Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovanje ljudskih prava jeste prioritet za LDP jer smo svesni činjenice da nema ni političkog ni ekonomskog napretka bez poštovanja građanskih, kulturnih, verskih, ekonomskih i drugih prava svakog građanina u Srbiji.
Ima mnogo stvari o kojima možemo govoriti kada govorimo o ljudskim pravima, ali ono što je neophodno na samom početku da kažem, jeste da se demokratsko uređeno društvo odlikuje jasnim sistemom koji može na efikasan način da reaguje kada su ugrožena prava bilo kog pojedinca, bilo jedne manjine, kad kažem manjine mislim na sve vrste manjine koje postoje u Srbiji.
LDP uvek je podržavala rad nezavisnih regulatornih tela. Takođe, LDP je jedina partija koja u okviru svog sastava ima Komesarijat za ljudska prava koji aktivno sarađuje sa nezavisnim regulatornim telima u procesu rešavanja onih problema koji nam ukazuju građani Republike Srbije.
Na samom početku, želim da kažem da LDP podržava Izveštaj Zaštitnika građana, takođe podržavamo sve ono što je u prethodnom periodu Zaštitnik građana zajedno sa svojim saradnicima radio, ali ono po čemu je ovaj izveštaj bar kod nas, u LDP karakterističan jeste jedan, možemo reći, pasus koji najbolje govori o odnosu na nas, kad kaže nas to misli svih institucija Republike Srbije u odnosu na Zaštitnika građana.
Kaže se – nije štetno što se kao prijateljske i konstruktivne prihvataju kritike i sugestije od stranih međunarodnih partnera, Zaštitnik građana je uveren da bi za ostvarivanje utvrđenog državno-političkog cilja članstvo u EU, a pre svega za brže ostvarivanje prava građana mnogo bolje bilo da se evropski partneri u Srbiji mogli reći srpske vlasti načinili su određene propuste, ali domaće kontrolne institucije su i utvrdile i po njihovim nalazima se greške ispravljaju, što bi značilo da sistem institucionalno funkcioniše. Umesto toga, Evropska komisija je konstatovala propuste i dodatno uputila zamerke zbog nedovoljnog poštovanja mandata, nezavisnih kontrolnih i regulatornih organa i tela.
Mislim da ovaj pasus ove rečenice najbolje pokazuje još jedan nezreo odnos prema nezavisnim regulatornim telima, odnosno nezreo odnos prema konkretno Zaštitniku građana. Prosto je neshvatljivo da čitajući ovaj izveštaj zaštitnika građana dođemo u situaciju da jedan predsednik skupštine opštine, recimo Priboj, može da ignoriše ono što mu je zahtevao i uputio Zaštitnik građana. Na taj način, daje se jedna poruka građanima da je neko ko je predsednik skupštine opštine ima jače pravo nego neko ko je Zaštitnik građana, odnosno predstavnik jednog nezavisnog regulatornog tela. Mi taj odnos moramo da promenimo.
Takođe, prosto je nedopustivo da kada govorimo o nacionalnim savetima u Izveštaju kažete, da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, posle javne opomene zbog propuštanja obaveza da Zaštitniku građana u zakonu utvrđenim i postavljenom roku, obaveste o sprovođenju preporuke. Jedno ministarstvo, na taj jedan ignorantski način gleda na preporuke Zaštitnika građana, naročito ako se radi o ministarstvu koje je bilo bivše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Kada govorimo o ljudskim i manjinskim pravima, o nacionalnim savetima, želim takođe da pohvalim ulogu, odnosno reakciju Zaštitnika građana na dešavanja koja su se desila gotovo pre godinu dana oko izbora za Nacionalni savet Bošnjaka. Reakcija Zaštitnika građana omogućila je da one tenzije koje su podignute kršenjem prava od strane ministra, tadašnjeg ministra Čiplića, splasnu, odnosno što je možda i najvažnije da jedna nacionalna manjina, pripadnici jedne od nacionalnih manjina su zadržali poverenje u institucije Republike Srbije. To je ono što je Zaštitnik građana možda najviše doprineo u prethodnoj godini, bar kada govorimo o jednoj nacionalnoj manjini, odnosno o Nacionalnom savetu Bošnjaka.
Podsetiću vas da je tada ministar Čiplić svojim odlukama direktno se umešao u izbor jednog nacionalnog saveta, Nacionalnog saveta Bošnjaka, prekršio zakon, prekršio Ustav. Vi ste kao Zaštitnik građana dali jasne preporuke, ali ono koliko je nama poznato da do dana današnjeg nije došlo do realizacije onih preporuka koje ste vi dali, a to se prevashodno odnosi na promenu Zakona o nacionalnim savetima. Danas mi smo svedoci da ministar Marković, koji je preuzeo resor ljudskih i manjinskih prava, najavljuje održavanje novih izbora za Nacionalni savet Bošnjaka, a da ništa nije urađeno po preporukama koje ste vi dali.
Mislim, da jasno morate i vi i vi kao republička skupština da ukažemo da nema novih izbora dok se ne promene one stvari i uklone oni nedostaci o kojima ste i vi govorili, o kojima je između ostalog i govorila LDP u prethodnih godinu dana.
Takođe, u Izveštaju ovde govorite o zapošljavanju pripadnika nacionalnih manjina u javnim službama. Ipak mislim da procenat zaposlenih u javnim službama, pripadnika nacionalnih manjina nije na adekvatnom nivou. Tu prevashodno mislim na sudske organe i organe policije i vojske i da u narednom periodu moramo mnogo učiniti u tom pravcu kako bi se na taj način vratilo poverenje u funkcionisanje ove države. Jer ako su pojedinim nacionalnim manjinama vrata zatvorena samo zbog imena i prezimena u pojedine institucije Republike Srbije, onda na taj način rušimo integritet svih institucija u očima te nacionalne manjine.
Kada govorite o zakonima o crkvama i verskim zajednicama, mi vas podržavamo i mislimo da je zaista neophodno da se izmeni taj zakon o crkvama i verskim zajednicama, shodno preporukama Venecijanske komisije, jer nemoguće je graditi jedno demokratsko građansko društvo, a da postoji takva razlika u tretiranju verskih zajednica kod nas u Republici Srbiji.
Takođe ste upoznati i to nisam video u ovom Izveštaju da kršenjem ovih odredaba Zakona o verskim zajednicama i crkvama dolazi do diskriminacije, odnosno kršenja ljudskih prava pojedinih pripadnika verskih zajednica. Tu prevashodno mislim na islamsku zajednicu. Kršenjem Zakona od strane Ministarstva vera i stvaranjem paralelnih tvorevina, odnosno stvaranjem paralelne islamske zajednice, došli smo u problem, da imamo problem i sa veroučiteljima. Preko 30-ak veroučitelja, sigurno ste upoznati, jer se obratilo vama, tražeći da rade onaj posao za koji su školovani, za koji imaju diplome ali zbog nepostojanja političke volje, oni to ne mogu da rade. Ko tu najviše ispašta? Najviše ispaštaju deca, odnosno učenici, koji imaju veronauku koja nije adekvatna onome kriterijumu koju je propisalo Ministarstvo prosvete.
Kada govorimo o Ministarstvu prosvete i o kršenju prava, malopre smo čuli od koleginice i prava deteta, često ste sigurno u situaciji da vam se javljaju roditelji zbog kršenja prava dece u školama. Mislim da je to jedan zaista ogroman problem. Želim da istaknem da je neophodno, ako govorimo o ljudskim pravima, o regulatornim telima, da prevashodno radimo na promeni obrazovnog sistema, odnosno sadržaja koji deca uče i u osnovnim i u srednjim školama. Ne možemo sa sadržajima koji su adekvatni onome što se dešavalo u 90-im godinama, da krećemo putem evropskih integracija i da govorimo da smo u 21. veku. Tu je najkarakterističniji naš odnos prema zločinima, odnosno prema bliskoj prošlosti. Mi moramo jasno kroz obrazovni sistem da kažemo sve ono loše što se dešavalo u bliskoj prošlosti. Ne smemo ni na jedan način da relativizujemo ono što se dešavalo i ono što je najvažnije ne smemo da koristimo obrazovni sistem, ni državne institucije, da se vrši izjednačavanje žrtve i zločinca. Mislim da na tome moramo da radimo kako bi svest i poštovanju ljudskih prava podigli na jedan veći nivo.
Takođe, kada govorite o raseljenim licima, u poglavlju gde govorite o izbeglicama, raseljenim licima, niste napisali, ali mislim da ste upoznati i sa osobama sa područja Republike Srbije, koji su oterani sa svojih ognjišta tokom 90-ih godina i rata na prostoru BiH, a koji ne mogu da imaju status ni izbeglice ni raseljenog lica odlukom Vlade Republike Srbije, a koji nemaju uslova da se vrate onde gde su živeli pri 90-ih godina.
Tu se radi o ogromnom broju porodica na teritoriji opštine Priboj, preko 100, 150 porodica, koje su i dalje izbeglice u svojoj zemlji, ali i taj termin – "izbeglice", ili "raseljeno lice" nije omogućen odlukom Vlade Republike Srbije, jer termin – "izbeglica" se odnosi na građane sa prostora bivših jugoslovenskih republika, "interno raseljena lica" za građane sa područja KiM.
Takođe, želim da kažem da nedostaje možda u ovom Izveštaju, to je jedno pravo, da ga nazovem – pravo treće generacije, to je pravo na zdravu životnu sredinu. Svedoci smo da poslednjih dana to postaje jedna od glavnih tema velikog broja građana, da možda imate i pritužbe od strane građana. Samo ću napomenuti da je poslednjih meseci, čak na području Prijepolja, odnosno Brodareva, formirana jedna grupa građana koja se protivi izgradnji hidrocentrala, kako bi zaštitili životnu sredinu i što je najvažnije, zaštitili svoj opstanak na svojim ognjištima. O tome ćemo više govoriti kada dođe zakon o energetici, ali mislim da i to treba da bude u Izveštaju, ako ga nema sada za 2010. godinu, neophodno je da to postoji u izveštaju u 2011. godini.
Na samom kraju, da ne bih više uzimao vremena, želim još jednom da kažem da LDP podržava apsolutno dosadašnji rad Zaštitnika građana i njegovih saradnika, da tražimo da vlast i sve institucije sistema sa više odgovornosti prihvataju one preporuke koje daje Zaštitnik građana, da ne dođemo u situaciju da se Zaštitnika građana setimo samo u situaciji kada je neophodno da ispravljamo naše spoljno političke greške, kao što je bilo u slučaju dodele Nobelove nagrade za mir, kad je, čini mi se, premijer Cvetković pokušao da zloupotrebi vaš odlazak na dodelu Nobelove nagrade. To se ne sme više da dešava. Još jednom, puna podrška što ste do sad uradili. Hvala.