike Srbije. Još jednom ponavljam da će LDP podržati ovaj predlog zakona, ali molim vas da razmislite i o onim predlozima o kojima smo govorili kolega Andrić i ja. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  u javnosti se stvara iluzija da će donošenjem ova dva zakona, prevashodno mislim na zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, život građana biti znatno bolji, odnosno da će doći do povećanja produktivnosti birokratije, odnosno administracije na republičkom ili na lokalnom nivou.
Međutim, mi kao Poslanička grupa LDP nikako da dobijemo odgovor na jedno pitanje koje je naš predsednik gospodin Čedomir Jovanović juče postavio, a i danas moje kolege, a to je zašto se predlozima ovih zakona ne tretiraju javna preduzeća, odnosno zašto je predlogom ova dva zakona zaobiđeno 590 javnih preduzeća, od kojih 582 posluju sa gubitkom, tj. zašto se ovim predlogom zakona ne tretira 180.000 zaposlenih u javnim u preduzećima?
Takođe smo juče i danas u raspravi postavljali pitanje kolike se uštede ostvaruju ako dođe do realizacije ova dva zakona. Jer, u javnosti i medijima proces predlaganja ova dva zakona pratila je javna rasprava i neke informacije da je neophodno doneti ovaj zakon kako bi se smanjio deficit u republičkom budžetu.
Mi smatramo da broj zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji nije jedini razlog lošeg rada republičke i lokalne administracije, odnosno da smanjenjem broja zaposlenih neće doći do poboljšanja rada te tzv. birokratije. Liberalno-demokratska partija prevashodno misli da do poboljšanja rada administracije dolazi na taj način što država, odnosno državni organi treba da se povuku iz svih onih sfera društvenog života u kojima država, vlada ne sme da bude poslodavac, ne sme da reguliše šta treba da se radi i na koji način.
Takođe, LDP ima nekoliko nedoumica u vezi s ovim zakonima, prevashodno kada govorimo o zakonu o lokalnoj administraciji, a tiču se troškova otpremnina. Ko će biti zadužen za isplatu otpremnina onim radnicima za koje po zakonu o smanjenju broja zaposlenih u lokalnoj administraciji bude neophodno da se ona isplati? Da li će lokalne samouprave na neki način biti stimulisane republičkim budžetom, odnosno povećanjem nivoa transfera da bi mogle to da ostvare?
Takođe, u predlozima ova dva zakona govori se da će jedan od kriterijuma za smanjenje broja zaposlenih biti i imovinski status. Ko određuje koji su kriterijumi za taj imovinski status?
Smatramo da ovi zakoni, odnosno republička i lokalna administracija ne mogu biti poligon niti način za rešavanje socijalnih problema. Mi treba da imamo efikasnu administraciju, a to nećemo imati ako na ovaj način rešavamo socijalne probleme.
Jedno važno pitanje koje LDP želi da postavi vezano je za opštine koje treba da budu formirane, za gradsku upravu, odnosno konkretno – na koji način će opština Kostolac, na primer, posle lokalnih izbora 6. decembra formirati svoju opštinsku upravu, ako predlogom ovog zakona dolazi do zabrane povećanja broja zaposlenih, a oni danas nemaju nijednog zaposlenog kao opštinska uprava? Hvala.

Poštovano predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava punih 17 godina od strašnog zločina u selu Mioče, kada je oteto i ubijeno 17 državljana Republike Srbije, građana Sjeverina i opštine Priboj.

Svaka od ovih 17 godina protekla je u velikoj patnji porodica, najbližih i sugrađana nastradalih. Međutim, nesumnjivo je da nismo uradili sve što smo mogli. U dugom sudskom procesu osuđeni su samo neki za ovaj strašan zločin, dok su oni najodgovorniji i organizatori ostali van domašaja pravde.

Tražim od Vlade Republike Srbije, odnosno od MUP, Ministarstva pravde, Ministarstva za ljudska i manjinska prava da nam dostave odgovore na pitanja – šta su učinili da ispune svoje zakonske obaveze i pruže adekvatnu naknadu porodicama nastradalih?

Prema toj patnji i bolu, ali i prema gradu, opštini i zemlji u kojoj živimo imamo veliku obavezu da konačno razjasnimo sve okolnosti ovog zločinačkog dela i pronađemo odgovore. Ova obaveza je veća od grupe građana, naroda ili političke stranke. Zato očekujem od nadležnih državnih organa da nam dostave ove odgovore.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću vrijeme moje poslaničke grupe da iznesem još jednom stav LDP o predlogu ovog zakona o kojem danas raspravljamo u pojedinostima. Ponoviću što smo rekli u načelnoj raspravi - da je ovo nepotreban zakon nepotrebnog ministarstva.
Mi smo prije pet-šest meseci izneli predlog da Vlada Republike Srbije broji 12 ministarstava i po tom predlogu Ministarstvo za dijasporu apsolutno ne treba da postoji.
Zašto mislimo da je ovaj zakon nepotreban? Krenuću od samog obrazloženja ovog zakona i videćete, ovde prevashodno mislim na poslanike vladajuće koalicije, da ono na šta se poziva predlagač ovog zakona, a to je član 13. Ustava Srbije, koji kaže da Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu i da Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom, da se ovim predlogom zakona krši stav 1. člana 13. Ustava Republike Srbije.
Reći ću vam o čemu se ovde radi. Član 1. predloga ovog zakona kaže da se ovim zakonom uređuje način osnivanja Saveta za odnose sa Srbima u regionu i Saveta za dijasporu. Onda imamo član 16, koji govori o nadležnosti Skupštine dijaspore i Srba u regionu, gdje se kaže da Skupština bira savete dijaspore i Srba u regionu. Član 23. govori o savetima skupštine i kaže da Skupština obrazuje savete dijaspore. Gde su ovde saveti Srba iz regiona?
A ako govorimo o Savetu za odnose sa Srbima u regionu, onda govorimo o šest-sedam članova koji detaljno objašnjavaju ovaj savet, dok imamo samo dva člana koja govore o Savetu za dijasporu, pri čemu Savet za dijasporu obrazuje Vlada, a za Savet za odnose sa Srbima u regionu zakon definiše ko čini ovaj savet, čime se bavi i šta radi.
Postavlja se pitanje zašto, kada govorimo o savetima dijaspore, ne govorimo i o savetima Srba u regionu. Tu mislim na Ekonomski savet dijaspore, Savet za statusna pitanja dijaspore, Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju. Ovo su malo nelogične stvari, jer imamo, s jedne strane, u članu 16. da Skupština bira savete dijaspore i Srba u regionu, a nigde u ostalim članovima ne vidimo na koji način ta skupština bira članove Saveta Srba u regionu.
Takođe, ako govorimo o kršenju člana 13. stav 1. Ustava, kada govorimo o državljanima Republike Srbije, ovde se, kada govorite o dijaspori, govori da dijaspora obuhvata državljane Republike Srbije koji žive u inostranstvu, ali nigde kroz ove članove ne vidimo na koji način ovaj zakon tretira državljane Republike Srbije koji nisu pripadnici većinskog naroda u Republici Srbiji.
Pogledajte, gospodine ministre, član 4. stav 2). Piše: ''upotrebom, učenjem, čuvanjem i negovanjem srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanjem i negovanjem srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta''. Da li ovo treba da stoji? Da, ali treba da stoji i za državljane Republike Srbije koji nisu pripadnici većinskoga naroda.
Takođe, gospodine ministre, u članu 14, gdje definišete šta podrazumijevate pod organizacijama u dijaspori, kažete: ''radi čuvanja i negovanja srpskog kulturnog, verskog i etničkog identiteta''. Da li to treba da stoji? Da. Ali, da treba da stoji – jezički, verski i kulturni identitet državljana Republike Srbije? Da, i to treba da stoji.
Da li mi, na ovaj način, iz ovog zakona izbacujemo sve organizacije dijaspore koje imaju multietnički karakter? Odnosno, da li one organizacije koje imaju multietnički karakter mogu po ovom zakonu o dijaspori da konkurišu za sredstva koja su predviđena za negovanje jezika, tradicije i ostalog što je definisano predlogom ovoga zakona?
Sve ovo govori da je ovaj zakon, po nama, nepotreban. Zašto je nepotreban? Zato što on samo u definiciji pojmova govori o državljanima, o građanima, ali ako krenemo u suštinu, videćete da ovde građani, odnosno državljani Republike Srbije nemaju uticaja, odnosno ne mogu da imaju takav uticaj kao što imaju pripadnici većinskog naroda.
Pogledajte član 2. u ovom zakonu, gde kažete da dijaspora obuhvata i pripadnike srpskog naroda iseljenike sa teritorije Republike Srbije i iz regiona i njihove potomke. U članu 4. u zadnjem stavu se kaže – ''radi ostvarivanja veza i sa iseljenicima sa teritorije Republike Srbije i njihovim potomcima, koji nisu obuhvaćeni članom 2. ovog zakona, ako postoji zajednička svest''. U članu 2. nije potrebna ta zajednička svijest, ali u članu 4. i drugima je potrebna ta zajednička svijest.
Tu se postavlja još jedno važno pitanje – ko definiše tu zajedničku svijest, odnosno ko je sa te druge strane koji treba da kaže da postoji, odnosno ne postoji ta zajednička svijest?
Sve su ovo argumenti zašto mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog zakona. Odnosno, svi su ovi argumenti uticali na to da LDP ne podnese nijedan amandman jer smo mišljenja da ovaj zakon ne može da se popravi.
Koncept ovog zakona je za nas stran i, samim tim, za njega nećemo glasati. Pozivamo i neke stranke vladajuće koalicije da ovo ne podrže.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 25. Predloga zakona govori o načinu prekida civilne službe i LDP je ovde dala amandman vezano za stav 5. člana 25. Po nama je neprihvatljiv ovaj stav, gde se kaže da lice iz stava 1. tačke 1), 3), 4) i 5) ovog člana, upućuje se na služenje vojnog roka bez oružja u jedinicu Vojske Srbije.
Mi mislimo da je ovakav stav neprihvatljiv, iz dva razloga. Prvi razlog zato što se, čitajući ovaj član, a naročito ovaj stav, stiče utisak kao da je služenje vojnog roka u Vojsci Republike Srbije kazna, odnosno oni koji naprave prekršaj u civilnoj službi kažnjavaju se na taj način što će nastaviti služenje vojnog roka u Vojsci Republike Srbije bez oružja. To je jedan argument. Drugi argument, zašto treba da se briše ovaj stav, jeste da pravo prigovora na savest može da se odnosi i na služenje civilnog roka u bilo kojoj jedinici civilne Vojske. Mislimo da umesto ovog stava mogu sasvim pravilno da se upotrebe kaznene odredbe predviđene Glavom VII Predloga ovog zakona.

Član 26. Predloga zakona govori o načinu prekidanja vršenja civilne službe, kada se radi o naučnom radniku, o vrhunskom sportisti, članu reprezentacije Republike Srbije i umetniku. Mi smo ovde podneli amandman na član 26. stav 2. Predloga zakona, gde kažemo da se posle reči „Ministarstvu odbrane“ dodaju reči – „koje je dužno da o zahtevu odluči u roku od osam dana“.
Apsolutno razumemo odgovor koji ste vi ovde uputili, gde se kaže da se ovaj amandman ne prihvata zato što su odredbom člana 208. Zakona o opštem upravnom postupku propisani rokovi u kojima je organ dužan da postupi po podnetom zahtevu. Međutim, Zakon o upravnom postupku, čini nam se da treba da se specijalizuje sa tačno određeni rokom od osam dana, jer ako se odgovori na zahtev, bilo sportiste, bilo nekog umetnika, posle 15-20 dana, postoje rokovi kada taj umetnik, odnosno sportista mora da dobije prekid civilnog služenja vojnog roka. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, kao što ste čuli član 33. Predloga zakona govori o mogućnosti da lice koje služi civilno služenje vojnog roka uputi pisani prigovor Prvostepenoj i Drugostepenoj komisiji ako se prema njemu postupa na nedostojan i nehuman način.
LDP je podnela amandman koji se odnosi na stav 6. u ovom članu 33. Inače, taj stav 6. glasi: ''Rešenje Drugostepene komisije je konačno upravnom postupku.'' Predložili smo da se taj stav promeni i da glasi – ''Protiv rešenja Drugostepene komisije može se pokrenuti upravni spor.'' Obrazloženje za ovaj naš predlog amandmana možemo donekle naći i vezano za član 16. koji govori o odlučivanju po zahtevu za civilnu službu, gde se u stavu 5. kaže: ''Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.'' A stav 4. kaže: ''Rešenje Drugostepene komisije je konačno u upravnom postupku.'' Odnosno, da ono što piše u članu 33. može apsolutno da se preslika iz člana 16.
Takođe, želeo bih da kažem da uz neke nedostatke, o kojima smo moje kolege i ja govorili o Predlogu zakona, ovaj predlog zakona predstavlja kvalitativan pomak u odnosu na postojeće stanje iz dva, najmanje, razloga. Prvi, zato što zamenjuje uredbu koja je bila na snazi u prethodnom periodu, i ovim predlogom zakona se definišu mnogi nedostaci koji su uočeni u prethodnom periodu kada se govorilo o civilnom služenju vojnog roka. Hvala.