Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 88. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Kao poslanici, možemo imati razumevanja i imamo razumevanja za gospodina Cvetkovića koji ovde brani budžet već dva dana i za njegovo, verujem, poslovima opravdano zakašnjenje od 15 minuta. Ali, nemojte, gospodine predsedavajući, toliko ponižavati sebe kao predsedavajućeg i nas kao poslanike.
Budžet je najvažniji zakon u parlamentu i zaista je neozbiljno očekivati od nas da raspravljamo o budžetu sami sa sobom, a to je ono što nam se dešavalo u prethodnih 15 minuta.
Ako nema nijednog ministra ovde, onda morate pribaviti odgovor na pitanje kada će se ministri pojaviti, pa tek posle toga početi raspravu.
O ovako ozbiljnim temama, pogotovo o temi o kojoj je govorila poslanica Stanković iz naše poslaničke grupe, govorimo sami sa sobom.
Nadam se da će ministri imati vremena za konsultacije, kako bismo dobili adekvatan odgovor na pitanja koja su postavljena u prethodnoj diskusiji.
Što se tiče evolucije u srpskom jeziku, ako žena može da bude domaćica, krojačica, kuvarica, onda dopustite da bude i ministarka, i predsednica, i poslanica.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nikada nije loše čuti nešto pametno i ja sam uvek spreman da naučim nešto novo. Mislim da je ova tema otvorena u usputnoj raspravi, ali je i jezik tema kojoj Parlament treba da posveti dužnu pažnju.  
Jezik evoluira, homonimi postoje u svakom jeziku, tako i u našem, i ta, često efektna, poređenja kojima se vi služite, gospodine Vučiću, ipak ne mogu gurnuti u stranu potrebu da se dalje razvija naš jezik i da se uskladi sa potrebama građanki u Srbiji.
«Poslanik» i «poslanica» patrijarha Pavla, homonimi i imenice ženskog roda, mogu biti istovremeno.
Dakle, hajde da na tome zajedno radimo da bismo pratili potrebe dela našeg društva. Niko ne oduzima pravo, naravno, nekome da se predstavlja kao poslanik, ali mislim da bismo morali da imamo sluha za tu slobodu, koja je tako prisutna u našem društvu. Mi smo spremni na tome da radimo, naravno, ne u okviru ove rasprave, ali na mestima na kojima se o tome može razgovarati.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 88. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, kojim se vrlo precizno, između ostalog, utvrđuje da na početku rada Narodne skupštine, svakog dana kada Narodna skupština zaseda, predsednik Narodne skupštine obaveštava Narodnu skupštinu o poslanicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Narodne skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsednik Narodne skupštine daje potrebno objašnjenje u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.
Gospodine predsedniče, zamolio bih vas da nam odgovorite da li ste, u skladu sa razgovorom koji sam kao predstavnik poslaničke grupe LDP obavio sa vama u petak, obavestili predsednika Vlade i ministre njegovog kabineta da očekujemo da učestvuju u raspravi o budžetu za 2007. godinu i ukoliko jeste da li njihovo odsustvo ovde znači da oni nemaju vremena za parlament zbog nekih drugih obaveza ili da vas nisu razumeli. Mislim da je ovo veoma važno pitanje.
Cenim prisutne ministre, ali uprkos svim vašim dobrim namerama teško ćete moći da odgovorite na ona pitanja koja želimo da postavimo prvo predsedniku Vlade, onda, recimo, ministru prosvete, njemu treba da odobrimo troškove u visini od 90 milijardi, ministru odbrane 63 milijarde, ministru unutrašnjih poslova 45 milijardi.
Od nas se očekuje da u junu mesecu glasamo za budžet od gotovo 600 milijardi dinara, u najsiromašnijoj zemlji Evrope u ovom trenutku, i ta rasprava ne može biti ozbiljna ukoliko u toj raspravi ne učestvuju predsednik Vlade i oni ministri koji su neophodni da bi ta rasprava tekla na normalan način. Zato bih vas, gospodine predsedniče, molio da nas obavestite da li je Vojislav Koštunica odbio da dođe na ovu sednicu ili nije obavešten da mi danas raspravljamo o budžetu od 600 milijardi dinara, što je veoma važno pitanje, i mislim da ćemo na tome insistirati tokom rasprave.

Naravno, zadovoljan sam vašim odgovorom, ne mislim da vi možete da utičete na gospodina Koštunicu na takav način, ali bih vas zamolio da u toku današnje rasprave obavestite parlament o njegovom odgovoru. Dakle, tražim od vas da kao predsednik Skupštine pozovete predsednika Vlade da se pridruži raspravi o budžetu, kao i predstavnike njegovog kabineta, koji se u ovom trenutku ne nalaze u sali. Ministre koji su tu, predvođeni ministrom finansija, naravno uvažavamo, cenimo, sa njima ćemo učestvovati u toj raspravi, ali očekujemo od gospodina Koštunice da sedne u prvi red i da obrazloži budžet za koji mi treba da glasamo. Ako on kao predsednik Vlade nema šta da kaže o budžetu, onda ne zaslužuje da bude predsednik Vlade.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo predstavnici Vlade, gospodine Cvetkoviću, samo delimično budžet jeste ekonomska tema. U društvima koje se nalazi u tranziciji, kao i u većini visokorazvijenih zemalja budžet je prevashodno političko pitanje. Zbog toga je ova rasprava u startu osuđena na neuspeh, s obzirom da nema onog političkog dela Vlade koji bi bio dužan ovde da nam ponudi odgovor na koji ministar finansija, niti članovi koji ovde predstavljaju Vladu ne mogu da ponude odgovor.
Dakle, kroz ovu projekciju budžeta definiše se i sama Srbija. Ovaj budžet govori o našoj budućnosti i o političkim namerama većine koja taj budžet podržava, o namerama Vlade da u vremenu koje je pred nama, u skladu sa budžetom koji je utvrdila, vodi ovu zemlju.
S obzirom da predsednik Vlade ne želi da govori o budžetu, jer zbog toga nije ovde, mi ćemo biti prinuđeni da pretpostavljamo kakve su njegove namere.
Kada smo distancirajući se od glasanja na odborima praktično otvorili tu političku pozadinu zakona o budžetu za 2007. godinu, mi to nismo učinili isključivo kao opozicija, već smo to uradili kao predstavnici 220.000 građana koji su u tom trenutku za nas glasali (danas bi sigurno glasalo više), ali i kao ljudi koji žele da naprave elementarne političke dogovore koji su preduslov uspešne tranzicije u Srbiji, jer, evo, sedam godina posle njenog početka mi ne možemo reći ni da smo se približili uspešnom okončanju te tranzicije. To nije isključivo socijalni dogovor, iako se o njemu tako često govori. Preduslov postizanja socijalnog dogovora je politički dogovor, a preduslov političkog dogovora je, valjda, definisanje zajedničkog cilja.
Nažalost, ovaj budžet je takav da mi ne možemo reći da kao predstavnici građana imamo zajednički cilj sa onima koji nam predlažu ovakav budžet. Ovaj budžet nije razvojni. Ovaj budžet nije ni tranzicioni, ovo nije budžet države koja želi da stegne kaiš i da građanima pošalje poruku da će 2007. i 2008. godina biti godine stezanja kaiša, ali posle toga dolazi period zbog kog se mi danas žrtvujemo.
Ovo je budžet kompromisa na pitanjima na kojima kompromisa ne može biti. Gotovo 600 milijardi mi u 2007. godini trošimo finansirajući političku nesposobnost predsednika Vlade gospodina Koštunice, političku demagogiju nekadašnjeg ministra finansija gospodina Dinkića i potpredsednika Vlade gospodina Đelića. O tome treba otvoreno da razgovaramo.
Ono što mi kao parlamentarna grupa možemo da podržimo jeste ideja reforme poreske politike. Ono što je predloženo kroz izmene Zakona o porezima na imovinu, odnosno Zakona o porezu na dodatu vrednost po nama nije dovoljno.
Način na koji se to radi komplikuje poresku situaciju u društvu i, sa druge strane, vas, gospodine Cvetkoviću, kao osobu koja predstavlja ovaj budžet i ovde je prinuđena da ga brani, dovodi u nezgodan položaj.
Mi ne možemo govoriti o spremnosti Vlade da pomogne društvu i socijalno ugroženim slojevima društva kroz izmene Zakona o porezu na imovinu i smanjenje poreza pri kupovini prvog stana sa 5% na ... praktično, oslobađanje od poreza, u situaciji u kojoj, recimo, vi kao ministar finansija ne možete da uvažite zahtev Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za poštovanje zakona.
Zato bih pokušao u ovoj raspravi da razložim budžetska pitanja na ona politička, socijalna i razvojna. Prvo političko pitanje koje nam je postavljeno kroz predlog ovog budžeta je, zapravo, u kom pravcu ova zemlja treba da ide tokom 2007. i 2008. godine. Da li smo predlogom ovog budžeta dobili ono što je Srbiji potrebno?
Gospodine Cvetkoviću, sami ste rekli da ste bili onemogućeni da uradite ono što ministar finansija u zemlji koja želi da se menja mora da uradi. Pomenuli ste politiku dogovora sa velikim budžetskim potrošačima i politiku zarada koju vi ne možete da menjate zbog toga što je neko prethodno napravio dogovor. Koštunica je izbore izgubio zbog toga što Srbija nije bila zadovoljna načinom na koji je on vodio. Mi ne možemo pristati da budžetom za 2007. godinu finansiramo njegovu izbornu kampanju. Dakle, onaj ko je pravio nerealne dogovore treba da plati tu cenu, a tu cenu ne smeju plaćati građani Srbije, što se sada praktično dešava kroz ovaj predlog budžeta.
Iako je bilo malo vremena za analizu budžeta i površno čitanje, već unapred nameće se nekoliko krupnih tema o kojima vi niste puno govorili – koliko je ovaj budžet inflatoran, koliko on menja projektovanu stopu inflacije od 6,5%, kao ciljanu stopu na kraju ove godine? Koliko ovaj budžet vrši pritisak na monetarnu politiku i ulogu NBS? Mi nismo imali prilike da razgovaramo ni sa vama, ni sa gospodinom Jelašićem, kao guvernerom, ali smo se upoznali sa njegovim stavovima i stavovima članova Saveta NBS. Oni ovaj predlog budžeta ocenjuju kao loš. Oni smatraju da će ovakvim predlogom budžeta Narodna banka morati da igra mnogo restriktivniju ulogu u monetarnoj sferi nego što je to bio slučaj do sada i nego što je to slučaj ukoliko se analiziraju namere NBS za 2007. godinu.
Zašto je to tako? Zašto građani Srbije mogu da stegnu kaiš, a to ne može da uradi država? Ovaj budžet je veći od prethodnog. Znači, država je skuplja. Da li je usluga bolja? Hajde da nagradimo one koji su popravili svoju uslugu, pa da građanima pošaljemo poruku da nismo spremni da trošimo njihov novac na one koji su navikli da se ponašaju neodgovorno.
Nismo bili u prilici da dobijemo odgovor na pitanje ko je protivustavno i protivzakonito, postupkom koji je dve trećine danas vladajuće koalicije protumačilo politikom državnog udara, trošio novac od 31. marta do danas. To je bila Koštuničina vlada. Na kakav način je taj novac trošen, po kojim prioritetima i da li to pravilo, koje smo sada uspostavili: poštovanje zakona i Ustava kad nam odgovara, a kad nam ne odgovara - kršenje, znači da ćemo svake godine usvajati budžet u junu mesecu, zbog toga što će situacija biti teška i komplikovana i stoga nama otežana i onemogućena sva ona aktivnost koja proizilazi iz, recimo, Zakona o budžetskom sistemu, na kojem smo zajedno radili? Loše je što se menja ta praksa.
Od 2001. godine o budžetu se u Skupštini razgovaralo mnogo ozbiljnije nego što se razgovara danas. Tu se sedeli premijeri, sedeli su ključni ministri, o budžetu se vodila rasprava na odborima. Nismo bili u prilici to sada da radimo.
Politička odluka Vlade je da politikom statusa kvo, praktično, zaustavi dalju tranziciju u Srbiji. To je istina. Ovaj budžet je zbog toga ovakav kakav je. Cena? Cena neće biti ona koju će plaćati Koštunica, cenu će platiti društvo.
Ako se uporedi rast zarada sa rastom produktivnosti i društvenim proizvodom Srbije, Rumunije i Bugarske, mi ovim budžetom radnu snagu u Srbiji činimo skupljom od 25 do 40% nego u državama u našem susedstvu. Kako možemo govoriti o investicionoj politici u društvu koje je tako neregulisano i neregularno, kao što je naše, koje ne poštuje, recimo, Zakon o budžetskom sistemu i koje, pri tom, na tako neodgovoran način troši novac građana?
Kad govorimo o socijalnom aspektu, slažemo se da država mora voditi računa o najugroženijim slojevima u društvu, da mora voditi računa o onima koji su opterećeni pri kupovini stana, ali hajde onda da kažemo da postoji efikasniji način za mnogo odgovorniju socijalnu politiku od one koju u ovom trenutku država primenjuje ispunjavajući demagoška obećanja Božidara Đelića iz izborne kampanje. To je slučaj i sa gospodinom Milosavljevićem, nema ga ovde, a vezuje se za onu čuvenu parolu "100 evra po hektaru". Od toga u ovom budžetu sada nema ništa. Subvencije za agrar idu, pre svega, u reformu stočnog fonda, uspostavljanje mehanizama za efikasno tržište i zemljoradničkog zemljišta. Daleko smo od priče od 100 evra po hektaru. Kada bi se sve subvencije koje postoje pri Ministarstvu pravde transferisale u tom pravcu, onda bi se videlo da ne može da se dobije više od 50.
Mi moramo da kažemo da je socijalna uloga države zanemarena, pre svega kroz dva aspekta. Prvi je nepoštovanje zahteva Fonda zdravstvenog osiguranja. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, članu 22 (gospodine Cvetkoviću, molim vas da na ovo obratite pažnju, jer je veoma ozbiljno pitanje), država je dužna da finansira zdravstveno osiguranje onih koji nisu u prilici da kroz doprinose sami finansiraju svoje zdravstveno osiguranje. Vrlo su precizno definisane kategorije stanovništva: đaci do 15 godina, srednjoškolci i studenti do 26 godina, osobe starije od 65 godina, trudnice, HIV pozitivne osobe, ukupno više od 900.000 građana Srbije. Fond zdravstvenog osiguranja je utvrdio obavezu od 16 milijardi dinara, tražio od Ministarstva finansija osam, dobio svega tri.
Tom činjenicom potpuno je anuliran pozitivan efekat na koji ste računali kada ste, recimo, smanjili porez na imovinu sa 5% na 2,5%, odnosno potpuno ukinuli za kupovinu prvog stana. Kako ćemo rešiti taj problem? To bi vas pitali i na Odboru za finansije. Mi nismo spremni da podržimo budžet Vlade koji će zanemariti potrebe 900.000 građana ili ih na takav način limitirati. Koga - studente, đake, stare, bolesne. Srbija mora da ima za to novac.
Na drugim mestima treba da štedi. Nema nam ministra odbrane, nema ministra policije, nema ministra prosvete, nema velikih budžetskih potrošača. Kako ćemo to da rešimo, na kom odboru? To moramo da rešimo.
Odnos prema fondu koji treba da se stara o osobama sa invaliditetom je poražavajući. Toliko smo o tome govorili u kampanji. Rodna ravnopravnost ne postoji. Čuvena Komisija za lustraciju, za utvrđivanje odgovornosti pri kršenju ljudskih prava – uvredljivo, 220 hiljada dinara. BIA, duplo veći budžet od Ministarstva pravde.
Moramo zajedno da izađemo iz ove situacije. Mi vam nudimo pomoć, pre svega kroz ideju dodatnih konsultacija i dogovora povodom tih ključnih pitanja. Predložili smo vrlo jasno, zbog haosa koji će proizvesti mera Božidara Đelića, utopijska, ukidanja poreza na prvi stan, na način na koji praktično oduzimamo sredstva lokalnoj samoupravi u proceduri na koju će se pozivati svi, a niko neće moći da je kontroliše i sprovodi, da drugačije reformišemo poresku politiku, da počnemo drugačije da razmišljamo o smanjenju poreza na dodatu vrednost u određenom trenutku. Dobro je što se vrši poreska olakšica za PDV na računare. Kasno, ali dobro. Bolje nego da ostane 18%.
Podsećam vas na odluku parlamenta kojom je, praktično, takođe promenjen porez na dodatu vrednost u oblasti stanogradnje. Bio je 18% pa je spušten na osam. U međuvremenu je nastao haos na tržištu stanova. Ova odluka će nas gurnuti u veoma tešku poziciju. Ova odluka je nepovoljna za investitore, ona ih diskriminiše. Zašto bi neko svoj novac uložio u izgradnju stana? Ova odluka diskriminiše čitav jedan sektor našeg društva. Na kakav način ćemo sprovoditi tu odluku? Lokalna samouprava nije u prilici da to radi, a ova odluka ostavlja lokalnu samoupravu bez dela prihoda.
Ovaj budžet je brutalan prema opštinama i prema Vojvodini. Ovaj budžet nije onakav kakav bismo mi želeli da bude. Ovaj budžet ne šalje poruku da će u Srbiji ljudima biti onako kako rade, a dok ne pošaljemo tu poruku Srbija će biti ovako siromašna kao što je danas.
Jedino u vašem ministarstvu, gospodine Cvetkoviću, možemo reći da budžet poštuje sam sebe i da se zaista sredstva transferišu Vojvodini. Šta je sa 19 milijardi? Od 21, koliko u budžetu stoji, samo vi transferišete bez pogovora i bez sumnje novac Vojvodini. Ostalih 19 zavise od volje ministara u Vladi, a to je kršenje čak i onog Ustava na kome je politička većina u Srbiji insistirala tokom oktobra meseca 2006. godine. Ništa od decentralizacije i poštovanja autonomije Vojvodine.
Lokalna samouprava ugrožena je kroz sužavanje prihoda, koji su i ovako bili minimalni, poreska politika je konfuzna zbog nemogućnosti primene i poštovanja propisa na kojima se insistira.
Politiku akciza podržavamo, ali treba da razmišljamo, i od vas nismo to čuli, kada će Srbija prestati da dvostruko oporezuje samu sebe. Što pre napustimo politiku akciza i pređemo na jasne poreze biće nam bolje. Dobro je što su bezalkoholna pića toga oslobođena, ali da vidimo šta će se dešavati sa svim drugim i u kojim rokovima.
Ovo je budžet "štapa i kanapa" i onda tako treba da se kaže. Građani ne mogu biti zadovoljni načinom na koji će se potrošiti gotovo 600 milijardi. Morali smo da čujemo političku poruku da je u 2007. godini Srbija spremna da uradi ono što nije radila prethodne tri ili četiri, da stegne taj kaiš, sto rupa ako je potrebno, ali sa ambicijom da se konačno promeni, sa idejom da može da troši samo ono što stvori i da u Srbiji više ne može da se parazitira na radu nekog drugog.
Privatni sektor je ponovo obespravljen. Očekujemo od privatnog sektora da finansira nesposobnu državu. Bez priče o restrukturiranju, o otpuštanju nesposobnih u prosveti, zdravstvu, policiji, odbrani, pravosuđu mi ne možemo ostvariti ravnotežu koja je preduslov normalne tranzicije. Stiče se utisak da se samo u državi mogu trošiti pare bez ikakvog kriterijuma. Od građana se traži da štede, da prihvate privatizaciju, da napuste preduzeće zato što su tehnološki višak. Da li postoji neki tehnološki višak u ovoj državi kod onih koji troše budžet? Ako ne postoji, onda da to konstatujemo, a ako postoji moramo dobiti odgovor zašto se to ne sankcioniše.
Tokom ove rasprave insistiraćemo na nekoliko veoma bitnih pitanja, ali za nas je u ovom trenutku veoma važno pitanje diskriminacije koje je otvoreno izmenama poreza na imovinu. Predlažemo da se i u drugom slučaju sa 5% spusti na 1% i na takav način praktično izjednače uslovi pod kojima građani treba da žive u Srbiji. Imamo razumevanja za tu meru socijalne politike, ali ona nije dovoljna.
Neka se smanje opterećenja po zaposlenom, neka se u tom smislu pomogne društvu i na takav način afirmiše politika zapošljavanja. Stopa nezaposlenosti je 21%, a mi ovim budžetom činimo našu radnu snagu skupljom od 25 do 40%.
Morate nam ponuditi odgovor na pitanje Fonda zdravstvenog osiguranja. Tri milijarde i sto miliona je pet puta manje od zakonske obaveze ove države. Promenite zakon. Možemo i o tome da razgovaramo. Pošaljite poruku društvu da više ništa ne postoji i ako želimo Fond zdravstvenog osiguranja moramo prvo da ga stvorimo. Ne može pisati u Zakonu o zdravstvenom osiguranju da 900.000 ljudi ima određeno pravo, a sa druge strane, u budžetu oni o tom pravu mogu samo da pričaju a nikada ga neće ostvariti. Na drugim mestima hajde da stegnemo kaiš, ali ne na đacima, studentima, starima i bolesnima.
Socijalna politika ove zemlje pretvorila se u milostinju države koja je prethodno uništila svoje društvo. To nije dobro.
Imamo razumevanja za tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazi, ali nemamo razumevanja za politiku koja tu situaciju zaobilazi, o njoj ne želi da govori i pri tom laže društvo.
Glasanjem za ovakav budžet u Vladi Srbije praktično je ponuđena nova ekonomska prevara Srbije. Razvojni, moderan, reformski budžet nije budžet koji se nalazi pred nama i mi zbog toga protiv njega glasamo.
Ako je potrebna podrška za tranziciju, imate je apsolutno, za restrukturiranje javnih preduzeća, za sankcionisanje nerada u javnim službama, za smanjenje potrošnje u ministarstvima sile.
Nije normalno da u Srbiji 2007. godine ministarstva policije, odbrane i BIA imaju dva puta više od Ministarstva zdravlja, od Ministarstva obrazovanja. Kakvu poruku mi time šaljemo? Neprihvatljivu i lošu.
U 2007. godini sigurno ćemo razgovarati još jednom o budžetu. Vaša pozicija je neodrživa, dve milijarde budžetska rezerva. To je manja rezerva nego 2003. godine i što pre napustimo ta "Potemkinova sela" i političku utopiju iz izborne kampanje koja se zove Nacionalni investicioni plan, biće nam svima bolje.
Država nema šta da traži u biznisu. Neka ona to napusti, neka se bavi socijalnom politikom, obrazovanjem, neka učini efikasnim svoje servise, od bezbednosti do pravosuđa, a biznis što pre poslovnom svetu.
I o tome nismo ništa čuli. Nema olakšica koje su nam potrebne. Puni ste razumevanja za jedan sektor društva, ali ne i za drugi.
Očekujemo da ćemo kroz dalju reformu poreske politike uspeti da izmenimo postojeće stanje, ali mislim da je rasprava o budžetu bila dobra prilika da se o tome počne, ako ništa drugo onda makar jedan argumentovan razgovor.
Pozivam vas da razgovaramo u pauzama o načinu na koji će biti rešeno ovo. Predložili smo amandmane i oni su nam veoma važni. Podržaćemo vas za akciznu politiku.
Insistiramo da se promeni odnos prema Fondu zdravstvenog osiguranja, prema Vojvodini, lokalnim samoupravama i da se umanji stepen diskriminacije u odnosu na građane koji već poseduju stan, tako što ćete porez za njih spustiti sa pet na jedan posto.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100. Poslovnika o radu, stav 2 – narodni poslanik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika, po njegovom mišljenju, povređena, da je citira, obrazloži itd. Ovo pominjem zbog toga što je prethodno ovlašćeni predstavnik DSS-a tumačio pogrešno moj komentar predloga budžeta, i to onaj deo u kojem sam govorio o Vojvodini.
Naša briga za Vojvodinu nikako ne može biti protumačena kao ignorisanje potreba preostalog dela Srbije. Mi Vojvodinu doživljavamo kao autonomnu pokrajinu koja je sastavni deo Republike Srbije. Podsetili smo vas na prava koja proizilaze iz Ustava, a koja se krše ovim budžetom.
Članom 3. predloga budžeta rečeno je da se sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2007. godinu obezbeđuju u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije. Da li ovaj budžet poštuje taj ustav ili ne? To se lako može utvrditi analizom samog budžeta.
Dvadeset jedna milijarda se transferiše AP Vojvodini da bi se ispunili ustavni kriterijumi, ali kada se analizira budžet vidi se da to radi samo Ministarstvo finansija gospodina Cvetkovića, samo u okviru Ministarstva finansija se pominje novac koji se transferiše Vojvodini. Devetnaest milijardi nestaje u ovom budžetu, odnosno zavisi od dobre volje ministara u Vladi Republike Srbije.
To je kršenje Ustava i u ovom trenutku je veoma važno ukazati, zapravo, na jedan princip koji je mnogo veći od samog pitanja Vojvodine i njene pozicije unutar Srbije, a to je odnos ove države prema jednom potpuno neprihvatljivom stavu, stavu da je u Srbiji zabranjeno živeti onako kako se radi. Ako se budžetom taj princip ne definiše kao princip koji se poštuje, kojim se onda drugim zakonom on definiše? Mi se zalažemo za to da ljudi žive onako kako rade i da im u životu bude onako kako oni zasluže, a ne onako kako im nameni neko drugi.
Ustav obavezuje Vladu Republike Srbije da 7% republičkog budžeta bude minimalna osnovica za budžet Autonomne Pokrajine, 21 milijarda mora biti transferisana, a budžetom se jasno transferišu samo dve i mi na to ukazujemo, ne ugrožavajući pri tome interese bilo koga drugog izvan Autonomne Pokrajine. To je pravo građana AP Vojvodine, onih koji glasaju za DSS, onih koji glasaju za LDP, onih koji glasaju za regionalne stranke, za radikalnu stranku, to je pravo ljudi koji žele da se leče, da se obrazuju, da se voze boljim putevima, da ne stradaju u jednoj godini od poplave i suše, a to je sve ono što se u Vojvodini dešava, zbog toga što neko ima toliko ohol odnos prema ljudima koji žive u toj pokrajini, a taj neko je aktuelna vlast i to treba menjati.
Zbog toga smo napisali amandman koji se u suštini prevodi na taj jednostavan odnos prema životu. Mi želimo da ljudima u Srbiji bude onako kako rade, vama u Požarevcu i nekome u Novom Sadu, ali ako neko misli da može da parazitira na tuđem trudu i radu, onda će uništiti i onoga ko vredi, a pri tome i sam po sebi nestati. Zato nemojte pogrešno da tumačite naše stavove, već povedite računa o onome što je vaša ustavna obaveza.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 101. Moram da reagujem na nastup gospodina Vlahovića zato što je ovo prvi pokušaj argumentovane odbrane budžeta. Ovo je ono što je bilo potrebno tokom ove celodnevne rasprave i to je, pre svega, obaveza predsednika Vlade, a ne vas kao poslanika, gospodine Vlahoviću, jer izgleda groteskno kada vi kao poslanik hvalite transparentnost ovog budžeta, a kao poslanik ste ga dobili pre nepuna tri dana.
Druga mera transparentnosti na koju ste tako puno ukazivali je ona kojoj se vi, po svemu onome što ste radili kao ministar u našoj Vladi i po onome što radite kao privrednik, duboko suprotstavljate. Dobro je što je Nacionalni investicioni plan u budžetu, ali je loše što niko, čak ni vi kao neko ko brani taj Nacionalni investicioni plan, ne može da nam kaže na kakav način će se trošiti novac.
Nama nije dovoljna vaša garancija u ovom trenutku da će nas Vlada obavestiti. Mi želimo da znamo na kakav način će se trošiti novac koji je dobijen prodajom državne imovine. Tako je formiran Nacionalni investicioni plan. Nije država nešto stvorila, nego je nešto prodala. To je državna imovina i mi želimo da znamo na kakav način se taj novac troši.
Što se tiče makroekonomske stabilnosti koju ovaj budžet obezbeđuje, da ne ulazim u analizu tog vašeg stava, ja ću vam reći komentar osobe koju predlažete za guvernera Narodne banke Srbije i koja je ovaj budžet ocenila makroekonomski opasnim, inflatornim i štetnim. Reč je o kandidatu za guvernera i aktuelnom guverneru Narodne banke Srbije gospodinu Jelašiću.
Što se tiče razvojne komponente ovog budžeta, hajde navedite jednu zemlju u tranziciji, koja se razvijala, a da prethodno nije napravila društveni dogovor o ceni koju zemlja treba da plati u toj tranziciji i razvoju.
Vi ste pomenuli ovde, i mislim da to nije bilo korektno, našu kritiku povećanja plata. Činjenica je da su plate rasle, kao i budžet, u mnogo većoj meri od one koja je realna i koja prati naš privredni razvoj. Mi ne želimo da lekar bude socijalni slučaj, socijalni radnik, a pacijent socijalni slučaj, ali želimo da kažemo da ova država ne može da troši više nego što stvara i da je konačno i u tim sektorima potrebno razdvojiti rad od nerada, i u zdravstvu, i u obrazovanju, i u pravosuđu, i u policiji i u vojsci, na svakom mestu na kome se troše pare građana. To se ne čini ovim budžetom.
Što se tiče socijalne komponente budžeta i obaveza koje se izmiruju prema ugroženim slojevima stanovništva, i o tome možemo da govorimo, ali ne na taj način na koji ste to učinili vi. Socijalna uloga države se ne demonstrira kroz izmirenja obaveza prema onima koji su u državi zaposleni i koji rade za državu. Upozorio sam vas na problem koji imamo sa Fondom zdravstvenog osiguranja. Činjenica je da se ne poštuje Zakon o zdravstvenom osiguranju i više od 900.000 građana neće moći da ostvari svoja prava, zbog toga što je umesto potrebnih 16 milijardi ovim budžetom opredeljeno svega tri. To je pet puta manje, i više od pet puta manje. To su đaci, studenti, stari, bolesni. To nije socijalno odgovoran potez države.
Što se tiče rasta i privrednog razvoja kojima će doprineti ovaj budžet, ni to nije tačno, vi to vrlo dobro znate. Da u to verujete, vi onda ne biste bili ministar u našoj vladi. Ovim budžetom naša radna snaga je učinjena 25 - 40% skupljom u odnosu na radnu snagu u okruženju, i to je činjenica.
Spremni smo da učestvujemo u raspravi i, naravno, da podržimo svaku dobru ideju, ali ovde su potrebni ministri koji moraju odgovoriti, što ne možete vi da uradite. Gde će, na primer, pare iz NIP-a i kako će Ministarstvo zdravlja ispuniti obavezu koja proizilazi iz zakona i iz uloge koju država mora da poštuje, naspram građana i onih kojima je dužna da pomogne. Hoćemo da vidimo ministra policije, odbrane i mogućnost uštede u tim sektorima, da bismo razvili neke druge.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je, gospodine Vlahoviću, zbog situacije u kojoj se nalazite, ali nažalost, vi ste u koaliciji sa onim ko je otvorio mogućnost ovakvog političkog obračuna u Srbiji.
Vi znate ko je na vlast 2004. godine došao sa idejom o reviziji privatizacije, ko je kriminalizovao i vas i gospodina Cvetkovića. To je vaš aktuelni premijer Vojislav Koštunica.
Da se vratimo raspravi o budžetu. Ukoliko budemo ozbiljnije raspravljali o budžetu, vrlo brzo ćemo živeti u Srbiji u kojoj se ceni i uspeh, i znanje, i rad, a to su preduslovi bogatstva koje mi želimo da afirmišemo i ka kome težimo. Što više bogatih poslanika, što više bogatih ljudi u Srbiji, svakome će biti bolje.
Preduslov takve Srbije je drugačiji odnos prema budžetu. Nema razloga da sumnjam u vašu dobru volju, ali izvinite, zbog vaših koalicionih dogovora ne očekujte od nas, poslanika LDP-a, da verujemo da će Velimir Ilić, poštujući Zakon o javnim nabavkama, potrošiti 11 milijardi dinara, koliko mu je dodeljeno kroz sredstva Nacionalnog investicionog plana, a da ne znamo za koje projekte. Neću vas podsećati šta ste vi govorili o gospodinu Iliću. Vaše koalicione obaveze nas ne obavezuju. Ovaj budžet nije transparentan kao što ste rekli, jer mi ne znamo na šta će ministar Ilić potrošiti svojih 11 milijardi. Ovaj budžet nije razvojni, zato što su četiri puta veća sredstva koja se iz NIP-a izdvajaju za policiju ili vojsku od sredstava koja se izdvajaju za prosvetu, nauku ili informatičko društvo.
Što se tiče poreskih olakšica koje uvodite, podržavamo to, ali time se samo saniraju posledice. Zašto je Srbija zemlja u kojoj čovek od svog rada ne može da kupi stan? Mi moramo da damo odgovor na to pitanje, a ne da ljudima spuštamo porez sa 5%, pri tom čineći haos u poreskom sistemu. I gospodin Cvetković i vi kao ekonomista znate, i verujem većina poslanika ovde, da je preduslov efikasnog poreskog sistema ujednačenost i red. Oko 30% dece koja se rađaju danas u Srbiji rađa se u neformalnim brakovima, brakovima koji nisu ozvaničeni u opštini. Pitam vas, na kakav način će se onda izvršiti kupovina prvog stana uz to poresko oslobađanje, ako nije reč o formalnoj bračnoj zajednici? Kako će se to dokazivati?
Hajde da govorimo o suštinskim reformama i da se vratimo korak unazad i da prvo kažemo – u 2007. godini Srbija će, po prvi put, trošiti samo ono što zaradi. Vojvodina i dalje ostaje problem. Izuzev Ministarstva finansija, opet gospodina Cvetkovića, nijedno drugo ministarstvo ne transferiše novac ka Vojvodini. Od 21 milijarde, koliko se opredeljuje iz budžeta da bi se ispoštovao ustavni kriterijum, 19 milijardi se ne nalazi u okviru ministarstava na transparentan način transferisano ka AP Vojvodini. Dve da, 19 ne. Veliki problem, i o tome moramo povesti računa, jeste loša pozicija lokalne samouprave, koja nije sposobna za fiskalnu decentralizaciju o kojoj se govori u raspravi o budžetu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, pre nego što se izjasnimo o predloženom dnevnom redu, uvažavajući sve razloge za hitnost ovog postupka, u ime LDP tražim objašnjenje postupka kojim se od parlamenta traži kršenje Ustava i rokova utvrđenih Ustavnim zakonom.
Vi znate da smo mi vodili antireferendumsku kampanju i da smo bili protivnici Ustava na koji se danas pozivamo. Interesuje nas kakav je stav parlamentarne većine prema tom Ustavu. Da li on nju obavezuje ili ne? Da li parlamentarnu većinu, koja je stala iza predloženog dnevnog reda, obavezuje Ustavni zakon ili ne obavezuje?
Smatramo da je važno dobiti odgovor na ta pitanja, jer je vrlo jasno Ustavnim zakonom utvrđeno da novoizabrani sastav Skupštine u toku prvog zasedanja, odmah po izboru Vlade, usklađuje sa Ustavnim zakonom zakone kojima se uređuje zaštitnik građana i ostvarivanje prava građana na obaveštenost, izbor zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje i ostvarivanje prava građana na obaveštenost, guvernera Narodne banke Srbije i organa državne revizorske institucije.
Prvo redovno zasedanje je završeno. Mi smo juče glasali i time stavili tačku na Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja. U predlogu dnevnog reda ne vidimo tačke koje bi se morale naći, s obzirom na kriterijume utvrđene Ustavnim zakonom, a jasno je da je ovo prvo vanredno zasedanje i samim tim je očigledno došlo do kršenja Ustavnog zakona i člana Ustavnog zakona kojim se parlament obavezao na izbor i konstituisanje institucija o kojima smo govorili.
Dakle, pre nego što pređemo na usvajanje dnevnog reda, samo molim objašnjenje od predsednika parlamenta, da li za ovu skupštinu važi Ustav ili ne važi, pošto ćemo nakon toga raspravljati o nekim veoma bitnim izmenama i dopunama zakona, kojima se od Skupštine traži da ozakoni bezakonje.
Mi mislimo da je to logičan zahtev za Skupštinu, ukoliko prethodno Skupština odbije da poštuje Ustavni zakon i probije rokove koji su tim Ustavnim zakonom utvrđeni.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, cilj naše primedbe nije stvaranje haosa u Skupštini.
Ne možemo samo pristati na taj princip, sa kojim nas danas suočava vladina većina, a koji zapravo ovu inicijativu predstavlja kao inicijativu, sa porukom da je za Srbiju jedino važno postojanje Vlade i funkcionisanje Vlade.
Jasno je da je za stanje u kome se država nalazi neko odgovoran. Taj neko ima svoje ime i prezime, ima svoju funkciju. To je Vojislav Koštunica, vaš premijer. On nije osoba koja danas može iz kabineta predsednika Vlade voditi Srbiju na onaj način na koji Srbija mora biti vođena da bi bila demokratska, uređena, evropska zemlja.
Između ostalog, to pokazuje i predloženi dnevni red iza koga je stala poslanička većina, vladina većina, na inicijativu Vlade.
Jasno je, gospođo Kolundžija, šta piše u Ustavnom zakonu. Nemojte pokušavati da odbranite ono što je neodbranjivo. Ovo je naš pokušaj da pomognemo vama.
Objasnite ljudima koji sede u Vladi da nećemo pristati na sednice na kojima zakone treba da nam obrazlaže Julovac, a da raspravljamo o tim zakonima zaboravljajući šta je i ko je on, da nećemo pristati na sednice parlamenta na kojima nema drugih predstavnika vlade, premijera, potpredsednika.
Parlament je glasao o Kosovu, usvojio je Rezoluciju. Iz Rezolucije su proizilazile obaveze za Vladu, za pregovarački tim. Te obaveze se ne poštuju. Većina je u parlamentu odbacila naš predlog da se raspravlja o izveštaju.
U međuvremenu je Vlada pokrenula novu inicijativu. Ta inicijativa je upućena generalnom sekretaru UN, Ban Ki Munu, mi smo obavešteni da je on tu inicijativu primio. Pre će saznati Ban Ki Mun šta Koštunica misli o Kosovu nego parlament koji ga je izabrao. To takođe nije dobro.
Naš predlog vama je da se konstatuje kršenje Ustavnog zakona, da se predloži sankcija onome ko je u Vladi odgovoran za tako nešto i da se promeni ovaj dnevni red u skladu sa obavezama koje proizilaze iz Ustavnog zakona.
Mi ćemo učiniti sve, kao što smo to učinili tokom izbora Vlade, da se što pre reše ti problemi koji su nasleđeni zbog tromesečnog haosa koji je za sobom ostavio Vojislav Koštunica. Ali, ne možemo se igrati semantike.
Prvo zasedanje je završeno, počelo je prvo vanredno zasedanje. U toku prvog zasedanja smo imali više sednica, konstitutivnu, pa prvu na kojoj smo birali novog predsednika, pa smo onda imali Drugu sednicu, na kojoj smo razmatrali izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku. To je sve ostalo za nama.
Svako zna o čemu se ovde radi.
Hajde to da raščistimo na takav način što ćemo vrlo jasno reći da se ne slažemo sa inicijativama kojima Vlada pokušava da uspostavi potpunu kontrolu nad zemljom, istovremeno uništavajući one institucije koje je dužna da štiti i stvara. To je institucija Ustavnog suda, državne revizorske komisije, guvernera NB, ombudsmana, poverenika za informisanje, veoma važna pitanja, i zbog toga povedite računa o obrazloženjima, jer su obrazloženja koja ste ponudili neprihvatljiva.
Kao i vaše, gospodine predsedniče, koja se odnosi na obaveze Odbora za Ustavna pitanja. Taj odbor smo konstituisali. Juče je održano glasanje. Taj se odbor može sastati i ispuniti svoju obavezu. Ne mislim da bilo ko od nas, a pogotovo ja kao član tog odbora, predstavljam prepreku za ispunjavanje tih obaveza koje proizilaze iz Ustavnog zakona.
Molim vas samo da povedete računa o obrazloženjima, ne kažem da ste vi za to odgovorni, ali ste vi sazvali ovu sednicu, onaj ko je odgovoran ne sedi ovde. Treba da dobije lekciju jednom u parlamentu, medeni mesec je prošao. Trajao je od marta 2004. godine i sa time je kraj.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u najkraćem želim da odgovorim, ne zbog toga što je gospodin Dačić napravio nesvesno grešku, ni zbog moje potrebe da ga ispravim, već zbog naših birača.
Gospodin Balinovac, kao istaknuti kadar Jugoslovenske levice, nikada nije bio predstavnik DOS-a u Ustavnoj komisiji, tu je i predsednik Ustavne komisije, ministar pravde u Vladi Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, gospodin Batić, gospodin Balinovac je bio savetnik, a predstavnici DOS-a u Ustavnoj komisiji su bili ljudi koji su radili na potpuno drugačijem Ustavu od onog koji smo dobili.
Mislim da ne bi bilo dobro da se ovo pretvori u raspravu o direktoru Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, već da se moramo vratiti na ono što je suština našeg problema, a to je ignorisanje obaveze parlamenta da postupa u skladu sa Zakonom o sprovođenju Ustava i nespremnost parlamenta da uspostavi one institucije koje su neophodne za normalno funkcionisanje države, odnosno koncentracija vlasti u rukama neodgovornog predsednika Vlade Vojislava Koštunice, čemu se mi najoštrije suprotstavljamo i glasaćemo protiv tog dnevnog reda.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 104. stav 2.
Obratio bih se vama, gospodine Ristiću, pošto sam vas pažljivo saslušao. Zamolio bih vas, a znam da vi imate te sposobnosti, da naše primedbe ne tumačite kao nedobronamerne, a to ste uradili. Mi smo vam pružili priliku da pokažete Vojislavu Koštunici da ne može, između ostalog i sa vama i vašom strankom, da posle formiranja Vlade radi ono što je radio pre formiranja Vlade.
To što Vlada nije bila u stanju da poštuje Ustavni zakon, u vašoj interpretaciji nama kao poslanicima ništa ne znači. Neka se pojavi predsednik Vlade pa neka nam to kaže. Kao kada se Vlada formirala, od nas je tražena ne kooperativnost, jer je ne može biti, traženo je razumevanje i mi smo to prihvatili.
U interesu ove zemlje i svakog od nas, kao predstavnika građana koji su za nas glasali, uspostavljanje tih institucija o kojima mi danas pričamo. Mi ćemo na dnevnom redu raspravljati o zakonu o vladi, iako je rok za izmenu tog zakona kraj 2008. godine, a nećemo raspravljati o izboru ombudsmana, poverenika za informacije, guvernera Narodne banke, i na takav način ćemo isključiti u našem društvu demokratske instrumente kojima može da kontroliše opasnu politiku Vojislava Koštunice.
Da li je Srbiji potreban poverenik za informacije, od koga možemo da dobijemo odgovor na pitanje šta se nalazi u ugovoru o koncesiji koji je Vlada Vojislava Koštunice potpisala, prepuštajući autoput Subotica - Požega koncesionaru iz Austrije i Španije.
To je tajna. Zato služi poverenik za informacije. Da li možemo da dobijemo odgovor na pitanje gde se nalaze devizne rezerve Narodne banke Srbije? I to je tajna. Mi kao parlament imamo pravo to da znamo i to imaju pravo da znaju naši građani.
Da li možemo da dobijemo zaštitnika ljudskih prava u svim slučajevima u kojima su pojedinačno ugrožena ljudska prava građana ove zemlje? Puni su nam radni stolovi dopisa građanki i građana, u kojima se traži neka vrsta pomoći i zaštite od parlamenta.
Naša inicijativa nije usmerena ka stvaranju nepotrebnih tenzija u parlamentu. Naša inicijativa je krajnje dobronamerna i ona je, pre svega, adresirana na Koštuničin kabinet, koji mora shvatiti da neće moći da radi u ovom sazivu Republičke skupštine ono što je radio u prethodnom.
Zbog toga ovo nema ničeg nedobronamernog. Ako neko od nas očekuje razumevanje, neka se pojavi kao predstavnik Vlade i neka to kaže, i neka ponudi garancije za poštovanje Ustavnog zakona u nekim novim rokovima, jer sankcije ne postoje, zato što oni koji su pisali Ustav i zakon nisu želeli da utvrde sankcije kojima bi danas bili izloženi, jer su znali da ga neće poštovati.
Kao i u nekim drugim slučajevima, krajnje dobronamerno, apsolutna podrška za svaku dobru inicijativu. Mi smo juče pokazali to razumevanje, glasajući za jedan zakon koji je kompromitujući za Srbiju kao evropsku državu, ali je bio nužan, iako je bio posledica nečijeg nerada, neažurnosti, aljkavosti.
Preveliku vlast smo stavili u ruke Vlade i sudske vlasti, koja se nalazi pod žestokom kontrolom te iste vlade. To je bio naš gest razumevanja i podrške teškoj situaciji u kojoj se našao ministar pravde iz DS i nemojte da naše inicijative tumačite nedobronamernim, jer one nisu takve, one su krajnje dobronamerne, ali postoje granice u svemu, pa i u tom međusobnom odnosu. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem gospodine Albijaniću da primenite član 98. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Prekinite rad Narodne skupštine tako što ćete odrediti pauzu da bi se izvršile potrebne konsultacije. Mi smatramo poražavajućom činjenicom da Zakon o Vladi, demokratskoj, evropskoj, reformskoj i kako je u svom ekspozeu opisao premijer Koštunica, predlaže direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodina Balinovac, sa takvom kompromitujućom profesionalnom biografijom.
Izvinite, neprihvatljivo je da predlagač ili jedan od najangažovanijih pravnih u sistemu Slobodana Miloševića, koji je bio angažovan na ozakonjavanju bezakonja, govori pred parlamentom Srbije sa ambicijom da mi prihvatimo predloženo obrazloženje kao obrazloženje u koje treba da verujemo.
Mi se ne slažemo sa politikom SRS. Vrlo dobro znamo šta oni misle o nama, kao što mislim da oni vrlo dobro znaju šta mi mislimo o njima. Pošto je mnogo toga obeležilo naše međusobne odnose, dopustite mi da vas ispravim, gospodin Balinovac nikada nije bio član stranke u kojoj sam bio angažovan i nikada nije bio član stranke u kojoj je bio angažovan gospodin Andrić.
Bio je upravo ono što ste vi rekli, kadar i jednog i drugog režima, ali ne režima Zorana Đinđića, režima Vojislava Koštunice, što mnogo više govori o Vojislavu Koštunici nego o gospodinu Balinovcu.
Mi smatramo neprihvatljivim da vi, gospodine Balinovcu, to radite, i pomozite parlamentu i povucite se, neka se pojavi drugi predstavnik Vlade.
U poslaničkoj grupi koja treba da podrži vaš predlog zakona sede ljudi koji su hapšeni 99. i 2000. godine i koji su izašli iz ove sale zbog toga što to ne mogu da podnesu. Povucite se ili vi primenite član 98. stav 2, prekinite ovu raspravu, zakažite konsultacije, jer se ova sednica neće završiti kao što su se završavale prethodne, zbog toga što nećemo dozvoliti tu političku prevaru sa kojom smo sada suočeni.
Ako mi želimo da imamo demokratsku vladu, onda ne može zakon o toj vladi parlamentu obrazlagati nedemokrata i osoba sa tako kompromitujućom profesionalnom biografijom. Vrlo dobro znamo da SRS nije želela da podrži taj zakon tokom maja 2000. godine. Ako je SRS za nas nedemokratska i mi se protiv nje borimo i kritikujemo je, kako onda možemo da pristanemo i slušamo predstavnika Vlade koji obrazlaže zakon, ako ga nije htela da podrži ni SRS.
To je za nas neprihvatljivo i nemojte da ova sednica odlazi u drugu krajnost i nemojte da testirate našu spremnost i sposobnost jer se mi tome suprotstavljamo. Prekinite ovu sednicu i zakažite konsultacije, ako je vama stalo do zakona o Vladi vi se povucite i neka Vlada odredi drugog predstavnika.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da podsetim predsedavajućeg, vas gospodine Albijaniću, na to da ste mi odgovorili a da niste pogledali u Poslovnik.
(Predsedavajući: Dobro poznajem Poslovnik.)
Ako vam je to sugerisao zamenik sekretara Narodne skupštine, onda molim vas da to javno kažete. Kada ste se konsultovali sa predsednikom Skupštine, koji jedini može da prekine i odredi pauzu u radu sednice Narodne skupštine zbog neophodnih konsultacija?
Kako vi to mislite da mi kao poslanici poštujemo vas, kada vi ne poštujete nas? Ako mislite da mi pređemo preko tog nepoštovanja, onda grešite. Niste se konsultovali sa predsednikom Dulićem, odgovorili ste mi, niste me pogledali i sada očekujete od mene da na to pristanem.
Ne, mi na to nećemo pristati. Za nas je glasalo 220.000 ljudi, konsultujte se sa predsednikom parlamenta, pa se vratite i recite, predsednik Dulić ne želi da da pauzu u radu parlamenta, nastavljamo dalje, pa ću se onda žaliti ponovo, pa će se o tome glasati za dva, tri ili sedam dana, u nekom narednom danu za glasanje, ali ne možete da se ponašate na način na koji se ponašate.
Član 98. stav 2: "Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje".
Mi tražimo da Vlada povuče predstavnika Balinovca i da se ovde u klupama pojave predstavnici Vlade koji mogu da preuzmu odgovornost koju treba da preuzmu u obrazlaganju zakona o kojima mi raspravljamo, i ministar Marković, i ministar Cvetković, i ministar pravde, koji treba na sebe da preuzme ulogu gospodina Balinovca, jer je za nas neprihvatljivo da preko toga prelazimo na takav način.
Poslanici SRS ovde sede zato što je za njih glasalo 1.300.000 ljudi, oni njih predstavljaju. Mi se ne slažemo sa tom političkom voljom, ali poštujemo tu činjenicu.
Za gospodina Balinovca niko nije glasao, osim članova kabineta Vlade i mi sada šaljemo jasnu poruku Vladi - ako joj je stalo do ovih zakona, neka promeni predstavnika, jer je za nas poražavajuće da o Vladi u 2007. godine slušamo lekcije gospodina Balinovca, pisca zakona o terorizmu i realizatora Zakona o informisanju Mirjane Marković. To je neprihvatljivo.

Gospodine Albijaniću, opet dozvoljavate osobi koja nije predstavnik građana već jedne institucije da ovde polemiše sa nama kao predstavnicima građana. To što vi, gospodine Balinovac, mislite sami o sebi nas kao partiju uopšte ne interesuje.
To što vi verujete u boga to je vaše lično pravo i vaša intima i zadržite to za sebe.
To što ste vi radili je egzaktno i jasno i mi zbog vaše profesionalne biografije ne pristajemo da se pomirimo sa činjenicom da ste vi predstavnik Zakona o Vladi u Srbiji 2007. godine.
Da li smo mi opsednuti Vojislavom Koštunicom ili ne, odgovor na to pitanje ni po čemu ne može da izbriše potrebu za odgovorom na pitanje vašeg profesionalnog angažmana; 99. godine, 2000. godine, 98. godine, bili ste zamenik ministara pravde u Vladi Mirka Marjanovića. Koliko je pravde bilo tada u Srbiji najbolje znaju građani Srbije i nije potrebno da im ja o tome govorim, ali u ovim poslaničkim klupama sede poslanici koji su tih godina hapšeni, pritvarani, sede prijatelji novinara koji su hapšeni, novinara čiji su listovi zabranjivani, i mi ne želimo da prihvatimo vas kao predstavnika Vlade, i predlažemo vam da se povučete ili predsedavajućem predlažemo da primeni Poslovnik.
Gospodine Albijaniću, postoji i član 98. stav 3. Poslovnika. Znači, ovim poslovnikom je precizno otvorena mogućnost rešavanja problema, član 98, sa kojim se sada suočavamo.
Šta sada očekujete? Očekujete priznanje gospodina Balinovca.
Čuli ste ovde šta su o njemu rekli njegovi tadašnji politički saradnici. To što oni brane svoju politiku govori o njemu. Mi se možda sa tom politikom ne slažemo, ali je oni brane. On pokušava da kaže da sa tom politikom nema veze i ovde priča o Koštunici, pokušavajući na takav način da zanemari svoj odnos sa Miloševićem, Jankovićem, Markićevićem, JUL-om, SPS-om i ulogu koju je tada imao.
Neka brani tu svoju ulogu, ako misli da je časna, kao što je brani gospodin Obradović. To je stav, to je uverenje i mi sa tim ne želimo da polemišemo. To što vi nama danas ovde fakturišete saopštenje, šta očekujete, da ćutimo, zbog toga što Srbija treba da ima Vladu i treba da ima Sekretarijat za zakonodavstvo, da ćutimo pred vašom profesionalnom karijerom.
Ne želimo da ćutimo, evo ga ovde gospodin Šami, izveo vas je u Podgorici, na sastanku Ustavne komisije, odnosno komisije koja je radila Ustavnu povelju, na zahtev poslanika Gavrilovića iz Demokratske stranke, koji nije želeo da uđe na sednicu dok je vi ne napustite. Ovde se sada igramo politike. Ne dolazi u obzir i mi sa tim nećemo da se pomirimo.