Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o prostornom planu Republike Srbije je posledica odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, tj, onog zakona za koji mi iz LDP smatramo da je, zbog dosadašnjih ekonomskih i socijalnih, političkih uticaja, postao jedan od unutrašnjih generatora krize i privredne stagnacije.
Zato nas je obradovala današnja izjava gospodina ministra da će predstojeći mesec biti izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i nadam se da će te izmene i dopune ići u pravcu onih predloga koje je LDP već uputila za izmenu tog zakona o planiranju i izgradnji.
Sada bih se malo više osvrnuo na zakon o prostornom planu Republike Srbije. Žao mi je što nismo uz ovaj predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije, gospodine ministre, dobili i strategiju prostornog razvoja Republike Srbije od 2009. do 2020. godine, jer u toj strategiji možemo da pročitamo i to je izuzetno važan deo te strategije, a to možda fali u ovom prostornom planu, zašto prostorni plan Republike Srbije, odnosno taj zakon koji je usvojen 1996. godine, nije sproveden.
Tu piše, između ostalog, sada ću vam citirati: "Prostorni plan nije programiran, organizovan i sistematski sprovođen, niti je za to bila obezbeđena sva neophodna podrška. To je tipičan primer razvojnog dokumenta čiji se nominalni ciljevi nisu podudarali sa ciljevima ključnih aktera, a koji su uticali na njegovo pripremanje, donošenje i ostvarivanje, odnosno tipičan primer razvojnog dokumenta za koji nisu postojale političke volje koje su neophodne u ovakvim razvojnim poduhvatima".
Iz ove jedne konstatacije, odnosno rečenice, vidimo da je neophodno da bi ovaj predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije do 2020. godine uspeo, a ne ostao samo mrtvo slovo na papiru, da postoji politička volja i želja da se on sprovede, s jedne strane, odnosno da je neophodno da imamo jasan politički diskontinuitet, koje su 90-tih godina naše društvo učinile najnesrećnijim društvom u Evropi i svetu.
Zbog toga LDP sa radošću je primila jučerašnju vest koja će omogućiti bržu integraciju Srbije ka EU, sa jedne strane, a sa druge strane, jučerašnja vest nas obavezuje da svi više radimo na procesu evropskih integracija, jer samo te integracije će omogućiti da ovaj dokument o kome danas razgovaramo, a to je ovaj zakon, zaživi do 2020. godine, odnosno nadam se da nećemo moći 2020. godine biti u prilici da neko od poslanika tadašnje Skupštine Srbije čita jednu sličnu konstataciju i jednu rečenicu o ovom zakonu.
Gospodine ministre, vi ste u uvodnom izlaganju rekli da je ovaj zakon dokument svih strategija i razvojnih dokumenata i mi možemo da konstatujemo da imamo jednu inflaciju raznih strategija, razvojnih dokumenata i tu se postavlja jedno logično pitanje. Naime, kakav je odnos između tih strategija i razvojnih dokumenata i ovog prostornog plana Republike Srbije? Da li su u korelaciji, odnosno da li one strategije i razvojni dokumenti koji nisu usaglašeni sa ovim prostornim planom, da li će morati i oni da se usaglase?
Ono što bih želeo da istaknem kao jednu zamerku ovom prostornom planu Republike Srbije, mi iz LDP smatramo, a to je jedno celo poglavlje koje govori o regionalizaciji Srbije. Čini mi se da se puno govori o regionalizaciji Srbije i ovde u ovoj Skupštini i u javnosti, ali da ne postoji ozbiljna javna rasprava koja treba da omogući i kaže kakav je to nivo decentralizacije Srbiji danas potreban.
Mi smo u situaciji da svi govorimo o uvođenju tog nekog srednjeg nivoa vlasti, a iz meseca u mesec, iz godine u godinu, taj osnovni nivo decentralizacije, lokalna samouprava nam je na izuzetno niskom nivou, bilo da se radi o finansijskim uslovima te lokalne samouprave danas ili da se radi o funkcijama koje te lokalne samouprave preuzimaju, a nemaju dovoljno sredstava kako bi na adekvatan način obavljali tu funkciju.
Takođe, ako govorimo o funkcionalnim urbanim područjima i planu koji je predstavljen u ovom prostornom planu RS, dolazimo do situacije da jedan dobar deo opština RS uopšte nije uključen u urbana područja. Mislim da je neophodno da se naprave takva funkcionalna urbana područja koja bi bila izuzeta iz onog pravila koje bi bilo definisano ovim planom Republike Srbije. Tu konkretno mislim na opštine koje se nalaze uz samu granicu Republike Srbije, kao što je Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica, Ivanjica, i između ostalog mogla bi da budu urbana područja.
Zatim, ako govorimo o migraciji stanovništva, zaista ste u pravu da ta stalna migracija iz manjih sredina ka većim dovodi do depopulacije određenog segmenta teritorije Republike Srbije. Ono što moramo da uočimo kao jednu protivrečnost zalaganju Vlade Republike Srbije da se zaustavi ta migracija, jesu oni gradovi gde imamo relativno veliki broj mladih građana. Tu mislim na Novi Pazar i Tutin. Novi Pazar je jedan od najmlađih gradova u Evropi, ali uslovi u kojima ti mladi ljudi danas žive su ispod svakog minimuma.
Mislim da su to jedine opštine u Srbiji gde se nastava u osnovnim školama odvija u tri smene, odnosno da đaci iz treće smene izlaze iz škole posle 10 sati uveče. S druge strane, to su gradovi i opštine gde ima puno mladih, a imaju najveći procenat nezaposlenih. Dolazimo do tih čudnih odnosa u zalaganju Vlade Republike Srbije da zaustave tu lošu migraciju i ekonomske uslove u kojima ti mladi ljudi treba da ostanu i da žive.
Ako govorimo o raznim infrastrukturnim projektima koji su ovde navedeni u prostornom planu Republike Srbije, dolazimo do čudnih situacija da pričamo o obnavljanju železničke infrastrukture, a da ni jednom rečenicom nije rečeno u kakvoj se situaciji nalaze Železnice Srbije kao javno preduzeće.
Dakle, ne samo Železnice Srbije, već i druga javna preduzeća koja su u Srbiji, prvo, monopolisti sa jedne strane, a sa druge strane izuzetno veliki gubitaši, odnosno to je gospodin Ostojić govorio u prepodnevnoj raspravi. Mi smo u situaciji da železnicu subvenišemo iz budžeta Republike Srbije sa oko 12 milijardi dinara, a da infrastruktura u tom železničkom saobraćaju iz godine u godinu sve više propada.
Postavlja se jedno logično pitanje gde idu te subvencije, odnosno da li će ono što je predviđeno prostornim planom Republike Srbije ići iz subvencija dosadašnjih za druga javna preduzeća ili će se tražiti neka dodatna sredstva iz nekih fondova EU, s jedne strane.
S druge strane, da li imamo neku strategiju koja će da omogući da ta javna preduzeća više ne budu veliki gubitaši ili da se uvede mogućnost konkurencije.
Lokalne samouprave su, po izjavi gospodina ministra, imale mogućnost javnog uvida. Želeo bih da još jednom konstatujem, pošto sam dobio informaciju od nekih čelnika lokalnih samouprava, da oni nisu imali mogućnost javnog uvida u nacrt prostornog plana Republike Srbije.
Ako govorimo o energetici, koja je jedno od važnih poglavlja u prostornom planu Republike Srbije, vidi se da činjenice koje su date u prostornom planu RS idu u korist zalaganja LDP da dođe do revizije međudržavnog sporazuma između Srbije i Rusije o naftnoj industriji, odnosno da ćemo veoma brzo mi kao država postati energetski zavisnik od monopola druge države. Mislim da to za budućnost Srbije nije dobro.
Ono što je dobro u ovom prostornom planu jeste to poglavlje koje govori o industriji Republike Srbije, odnosno o industrijalizaciji RS, da tako nazovem, i mislim da je izuzetno dobro to opredeljenje koje treba da omogući veći razvoj industrije u Republici Srbiji.
Mi u LDP kažemo da u toj industrijalizaciji moramo da povedemo računa i o tim nekim velikim sistemima koji su postojali i postoje i dalje u Republici Srbiji. Ti neki veliki sistemi koji su propali, ili koji propadaju, ne propadaju zbog svoje nesposobnosti, već zbog politike države i vlasti, koja je uspela da uništi i njih i tržište u kome se oni nalaze.
Kao što sam rekao na samom početku, politika je ta koja određuje ekonomski razvoj svake države. Zato smo mi kao LDP i dali jedan niz mera pod nazivom "nova politika, nova ekonomija", jer bez jasnog političkog profilisanja Srbije, kao evropske države i države koja treba da postane članica NATO pakta, nema ekonomskog boljitka ovde u Srbiji.
Ako želimo bolju ekonomiju moramo da više radimo. Ako više radimo moramo da nađemo tržišta gde ćemo te naše proizvode da prodamo, a ta tržišta možemo naći samo u susedstvu.
Tako kada govorimo o saradnji, prekograničnoj saradnji regiona u Srbiji sa regionima susednih zemalja, moramo prvo da promenimo i našu spoljnu politiku, odnosno politiku koja mora da od naših suseda napravi dobre partnere, a ne kao što smo danas u situaciji da imamo izuzetno loše odnose sa Bosnom, Crnom Gorom i sa Makedonijom. Na taj način nećemo imati ni tržište na kome možemo da plasiramo naše proizvode.
Ako govorimo o poljoprivredi, mislim da u poljoprivredi isto moramo da kažemo istinu ovom društvu, a ta istina je veoma jednostavna, da Srbija kao poljoprivredna država ima mogućnost zaista velikog razvoja. Dovoljan je samo taj podatak da ako bi u poljoprivredu uložili 5 milijardi evra, da bi to omogućilo da se ispegla celokupan deficit koji Republika Srbija ima na godišnjem nivou.
To su prednosti koje poljoprivreda ima, a nedostaci su ta loša agrarna, odnosno poljoprivredna politika, koja se vodi od 2004. godine. Mi, na primer, moramo otvoreno da kažemo da nedostatak mleka nije posledica nikakvih monopola, nego jednostavno što nemamo krava koje to mleko treba da proizvedu.
Odnosno, mi smo za pet godina zaklali preko 150 hiljada grla stoke, što je vrednost oko 250 miliona evra, što predstavlja gotovo jedan i po poljoprivredni budžet Republike Srbije. Faktički smo mi uništili jedan i po poljoprivredni budžet godišnji Republike Srbije. To najbolje pokazuje na kakav se loš način vodila ta agrarna, odnosno poljoprivredna politika.
Na kraju, neophodno je da kažemo da u ovom prostornom planu Republike Srbije, bar kada se govorilo o rasporedu tih javnih službi, neophodno je bar jednom rečenicom reći da intencija u Republici Srbiji treba i mora da bude departizacija javnih funkcija, odnosno moramo da učinimo da sve javne funkcije postanu departizovane, jer samo na taj način možemo da stvorimo jednu jaku državu koja može u svakom pogledu da da jasne odgovore na potrebe koje imaju građani.
Gospodine ministre, vi ste govorili o funkcionalnom povezivanju sela i gradova u vašem uvodnom delu i tu vas podržavamo, ali ja sam, na primer, dao amandman gde dve trećine opštine Priboj nije uopšte povezano sa centrom Priboja.
Odnosno, građani sa dve trećine teritorije opštine Priboj moraju svakodnevno četiri puta da prelaze granicu da bi došli do svog centra, sa jedne strane, dok sa druge strane, ako govorimo o toj železničkoj infrastrukturi i o izuzetno značajnom putnom pravcu Bar-Beograd, u opštini Proboj postoji klizište koje verovatno može da prekine celokupnu tu prugu i magistralni put koji vodi od Novog Pazara ka Sarajevu.
Na samom kraju, moram da pomenem kulturno nasleđe, da kulturno nasleđe opština odakle dolazim, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, nije uključeno na adekvatan način u prostorni plan Republike Srbije. Mislim da ste morali to na taj način da uradite. Mislim da je to izuzetno važno i zbog osećaja koji građani tog dela Srbije imaju, da se granica Srbije završava na Zlatiboru, odnosno Kraljevu, i da je celo to područje Sandžaka jedan karantin gde pojedinci ili pojedine strukture pokušavaju da leče svoje komplekse vladanja.