Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104. i još jednom ponavljam da je način na koji se vi, gospodine Albijaniću, odnosite prema nama poniženje za Skupštinu.
Niste imali pravo da prekinete Skupštinu sat vremena pre uobičajene pauze, uz obrazloženje da dajete redovnu pauzu. Niste imali pravo da se oglušite o naše primedbe, a da ih ne prokomentarišete i ponudite odgovor na njih.
Niste imali pravo da dozvolite neovlašćenoj osobi da učestvuje u raspravi sa poslanicima i na takav način derogira parlament. Niste imali pravo, kao što vas je na to upozorila potpredsednica parlamenta Nataša Jovanović, da tumačenjem Poslovnika zapravo povredite ovu skupštinu, o kojoj ste dužni da se starate.
Još jedanput insistiramo na otvaranju konsultacija u okviru Skupštine, u skladu sa članom 98.
Tražimo od vas, gospodine Albijaniću, da nas obavestite da li ste u prethodnoj pauzi, koju ste dali samoinicijativno, stupili u kontakt sa predsednikom parlamenta, a ukoliko niste, da nam kažete na kakav način vi mislite da teče dalji rad ove skupštine, u toku sednice koju ste zakazali po hitnom postupku, ukoliko ignorišete svaki naš zahtev.
Ako je neko bio korektan prema vladajućoj većini, onda je to bila Liberalno-demokratska partija. To nismo radili očekujući da vi uzvratite na identičan način LDP-u.
To smo radili zbog toga što je to bilo u skladu sa interesima građana ove zemlje.
Iz istog razloga protestujemo zbog načina na koji se odvija današnja sednica, posebno zbog činjenice da je predstavnik Vlade, ovlašćen da predstavi zakon o Vladi, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Zoran Balinovac, čovek protiv koga smo se mi najžešće borili u periodu našeg opozicionog delovanja, pre oktobarskih promena 2000. godine, osoba sa kompromitujućom profesionalnom karijerom, o čijem kredibilitetu dovoljno govori činjenica da niko iz vladajuće koalicije, koja ga je postavila za direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, nije u stanju da izađe da kaže jednu reč u prilog tog svog rešenja ili odluke da baš ta osoba danas brani zakon o Vladi.
Kako mislite da razgovaramo o zakonu o Vladi, a da pri tom zanemarimo činjenicu da u toj diskusiji, kao ravnopravan učesnik, treba da se pojavi Zoran Balinovac, kadar JUL-a u najmračnijem političkom periodu našeg društva, periodu koji su obeležili građanski sukobi, političke konfrontacije koje su nas i dovele na ivicu građanskog rata oktobra 2000. godine.
U našoj poslaničkoj grupi sede ljudi koji su hapšeni 2000. godine. Hapšeni su, između ostalog, i zbog toga što je gospodin Balinovac, kao pomoćnik ministra pravde, na tome insistirao. U poslaničkoj grupi Demokratske stranke sede ljudi koji su hapšeni, koji ne žele da učestvuju u raspravi i da daju kvorum ovoj raspravi. Nema onda rasprave o zakonu o Vladi dok se ne pojavi pristojan predstavnik i reprezent te vlade. Gospodin Balinovac to nije.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 104. st. 1, 2. i 3.
Gospodine Albijaniću, mi smo glasali za vas poštujući pravila normalnog političkog života u Skupštini Srbije. Glasali smo za vas uprkos tome što se ne slažemo sa politikom vaše stranke i to glasanje vas obavezuje da prema nama imate identičan odnos kao i prema predstavnicima vladajuće koalicije.
Četiri sata pokušavamo da vam objasnimo da ste dužni da prekinete sednicu i zakažete konsultacije predsednika poslaničkih grupa. Četiri sata vi ignorišete obavezu koja prati vašu funkciju. Ako su vas silom kandidovali za mesto potpredsednika Skupštine i vi silom obavljate tu funkciju, upoznajte nas sa tim. U suprotnom, počnite da se ponašate u skladu sa obavezama koje prate funkciju na kojoj se vi nalazite.
Ponavljamo vam da je za našu poslaničku grupu neprihvatljivo da učestvuje u diskusiji o Predlogu zakona o izmenama Zakona o Vladi sa gospodinom Zoranom Balinovcem, svojevremenim pomoćnikom i zamenikom ministra pravde u vladi Mirka Marjanovića.
Toliko puta smo vam rekli zašto je to za nas neprihvatljivo i spremni smo da do kraja današnjeg rada, dakle naredna četiri sata mi vama stalno predstavljamo nove argumente koji opravdavaju ovakav naš odnos prema Vladi i njenom predstavniku. Prvi jun 2000. godine, Republički javni tužilac Dragiša Krsmanović, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Oliver Antić, zamenik ministra pravde Srbije, gospodin Zoran Balinovac.
Neću ništa govoriti o ideji gospodina Balinovca da se u Srbiji uvede smrtna kazna i da se na takav način štiti poredak koji je on svojim odnosom prema zakonu kompromitovao do te mere da danas ne može da bude naš legitimni sagovornik.
Ali ću vam reći da mi, kao poslanici LDP, želimo da raspravljamo o Zakonu o Vladi ali u atmosferi u kojoj će ovde sedeti autentični predstavnici Vlade, jer mi ne smatramo, uprkos svemu, da je gospodin Balinovac predstavnik Demokratske stranke.
Pošto ga vi toliko štitite, očigledno da je uloga novog JUL-a, koju je G17 sebi obezbedio poslednjih nekoliko godina, toliko vam je prirasla da ste vi počeli da se ponašate kao da je on član vaše stranke.
Ovde sedi poslanik iz Demokratske stranke, gospodin Bađević iz Zaječara. Ja sam 2000. godine dolazio u Zaječar, gde smo zajedno protestovali ispred stanice policije zbog toga što su članovi DS uhapšeni i pretučeni u stanici policije zato što su lepili plakate. Ovde sedi zamenik ministra pravde iz tog vremena koji je to okarakterisao kao akt državnog terorizma.
Nema rasprave o Zakonu o Vladi dok se ne pojavi pristojni predstavnik te Vlade.
Gospodine Balinovac, da ništa od onoga što mi o vama mislimo nije tačno, vi ste ovaj parlament prevarili, slagali, obmanuli. Obratili ste nam se suprotno pravilima parlamentarnog života, iako za to nemate pravo.
Rekli ste da ništa što smo rekli nije tačno. Imamo kilograme vaših izjava.
Da li treba da vas podsetim da ste bili član Kriznog štaba za primenu Zakona o informisanju, da ste se sretali sa ljudima i izdavali direktive, koliko kazna treba da bude, koliko sudija za prekršaje mora da naplati nešto, u kom roku to treba da uradi, na koje prijave ne sme da reaguje, pošto smo mi podnosili prijave protiv ''Politike'', RTS-a.
Gospodin Vučić mi klima glavom. Toliko puta sam govorio o SRS, ali su za njih glasali građani. Mi se sa njima ne slažemo, ali su oni legitimni predstavnici svojih birača.
Koga vi predstavljate ovde, da bi mi na vas pristali? Vladu Republike Srbije? Ne predstavljate Vladu Republike Srbije, vi predstavljate Vojislava Koštunicu, predsednika Vlade, koji zloupotrebljavajući svoju poziciju, ucenama, kako jedino to može da radi, praktično vama obezbeđuje poziciju sa koje vi danas nastupate.
Mi se sa tim ne slažemo, sklonite se iz ove sale ukoliko želite da pomognete Vladi da počne da radi svoj posao.
Ako nastavite da sedite tu, dokazaćete da vam ništa ne znači to što mi radimo.
Vi ćete samo potvrditi sve ono, još u drastičnijoj meri o kojoj smo mi do sada govorili, da ste bezobzirni i da ne postoji viši interes, osim vašeg ličnog, koji ovog trenutka vama ne dopušta da odstupite, jer vaše povlačenje predstavlja potvrdu svih onih navoda o kojima mi govorimo i koje pominjemo u prethodna četiri sata.
Ako se sklonite odavde, odmah ćemo vam reći, tražićemo da vas Vlada smeni, a ako se ne sklonite, neće ni početi rasprava o Zakonu o Vladi.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 100. i članom 104.
Ovde je naše političko pravo osporeno. Mi, kao predstavnici građana koji su za nas glasali, u ovom parlamentu vodimo isključivo računa o interesima tih građana, a ne o interesima drugih opozicionih stranaka ili stranaka koje formiraju vladajuću koaliciju. U skladu sa interesima tih građana, mi definišemo svoju politiku i odnos prema pitanjima o kojima raspravlja, tragajući za odgovorom, Republički parlament.
Gospodine Nikoliću, za razliku od vas, koji ste i opozicija i vlast u Srbiji, mi smo principijelni u svakom trenutku, i u situaciji u kojoj se suprotstavljamo vašem izboru za predsednika parlamenta, i u situaciji u kojoj vi dopuštate da se izabere novi predsednik parlamenta, tako što dajete kao aktuelni predsednik doprinos rešavanju političke krize u kojoj ste delimično učestvovali, verujući Vojislavu Koštunici, koji vam je predložio izbor i pružio navodnu podršku na izboru za predsednika parlamenta.
Ovde se radi o nečemu drugom i o tome govorimo praktično od 10,00 sati. Koštuničina Vlada mora shvatiti da današnji parlament, i Tadićeva Vlada, slažem se, vladajuća koalicija treba da shvati da se promenila atmosfera u parlamentu i da je ono što je bilo prihvatljivo za prethodni saziv nije prihvatljivo za ovaj saziv. Ako neko želi naše uvažavanje, respekt, poštovanje, argumentovanu raspravu, dužan je da pokaže respekt i poštovanje ne prema nama, nego prema građanima Srbije.
Mi danas treba da raspravljamo o zakonu o Vladi, kojim Vlada usklađuje svoje nadležnosti sa Ustavom, koji je usvojen na referendumu krajem oktobra prošle godine. Kakva ovlašćenja dobija ta vlada izmenama Zakona o Vladi, koliku slobodu, kakva prava, kakve obaveze?
Podsetiću vas samo na jednu od korekcija, kojom Vlada sama za sebe kaže da je ona ta koja ne samo što vodi, već da ona i utvrđuje politiku, da se ne bi slučajno pomislilo da Narodna skupština to radi.
Mi smo kritikovali Ustav i zbog toga kritikujemo ovaj zakon o Vladi. Preduslov ozbiljne rasprave o zakonu o Vladi je ozbiljnost koju Vlada treba da ukaže parlamentu. To znači da ovde u klupama moraju sedeti ministri, potpredsednik ili predsednik Vlade, jer je ovo za njih očigledno veoma važan zakon, čim su ga stavili danas na dnevni red, iako je po Ustavu njihova dužnost bila da taj zakon usklade sa Ustavom do kraja 2008. godine.
Zbog čega je toliko važno raspravljati danas o ovom pitanju, a ne o pitanju državne revizorske komisije, ne o izboru guvernera Narodne banke, ne o pitanju ombudsmana, ne o pitanju poverenika za javno informisanje i javne informacije, ne o pitanju predloga koji smo uputili Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, a u vezi sa Kosovom. To su teme zbog kojih mi protestujemo.
Ne može gospodin Balinovac da bude naš ravnopravni sagovornik. Možda može da bude vaš, vi ste zajedno bili u vlasti i to je vaše pravo, kao što je naše pravo da koristimo ovaj poslovnik, sve dok nam on tako nešto dopušta. Ako se usvoji neki drugi poslovnik, u kome će naša obaveza biti poštovanje, uz nemo ćutanje, onda ćemo se mi protiv toga boriti, ali nikada nećemo za ovom govornicom raditi ono što su radile neke druge opozicione stranke u prošlosti.
Naše pravo je da kažemo vladajućoj većini da gospodin Balinovac ne može biti predstavnik Vlade koja u 2007. godini želi da poveruje da društvo u njoj vidi demokratsku, reformsku i evropsku vladu. Zbog onoga što je radio u prošlosti neko to ceni, mi ne, mi ne cenimo vašu ulogu u pisanju zakona o informisanju, vaš rad na zakonu o borbi protiv terorizma, vaše komentare našeg političkog delovanja tokom 1999. i 2000. godine. Zato što su naši birači ljudi koji su hapšeni u periodu vaše vlasti, ljudi kojima je suđeno na osnovu zakona na kojima ste vi radili. Mi smo dužni da štitimo elementarne principe na kojima insistiramo i koji današnju Srbiju čine drugačijom od Srbije pre 2000. godine.
Ako vi, gospodine Albijaniću, želite ono što želi predstavnica vaše poslaničke grupe, onda to pokažite konkretnim gestom. Možete da produžite vreme do prekosutra, pokažite konkretnim gestom da poštujete ovaj parlament.
Tačno je, nas su ljudi izabrali da bi ovde nešto radili, ali nas nisu izabrali da bi bili nemi posmatrači besmislene politike vladajuće koalicije, da bi se divili JUL-u, kao što ste se u prethodnom mandatu divili SPS-u.
Možda je neko drugi za vas glasao upravo zbog toga, ali za nas naši birači nisu glasali da bi mi pristali na dijalog sa gospodinom Balinovcem. Ako neko ima politički problem sa tim neka izađe i kaže, neka se parlament izjasni ako može, jer da li to tražimo pet sati da se parlament izjasni. Tražili smo tokom rasprave u Domu Narodne skupštine da se izjasni o našoj primedbi na Poslovnik, jer smo smatrali da se ne može preći na 3. tačku dnevnog reda pre nego što dobijemo izveštaj.
Većina je i to odbacila. Mi smo tog trenutka prihvatili stav većine, ta odluka nas i danas osporava u našem zahtevu da se raspravlja o Kosovu, a želimo da raspravljamo i mi smo spremni da raspravljamo o tome. Ali, ako vi želite red u ovoj sali, onda zakažite konsultacije, omogućite dogovor, mi ćemo svaki dogovor poštovati i vratite, obezbedite neophodan red u ovoj sali, jer je to vaš posao. Naš posao nije da se divimo gospodinu Balinovcu, naš posao je da kažemo da smo izabrani i da je to bila politička poruka dela našeg društva koja ne želi povratak Srbije u devedesete.
Ako zakon o Vladi predstavlja stub Miloševićevog, u zakonodavnom smislu, stub Miloševićeve politike tokom 1999. i 2000. godine, koji čak ni radikali nisu želeli da podrže, vrlo dobro se sećam toga, Zakona o borbi protiv terorizma, nije ga podržala SRS i zato nije stupio na snagu. Ako je to bilo neprihvatljivo radikalima 2000. godine, možete misliti koliko je neprihvatljivo nama u 2007. godini.
Čovek koji to predlaže nije čovek koji može računati na naš respekt i naše uvažavanje, jer vi to, gospodine Balinovac, ne zaslužujete, a pokazali ste svojim odnosom prema nama da smo mi u pravu, polemisanjem sa nama, iako to nije vaše pravo, i tim tako besmislenim negiranjem onoga što je očigledno.
Činjenica je da ovde sede vaši koalicioni partneri iz perioda Miloševićeve vlasti, činjenica je da sede vaši partijski prijatelji iz kabinete Vojislava Koštunice i te dve činjenice su toliko velike da mi ne možemo da vas prihvatimo kao nekoga ko može sa nama ravnopravno da učestvuje u ovoj raspravi.
To što vas prihvata DS, G17 plus i DSS samo njih obavezuje da omoguće početak rasprave o zakonu o Vladi, ali mi unapred kažemo - Poslovnik i pravo koje proizilazi iz tog poslovnika su oružje koje koristimo da bi se suprotstavili tom projektu stvaranja Srbije u kojoj su svi vlast i svi opozicija Srbije, u kojoj su svi krivi i niko nije kriv, Srbija u kojoj nije važno šta je bilo juče, Srbija u kojoj se jedno misli, drugo govori, a treće radi.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nikolić je pogrešno protumačio. Niste najbolje razumeli.
Samo se nadam da razlozi nerazumevanja nisu isti oni razlozi koji su vas doveli u tako smešnu političku poziciju u kojoj ste se našli nakon dogovora sa Vojislavom Koštunicom. Ovde nastupate kao poslanik vladajuće koalicije.
Pošto ste ozbiljan političar, to još uvek mislim o vama, pronađite stenograme sa sednice na kojoj sam navodno izgovorio to što ste vi rekli, videćete da to nije tačno. Bio sam vrlo jasan, u tom trenutku smo se svakodnevno suočavali sa zahtevima o raspravi za izglasavanje nepoverenja Vladi i ministrima Vlade.
Pružili smo ruku opoziciji, ovde je gospodin Batić koji je pristao da, na zahtev 30 poslanika, sedne u poslaničku klupu i učestvuje u raspravi za izglasavanje nepoverenja njemu kao ministru pravde. S obzirom da je bila reč o očiglednoj opstrukciji, moj odgovor na tu opstrukciju kao šefa poslaničke grupe bio je vrlo jasan.
Rekao sam vam da ćemo prihvatiti raspravu o poverenju Vladi onog trenutka kada budete imali 126 poslanika, onog trenutka kada bilo koja stranka koja je glasala za Vladu uskrati tu podršku, a da sve dok se budete ponašali na način koji ste se ponašali, koji je karakterističan za SRS, ne možete računati na našu podršku da bi blokirali parlament.
Što se tiče našeg odnosa prema problemima Srbije, i on je vrlo jasan. Mi na te probleme ukazujemo i o njima govorimo. Jedan od tih problema je doveo parlament u poziciju u kojoj se nalazimo danas.
Ako treba da raspravljamo o Zakonu o Vladi, onda moramo da dobijemo prethodno odgovor na pitanje da li je važnija izmena i usklađivanje zakona o Vladi ili svih onih zakona koji obavezuju Vladu. Da li smo dobili odgovor na to pitanje? Nismo.
Da li smo dobili poruku iz Vlade da Vlada nije stigla, iz objektivnih okolnosti, da pripremi izmene tih zakona? Nismo. Da li se pojavio bilo ko iz Vlade? Nije. Ovde je predstavnik jedne vladine institucije, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, koga je Vlada delegirala da učestvuje u diskusiji sa nama.
On ne može to da bude zbog svoje političke prošlosti, ne za LDP, za nekog drugog može. To je očigledno. Mi se protiv toga borimo. Tražili smo konsultacije, konsultacija nema i ovo je naš odgovor na taj bahat odnos vladajuće koalicije prema parlamentu.
Ponavljam još jednom, u svakom trenutku u kome predsedavajući konstatuje da kršimo neko pravo, prihvatićemo sankciju, ali je do ovog trenutka, dakle, već pet sati ovaj poslovnik je isključivo kršio Miloljub Albijanić, predsedavajući Skupštine, u ovom trenutku kao potpredsednik.
Niste nas obavestili gde je predsednik, niste nas obavestili da li ste stupili u kontakt sa nekim iz Vlade. Ako je Vladi toliko važno pitanje ovog zakona, šta ona pokušava da dokaže ignorisanjem naših zahteva? Dokle ćemo mi ići sa ovim? Dok to ima smisla. Ako mislite da je naš cilj da blokiramo rad Republičkog parlamenta onda vam kažemo da nije, tako smo se ponašali i do sada.
Ovo je prava rasprava o Zakonu o Vladi, rasprava o čoveku koji tu vladu predstavlja u parlamentu, kakav joj je predstavnik, takva je i ta vlada, to je analogija koju mi izvlačimo. Taj predstavnik nema ideologiju, taj predstavnik ne oseća političku lojalnost prema nekoj ideji, taj predstavnik je predstavnik one vlade koja želi da vlada, a ne zemlju da menja.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
Zbog toga ta vlada pravi tako čudne političke zaokrete. Ti politički zaokreti nas dovode u poziciju da mi štitimo interese građana koji su za nas glasali. Kolika je naša politička snaga u ovom trenutku, to ne mogu da vam kažem, moći ćemo da izmerimo nakon nekih narednih izbora.
Do tih izbora ona će biti tačno onolika koliko je izmerena 21. januara, 220 hiljada ljudi u Srbiji je glasalo da bi se Srbija menjala, da bi bila upravo onakva kakvom mi želimo da je stvorimo, moderna, evropska, drugačija od Srbije Vojislava Koštunice ili Slobodana Miloševića. I mi se na tom kursu krećemo i danas i tu ne pravimo nikakve kompromise.
Rasprava o Kosovu - u svakom trenutku, o Ustavnom zakonu - u svakom trenutku, o važnim pitanjima - u svakom trenutku, pristajanje na Balinovca kao sagovornika - nikad.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa LDP učestvuje u radu Narodne skupštine Republike Srbije veoma aktivno tokom čitavog dana i moram vas podsetiti, gospodine predsedniče da, za razliku od vas, mi nismo bili odsutni više časova. Tako da, pre nego što pređete na raspravu, onako kako ste to zamislili, morate nastaviti sednicu na onom mestu na kome je prekinuta u 17 časova radi konsultacija.
Znači, u tom trenutku je bilo više prijavljenih poslanika zbog povrede Poslovnika i više prijavljenih poslanika zbog replike, i to je ono što obavezuje vas kao predsednika. Ukoliko želite da prekršite to pravilo, onda nas o tome obavestite, pa ćemo reagovati adekvatno. Prosto, učestvovali smo u raspravi pre nego što je prekinuta na inicijativu predsedavajućeg, koga ste vi ovlastili da vodi sednicu.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, parlamentarnu većinu, vladajuću većinu obavezuje, između ostalog, i sve ono što smo mi sa respektom političkog trenutka i pozicije u kojoj se nalazi zemlja kao poslanička grupa učinili tokom prethodnih nedelja rada Republičkog parlamenta.
Od 12 sati tražimo da se Skupština izjasni, u skladu sa članom 98, na vrlo jasnu okolnost koja nama onemogućava da pređemo na raspravu o predloženoj tački dnevnog reda, tj. da pređemo na raspravu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Za nas kao poslaničku grupu je neprihvatljivo da sagovornik u toj diskusiji sa nama bude predstavnik, delegirani predstavnik Vlade, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Zoran Balinovac. Bili smo vrlo jasni zbog čega je to za nas neprihvatljivo.
Zbog toga što je on ne samo simbol politike koja je po našem mišljenju uništila ovu zemlju, već kreator i realizator te politike.
Kao pomoćnik, kao zamenik ministra pravde u Vladi Mirka Marjanovića, u vladi režima Slobodana Miloševića, on je bio kreator Zakona o informisanju i kreator zakona o borbi protiv terorizma.
Time je unapred onemogućen normalan tok ove sednice, jer niko ne može očekivati od nas da se mi ponašamo onako kako se ponaša vladajuća koalicija.
Ako Vojislav Koštunica može da ucenjuje vas iz DS ili vas iz G 17 plus, on ne može da ucenjuje LDP. Mi na takvu politiku ne pristajemo.
Tražim od parlamenta da se parlament izjasni, a od vas gospodine predsedniče da stavite, u skladu sa svojim obavezama, naš predlog na glasanje. To se ne radi tokom celog dana zbog toga što većina ne može da potvrdi sa 126 poslanika svoju parlamentarnu snagu koja je preduslov glasanja.
Danas ste na početku sednice poraženi jer vaši predlozi nisu prošli i nisu objedinjene tačke dnevnog reda u jedinstvenu raspravu. Ono što smatramo minimalnim i korektnim u ovom trenutku je praktično stavljanje, u skladu sa Poslovnikom, našeg predloga na izjašnjavanje pred Narodnu skupštinu Republike Srbije.
To što drugi poslanici nemaju problem u komunikaciji sa gospodinom Balinovcem, ničim ne može anulirati problem koji imamo mi sa njim u komunikaciji. On nam se obraća neovlašćeno, on nas gleda u oči i govori neistinu.
Na takav način vređajući tačno onoliko ljudi koliko je za nas glasalo. Mi o tim ljudima vodimo računa.
Ako je potrebna još neka dodatna argumentacija, vrlo rado ćemo je pružiti.
Ako su potrebna obrazloženja, sudske presude, činjenice koje su nas dovele do ovakvog odnosa prema postupku Koštuničine Vlade, na koje mi ne pristajemo i sa kojim se nećemo pomiriti.
Dakle, stavite na glasanje, u skladu sa članom 98, naš zahtev da se prekine ova sednica, pa ukoliko vladajuća koalicija stane iza gospodina Balinovca ovde, kao što je stala u Vladi kada je glasala za njega, imenujući ga za direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, onda ćemo znati da vladajuća koalicija više drži do nekadašnjih kadrova JUL-a nego do nas kao nekadašnjih i, verujem, budućih partnera u svim situacijama u kojima se zaista radi na rešavanju problema koji su prepreka demokratizaciji našeg društva, modernizaciji, ubrzavanju reformi i evropskoj integraciji.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se reagujući na izlaganje gospodina Nikolića koji, nažalost, nije u sali, mada sam siguran da on vrlo dobro zna šta mislim o njemu, i o njegovoj stranci i o njegovoj politici, baš kao što to znaju i građani Srbije.
Ono što je važno pojasniti jeste naš odnos prema direktoru Republičkog sekretarijata za zakonodavstvu, gospodinu Balinovcu. On nije usamljeni pojedinac, on u ovom parlamentu nije žrtva, on je u ovom parlamentu danas ovde, demonstrirajući svoj trijumfalni povratak, sedam godina posle 5. oktobra i demokratske revolucije sprovedene u ovoj zemlji.
Zbog toga naš odnos prema gospodinu Balinovcu nikako ne može biti protumačen kao odnos prema usamljenom pojedincu, nezaštićenoj osobi, čoveku koji je izložen kritici stranke koja ne vodi računa o elementarnom uvažavanju i međusobnom političkom odnosu. To nije tačno.
Ni u jednom trenutku mi ne govorimo o privatnom životu gospodina Balinovca, to nas ne interesuje. Mi ovde njega posmatramo kao predstavnika vladajuće koalicije, koja od nas očekuje da raspravljamo o zakonu o Vladi. Ako u 2007. godini zakon o Vladi brani čovek čiju smo politiku mi morali da srušimo 5. oktobra, da bi uopšte danas bili u poziciji da formiramo Vladu ili raspravljamo o njoj, onda je to apsurdno i to je za nas neprihvatljivo.
Toliko smo puta u ovoj raspravi rekli - zašto očekujemo od vladajuće većine da se izjasni glasanjem ili da povuče svog predstavnika. Ako vam nije bio problem da glasate na Vladi za gospodina Balinovca, za Dejana Mihajlov, onda to pokažite i ovde u ovom parlamentu, i mi ćemo poštovati odluku većine i učestvovati u raspravi, i u toj raspravi reći sve što želimo da kažemo i što nismo bili u prilici da kažemo zbog toga što satima raspravljamo, nastojeći da ostvarimo svoje poslaničko pravo.
Gospodine predsedniče, pozvao sam vas da primenite član 98, da prekinete ovu sednicu, da to stavite na glasanje, niste to uradili. Time ste povredili stav 3. člana 100. Poslovnika. Dužni ste da mi date odgovor zašto to ne činite. Ako to ne činite zbog toga što nema 126 poslanika u sali, recite. Ako očekujete od nas da sa vama sarađujemo, kao što smo sarađivali tokom prethodnih sednica, onda morate otvoriti prostor za tu saradnju. Sa gospodinom Balinovcem, sa ignorisanjem toga što on predstavlja, to svakako nećete uspeti.
Mi smo poslanička grupa u kojoj sede ljudi koji su hapšeni zbog svog opozicionog delovanja. Mi smo poslanička grupa koja zastupa interese novinara i medija koji su uništavani u periodu vlasti gospodina Balinovca. Ne možete očekivati od nas da mi o tome ćutimo i da se pred tim povlačimo.
Ako danas treba da raspravljamo o tome imamo li pravo da govorimo istinu o gospodinu Balinovcu ili ne, onda mi na to ne pristajemo. Mi nećemo da ćutimo o onome što on predstavlja, jer nas na to obavezuju sva ona stradanja u kojima smo često delili istu sudbinu. Na to nas obavezuje sudbina ''Evropljanina'', sudbina ''Dnevnog telegrafa'', sudbina ''Radio indeksa'', ''Radio televizije B 92'', svih nezavisnih medija u Srbiji, koji su sankcionisani na osnovu zakona koji je pisao gospodin Balinovac. Na to nas obavezuje sudbina 40 hiljada uhapšenih ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
... mladih, 40 hiljada studenata u periodu 2000. godine, u kojima su se suočavali sa pretnjom zakona o borbi terorizma kojim je gospodin Balinovac pokušavao da štiti režim Slobodana Miloševića.
Hvala vam na razumevanju, na tome što me niste prekinuli. Ukoliko nam date obrazloženje, mi ćemo to obrazloženje prihvatiti. Ukoliko i dalje budete ignorisali, mi ćemo nastaviti da radimo svoj posao, da zastupamo politiku zbog koje se nalazimo u parlamentu. Objasnite zašto ne stavljate na glasanje naš zahtev i zašto odbijate da se izjasnite o povredama Poslovnika na koji mi ukazujemo.
Nama nije želja da se ovaj parlament pretvori u cirkus, ali nam nije ni želja da se ovaj parlament pretvori u mesto na kome će se osloboditi od svake odgovornosti Vojislav Koštunica i njegova vlada, koji ne daju ni jedan odgovor na životne probleme ove zemlje i sa tim se suočava, između ostalog, i danas, kao i tokom prethodnih rasprava.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine, i to onog njegovog dela u kome se predsednik obavezuje da ponudi jasno objašnjenje na primedbu poslanika o povredi Poslovnika.
Gospodine Duliću, za razliku od vas, iako ste vi predsednik parlamenta, mi smo samo poslanici, šefova poslaničkih grupa vladajuće koalicije nema nijednog ovde u sali i većine poslanika koji čine vladajuću koaliciju.
Mi smo u ovoj raspravi učestvovali od 10,00 časova. To smo uradili sa nadom da će naše sugestije biti prihvaćene jer su krajnje dobronamerne i da će na takav način biti omogućen normalan rad parlamenta, nakon potpuno neprihvatljivog početka današnje sednice, zbog toga što je suština poruke sa kojom smo se mi suočili kroz dnevni red koji ste nam predložili da zapravo u Srbiji postoji i treba da postoji isključivo Vlada Vojislava Koštunice i nijedna druga institucija, jer je Vlada, odnosno taj Vojislav Koštunica zapravo sposoban da radi posao svih drugih.
Satima ne dobijamo od vas i od osobe koju ste ovlastili da predsedava sednicom odgovor na naše poslaničke zahteve. Taj odgovor ne dobijamo ne zbog toga što vi ne znate kako taj posao treba da uradite nego zbog toga što svesno kršite Poslovnik i tako demantujete sami sebe i sve ono što ste rekli kandidujući se za predsednika Skupštine Srbije.
Mi tada nismo glasali za vas zbog toga što je to bio izraz našeg protivljenja prema načinu na koji je formirana vladajuća koalicija i prema ulozi koju je vladajuća koalicija, zbog načina na koji je formirana, namenila Skupštini Srbije.
Vi ste svojim današnjim odnosom prema funkciji predsednika Skupštine zapravo sebe predstavili kao još jednog činovnika Vlade Vojislava Koštunice.
Vi ste odlučili da, štiteći Zorana Balinovca, JUL-ov i DSS-ov kadar, čoveka koji se obračunavao sa medijima i pripremao obračun sa srpskom opozicijom 2000. godine, vi ste odlučili da štitite njega, a da žrtvujete normalan odnos sa poslaničkom grupom LDP.
Ukoliko ne stavite, u skladu sa članom 98. stav 4, ovog trenutka na glasanje pred Skupštinu naš zahtev da se sednica prekine, zbog toga što je Vlada kao svog predstavnika odredila nekog ko ne može biti naš sagovornik, ukoliko ne stavite taj zahtev na glasanje, prekršićete po ko zna koji put danas Poslovnik, ali mi ćemo sednicu napustiti u znak protesta, ne prema JUL-ovom kadru, ne prema DSS-u, nego prema vama koji im dajete legitimitet da to rade Srbiji.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, LDP neće glasati za Predlog odluke koju nam je uputio predsednik parlamenta, nakon konsultacija koje su obavljene tokom prethodne nedelje, zbog toga što se ne slažemo sa načinom na koji je definisan ovaj predlog i mislimo da ćemo glasanjem i protestom protiv ovakvog načina formiranja naših delegacija koje će predstavljati parlament u međunarodnim institucijama praktično otvoriti mogućnost da se u nekoj drugoj situaciji drukčije tumači Poslovnik i parlamentu Srbije omogući da u međunarodnim institucijama ima predstavnike koji će imati dovoljno snage i sposobnosti da štite i afirmišu interese države, zastupaju građanke i građane, a ne da isključivo vode računa o potrebama vlasti.
Mi nismo zadovoljni pristupom parlamentarne većine formiranju ovih delegacija. Tačno je da je članom 239. utvrđena proporcionalnost kao osnov.
Ali, ako je parlamentarna većina odlučila da tu proporcionalnost protumači na način kako je to protumačila, onda moramo reći da se sa tim ne slažemo, da je to loš pristup i da će taj pristup napraviti našem parlamentu na prvoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope puno problema.
Nemojte biti iznenađeni reakcijom Saveta Evrope na sastav delegacije koji će predstavljati Srbiju u toj organizaciji.
Nemojte biti iznenađeni, pre svega zbog toga što ste odlučili da stranke manjina ne mogu da imaju svog predstavnika u delegaciji, što ste odlučili da jedna vrlo jasna opoziciona poslanička grupa, sa specifičnom politikom, ne može da ima svog predstavnika u toj delegaciji na pristojan način, a to je LDP, i što ste odlučili da proporcionalnost protumačite tako da u svakom trenutku vladajuća većina u delegaciji želi da ima većinu. Vi niste onda predstavnici parlamenta, vi ste predstavnici parlamentarne većine. Suština delegacije, a pogotovo tela kakav je Savet Evrope, jeste u promovisanju politike koja je šira od one politike koju vi definišete na način na koji ste to uradili.
Ima ovde ljudi koji su bili angažovani i koji su radili u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Tamo se nastupa kroz tri osnovne linije: kroz klubove socijalista, kroz klubove narodnjaka i kroz klubove liberala. Ko će predstavljati Srbiju u poslaničkoj grupi liberala? Kako očekujete razumevanje poslaničke grupe liberala ako nema spremnosti da se na razuman način različitim političkim opcijama otvori prostor za učešće u radu tog tela? To nije pružanje nikakve milostinje.
Pozvali ste se na Poslovnik koji želite da menjate, na Poslovnik koji je nedovršen, u kojem nikada nije ni vođeno računa o problemu koji sada pokušavamo da rešimo, jer se ovo telo nikada time nije ni bavilo.
Ako hoćemo da parlament Srbije, koji sada prvi put donosi tako važnu odluku, donese odluku koju će odmah neko osporiti, onda to treba da donese parlamentarna većina i vi izvolite. Mi se sa tim ne slažemo i mi ćemo se sa tim boriti.
U konsultacijama smo vrlo jasno govorili, pitao sam druge predsednike poslaničkih klubova – da li očekujete od nas da mi u delegacijama koje predstavljaju parlament zastupamo politiku parlamentarne većine ili svoju politiku, bez obzira da li se radi o Kosovu, o ekologiji, o bilo kom drugom problemu kojim se bavi Parlamentarna skupština Saveta Evrope, pošto nas pre svega interesuje odnos Skupštine prema toj delegaciji.
Unapred sam rekao da mi ne pristajemo na poziciju u kojoj smo obavezni da u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope zastupamo stavove parlamentarne većine iz Skupštine, ali da možemo da se dogovorimo.
To može da bude deo ovog poslovnika, da u njemu vrlo jasno stoji, u tom članu 239 – u delegaciji u Savetu Evrope ima mesta samo za one koji o Kosovu misle ono što misli Koštunica, koji o Hagu misle ono što misli Koštunica, Tadić ili Dinkić, i to je onda vrlo jasno.
Ovaj poslovnik nije otvorio mogućnost da se formira delegacija na onaj način na koji ona mora biti formirana da bi bila uvažena.
Oni koji insistiraju na ovakvom rešenju, izvinite, gospodine predsedniče, i vi, nanose štetu i Parlamentu i interesima građana Srbije.
Dobronamerno vas upozoravam na štetu i posledice koje će uslediti nakon delegacije Ministarstva inostranih poslova Vlade Republike Srbije, a ne delegacije parlamenta.
Ako se ta delegacija formira na način kako ste je vi formirali, kroz dominaciju vlasti nad opozicijom, onda je vrlo jasno o čemu se tu radi. Mi ćemo glasati protiv ovog predloga.
Drugo što nam se ne dopada, to je veoma loš odnos prema drugim delegacijama. Slažemo se da postoje prioriteti, ali oni ne mogu biti kompromitujući po same predstavnike naše zemlje u drugim zemljama. Važan je OEBS, važan je Savet Evrope, važna je Evropska unija, ali izvinite, ako moramo da delegiramo predstavnike u Crnomorsku inicijativu, ako moramo da delegiramo predstavnike u Interparlamentarnu skupštinu pravoslavlja, onda to mora biti urađeno na kompetentan način.
Da li su kandidati koji su predloženi dovoljno kompetentni za taj posao? Ne mislim da li su oni dovoljno kompetentni za posao iz perspektive kako ga vi doživljavate - diplomatski pasoš, neka dnevnica i nagrada za politički doprinos određenoj stranci ili politici, već za posao koji moraju da rade. To je ono što nas interesuje.
Mi ćemo imati svoje predstavnike u svim tim telima. Mi nismo zadovoljni načinom na koji su formirane delegacije i profilima ljudi koji nas predstavljaju u tim delegacijama.
Ako neko hoće da putuje, neka kaže da želi da putuje, pa ćemo videti, prikupićemo neka sredstva i omogućićemo mu, ali ako treba da putuje na račun ovog parlamenta, a protiv interesa ovog parlamenta jer ne može taj interes da ostvari takav kakav je, onda se mi sa tim ne slažemo.
Što se tiče pozivanja na taj poslovnik, to ništa ne znači, jer je Poslovnik napravljen u onom trenutku u kom niko nije ni razmišljao o poslovima koje mi sada pokušavamo da rešimo pozivajući se na član tog poslovnika.
Drugo, ono što nam se posebno ne dopada, i takva delegacija kakva je napravljena se kompromituje kroz neprihvatljiv položaj predsednika parlamenta.
Izvinite, gospodine Duliću, vi morate biti predsednik delegacije parlamenta Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Poznato je šta mislim o Demokratskoj stranci Srbije i o njihovom kandidatu za predsednika parlamenta, ali, izvinite, evo ga ovde gospodin Šami, i on je bio predsednik parlamenta državne zajednice. Zna se ko vodi tu delegaciju. Pre njega je bio poslanik Mićunović. On je vodio tu delegaciju. Neprihvatljivo je takvo degradiranje veoma važne institucije, što svakako jeste delegacija koja će Srbiju predstavljati u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Protiv toga smo takođe i zbog toga glasamo protiv vaše odluke, a kroz rad na Poslovniku i kroz sve ono što će potom uslediti pokušaćemo da vam pomognemo da kao parlamentarna većina razumete zbog čega je važno prihvatiti principe o kojima govorimo. Unapred vam sugerišemo da će stav Parlamentarne skupštine Saveta Evrope biti veoma loš i da je već ovakav predlog naneo štetu interesima i parlamenta i građana koje parlament treba da zastupa.
Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, praktično je u nastupu predlagača LDP-u onemogućeno pružanje podrške kandidatu za predsednika parlamenta, gospodinu Duliću, pre svega zbog toga što je rečeno da vladajuća većina stoji iza ove kandidature.
Mi smo opozicija Vladi Vojislava Koštunice, glasali smo suprotno vladajućoj većini i ne mislimo da po pitanju izbora parlamenta postoji prostor za promenu našeg stava, pogotovo zbog toga što predsednik parlamenta, po našem mišljenju, mora da odgovori na neka vrlo konkretna politička pitanja da bi dobio našu podršku. Ovo nije naš lični stav prema gospodinu Duliću, ovo je stav prema jednoj politici, koja je po našem mišljenju pogrešna, loša i koja ne odgovara potrebama i parlamentu, i što je mnogo važnije potrebama Srbije.
Tri su ključna pitanja na koja mi želimo da dobijemo odgovor, a taj odgovor zavisi od spremnosti predsednika parlamenta da se angažuje u njihovom rešavanju. To je pitanje ustavne reforme zemlje, to je vrlo važno pitanje primene Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koji je ovaj parlament usvojio 2003. godine i to je veoma važno pitanje, posebno važno nakon izveštaja RIK-a o finansiranju poslednje izborne kampanje, definisanja odnosa politike i poslovnog sveta.
Ni u nastupu predlagača, ni u govoru gospodina Dulića mi nismo dobili ne samo odgovore, nismo videli ni spremnost da se o tim pitanjima uopšte razgovora. Ponavljam da smo opozicija vladajućoj koaliciji i nismo spremni da podršku građana, koju smo na izborima dobili da bi ovde promovisali drugačiju politiku od one na kojoj insistira vladajuća koalicija, pružimo upravo to vladajućoj koaliciji, pogotovo imajući u vidu sve ono što je ona uradila u poslednjih nekoliko meseci.
Naravno da ćemo u svakom trenutku biti spremni da pružimo podršku gospodinu Duliću, ali pod vrlo jasnim političkim uslovima, koji se vezuju za naše prioritete i za našu obavezu prema ljudima koji su za nas glasali.
Što se tiče glasanja za potpredsednike, za skupštinske odbore i za sekretara parlamenta, mi ćemo tu poštovati postojeću parlamentaru praksu i pružiti podršku, na koju sasvim sigurno kandidati imaju pravo, s obzirom da je to glasanje za građane koji su ih ovde izabrali. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Koštunica, dame i gospodo kandidati za ministre u novoj vladi, upoznaću vas sa stavovima Liberalno demokratske partije, kojima bi trebalo da posvetite pažnju, zbog toga što sam siguran da je sve ono što je obeležilo politička dešavanja u zemlji tokom poslednja tri meseca, pogotovo ono što ih je obeležilo poslednjih sedam skupštinskih dana, potpuno transformisalo taj jedan partijski stav u mnogo šire mišljenje koje dele ljudi, bez obzira na to da li su članovi LDP, glasači LDP ili građani koje politika mnogo manje interesuje od svih onih ličnih, životnih prioriteta.
Želim, na početku, da vam kažem da je važno da Srbija što pre dobije Vladu i da je ovaj parlament učinio sve kako bi do toga došlo.
Ali, istovremeno želim da vam kažem da mi ne podržavamo politiku koju ste vi, gospodine Koštunica, promovisali u svom ekspozeu i da se ne slažemo sa idejom da je najvažnije da Srbija dobije vladu, bez obzira na ciljeve te vlade i načine na koje će je ostvariti.
Mislim da ste kao kandidat za premijera bili dužni da nam odgovorite na pitanje - da li je sve što smo proživeli kao poslanici, kao građani ove zemlje, moralo da bude onako dramatično kao što je bilo.
Da li je iz toga nova parlamentarna većina izvukla neke zaključke?
Da li su ti zaključci, ukoliko postoje, deo ovog ekspozea ili ne?
Mi smo, kao Liberalno demokratska partija, promovisali potpuno drugačiji politički koncept, ali kao poslanici koji predstavljaju interese građana ove zemlje moramo imati snagu da otvorimo mogućnost da se do nespornih ciljeva stiže drugačijim putevima.
Prioriteti koje ste vi definisali tokom svog ekspozea su prioriteti koji su pomenuti i u vašem prethodnom ekspozeu, tokom februara 2004. godine: i Kosovo, i evropske integracije, i Hag, i izgradnja pravne države, borba protiv korupcije, borba protiv kriminala.
Činjenica da se i u vašem današnjem ekspozeu pominju isti ti prioriteti i nijedan novi govori o težini problema sa kojima se naše društvo suočava, ali i o neefikasnosti vaše dosadašnje vlade da te probleme rešava.
Ono što nameravam da uradim, pre definisanje politike koja je Srbiji potrebna i za koju želim da verujem da imate snage da je prihvatite, jeste da ukažem na tri osnovna principa koja su preduslov mogućnosti bilo kakvog dogovora o zajedničkom radu na rešavanju tih teških problema, jer sam siguran da niko u ovoj zemlji ne veruje da sam po sebi, u okviru svoje stranke, ima dovoljno sposobnosti i snage za suočavanje sa tim dramatičnim nasleđem, koje oduzima pravo našem društvu na normalnu budućnost.
Da bi Vlada imala snagu da reši te probleme, ona mora biti demokratska, mora biti evropska i mora biti reformska, a vaša vlada, gospodine Koštunica, nije ni demokratska, ni evropska, ni reformska. Nije demokratska zbog toga što ste danas mandatar, suprotno volji građana iskazanoj na izborima 21. januara.
Vi nam danas čitate ekspoze zbog toga što su vaši novi koalicioni partneri popustili pred ucenama. Parlament će meriti štetu popuštanja pred vašom ucenom i štetu sa kojom bi se Srbija suočila zbog potpunog urušavanja poretka kojem ste nas izložili u poslednjih sedam dana, a to vam oduzima pravo da za svoju vladu kažete da je demokratska.
Ako je vaša vlada demokratska, kako je njoj uopšte moglo biti postavljeno pitanje kontrole tajne policije? U demokratskoj vladi to pitanje je rešeno zakonima i prema tom pitanju i tom problemu identičan stav ima svaki ministar i svaka stranka koja tu vladu formira.
Ako je vaša vlada demokratska, po čemu se ona razlikuje od prethodne vlade?
Prethodna vlada je, takođe, počivala na identičnim političkim prioritetima, koje ste vi sami utvrdili, uz drugačiju političku podršku, koje danas nema, zbog toga što, navodno, u Srbiji postoji demokratski i nedemokratski blok, što postoje stranke novog režima i stranke starog režima, što je problem zbog toga što zakletvu treba da položite pred potpredsednikom iz Socijalističke partije Srbije, a nije bio problem kada ste tražili podršku te iste SPS 2004. godine, jer bez toga niste mogli da dođete na vlast.
Da bi vaša vlada bila evropska, ona mora imati snagu da prihvati evropske vrednosti, a o njima ste tako malo govorili u svom ekspozeu.
Da bi vaša vlada bila evropska, ona mora razumeti zbog čega je za Srbiju važno suočavanje sa prošlošću, zbog čega je za Srbiju važno građansko pomirenje, zbog čega je za Srbiju važan evropski sistem vrednosti, na koji mi nismo imali pravo u periodu vaše vlasti.
Da bi vlada bila reformska, ona mora pokazati snagu za promene, a vaš ekspoze je ekspoze političkog kontinuiteta, ne samo sa onim što ste činili u prethodnom mandatu, nego i sa politikom koja vas je dovela do prilike da u februaru 2004. godine postanete predsednik naše vlade. U kampanji koja je prethodila vašem izboru, vi ste insistirali samo na jednom prioritetu, a to je bio uslov svih uslova - diskontinuitet sa politikom Zorana Đinđića. Mi smo rekli da je to kontinuitet sa politikom Slobodana Miloševića.
Rezultati vašeg trogodišnjeg rada pokazuju u kojoj meri smo bili mi u pravu, a u kojoj ste meri bili vi u pravu.
Ako govorimo o Kosovu, ne oduzimajući vam pravo na autentičan odnos prema tom problemu, ne možemo Kosovo posmatrati kao uzrok stanja u kome se danas nalazi Srbija, već kao posledicu, a o tim posledicama nismo čuli nijednu reč.
Juče smo slušali priču o crnogorskim separatistima, danas o albanskim separatistima, ali nismo videli položen račun za jedan premijerski neuspeh.
Vaši ciljevi u prethodnom mandatu su bili očuvanje državne zajednice, a ona više ne postoji, očuvanje Kosova i Metohije, a sami ste nas ovde upoznali sa jedinim realnim scenarijem o tome, koji mi možemo ignorisati, ali ne možemo ga sprečiti.
Prioritet vaše prethodne vlade bile su i evropske integracije, a mi smo godinu dana pod suspenzijom u tom procesu, zatim, saradnja sa Hagom, ali dvosmerna, usvajanje Ustava i reforma države. To ste uradili, ali na skandalozan način, u proceduri u kojoj su građani više glasali nego što su imali prava da raspravljaju o Ustavu.
Ipak, vaša vlada zaslužuje šansu, zbog toga što je jedina moguća u ovom trenutku.
Mi smo spremni, koliko god to izgledalo neverovatno, da vam u tome pomognemo, ali nismo spremni da menjamo svoju politiku.
Ta politika nas u ovom trenutku obavezuje da kažemo da je vaš program rešavanja kosovskog problema pogrešan i osuđen na neuspeh. Ta politika nas obavezuje da vam kažemo da ste najmanje u svom ekspozeu govorili o Hagu, a Hag je suština transformacije našeg društva. Bez utvrđivanja političke odgovornosti za zločine koji su počinjeni tokom devedesetih godina, za zločine za koje su optužene konkretne osobe, Srbija se ne može transformisati, a utvrđivanje te odgovornosti podrazumeva i sankcionisanje.
Mi insistiramo na efikasnoj saradnji sa Haškim tribunalom, ali, istovremeno, i na nečemu što se već može učiniti tokom ove rasprave.
Ako očekujete od nas da poverujemo da ćete za narednih sto dana uraditi ono što niste uradili u prethodne tri godine, onda budite toliko hrabri i napravite prvi veliki korak, korak za koji do sada niste imali snage, i recite da general Mladić nije srpski heroj, recite da vaša vlada, možda, nije imala sposobnosti do sada da ga uhapsi, ali ima rešenost da Srbiji kaže kakva je težina dela zbog čega ga Hag traži.
Prestanite da saradnju sa Haškim tribunalom posmatrate kao hir jedne osobe - Karle del Ponte, kao zaveru Evropske unije i SAD. Počnite da na Hag gledate kao na posledicu naše nesposobnosti i neefikasnosti, jer se naša deca kreću ulicama sa ratnim zločincima, prema kojima je vaša vlada pokazala toliko simpatija.
Ako govorimo o saradnji sa Haškim tribunalom, a to je preduslov naših evropskih integracija, interesuje nas, kao poslanike LDP, kakav je vaš premijerski stav o deklaraciji za koju želimo da je usvoji ovaj parlament, u kojoj bi se Srbija ne samo distancirala od genocida izvršenog u Srebrenici nego, preuzimanjem na sebe odgovornosti od kojih Srbija ne može da pobegne, omogućila našoj deci da žive srećnije nego što živimo mi danas. Mislim da se politikom bavite zbog tog cilja ili, možda, grešim.
Ako govorimo o borbi protiv korupcije i protiv kriminala, pominjali ste mafije. Verujem da ste mislili na stečajnu, drumsku, carinsku, prosvetnu, sportsku mafiju. Pitam vas kako ste uspeli da stignete do svih tih mafija, a da preskočite političku mafiju i da li je bilo ko u političkom sistemu našeg društva prepreka za suočavanje sa tim poslom, što je preduslov obračuna sa kriminalom u Srbiji?
Umesto toga, vi ste krenuli drugim putem, vi ste borbu protiv kriminala poistovetili sa borbom protiv svih onih koji su u periodu vanrednog stanja odbranili našu demokratiju, zaštitili srpsko društvo od državnog udara, zbog koga se i danas izvršiocima ubistva predsednika vlade Zorana Đinđića sudi u Specijalnom sudu.
Vi ste borbu protiv kriminala zamenili borbom protiv predsednice Vrhovnog suda, borbom protiv republičkog tužioca, borbom protiv predsednika Okružnog suda, protiv okružnog tužioca, borbom protiv načelnika javne bezbednosti u policiji i načelnika gradske policije, protiv 700 ljudi u policiji, desetine i stotine ljudi u tužilaštvu i sudstvu, protiv specijalnog tužioca, trojice tužilaca u procesu protiv ubica Zorana Đinđića, dovodeći Specijalni sud u stanje u kojem se, praktično, sudi žrtvi, a ne dželatu i zločincu.
Lošu ste vodili borbu protiv kriminala, gospodine Koštunica. Preduslov borbe protiv korupcije je stvaranje onoga što je vaš politički lajt motiv, stvaranje pravne države. Kako ste to radili u prethodnom mandatu, o tome nam niste ništa rekli.
Umesto pravne države, mi smo dobili partijsku državu. Iz nedovršenog demokratskog sistema, mi smo vraćeni u feudalni, ali bez šanse da danas s pravom govorimo o stvaranju moderne demokratije, jednog građanskog društva, i to sa strahom da ćemo iz feudalnog otići na niži nivo.
Niste pomenuli berzu, ali ste govorili o Rusiji. Niste pomenuli tržište, ali ste govorili o socijalnoj politici, s ambicijom premijera koji misli da društvu deli milostinju u ime države koja ga je prethodno upropastila.
Nije to socijalna politika. Uspeli ste da izgovorite nešto što je neverovatno - samostalna stambena jedinica, to je, valjda, drugo ime za stan, to sam primetio u vašem ekspozeu.
U ovoj zemlji, ukoliko budete insistirali na svojoj politici, više nećemo imati stambene probleme, jer živimo u društvu gde 90 posto mladih više ne vidi nikakvu šansu, ne zbog toga što su problemi teški, nego što im se povlađuje, što se glava gura u pesak, što imamo vladu koja ne nudi viziju, koja ne motiviše društvo, što smo dobili kabinet koji će trošiti energiju naše zemlje, kao što je to bio slučaj i u prethodne tri godine.
U svom ekspozeu ste pokazali šta je vaš politički prioritet - očuvanje postojećeg poretka. Sa kim? Sa svakim ko na tako nešto želi da pristane? Na kakav način? Kroz robovanje kolektivnim predrasudama umesto kolektivnim interesima, predrasudama da je za sve ono što je loše u ovoj zemlji odgovoran neko drugi a ne mi sami, predrasudama da smo taoci mračne politike EU i SAD, predrasudama da će Rusija rešavati naše probleme, a ni prvo, ni drugo nije tačno.
Probleme ove zemlje mogu rešiti samo oni ljudi koji u njoj žive, tako što će se dogovoriti oko cilja koji se mora ostvariti, a potom dati sve od sebe da se do tog cilja dođe što brže.
Niste pomenuli rokove. U kom roku mislite da okončate saradnju sa Haškim tribunalom i na kakav način?
U kom roku mislite da završite borbu protiv kriminala i korupcije, sa kakvim rezultatima? Koliko ćemo još insistirati na politici o kojoj vi govorite u procesu rešavanja konačnog statusa Kosova i po koju cenu?
Parlament ima pravo da to zna pre nego što se izjasni o davanju ili uskraćivanju podrške vašoj vladi.
Želeo bih da kažem prijateljima iz Demokratske stranke da su oni napravili Liberalno demokratsku partiju - u prostoru koji je Demokratska stranka napustila, ne zbog toga što smo želeli da nanesemo bilo kakvu štetu DS-u, nego zbog toga što smo bili ubeđeni da je to potrebno našem društvu. U prethodnim mesecima smo vas podržavali više nego što ste to činili sami. Isto smo to činili i prethodnih nedelju dana, tokom rasprave. Sarađivaćemo sa vama, ali mislim da je politički izbor koji ste napravili daleko od obrazloženja koje smo čuli.
Koalicija DS i DSS je neprirodna i ona se ne može pravdati višim državnim interesima, jer u onome što nam je danas ponuđeno nema države, ali postoji izražen lični interes i puno političkih slabosti. Nažalost, one su postale vaše osobine.
Želeli smo izbore kao priliku u kojoj bismo građanima omogućili da se izjasne o onome o čemu se nisu izjašnjavali tokom januarskih izbora. Ne mislimo da u demokratskom društvu izbori mogu biti neki problem, ali ako su prioriteti drugačiji, onda se mora otvoriti prostor za kompromis, a taj prostor nama nije otvoren.
Zbog toga insistiramo na potpuno drugačijem odnosu prema novom kabinetu, očekujući od Demokratske stranke da razume da je to izraz našeg protivljenja politici čiji ona postaje sastavni deo, a ne protivljenja Demokratskoj stranci ili njenim biračima.
Što se tiče vas, gospodine Koštunica, koliko god to izgledalo neverovatno, uvek ćete moći da računate na podršku LDP u situaciji u kojoj budete tražili podršku za promenu političkog kursa vaše vlade, bez obzira na to da li govorimo o Kosovu, Hagu, evropskim integracijama, bez obzira na to da li govorimo o borbi protiv korupcije i kriminala.
Istovremeno, želim da vam kažem da ću dati sve od sebe kako bi vaš mandat trajao što kraće, a mi dobili priliku da što brže dođemo na vlast i uradimo one poslove kojima ste vi kao predsednik vlade, ili predsednik države, najveća prepreka od oktobra 2000. godine – da suočimo zemlju sa Miloševićevim nasleđem, sankcionišemo ratne zločince, utvrdimo političku odgovornost za politiku koja se ostvarivala kroz ratne zločine, promenimo politiku prema Kosovu, kosovski problem doživimo kao poslednju šansu za redefinisanje naše države i promenu prioriteta.
U nedostatku aktivnih vrednosti, vi nam nudite tradiciju. U 21. veku, našem društvu je potrebna vizija a ne tumaranje, ne ideje 19. veka. Bez obzira na to što su tada možda bile dobre i opravdane, one su odavno prevaziđene. Nama je potreban modernizam i reforma, a ne konzervatizam i status kvo, što je, zapravo, temelj vaše politike i vaše buduće vlade.
Ono što želim da kažem je istovremeno i poruka građanima Srbije. Ovaj parlament će imati dovoljno snage da, bez obzira na međusobne nesuglasice, u svakom trenutku društvu nudi alternativu. Ubeđeni smo da to činimo i sada, da nudimo alternativu nesposobnoj vladi, vladi kontinuiteta, u diskontinuitetu sa politikom Zorana Đinđića, da nudimo alternativu vladi koja u ekspozeu kandidata za predsednika vlade ne pominje obrazovanje, vladi koja umesto berze nudi kolhoz, umesto modernih zakona, običajno pravo, umesto poštovanja i respekta institucija, uništavanje institucija.
Očekujem od vas, gospodine Koštunica, da iskažete poštovanje prema Skupštini i u svom narednom obraćanju kažete jedno jednostavno hvala svakom od poslanika koji je omogućio da, uprkos svemu onome što ste vi uradili, Srbija dobije vladu, a na takav način dobije i opoziciju, koja će dati sve od sebe, bar kad je reč o Liberalno demokratskoj partiji, da vaša vlada traje mnogo manje nego što je to bio slučaj sa prethodnom i da, pri tom, naša politika dobije podršku koja joj je potrebna da bi zemlju promenila.
Hvala vam.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, jasno je o čemu se ovde radi. Ako smo ucenama stigli pred samo glasanje o Vladi, onda ucene ne mogu biti metod na kome će biti formirana Vlada.
Vrlo je jasna nadležnost Skupštine. Ovo je zemlja u kojoj mora postojati podela vlasti na izvršnu, sudsku i zakonodavnu. Skupština nije nadležna za raspravu koja se pokreće, a Vlada i kandidati koji su ovde nastupili u ime buduće Vlade ne smeju i nisu dužni da se bilo kome izvinjavaju zbog toga što sprovode zakon. Ratku Mladiću je mesto u Hagu, kao i svim drugim osobama koje se nalaze na optužnici Međunarodnog suda za ratne zločine. U pogledu tog pitanja ne sme biti kompromisa.
Gospodine Ljajiću, vi niste taj koji ima pravo i ne smete da se izvinjavate zbog toga što je, eventualno, neko odlučio da primeni Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom u ovoj zemlji. Sve dok Parlament ne promeni taj zakon, izvršna i sudska vlast moraju ga poštovati, i to obavezuje prethodnu vladu, buduću vladu, kandidate za ministre i kandidate za premijera.
Ako treba da biramo između te poslednje ucene i probijanja ustavnog roka, onda mi nemamo nikakvu dilemu. Srbiji nije potrebna Vlada koja će se izvinjavati zbog toga što primenjuje zakon, a pogotovo ne Vlada koja se izvinjava zbog toga što primenjuje zakon kojim se sankcionišu najteža krivična dela, krivična dela ratnih zločina.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je skandalozno objašnjenje, gospodine Koštunica. Bolje da niste izlazili. Ili će biti zakona u ovoj zemlji ili ga neće biti, ili ga ima ili ga nema, ali ne može i jedno i drugo.
Ako je vama nelagodno zbog toga što morate da sprovodite zakon u trenutku izbora Vlade, zamislite kako je onima zbog kojih taj zakon mora da se sprovodi. Niste se osvrnuli u svom ekspozeu na nerešena ubistva kojima ste se bavili dolazeći prvi put na mesto predsednika Vlade. Da ste se time bavili, ne biste mogli da zaobiđete 5. oktobar 2004. godine i ubistvo gardista na Topčideru.
Mi vam nećemo ometati dalji tok sednice, poštovaćemo obećanje koje smo dali, ali ovo što ste vi učinili je veća kompromitacija od svega što smo mi, kritikujući vas i vašu politiku, do sada rekli.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih želeo da iskažem protest zbog nespremnosti stranaka koje formiraju vladinu većinu da nam na početku olakšaju ovu raspravu obrazlaganjem zakona o vladi. Mislim da bi svima bilo lakše i da nema razloga za neka lutanja koja će biti posledica činjenice da mi nismo dobili jasno obrazloženje. Očigledno je da je na osnovu načina na koji je pisan ovaj zakon, jasno, da je, pre svega, motiv predlagača bio zadovoljenje potreba stranaka koje formiraju vladinu većinu, a ne odgovor na potrebe našeg društva u ovom trenutku.
Mislim da je manje-više svima jasno kakvi su karakteri koalicionog dogovora koji stoji iza ovog zakona o vladi, ali sa druge strane mi kao Parlament moramo voditi računa o onome što je potrebno Srbiji u ovom trenutku. To bih formulisao u dva oblika. Mislim da zakon o vladi koji buduća vlada moraju ...
Izvinite, gospodine Petroviću i gospodine Mićunovću, jako mi je teško da govorim sa parlamentom i da, pri tom, ozbiljno razmišljam o vama. Gospodine Mićunoviću, ne mogu da govorim od vas. Poštujem vas, najstariji ste poslanik ovde, ili jedan od najstarijih.
(Dragoljub Mićunović, sa mesta: Šta hoćete, da ustanem kada vi govorite? Imam pravo i da zviždim kao poslanik.)

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Mi smatramo da je u ovom trenutku potrebno zadovoljiti: načelo efikasnosti i načelo ekonomičnosti. Srbiji je potrebna efikasna vlada i Srbiji je potrebna vlada koja će dalje smanjivati svoje troškove. Jer, od društva u tranziciji tražimo da štedi, pri tom, moramo biti spremni da stežemo kaiš i države, koja to traži od svoga društva.
Zbog toga moram reći da nisam zadovoljan načinom na koji je predložen sastav buduće vlade, pre svega, činjenicom da će ta vlada imati 22 ministarstva. Zašto? Zato što vlada našeg suseda, Bugarske, koja je svoju zemlju uvela u EU, ima 17 ministarstava, našeg drugog suseda, u Crnoj Gori – 13, našeg suseda Rumunije, takođe, države članice EU, 15, Hrvatske – 12.
Mislim da ne treba da se poredimo sa francuskim kabinetom koji ima 15 ministara, ali je jasno da je ovako glomazna Vlada po broju ministarstava znatno veća od prve reformske Vlade formirane nakon oktobarskih promena, mislim na Vladu premijera Đinđića, koja je imala 18 ministarstva i, istina, sedam potpredsednika, što je pre svega bilo posledica političkog stanja u kojem se nalazila zemlja, na koje se ne može pozivati novi mandatar ili predlagači ovog zakona, jer su prilike potpuno drugačije.
Dakle, načelo ekonomičnosti nije poštovano. Načelo efikasnosti, dosta je toga rečeno i u prethodnim diskusijama. Nisam zadovoljan zbog toga što nam predlagač ništa o tome nije rekao.
Da li se Vlada pravi tako što se u zakonu o vladi, čak i bez čitanja, unose nadležnosti nekadašnjih ministarstva nekadašnje državne zajednice ili smo mi kao poslanici dužni da ukažemo predlagaču na greške koje je učinio, a koje nisu posledica propusta, već nemara.
Vlada se ne pravi za 24 časa, ako se prave koalicioni dogovori. Ne dobra vlada!
Način na koji je formulisana ova vlada nije dobar. Ne poštuje ni taj drugi kriterijum, koji svaka vlada mora poštovati, a to je načelo efikasnosti.
Jasno je da je neke poteze predlagač morao da povuče, a oni se, pre svega, vezuju za vraćanje u okvire zakona funkcija Ministarstva odbrane i Ministarstva inostranih poslova.
Ovo je dokaz da smo mi gotovo godinu dana imali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo inostranih poslova bez zakonske osnove. I to je ono što je loše.
Ne bih se preterano osvrtao na standardne nadležnosti ministarstava koje su i ranije predstavljale stub Vlade, ali mislim da kroz Predlog zakona o vladi možemo uočiti dve tendencije o budućoj vladi. Tendenciju da kroz ministarstvo za Kosovo i Metohiju, na jednom višem organizacionom nivou, realizuje politiku koja je dobila podršku u parlamentu, a koja se odnosi na aktivnosti Republike Srbije u procesu definisanja konačnog statusa Kosova.
Druga tendencija je takođe jasno izražena, iako se ne pominje u zakonu o vladi. Ona se vezuje za evropske integracije i evropsku orijentaciju o budućoj vladi.
Nema ministarstva za evropske integracije, ne mora ga biti, ali u tom slučaju svako ministarstvo vlade mora imati snažan sektor koji će se baviti poslovima integrisanja tog segmenta našeg državnog sistema ili društva u evropski sistem vrednosti. To su dva modela u procesu evropskih integracija. Ili jako ministarstvo, taj primer je, recimo, sledila Hrvatska, ili jake organizacije u okviru svakog ministarstva. Ali, mi nemamo ni jedno ni drugo.
Primer, Ministarstvo pravde, u Predlogu zakona o Vladi, ne pominje se posao evropskih integracija koje to ministarstvo mora obaviti. Ministarstvo obrazovanja, ne pominje se posao evropskih integracija. Ekonomija, na vrlo loš način i uopšte, ne pominju se evropske integracije.
To nije dokaz nespremnosti nekih stranaka da se bave tim poslom, ali to je vrlo jasno najava prioriteta. Zbog toga mi ne možemo u ovom zakonu prepoznati onu vladu koja je Srbiji potrebna: brzu, efikasnu, beskompromisnu po nekim pitanjima, jer odakle pravo Vladi da očekuje od društva da se menja, ako ona sama nije u stanju da se menja na način na koji se to mora raditi.
Ne bih trošio preterano vreme na analizu pojedinih ministarstava. Jasno je da su ona napravljena u skladu sa potrebama koalicionih partnera, a ne sa potrebama Srbije i to je ono što je loše.
Mislim da će način kako su definisane njihove nadležnosti, od te vlade, nažalost, napraviti najnefunkcionalniju vladu od oktobra 2000. godine do danas. I prethodna je bila funkcionalnija, iako je iza nje stajala komplikovanija koalicija od ove koja stoji iza buduće vlade.
Kako će se naša poslanička grupa ponašati?
Mi ne možemo da glasamo za ovakav zakon o vladi, iz dva razloga. Jedan je jasan, politički. Mi smo dobili mandat građana da bi u Parlamentu promovisali politiku koja je direktno suprotstavljena politici koju je poslednjih nekoliko godina vodio Vojislav Koštunica ili budući mandatar, ili mandatar, a budući premijer Vlade Republike Srbije.
Drugi razlog je sam ovaj zakon. Znam da, i siguran sam da mnogi poslanici, većina koja će za ovaj zakon glasati, misli ono što mislim i ja, siguran sam da ne grešim, ali ovakav zakon ne može dobiti podršku i verujem da ni u jednoj drugoj situaciji ovakav zakon ne bi dobio podršku.
Znači, kršenjem načela efikasnosti, kršenjem načela ekonomičnosti, nametanjem pogrešnog prioriteta kroz formiranje ministarstva za Kosovo i Metohiju, marginalizovanjem suštinske potrebe i jedinog jasnog prioriteta našeg društva, a to je posao evropskih integracija, ovaj zakon o vladi je sebe diskvalifikovao u meri u kojoj niko od nas ne može očekivati da ga podržimo.
Sačekaćemo kandidate za ministre, ekspoze premijera i onda biti u prilici da malo ozbiljnije vodimo raspravu po ovom pitanju, jer nije na zadovoljavajući način ovaj zakon predstavljen.